Пређи на садржај

Увеитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Увеитис
Хипопион - гнојни садржај у предњој очном делу код предњег увеитиса, видљив као жућкасте ексудате
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија
МКБ-10Х20
МКБ-9-CM364
ДисеасесДБ13676
еМедицинеопх/580 емерг/284
Патиент УК[хттпс://патиент.инфо/доцтор/увеитис увеитис Увеитис]
МеСХД014605

Увеитис је упала средње овојнице ока увеје, која се састоји од дужице (лат. iris), стакластог тела (лат. corpus ciliare) и жилнице (лат. chorioidea). Увеитис је према процјенама одговоран за око 10% сљепоћа у САД-у.[1] Увеитис је озбиљна болест јер може угрозити живот за разлику од већине осталих болести ока, јер ремети исхрану ока преко крвних судова увее. Проблеми повезани с увеитисом су често подцењени, иако је увеитис трећи водећи узрок слепила. Због блиског анатомског смештаја, упала задњег дела захвата и мрежњачу (ретину) па настаје посебан облик упале — хориоретинитис. Увеитис се може проширити и у унутрашњост ока (па настаје ендофталмитис) или захватити целу очну јабучицу (па настаје панофталмитис). Основни симптоми болести су бол и замагљен вид.[2]

Анатомија[уреди | уреди извор]

Средњи омотач или овојница ока која изгледа као лопта састављена од три слоја: спољашњег слоја са беоњачом и рожњачом, унутрашњег слоја мрежњача, између којих се налази трећи слој — увеа.

Увеа се састоји од: дужице (обојеног дела ока), цилијарног или зракастог тела (одговорног за стварање очне водице и акомодацију ока) и хороидее (лат. цхориоидеа) мреже крвних судова који су смештени у ретини и беоњачи.

Класификација[уреди | уреди извор]

Увеитис се према анатомској локализацији упале дели на предњи (лат. uveitis anterior), средишњи, стражњи (лат. uveitis posterior) и панувеитис који захваћа све слојеве увеје.[3]

  • Предњи увеитиси или запаљење дужице и зракастог тела — обухватају између двије трећине и 90% увеитиса. Називају се иритис, ако захваћају дужицу или циклитис ако упала захвата стакласто тело. Ипак најчешће долази до иридоциклитиса, тј. упале оба (дужице и стакластог тела), анатомски врло блиска дела ока. Ово стање се може појавити као једна епизода која се одговарајућим лечењем повлачи, но може бити и рекурирајуће или хроничне природе. Симптоми укључују црвенило ока, упаљену спојницу, бол и слабљење вида. Знакови укључују проширене цилијарне жиле, присуство станица и замућења у предњој собици, те преципитате на стражњој површини рожњаче.
  • Интермедијарни увеитис (лат. pars planitis) – односи се на витритис (појава упалних станица у стакластом тијелу) или на упалу која захваћа цилијарни колут (лат. pars plana).
  • Стражњи увеитис је упала жилнице, али у већини случајева и мрежњаче. Цхориоидитис ако је само жилница упаљена, или цхориоретинитис ако је и мрежњача ока захваћена.
  • Панувеитис је упала свих делова увеје.

Увеитис према клиничком току може бити акутан, субакутан или хроничан, а према патохистолошком налазу негрануломатозан или грануломатозан.

Знакови и симптоми[уреди | уреди извор]

  • Црвенило ока
  • Замућење вида
  • Осјетљивост на свјетло
  • Тамне путујуће мрље уздуж видног поља
  • Бол

Стања повезана с увеитисом и увеитички синдроми[уреди | уреди извор]

Бројна стања могу бити повезана с увеитисом, укључујући системске болести као и синдроме повезане с оком. Приближно пола случајева предњег увеитиса јавља се у стањима и синдромима с којима се не може повезати. Међутим, увеитис је често део синдрома повезаног с ХЛА-Б27. Релативан ризик од развоја ове болести присуством овог типа ХЛА алела износи приближно 15%.[4]

