Пређи на садржај

Вера Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вера Обрадовић
Датум рођења1966.
Место рођењаБеоград

Вера Обрадовић (Београд, 1966) југословенска и српска је кореографкиња и редовна професорка Факултета уметности Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), где на Одсеку драмских уметности, на Катедри за глуму предаје Сценске игре и Кореодраму.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Вера Обрадовић-Љубинковић је рођена 1966. у Београду. Основне студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, магистрирала на Универзитету уметности у Београду, докоторирала на Универзитету у Новом Саду на Центру за родне студије на АЦИМСИ, под ментортсвом Свенка Савић са радом Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива.

Играла је као солисткиња у групи Београдски савремени балет Смиљане Мандукић. Почетком 90-тих основала је и водила властиту трупу савремене игре: "XXI покрет”.

Кореографско и педагошко искуство допунила је двогодишњим школовањем на Факултету физичке културе у Новом Саду, одсек Модерна-џез игра (у класи Љиљане Мишић).

Освојила је значајне награде за кореографију: на IV Југословенском балетском такмичењу (1988) у Српском народном позоришту у Новом Саду за кореографски деби на Моцартов Реквијем; на Фестивалу кореографских минијатура у организацији Удружења балетских уметника Србије, у Народном позоришту у Београду за „Посвећење пролећа” Игора Стравинског (1998).

У континуитету сарађује у домаћим најзначајнијим позориштима за сценски покрет, режију и кореографију за бројне представе, а ствара и ауторске кореодраме. Учествује на домаћим и интернационалним стручним и научним скуповима. Објављује стручне текстове у Зборницима Матице српске, Факултета драмских уметности, Института за књижевност и уметност, Естетичког друштва Србије, Московске државне кореографске академије и Академије руског балета „Ваганова” итд.

Обрадовић је објавила књиге: Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива 2016. године,[2] која представља део докторске тезе, и двојезичну монографију Мага Магазиновић: модерна игра уместо доктората из филозофије / Мага Магазиновић: модерн данце инстеад оф а доцторате ин пхилосопхy 2019.[3]

Бави се позоришном и балетском критиком и то на Трећем Програму Радио Београда и у њиховим публикацијама. Чланица је Удружења балетских уметника Србије и чланица Међународног савета за игру Цид Унесцо.

Са Свенком Савић писала је предлог Пошти Србије за знамените жене на маркама из домена уметничке игре: Мага Магазиновић, Смиљана Мандукић, Душанка Сифниос и Јованке Бјегојевић.[4]

Ауторка је Фестивала сценског покрета и кореодраме.

Кореографски рад

[уреди | уреди извор]

1988 -  Реqуием (музика: W. А. Мозарт) – Српско Народно позориште у Новом Саду, IV Југословенско балетско такмичење

1990 – Пиеррот Лунаире (музика: А. Схоенберг) улази у ужи избор за награду на фестивалу Видео Данце у Паризу, ЦИД УНЕСЦО

1990/91 –  Унутарњи немир, музика Руицхи Сакамото, учешће на Данце Сцреен Интернационалном видео фестивалу у Бечу

1993 –  Страх, музика Небојша Јован Живковић, учешће на Цореографо Елеттроницо Интернационалном видео фестивалу у Напуљу

1993 –  Иза врата, ауторска кореодрамска представа у сарадњи са академским сликаром, Николом Жигоном, Дом културе Студентски град, учешће на фестивалу Мало Стеријино позорје у Новом Саду и на Интернационалном видео фестивалу у Лиону

1993 – Миссса цоронатионалис (музика Ф. Лисзт), Крушевачко позориште

1993 – Триптих – ауторска кореодрамска представа, Атеље 212, Београд

1993 – Ко се шуња иза жбуња, мјузикл (музика Воки Костић), редитељ Зоран Ратковић, Народно позориште Сомбор

1994 – Фишкал Галантом, драма, режија Душан Петровић, Народно позориште Сомбор

1996  – Ерос за столом, ауторска кореодрамска представа, Студентски културни центар, Београд, изведена на фестивалу Мермер и звуци у Аранђеловцу и на Фестивалу савременог сценског покрета у Новом Саду

