Заливска област Сан Франциска

С Википедије, слободне енциклопедије
УСГС сателитска фотографија Заливске области
10 округа Сан Франциско Заливске области. Ова слика обухвата и Санта Круз округ који по неким дефиницијама не припада Заливској области

Заливска област Сан Франциска (енгл. San Francisco Bay Area), такође позната само као Заливска област (енгл. The Bay Area), географски је разновсна метрополитанска област која окружује залив Сан Франциска у северној Калифорнији. Заливска област је дом за више од седам милиона људи, и састоји се од градова, војних база, аеродрома, укомпонованих са регионалним, државним и националним парковима, расутих преко девет округа (десет по неким агенцијама) и повезаних великом мрежом путева, ауто-путева, железничких пруга и приградских система железнице.

Заливска област, за разлику од типичних метрополитанских области, садржи неколико истакнутих урбаних градских и приградских центара. Иако је сада Сан Хозе највећи град у Заливској области (прешао Сан Франциско на попису 1990), кроз већи део историје Сан Франциско је био највећи град, а и сада је остао главни центар региона.

Са процењеном популацијом у 2005. години на 7.168.176 становника, Сан Хозе – Сан Франциско – Оукленд обједињена статистичка област пета је по величини метрополитанска област у Сједињеним Државама.

Подрегиони Заливске Области[уреди | уреди извор]

Северни залив[уреди | уреди извор]

Напа долина је најпознатија по производњи вина.

Регион који се налази северно од Голден Гејт моста је познат као Северни залив. Ова област се састоји од Округа Марин и шири се северно ка окрузима Сонма и Напа и источно ка Солано округу. Северни залив има, са неким изузезцима, веома висок доходак: округ Марин је рангиран као најбогатији у Сједињеним Државама. Северни залив уопштено гледано најмање урбанизовани део Заливске области, са много неуређених паркова и пољопривредних газдинстава.

То је једини део Заливске области у коме нема заједничког градског железничког система. Недостатак саобраћајних сервиса везан је за ниску бројност популације у Северном заливу, као и за чињеницу да је водом одвојен од остатка Заливске области. Једина веза Северног залива са остатком Заливске области је преко: Голден Гејт моста према Сан Франциску, Ричмонд – Сан Рафаел и Каркинез моста према Ричмонду, и преко Бенисија моста који води ка Мартинезу.

Источни залив[уреди | уреди извор]

Источна страна залива се састоји од Алмеида и Контра Коста округа, и позната је под називом Источни залив. Источни залив је подељен на два региона, унутрашњи источни залив, који се наслања на заливску обалу, и спољашњи источни залив који се састоји од долина одвојених од унутрашњег источног залива брдима и планинама.

Беркли – Велика кула у центру фотографије је у студентском дому Калифорнијског Универзитета Беркли

Унутрашњи Источни Залив обухвата градове Оукленд, Хејвард, Фримонт, Унион сити, Беркли и Ричмонд, као и много мањих предграђа. Унутрашњи Источни залив је више урбанизован, гушће насељен, са доста предратих зграда и етнички разноврснијом популацијом.

У Оукленду се налази највећа лука у региону. Као и код многих урбаних зона у унутрашњости, Унутрашњи Источни залив има повећан проценат уличног криминала, као и остале социо – економске проблеме. Према званичним извештајима ФБИ-а, у 2002. години више од 50% свих убистава у Заливској области се догодило у Ричмонду и Оукленду. Број убистава се у току времена повећавао све до 2005. када је достигао највећу вредност, и у Ричмонду, и у Оукленду.

Спољашњи Источни Залив се састоји од великог броја мањих градова. Сви су повезани са Источним Заливом системом БАРТ, ауто-путем, као и Калдекот тунелом. Спољашњи Источни Залив је приградско, рурално подручје и изграђено је после Другог светског рата. Бела популација је још увек већинска у овој области; међутим очекује се да постане мањина за мање од десет година. Већина беле популације се преселила у ову област из Сан Франциска и Унутрашњег Источног залива, да би избегли социоекономске проблеме које захватају те области и које се сада шире и на Спољашњи Источни залив.

Полуострво[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Полуострво Сан Франциско

Област између Јужног залива, града и округа Сан Франциско је полуострво Сан Франциско, локално позната као „Полуострво”. Ова област се састоји од више мањих градова и приградских општина у Сан Матео округу и у северозападном делу Санта Клара округа, укључујући Пало Алто и Универзитет Станфорд, Лос Алтос, Менло Парк, Маунтин Вју, Дејли Сити, Сан Бруно, Сан Матео, и Фостер сити, Берлингејм, Редвуд сити, Сан Карлос, Атертон, као и више градова уз пацифичку обалу, као што су Пасифика и Хаф Мун Беј. Ова област је веома разнолика, иако овде живи значајна популација запослених са високим личним дохотком. Велики број ових градова су били центри руралног живота све до периода после Другог светског рата, када је мигрирао велики број становника Заливске области из средње и више класе, што је позитивно утицало на развој села и њихов функционални прелазак у мање градове. Од осамдесетих година прошлог века ова област је имала велики пораст породица средње и више класе што је директна последица техношког бума Силицијумске долине.

