Пређи на садржај

Викиншко доба

С Википедије, слободне енциклопедије

Сликовни камен Викиншког доба, Готланд.

Викиншко доба (793–1066) период је у историји Скандинављана, током којег су се они проширили и изградили насеља широм Европе и шире након главног европског миграцијског периода.[1][2][3][4][5] Као такво, викиншко доба се односи не само на њихову домовину Скандинавију, већ и на било које место које су током овог периода значајно населили Скандинавци.[3]

Викиншком добу је претходило германско гвоздено доба.[6] То је историјски период када су скандинавски Нордијци истраживали Европу по њеним морима и рекама ради трговине, препада, колонизације и освајања. У овом периоду Нордијци су се населили на Нордијском Гренланду, Њуфаундланду и данашњим Фарским острвима, Исланду, Норвешкој, Шведској, Нормандији, Естонији, Шкотској, Енглеској, Велсу, Ирској, Острву Мен, Холандији, Немачкој, Украјини, Русији, Турској и Италији.

Викиншки путници и колонисти виђени су у многим тачкама историје као брутални нападачи. Многи историјски документи сугеришу да је њихова инвазија на друге земље била одмазда за задирање у племенске земље хришћанских мисионара, а можда и услед Саских ратова које су Карло Велики и његови сродници водили на југу,[7][8][9][10][11] или су били мотивисани пренасељеношћу, трговинским неједнакостима и недостатком одрживих пољопривредних површина у својој домовини.

Информације о викиншком добу углавном потичу из онога што су о викинзима написали њихови непријатељи, и из примарних археолошких извора, допуњених секундарним изворима, попут Исландских Сага.

Историјска разматрања[уреди | уреди извор]

Викиншка експанзија у Европи између осмог и једанаестог века: Жута боја кореспондира са експанзијом Нормана, који само делом потичу од Викинга

У Енглеској, почетак викиншког доба датира од 8. јуна 793,[12][13] када су Викинзи уништили опатију на Линдисфарну, центру учења на острву крај североисточне обале Енглеске у Нортамберланду. Монаси су убијени у опатији, бачени у море да се утопе или су одведени као робови заједно са црквеним благом, што је створило традиционалну (али непроверену) молитву - A furore Normannorum libera nos, Domine, „Спаси нас од беса Северњака, Господе”.[14]

Три викиншка брода су пристала у Вејмаутском заливу четири године раније (мада због писарске грешке, Англосаксонски анали датирају овај догађај на 787, а не 789). Могуће је да је тај контакт био неуспешна трговинска експедиција, а не пиратска рација. Линдисфарн је био другачији. Викиншко пустошење нортамбријског Светог острва је забележио нортамбријски учењак Алкуин из Јорка, који је написао: „Никада се пре у Британији није појавио такав терор”.[15]

Викинги су портретисани као потпуно насилни и крвожедни непријатељи. У средњовековним енглеским хроникама, они се описују као „вукови међу овцама”.

Први изазови мнобројним антивикиншким ставовима у Британији појавили су се у 17. веку. Пионирски научни радови о викиншком добу досегли су малу публику у Британији. Лингвистика је пратила порекло руралних идиома и пословица викиншког доба. Нови речници старонордијског језика омогућили су већем броју људи викторијанске ере да чита Саге о Исланђанима.

У Скандинавији су дански научници из 17. века Томас Бартолин, Уле Ворм и шведски научник Улоф Рудбек били први да користе рунске натписе и исландске саге као примарне историјске изворе. Током доба просветитељства и нордијске ренесансе, историчари попут исландско-норвежанина Тормодуса Торфеуса, данско-норвежанина Лудвига Холберга и швеђанина Олофа вон Далина развили су у већој мери „рационалан” и „прагматичан” приступ историјској науци. До друге половине 18. века, док су Саге о Исланђанима још увек кориштене као важни историјски извори, викиншко доба поново се сматрало варварским и нецивилизованим периодом у историји нордијских земаља.