1997 –  Салвадор, ауторска кореодрама инспирисана Салвадором Далијем, Студентски културни центар, Београд

1998 – Посвећење пролећа (музика I. Стравинскy), Фестивал кореографских минијатура, Народно позориште Београд и Европски позоришни покрети у Црногорском народном позоришту, Подгорица

1999 – Кас преко боденског језера, драма, режија: Душко Анђић, КПГТ, Београд

1999 – Плес на празник Лунасе, драма, режија: Нинослав Шћепановић, Народно позориште Суботица

2001 – Богојављенска ноћ, драма, режија: Зоран Ратковић, Народно позориште Сомбор

2002 – Нови станар, Фестивал кореографских минијатура, Народно позориште Београд

2002 – Љубав, драма, режија: Ана Здравковић, Битеф театар Београд

2003 – Свашта к’о у сну,  Фестивал кореографских минијатура, Народно позориште у Београду

2003/4 – Бал, ауторска кореодрама, Култ театар Београд

2004. – Милош Велики, драма, режија: Небојша Брадић, Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац

2004 – Птичице, драма, режија: Роберт Рапоња, Народно позориште Суботица

2005 –  Градитељ Солнес, драма, режија: Душан Петровић, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин

2005 –  Покретна равнотежа, продукција Здраво да сте, Мостар, Конгрес ЦИД УНЕСЦО у  Охриду и фестивали: Битола отворен град и 39. Битеф полифонија Београд

2005 –  Леонс и Лена, драма, режија: Душан Петровић, Народно позориште Суботица

2006 –  Храбри кројач, представа за децу, режија: Ана Здравковић, Позориштанце Пуж, Београд

2006 –  Њујоршки шешир Мери Пикфорд, ауторска кореодрамска представа, Студентски културни центар Београд

2006 – Сан на врелом камењу, кореографија изведена на Конгресу у Атини ЦИД УНЕСЦО

2006 –  Расправе, драма, режија: С. Килибарда, Српско народно позориште, Нови Сад

2007 –  Нада из ормара, драма, режија: Ј. Богавац, Звездара Театар, Београд

2007 –  Ходник, драма, режија: Бошко Димитријевић, Звездара Театар, Београд

2007 –  Разиграна игра,  Здраво да сте, Битеф полифонија, Београд

2007 –  Пигмалион, драма, режија: Бошко Димитријевић, Народно позориште Пирот

2008 –  Чорба од канаринца, драма, режија: Бошко Димитријевић, Народно позориште Ужице

2008 –  Два пигмалиона и нарцис (Слика Доријана Греја), ауторска кореодрамска представа,(музика: Бранка Поповић), Дом културе Студентски град, Београд

2009 –  Поподне једног Фауна, ауторска кореодрамска представа, Установа културе „Вук Караџић“, са којом учествује 2010. године на Фестивалу на Кипру, у градским позориштима у Ларнаки и Лимасолу

2009 – Варијације на тему дивљих патака, драма, режија: Ј. Богавац, Дом омладине Панчево и Битеф театар

2009 –  Метаморфозе, режија: Милица Краљ, Сирмиум, Сремска Митровица

2010. –  Реквијем, драма, режија: Милица Краљ, Београдско драмско позориште

2010 –  Кабаре емигранти, ауторска кореодрамска представа, Култ театар, Београд

2010 –  Збогом Жохари, драма, режија: С. Килибарда, Народно позориште Тоша Јовановић, Зрењанин

2010 – Луди од љубави, драма, режија: Катарина Вражалић, Звездара Театар, Београд

2011 – Хасанагиница, драма, режија: Андријана Виденовић, Регионално позориште у Новом Пазару

2011 –  Последња пловидба Риге од Фере, драма, режија: Небојша Брадић, Дунав Фест, Београд

2011 –  Велики школски час - Кад невине душе одлазе, манифестација Крагујевачки октобар, режија: Андријана Виденовић, Крагујевац

2011 –  Ноћ у кафани Титаник, драма, режија: Небојша Брадић, Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац

2012 –  Један човек двојица газда, музичка комедија, режија: Небојша Брадић, Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац

2012 –  Важне ствари, представа за децу, режија: С. Килибарда, Народно позориште „Тоша Јовановић“, Зрењанин

2012 –  Петроград, поставила је режију и кореографију за оперу Бранке Поповић, Дом Омладине Београд

2012 –  Велики школски час, манифестација Крагујевачки октобар, режија: Бошко Димитријевић, Крагујевац

2012 –  Ребека, мјузикл, режија: Небојша Брадић, Опера Мадленианум, Београд

2013 –  Млади Стаљин, драма, режија: Небојша Брадић, Народно позориште Шабац

2013 – Убити птицу ругалицу, драма, режија: Небојша Брадић, Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац

2013 –  Два тореадора, две Кармен и гавран, кореографија за Свечану академију поводом 40 година Факултета уметности у Косовској Митровици

2014 –  Рођендан господина Нушића, драма, режија: Небојша Брадић, Звездара Театар Београд

2014 –  Преваранти у сукњи, комедија, Књажевско-српски театар „Јоаким Вујић“, Крагујевац

2015 –  Чаробњак из Оза, представа за децу, режија: Мишко Динуловић, Краљевачко позориште, проглашена за најбољу преставу у целини на фестивалу „Мали Јоаким“ у Шапцу

2015 –  Ваљевска болница, драма, режија: Славенко Салетовић, Крушевачко позориште

2015 – Студентска игра, кореографија за Свечану академију поводом 55 година Филозофског факултета у Косовској Митровици, режија: Андријана Виденовић

2016 – Плаy Сервантес, комедија, режија: Небојша Брадић, Антика фест, Зајечар, Звездара театар

2016 – Јади младог Вертера, кореодрама, концепт, режија, кореографија: Вера Обрадовић, игра: Стефан Миликић, ДКСГ, Београд

2017 – Љубичаста бајка, режија: Мишко Динуловић, Краљевачко позориште

2017 – Тело Слика Простор, ауторска кореодрамска мултимедијална представа, Дом културе Студентски град, Београд

2018 – Лимунација, режија: Небојша Брадић, текст: Душко Ковачевић, Народно позориште Ниш

2019 – Пинокио каквог још нисте видели, режија: Мишко Динуловић, Краљевачко позориште

2019 – Нови станар, (музика: Милан Св. Ђурђевић) ауторска кореодрамска мултимедијална представа, Дом културе Студентски град