Јужни залив[уреди | уреди извор]

Поглед на северни Сан Хозе (центар је лево) и друге делове Силиконске долине

Општине око јужног дела залива Сан Франциско су познате као Јужни Залив. Јужни Залив обухвата град Сан Хозе и негова предграђа укључујући Гилрој, Маунтин Вју, Санта Клара, Милпитас, Купертино, Пало Алто, Санивејл, Лос Алтос, Саратога, Кембел и Лос Гатос. У овој области се налази и центар нових технологија Силицијумска долина, која се развила из свемирског развојног центра из времена “хладног рата”. Данас се раст наставља превасходно захваљујући брзом развоју нових технологија и сталној, и све већој потреби за новом јефтином имигрантском радном снагом. Резултат тог повећања становника је велики раст цена некреатнина, што је приморало многе породице средње класе да се преселе у друге делове региона. Профитирајући од назива “Силицијумска долина”, ова област је централа великог броја гиганата из технолошког сектора. Познатије компаније са седиштем у Јужном Заливу су: Интел, АМД, Цисцо Сyстемс, Хеwлетт-Пацкард, Аппле Цомпутер, Гоогле и Yахоо!.

Санта Круз[уреди | уреди извор]

Постоји неслагање око припадања округа Санта Круз Заливској Области. Многи становници овог округа себе не сматрају становницима ове области; међутим, не постоји званична дефиниција „Заливске Области Сан Франциско ”, тако да је овај појам Заливске области донекле флексибилан. Санта Круз се обично сматра за део Заливске Области Монтереј, пошто град лежи на северном делу Монтерејског залива. Град се такође понегде сматра за најсевернији део централне обале Калифорније, која се пружа све до Санта Барбаре.

Приход и трошкови живота у Заливској Области[уреди | уреди извор]

Графикон упоређује дистрибуцију дохотка у домаћинствима Заливске области и дистрибуцију дохотка на националном нивоу.[1][2]

Заливска област је један од најбогатијих региона у САД-у. По заводу за статистику САД-а, од 280 дефинисаних метрополитских области, Заливска област има највећи просечни доходак по домаћинству са 62,024 долара у 2000. години.

Док само 26% домаћинстава на националном нивоу имају годишњи доходак преко 75,000 долара, у Сан Франциску је тај проценат чак 48%. Проценат домаћинстава чији доходак прелази 100,000 долара је дупло већи од националног просека. Око једне трећине (31%) домаћинстава у Заливској области има шестоцифрени годишњи доходак, за разлику од националног просека који је мањи од 16%. У Јуну 2003, студија Станфорд Универзитета подржана од стране завода за статистику САД-а је установила просечан доходак домаћинства у Заливској области, који је за око 60% већи националног просека. Највећи број домаћинстава зарађује између 100,000 и 150,000 долара на годишњем нивоу, што је око 18% домаћинстава. На националном нивоу највећи број домаћинстава има годишњу зараду између 30,000 и 40,000 долара, а то је око 13% свих домаћинстава,.

Шест од десет Калифорнијских општина са највећим пер цапита дохотком су у Заливској области (Белведир, Атертон, Вудсајд, Портола Вали, Диабло). Од сто округа са највећим пер цапита дохотком у САД-у, шест се налази у Заливској области (Марин, Сан Матео, Сан Франциско, Санта Клара, Контра Коста, Аламида).

Чердесет два становника Заливске области се налази на Форбсовој листи 400 најбогатијих американаца, публикованој 2006. У Сан Франциску живи тринаест милијардера, па се Сан Франциско налази одмах иза Москве и Лондона као град са највише милијардера у свету. Међу четрдесетдвојицом се налазе нека веома позната имена као што су Џорџ Лукас, Чарлс Шваб и Лери Елисон.

Студија невладине организације Цларитас указује да у 2004. 5% од свих домаћинстава у Сан Франциско и Сан Хозе Метрополитанским зонама имају имовину преко милион долара, а Wеллс Фарго процењује да има 180 хиљада милионерских домаћинстава у Заливској области, од којих 10% имају имовину већу од 5 милиона долара.

Високу популарност Заливска област дугује свом благом времену, својој културној и економској развијености, која у комбинацији са ограниченим грађевинским зонама доводи до тога да су цене некреатнина изузетно високе. Нарочито су високе купопродајне цене стамбеног простора, као и закуп у комерцијалне сврхе. Захваљујући релативно нижој цени некреатнина у предграђу и ограниченог јавног транспорта, дуге, скупе и често непријатне аутомобилске гужве су честе у региону. Због тих проблема многе друге активности су скупље него у осталим деловима земље. Само су код одређеног дела популације примања пратила пораст трошкова живота, па је велики број запослених који имају минималну зараду, па чак и домаћинства са више запослених чланова заведено као „сиромашно”, док су виши приходи, неопходни за задовољавајући животни стандард довели до повећања такси у Заливској области,

Клима[уреди | уреди извор]

Из разлога што брда, планине, и велике водене површине проузрокују тако велики географски диверзитет у региону, Заливска област има значајну различитост микроклимата. Зоне близу Тихог океана генерално карактеришу релативно мале температурне разлике током године, са свежим магловитим летима и благим кишним зимама. Зоне у унутрашњости, нарочито оне које су планинама одвојене од океана имају топлија лета и ниже ноћне температуре током зиме. У неколико стамбених зона зими чак падне и снег који се максимално задржи пар сати, а на неким врховима (Ст. Хелена, Моунт Хамилтон, Моунт Диабло и Моунт Тамалпаис) се у току зиме у више наврата задржава снег по неколико дана.