Научници ван Скандинавије нису започели интензивно преиспитивање достигнућа Викинга све до 1890-их, препознајући њихову уметност, технолошке вештине и бродоградилачке способности.[16]

Донедавно је историја викиншког доба у великој мери била заснована на Сагама о Исланђанима, историји Данаца коју је написао Саксо Граматик, Примарној хроници Кијевске Русије, и Когард Гадел ре Галајб. Данас већина научника ове текстове сматра изворима које не треба схватити дословно и више се ослањају на конкретне археолошке налазе, нумизматику и друге директне научне дисциплине и методе.[17][18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Маwер, Аллен (1913). Тхе Викингс. Цамбридге Университy Пресс. стр. 1. ИСБН 095173394X. „Тхе терм ' Викинг ' ис деривед фром тхе Олд Норсе вик, а баy, анд меанс 6 оне wхо хаунтс а баy, цреек ор фјорд 1 '. Ин тхе 9тх анд 10тх центуриес ит цаме то бе усед море еспециаллy оф тхосе wарриорс wхо лефт тхеир хомес ин Сцандинавиа анд маде раидс он тхе цхиеф Еуропеан цоунтриес. Тхис ис тхе нарроw, анд тецхницаллy тхе онлy цоррецт усе оф тхе терм 6 Викинг/ бут ин суцх еxпрессионс ас 6 Викинг цивилисатион/ 6 тхе Викинг аге/ 'тхе Викинг мовемент/ 'Викинг ин- флуенце/ тхе wорд хас цоме то хаве а wидер сигнифицанце анд ис усед ас а цонцисе анд цонвениент терм фор десцрибинг тхе wхоле оф тхе цивилисатион, ацтивитy анд инфлуенце оф тхе Сцандинавиан пеоплес, ат а партицулар период ин тхеир хисторy...” 
  2. ^ Саwyер, Петер Х. (1995). Сцандинавианс анд тхе Енглисх ин тхе Викинг Аге. Университy оф Цамбридге. стр. 3. ИСБН 095173394X. „Тхе Викинг период ис, тхерефоре, бест дефинед ас тхе период wхен Сцандинавианс плаyед а ларге роле ин тхе Бритисх Ислес анд wестерн Еуропе ас раидерс анд цонqуерорс. Ит ис алсо тхе период ин wхицх Сцандинавианс сеттлед ин манy оф тхе ареас тхеy цонqуеред, анд ин тхе Атлантиц исландс...” 
  3. ^ а б Јесцх, Јудитх (1991). Wомен ин тхе Викинг Аге. Боyделл & Бреwер Лтд. стр. 84. ИСБН 0851153607. „Интернатионал цонтацт ис тхе кеy то тхе Викинг Аге. Ин Сцандинавиан хисторy тхис период ис дистинцт бецаусе ларге нумберс оф Сцандинавиан пеопле лефт тхеир хомеландс анд воyагед аброад...Тхе период ис тхус дефинед бy тхе импацт тхе Сцандинавианс хад он тхе wорлд ароунд тхем.” 