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Смиљана Мандукић - личност Српкиње из Беча, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 28-29, Нови Сад, 2003. стр. 157-160.
  • Београдски фестивал игре, Трећи програм, часопис Радио Београда 119, Београд, 2003. стр. 15-20. (у коауторству са Драганом Мартиновић)
  • Обнова античког дијалога или Естетика оперске режије Радослава Лазића, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 30-31, Нови Сад, 2004. стр. 97-101.
  • Игра за Вука и/или Андрићеве рефлексије о игри, Зборник Института за книжевност и уметност "Андрић у систему уметности, Београд-Бања Лука, 2004, стр. 207-220.
  • Божанствени Бежар или прелепи осмех смрти, Трећи програм, часопис Радио Београда 131-132, Београд, 2006. стр. 346-351.
  • Уметник који није био господар игре већ њен слуга, Сцена, часопис за позоришну уметност 3-4, Нови Сад, 2007. стр. 113-116.
  • Обликовање креативног поступка: утицаји Макса Рајнхарта и Исидоре Данкан на стваралаштво Маге Магазиновић, Зборник радова Факултета драмских уметности, Часопис Института за позориште, филм, радио и телевизију 13-14, Београд, 2008. стр. 143-151.
  • Кореографске представе, Трећи програм, часопис Радио Београда 137-138, Београд, 2008. стр. 429-431.
  • Од трагања до уметничког доживљаја, Трећи програм, часопис Радио Београда 141-142, I-II, Београд, 2009. стр. 489-497.
  • Седми београдски фестивал игре, Трећи програм, часопис Радио Београда 146, II, Београд, 2010. стр. 273-280.
  • Двоструки лик игре - између кореодрамског и апстрактног, Трећи програм, часопис Радио Београда 153, II, Београд, 2012. стр. 231-238.
  • Разликовање традиционалне од савремене естетике игре, андрогиност модерне и савремене игре, Зборник радова: Актуелност и будућност естетике, Београд, 2015. стр. 345-356.
  • Курт Јос, утицајни градитељ нове кореодраме, Зборник Факултета ликовних уметности, Београд, април 2016. стр. 94-107.
  • Развој артикулисаног тела и покрета путем вођене импровизације, Зборник 18. Педагошког форума сценских уметности, Факултет музичке уметности, Београд, 2016.
  • Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива, (књига) Нови Сад, 2016.
  • Хуманистичке идеје Соње Вукићевић у кореодрамама - скица за монографију, Култура, часопис за теорију и социологију културе и културну политику, Београд, 2016. стр. 171-182.
  • Развој и промене игре кроз време I део, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 56, Нови Сад, 2017. стр. 153-162.
  • Развој и промене игре кроз време II део, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 57, Нови Сад, 2017. стр. 85-93.
  • Дифферентиатинг Бетwеен Цонтемпорарy анд Традитионал Данце Аестхетиц, Аццелерандо БЈМД. ИССУЕ 1. ФЕБРУАРY 2016, електронски часопис из Србије.
  • Кореодрамско и кореографско стваралаштво Мат Ека, Зборник радова: Традицонално и савремено у уметности и образовању, Косовска Митровица, 2018. стр. 371-384.
  • Кореодрама: род, плес, идеологија, Зборник радова: Традицонално и савремено у уметности и образовању, Косовска Митровица, 2018. стр. 385-398. (у коауторству са Свенком Савић)
  • Смиљана Мандукиц (1908-1992) Бегиннинг оф Модерн Данце анд Данце Експрессионисм ин Еуропе, Аццелерандо БЈМД. ИССУЕ 3, 2018, електронски часопис из Србије.
  • Мага Магазиновић: модерна игра уместо доктората из филозофије/ Мага Магазиновић: модерн данце инстеад оф а доцторате ин пхилосопхy, (књига) 2019.
  • Модерна игра у Србији: њене зачетнице и (не)признате школе, Зборник радова са 8. међународне конференције Факултета за стране језике: Језик, књижевност и игра, Београд, 2019. стр. 190-207.
  • Ритмичко-кореодрамски дијалог Маге Магазиновић и Смиљане Мандукић, Зборник радова са првог интердисциплинарног скупа: Мага Магазиновић: филозофија игре и/или више од игре, 2019. стр. 139-154.
  • Свенка Савић: Хајде да почнемо дијалог и/или како се остварују додири неспојивог, Зборник радова: Свенка Савић изнеђу балетске и језичке игре, Нови Сад, 2020. стр. 121-156.
  • Оригинални запис кореографије Маге Магазиновић: Смрт мајке Југовића - прилог проучавању кореографског стваралаштва, Триптих, интердисциплинарни научни часопис о уметности и култури, Косовска Митровица, 2021.стр. 132-154.
  • Допринос Маргарите Фроман развоју балета у Београду, Кретања, часопис за плесну уметност 35-36, Загреб, 2021. стр. 103-111.
  • Јованка Бјегојевић: Птицо, не склапај своја крила, (књига) 2022.Издавач: Удружење балетских уметника Србије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Вера Обрадовић: „Игром искорачујемо из свакодневног ка узвишеном". Хоћу у позориште (на језику: српски). Приступљено 4. 12. 2020. 
  2. ^ Обрадовић, Вера (2016). Кореодрама у Србији у 20. и 21. веку: родна перспектива. Нови Сад: Завод за равноправност полова. 
  3. ^ Карановић, Ивана (6. 12. 2019). „Промоција књиге „Мага Магазиновић: модерна игра уместо доктората из филозофије” у СНП-у”. Новосадска хроника. Приступљено 1. 5. 2020. 
  4. ^ Опрановић, Б. „Плесачице уметничке игре на поштанским маркама у Србији”. Дневник. Приступљено 1. 5. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]