Скyлине Боулеварсе пружа преко Санта Круз планина, овде близу градића Паоло Алто, за време зиме и пролећа, брда која окружују Заливску област, због велике количине падавина су зелене боје.
Киша је ретка у заливској области за време летњих месеци. Као резултат слабих падавина, у околним брдима лети влада суша и травне области добијају златно жуту боју..



Геологија и геоморфологија Заливске Области[уреди | уреди извор]

Заливска област је широм света позната по комплексности своје геолошке грађе. Геолошку грађу ове области сачињавају формације састављене од седиментних кречњачких стена и пешчара, метаморфних серпентинских стена, наслага угља као и невероватни базалтни облици и наслаге пепела настали ерупцијом данас угашених вулкана у ближој или даљој геолошкој прошлости. На неким локацијама су у огромном броју присутни фосили сисара плеистоценске старости.

Вертикални рељеф[уреди | уреди извор]

Настанак неколико планинских масива као и великог броја гребенских и брдских структура везан је за велике силе притиска настале сучељавањем пацифичке и северноамеричке плоче. Ове структуре обезбеђују спектакуларан поглед на велики део Заливске области и укључују Моунт Тамалпаис са 784 метара у округу Марин, Моунт Диабло са 1,173 метара у округу Контра Коста, Миссион Пеак са 767 метара у Аламеда округу и Моунт Хамилтон са 1,284 метара надморске висине у округу Санта Клара на коме се налази и чувена Лик опсерваторија.

Две главне грбенске целине су углавном паралелне са главним раседима:

  • Цоаст Ранге, представља гребен полуострва Сан Франциско и округа Марин.
  • Брда Оукланда и Берклија и њихова јужна гребенска линија која захвата Мишн пик.

Раседи[уреди | уреди извор]

Регион је такође подељен на најмање четири главна раседна система са стотинама мањих раседлина које припадају озлоглашеном реседу Сан Андреас, од којих су сви на додиру пацифичке и северноамеричке плоче.

Овај регион је посебно изложен катастрофама повезаним са великим земљотресима, комбинованих са више фактора:

  • многобројни активни раседи у региону.
  • одређени типови земљишта у близини залива као и у котлинама у унутрашњости утичу на повећање јачине земљотреса. Земљишта која увећавају јачину труса су приказана на мапи изнад.
  • велике површине у заливској области су исушене мочваре, данас значајно урбанизоване, које су подложне слегању земљишта.
  • велики број старих зграда, од којих многе не могу издржати јаче земљотресе.
  • интезивна градња у зонама које су подложне клизиштима и блатним бујицама.
  • Већи део комуналне инфраструктуре незадовољава стандарде потребне да се одрзи функционисање у случају већих земљотреса и пожара.

Транспорт у Заливској Области[уреди | уреди извор]

Заливску област сервисира велики број јавних транспортних система, укључујући три интернационална аеродрома (СФО, ОАК, СЈЦ), четири брза транзитна и регионална зелезничка система укључујући и БАРТ систем, разгранат јавни трајектни систем, као и већи број аутобуских агенција. Систем ауто-путева је веома разгранат; међутим на великом броју саобраћајница, нарочито на мостовима, се за време шпица јављају саобраћајни колапси.

Високошколско образовање Заливске Области[уреди | уреди извор]

Регион је седиште више универзитета, међу којима најзначајнија места заузимају Станфорд Универзитет и Универзитет Калифорније Беркли.

Калифорнијски Универзитет, Беркли

Регионални окрузи и градови Заливске Области[уреди | уреди извор]

Следећа листа је на бази дефиниције Заливске области са десет округа (у дефиницији је и Санта Круз округ).

Окрузи[уреди | уреди извор]

Градови са више од 200.000 становника[уреди | уреди извор]

Градови са 100.000 до 200.000 становника[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ 13.пдф „Станфорд Университy, студy оф УС Департемент оф Цоммерце статистицс цонцернинг инцоме ин Цалифорниа” Проверите вредност параметра |урл= (помоћ) (ПДФ). Приступљено 6. 11. 2006. [мртва веза]
  2. ^ 000.хтм „УС Ценсус 2005 Ецономиц Сурвеy, инцоме дата” Проверите вредност параметра |урл= (помоћ). Приступљено 29. 6. 2006. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zalivska_oblast_San_Franciska&oldid=26694057”