  4. ^ Силберман, Неил Асхер (2012). Тхе Оxфорд Цомпанион то Арцхаеологy. ОУП УСА. стр. 87. ИСБН 0199735786. „Тхе “Викинг Аге” ис традитионаллy дефинед ас тхе период wхен Сцандинавиан раидерс терроризед Еуропе” 
  5. ^ Кеарy, Цхарлес Францис (1911). „Викинг”. Енцyцлопæдиа Британница. „Хисторианс оф тхе нортх хаве дистингуисхед ас тхе “Викинг Аге” (Викингертиден) тхе тиме wхен тхе Сцандинавиан фолк фирст бy тхеир wидеспреад пирациес броугхт тхемселвес форциблy инто тхе нотице оф алл тхе Цхристиан пеоплес оф wестерн Еуропе” 
  6. ^ Форте, Орам & Педерсен 2005, стр. 2
  7. ^ Симек, Рудолф (2005) "тхе емергенце оф тхе викинг аге: цирцумстанцес анд цондитионс", "Тхе викингс фирст Еуропеанс VIII – XI центурy – тхе неw дисцовериес оф арцхаеологy", отхер, пп. 24–25
  8. ^ Бруно Думéзил, мастер оф Цонференце ат Парис X–Нантерре, Нормалиен, аггрегатед хисторy, аутхор оф цонверсион анд фреедом ин тхе барбариан кингдомс. 5тх – 8тх центуриес (Фаyард, 2005)
  9. ^ "Франqуес Роyал Анналс" цитед ин Саwyер, Петер (2001) Тхе Оxфорд Иллустратед Хисторy оф тхе Викингс. ISBN 0-19-285434-8. стр. 20.
  10. ^ Децауx, Алаин анд Цастелот, Андрé (1981) Дицтионнаире д'хистоире де Франце. Перрин. ISBN 2-7242-3080-9. стр. 184-85.
  11. ^ Боyер, Р. (2008). Лес Викингс: хистоире, мyтхес, дицтионнаире. Р. Лаффонт. стр. 96. ИСБН 978-2-221-10631-0. 
  12. ^ „Хисторy оф Линдисфарне Приорy”. Енглисх Херитаге. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 3. 3. 2016. 
  13. ^ Сwантон, Мицхаел (1998). Тхе Англо-Саxон Цхроницле. Псyцхологy Пресс. стр. 57. ИСБН 0-415-92129-5. , н. 15.
  14. ^ Алберт D'Хаененс, Лес Инвасионс Нормандес ен Белгиqуе ау IX Сиецле (Лоуваин 1967) ассертс тхат тхе пхрасе цаннот бе доцументед. Ит ис ассертед тхат тхе цлосест доцументед пхрасе ис а сентенце фром ан антипхон фор цхурцхес дедицатед то Ст. Вааст ор Ст. Медард: Сумма пиа гратиа ностра цонсервандо цорпора ет цутодита, де генте фера Норманница нос либера, qуае ностра вастат, Деус, регна, "Оур супреме анд холy Граце, протецтинг ус анд оурс, деливер ус, Год, фром тхе саваге раце оф Нортхмен wхицх лаyс wасте оур реалмс." Магнус Магнуссон, Викингс! (Неw Yорк: Е.П. Дуттон 1980). ISBN 0-525-22892-6. стр. 61..
  15. ^ Јонес, п. 195. Симеон оф Дурхам рецордед тхе раид ин тхесе термс:

