Василије Васа Доловачки
| Василије Васа Доловачки | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. април 1960. |
| Место рођења | Баваниште, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство |
Василије Васа Доловачки (Баваниште, 22. април 1960) српски је академски сликар[1][2] и универзитетски професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 1984. године у класи проф. Зорана Петровића. Магистарске студије је завршио 1989. године на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Мирјане Михач.
Постао је члан УЛУС-а 1992. године.[3] Живи и ствара у Баваништу, ожењен је Јелицом Доловачки и има синове Андреја и Ивана.
Од 2008. године предаје као редовни професор сликарства на Академији класичног сликарства, Универзитета ЕДУЦОНС у Сремској Каменици.[4] Самостално је излагао више од 50 пута у земљи и иностранству. Учесник је многих колонија, групних, аукцијских и хуманитарних изложби.[5][6]
Године 2010. објављена је монографија радова насталих у преиоду 1980—2010. године, тврдог повеза са омотом, 173 репродукована дела, на 220 страница великог формата са текстом књижевника, историчара уметности и ликовног критичара Драгана Јовановића Данилова.
Из штампе је 2018. године изашла и друга монографија ВАСИЛИЈЕ ДОЛОВАЧКИ, са текстом књижевника, историчара уметности и ликовног критичара Драгана Јовановића Данилова, теоретичара уметности и ликовног критичара Срете Бошњака и историчара уметности и ликовног критичара Дејана Ђорића. Монографија је великог формата, тврдог повеза са 181 репродукованим делом на 224 странице.
Његов уметнички опус препознат је по квалитетном фигуративном сликарству и колориту.[7]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- 1982. Награда из фонда Љубице Сокић за слике малог формата,
- 1982. Прва награда Јужнобанатског Ликовног Салона,
- 1983. Награда из фонда Петра Лубарде за цртеж на тему животиње,
- 1983. Награда за најбољег студента Факултета ликовних уметности за школску 1982/83. годину,
- 1984. Награда из фонда Петра Лубарде за цртеж на тему животиње,
- 1984. Прва награда из фонда Николе Граовца за сликарсво,
- 1988. Велика награда Петра Лубарде за сликарство,
- 2011. Награда за сликарство на првом бијеналу ликовних уметности у Ковину,
- 2015. Трећа награда на 15. Бијеналу “У СВЕТЛОСТИ МИЛЕНЕ” Пожаревац,
- 2018. Награда „Момо Капор“ за целокупно ликовно стваралаштво,[8]
- 2018. Награда публике на изложби „Уметност и вино” Виноградарева кућа, Опленац, Топола,
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Василије Васа Доловачки”. Париски круг. Архивирано из оригинала 26. 02. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.
- ^ „Василије Васа Доловачки”. АРТ Галерија. Архивирано из оригинала 30. 10. 2019. г. Приступљено 20. 2. 2021.
- ^ „Изложба „Сага из Равнице“ Васе Доловачког у белоцркванском Музеју”. Радио Бела Црква. Приступљено 20. 2. 2021.
- ^ „Изложба слика Васе Доловачког”. Урбан Цитy радио. Приступљено 20. 2. 2021.
- ^ „"Сликар међу јавом и мед сном": Изложба Василије Васе Доловачког у Вршцу”. Блиц. Приступљено 20. 2. 2021.
- ^ „Васа Доловачки отварање изложбе 5. априла у 19х”. Центар за културу и уметност Младеновац. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Поетска трансформација дубоких осећања – Василије Васа Доловачки”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-10-12.
- ^ „Пошта Србије покровитељ награде „Момо Капор””. Пошта Србије. Приступљено 20. 2. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична Интернет презентација
- Фејсбук страница
- „Цртежи и слике Василија Васе Доловачког”. Арт магазин. Приступљено 20. 2. 2021.
- „Васа Доловачки Редовни професор” (ПДФ). ЕДУЦОНС. Приступљено 20. 2. 2021.
- „ВАСИЛИЈЕ ВАСА ДОЛОВАЧКИ - Сликар / БАВАНИШТЕ - Видео Бy : V. Оморац”. Yоу Тубе. Приступљено 20. 2. 2021.