Системске болести повезане с увеитисом[уреди | уреди извор]

Узрок увеитиса могу бити многе системске болести као и синдроми повезани с оком.[5] Неки од узрока су:

Инфективни узрочници[уреди | уреди извор]

Увеитис може (нормално) бити имунолошки одговор на инфекцију унутар ока. Код мањег дела пацијената с увеитисом могуће су ове инфекције:

Увеитички синдроми[уреди | уреди извор]

У много случајева увеитис није повезан са системским стањима: упала је ограничен на око. У неким од ових случајева презентација ока је карактеристична за описане синдроме и укључује сљедеће дијагнозе:

  • Акутна стражња мултицентрична плакоид пигментна епителиопатија
  • Бирдсхот ретинокороидопатија
  • Фуцхсов хетерохромни иридоциклитис
  • Мултицентрични короидитис и синдром панувеитиса
  • Синдром мултиплих пролазних бијелих тачкица
  • Пунктална унутарња короидоптија
  • Серпигинозни короидитис

Маскирани синдроми[уреди | уреди извор]

Маскирани синдроми су офталмолошки поремећаји који се клинички манифестују, или као предњи или као стражњи увеитис, али нису примарно упални. Најчешћи су сљедећи:

  • Предњи сегмент
    • Интраокуларно страно тијело
    • Јувенилни ксантогранулом
    • Леукемија
    • Малигни меланом
    • Одвајање мрежнице
    • Ретинобластом
  • Стражњи сегмент
    • Лимфом
    • Малигни меланом
    • Мултипла склероза
    • Сарком ретикуларних станица
    • Ретинитис пигментоса
    • Ретинобластом

Лечење[уреди | уреди извор]

Прогноза је добра када се брзо постави дијагноза и започне лечење, али код нелечених може довести до озбиљних компликација као што су катаракта, глауком, едем ретине или трајни губитак вида. Обично се лечи глукокортикостероидима у облику капи за очи (нпр. преднизолон ацетат) или перорално таблетама преднизолона. Пре давања кортикостероида потребно је искључити улкус рожнице помоћу бојења флуоресцеином. У лечењу се још користе мидријатици атропин или хоматропин који код иридоциклитиса смањују болност и ексудацију из дужице.

Антиметаболити, као што је метотрексат, се често користе код тешких случајева увеитиса. Експериментално лечење инфузијама инфликсимаба се такође показало корисним.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхwартзман, Сергио (2007). „Инфламматорy еyе дисеасе: ан еxперт интервиеw wитх Сергио Сцхwартзман”. MD Медсцапе Рхеуматологy. 
  2. ^ Кхурана АК. Опхтхалмологy. 3рд едитион, Неw Аге Интернатионал (П) Лимитед; 2003:345.
  3. ^ Јабс, Доуглас; et al. (2005). „Стандардизатион оф Увеитис Номенцлатуре (СУН) Wоркинг Гроуп. Стандардизатион оф увеитис номенцлатуре фор репортинг цлиницал дата. Ресултс оф тхе Фирст Интернатионал Wорксхоп.”. Ам Ј Опхтхалмол. 140: 509—516. 
  4. ^ Tabele 5-7 u: Митцхелл, Рицхард Схеппард; Кумар, Винаy; Аббас, Абул К.; Фаусто, Нелсон. Роббинс Басиц Патхологy (8тх изд.). Пхиладелпхиа: Саундерс. ИСБН 978-1-4160-2973-1. 
  5. ^ Wхите Г. „Увеитис анд Еyе Инфламматион”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Митцхелл, Рицхард Схеппард; Кумар, Винаy; Аббас, Абул К.; Фаусто, Нелсон. Роббинс Басиц Патхологy (8. изд.). Пхиладелпхиа: Саундерс. ИСБН 978-1-4160-2973-1. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).