    Анд тхеy цаме то тхе цхурцх оф Линдисфарне, лаид еверyтхинг wасте wитх гриевоус плундеринг, трамплед тхе холy плацес wитх поллутед феет, дуг уп тхе алтарс, анд сеизед алл тхе треасурес оф тхе холy цхурцх. Тхеy киллед соме оф тхе бротхерс; соме тхеy тоок аwаy wитх тхем ин феттерс; манy тхеy дрове оут, накед анд лоадед wитх инсултс; анд соме тхеy дроwнед ин тхе сеа."

    Магнус Магнуссон, Викингс!, п. 32.

  16. ^ Палмер, Алан Wарwицк (2006). Нортхерн Схорес: а хисторy оф тхе Балтиц Сеа анд итс пеоплес. Лондон: Јохн Мурраy. стр. 21. ИСБН 978-0-7195-6299-0. ОЦЛЦ 63398802. 
  17. ^ Саwyер, Петер Хаyес (1997). Тхе Оxфорд Иллустратед Хисторy оф тхе Викингс. ИСБН 978-0-19-820526-5. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2015. 
  18. ^ Јонес 1968, стр. 8–10

Литература[уреди | уреди извор]

  • Форте, Ангело; Орам, Рицхард; Педерсен, Фредерик (2005). Викинг Емпирес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-82992-2. 
  • Халл, Рицхард (2010). Викинг Аге арцхаеологy. Схире Публицатионс. ИСБН 978-0-7478-0063-7. 
  • Харцк, Оле; Лüбке, Цхристиан (2001). Зwисцхен Рериц унд Борнхöвед: Дие Безиехунген зwисцхен ден Дäнен унд ихрен слаwисцхен Нацхбарн вом 9. Бис инс 13. Интернатионал Цонференце, Леипзиг, 4–6 Децембер 1997, Франз Стеинер Верлаг. ИСБН 978-3-515-07671-5. 
  • Јонес, Гwyн (1968). А Хисторy оф тхе Викингс. Оxфорд Университy Пресс. ОЦЛЦ 581030305. 
  • Бринк, С. wитх Прице, Н. (едс) (2008). Тхе Викинг Wорлд, [Роутледге Wорлдс], Роутледге: Лондон анд Неw Yорк. 2008. ISBN 978-0-415-69262-5.
  • Graham-Campbell, J. (2001). The Viking World. London. 2001. ISBN 978-0-7112-3468-0. 
  • Ахола, Јоонас & Фрог wитх Цливе Толлеy (едс.) (2014). Фибула, Фабула, Фацт – Тхе Викинг Аге ин Финланд. Студиа Фенница Хисторица 18. Хелсинки: Финнисх Литературе Социетy.
  • Анкер, П. (1970). Тхе Арт оф Сцандинавиа, Волуме I, Лондон анд Неw Yорк, 1970.
  • Фуглесанг, С.Х. (1996). "Викинг Арт", ин Турнер, Ј. (ед.), Тхе Грове Дицтионарy оф Арт, Волуме 32, Лондон анд Неw Yорк, 1996, пп. 514–27, 531–32.
  • Грахам-Цампбелл, Ј. (1980). Viking Artefacts: A Select Catalogue. British Museum Publications: London. 1980. ISBN 978-0-7141-1354-8. 
  • Грахам-Цампбелл, Јамес (2013). Viking Art. Thames & Hudson. 2013. ISBN 978-0-500-20419-1. 
  • Роесдахл, Е. анд Wилсон, D.M. (едс) (1992). Фром Викинг то Црусадер: Сцандинавиа анд Еуропе 800–1200, Цопенхаген анд Неw Yорк, 1992. [еxхибитион цаталогуе]. ISBN 978-0-8478-1625-5.
  • Wиллиамс, Г., Пентз, П. анд Wемхофф, M. (едс), Викингс: Лифе анд Легенд, Бритисх Мусеум Пресс: Лондон, 2014. [еxхибитион цаталогуе]. ISBN 978-0-7141-2336-3.
  • Wилсон, D.M. & Клиндт-Јенсен, О. (1980). Викинг Арт, сецонд едитион, Георге Аллен анд Унwин. 1980. ISBN 978-0-04-709018-9.
  • Цареy, Бриан Тодд. "Тецхницал марвелс, Викинг лонгсхипс саилед сеас анд риверс, ор сервед ас флоатинг баттлефиелдс", Милитарy Хисторy 19, но. 6 (2003): 70–72.
  • Доwнхам, Цларе. Викинг Кингс оф Бритаин анд Иреланд: Тхе Дyнастy оф Íварр то А.D. 1014. Единбургх: Дунедин Ацадемиц Пресс, 2007
  • Худсон, Бењамин (2005). Викинг Пиратес анд Цхристиан Принцес: Дyнастy, Религион, анд Емпире ин тхе Нортх Атлантиц. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-516237-4. .
  • Логан, Ф. Доналд Тхе Викингс ин Хисторy (Лондон: Хутцхисон & Цо. 1983) ISBN 0-415-08396-6.
  • Маиер, Бернхард. Тхе Целтс: А хисторy фром еарлиест тимес то тхе пресент. Нотре Даме, Индиана: Университy оф Нотре Даме Пресс, 2003.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Викиншко доба на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vikinško_doba&oldid=27676065”