Тритерпен

С Википедије, слободне енциклопедије
Сквален: Један од важнијих тритерпена
Хопан: Пример пентацикличног тритерпена

Тритерпени су класа хемијских једињења која се састоје од три терпенске јединице са молекуларном формулом C30Х48. Сматра се да се они састоје од шест изопренских јединица. Животиње, биљке и гљиве формирају тритерпене, при чему је најважнији пример сквален, јер формира основу скоро свих стероида.

Тритерпенске структуре[уреди | уреди извор]

Тритерпени се јављају као огромно мноштво разноврсних структура, са скоро 200 различитих основа које су познате из природних извора или ензиматских реакција.[1] Они се могу поделити по броју прстенова; мада су пентацикличне структуре (5 прстена) доминантне.

Број прстенова Примери
0 Сквален
1
2 Полиподатетраен
3 Малабарикан
4 Ланостан
5 Хопан
6 Олеанан

Тритерпеноид[уреди | уреди извор]

Холестерол: један од најједноставнијих и најважнијих тритерпиноида

По дефиницији тритерпени су угљоводоници и не поседују хетероатоме. Функционализовани тритерпени се називају тритерпеноиди, мада научна литература строго не следи ту дистинкицију, и та два термина се често користе као синоними. Тритерпеноиди поседују богату хемију и фармакологију (е.г. холестерол) са неколико пентацикличних мотива; специфично лупан, олеанан и урсан су значајни у пољу антиканцерних агенаса.[2][3]

Стероиди[уреди | уреди извор]

Стероиди садрже кукурбитанску основу, мада у се пракси они биосинтетишу из било ланостерола (животиње и гљиве) или циклоартенола (биљке) путем циклизације сквалена. Стероиди имају две главне биолошке функције, они су било кључне компоненте ћелијских мембрана или сигнални молекули који активирају стероидне хормонске рецепторе. Важне поткласе су стероли и кукурбитацини.

Тритерпеноидни сапонини[уреди | уреди извор]

Тритерпеноидни сапонини су тритерпени који припадају сапонинској групи једињења, те су тритерпеноидни гликозиди. Њих производе биљке својим самоодбрамбеним механизмом.[4] Важне поткласе су гинсенозиди,[5] елеутерозиди.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Xу, Ран; Фазио, Гиа C.; Матсуда, Сеиицхи П.Т. (2004). „Он тхе оригинс оф тритерпеноид скелетал диверситy”. Пхyтоцхемистрy. 65 (3): 261—291. дои:10.1016/ј.пхyтоцхем.2003.11.014. 
  2. ^ Ласзцзyк, Мелание (2009). „Пентацyцлиц Тритерпенес оф тхе Лупане, Олеанане анд Урсане Гроуп ас Тоолс ин Цанцер Тхерапy”. Планта Медица. 75 (15): 1549—60. ПМИД 19742422. дои:10.1055/с-0029-1186102. 
  3. ^ Лиу, Јие (1995). „Пхармацологy оф олеанолиц ацид анд урсолиц ацид”. Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 49 (2): 57—68. ПМИД 8847885. дои:10.1016/0378-8741(95)90032-2. 
  4. ^ Аугустин, Јöрг M.; Кузина, Вера; Андерсен, Свен Б.; Бак, Сøрен (2011). „Молецулар ацтивитиес, биосyнтхесис анд еволутион оф тритерпеноид сапонинс”. Пхyтоцхемистрy. 72 (6): 435—457. ПМИД 21333312. дои:10.1016/ј.пхyтоцхем.2011.01.015. 
  5. ^ Аттеле, Аноја С; Wу, Ји Ан; Yуан, Цхун-Су (1999). „Гинсенг пхармацологy”. Биоцхемицал Пхармацологy. 58 (11): 1685—1693. ПМИД 10571242. дои:10.1016/С0006-2952(99)00212-9.