Jazavac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druga značenja, pogledajte Jazavac (višeznačna odrednica).
Evropski jazavac
'Honey' the badger.jpg
Jazavac
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Mustelidae
Potporodica: Melinae
Rod: Meles
Vrsta: M. meles
Binomijalna nomenklatura
Meles meles
L., 1758.
European Badger area.png
Areal rasprostranjenja evropskog jazavca

Jazavac ili evropski jazavac (lat. Meles meles) je vrsta životinje iz roda jazavac (lat. Meles) koji pripada porodici kuna. Uglavnom živi u odajama ispod zemlje koje sam kopa, a koje su hodnicima povezane sa površinom. Težak je do 25 kg, a dužina mu se kreće od 90-110 cm.

Jazavac je pretežno noćna životinja, tako da ima slabo razvijen vid, nešto bolje ravijen sluh i odlično razvijeno čulo mirisa. Obično živi u skupinama od po nekoliko jedinki i na svojoj teritoriji ima više jazbina u kojima boravi.

Spada u grupu svaštojeda. Tokom zime jazavac ulazi u jednu vrstu zimskog sna, koji povremeno prekida radi uzimanja hrane ili vode.

Opis[uredi]

Boja krzna je obično siva na leđima, crna na donjim delovima tela, a na glavi ima crne i bele pruge. Evropski jazavac dostiže visinu u nivou ramena od 25 do 30 centimetara,[2] dužinu tela od 60 do 90 centimetara, dužina repa je od 12 do 24 centimetara. Mužjaci su malo veći od ženki, ali mogu biti mnogo teži od ženki. Težina im se menja sa godišnjim dobom, povećava se od proleća do jeseni i dostiže maksimum početkom zime. Tokom leta teže od 7 do 13 kg, a tokom jeseni od 15 do 17 kg. Najveća izmerena težina jedinke jazavca koja je potvrđena je 27,2 kg.

Jazavci ne padaju u zimski san, iako u područjima sa jakim zimama mogu pasti u stanje obamrlosti u trajanju od dva dana.

Podvrste[uredi]

Osam priznatih podvrsta (2005):[3]

Podvrste Trinomijalna nomenklatura Opis Rasprostranjenje Sinonimi
Obični jazavac

Badger Cornwall 3.jpg

Meles meles meles
Linnaeus, 1758
Krupnija podvrsta. Krzno na leđima je srebrnasto-sive nijanse, dok na glavi dominira bela boja sa crnim prugama od očiju do ušiju. Dostiže težinu od 20 do 24kg u jesen.[4] Cela Evropa sem Rodosa, Krita i Španije. alba (Gmelin, 1788)

britannicus (Satunin, 1905)
caninus (Billberg, 1827)
caucasicus (Ognev, 1926)
communis (Billberg, 1827)
danicus (Degerbøl, 1933)
europaeus (Desmarest, 1816)
maculata (Gmelin, 1788)
tauricus (Ognev, 1926)
taxus (Boddaert, 1785)
typicus (Barrett-Hamilton, 1899)
vulgaris (Tiedemann, 1808)

Kritski jazavac

Badger Crete.jpg

Meles meles arcalus
Miller, 1907
Krit
Kavkaski jazavac

MelesCanescens.jpg

Meles meles canascens
Blanford, 1875
Sitnija podvrsta, krzno na leđima je tamno sivo, a glava ista kao kod običnog jazavca.[5] Zakavkazje, Kopetdag, Turkmenistan, Iran, Afganistan i Mala Azija minor (Satunin, 1905)

ponticus (Blackler, 1916)

Kizljarski jazavac Meles meles heptneri
Ognev, 1931
Krupna podvrsta, ima sličnosti sa azijskim jazavcem, kao što je bledo sivo-oker krzno i uže pruge na glavi.[5] stepske oblasti severoistočnog Predkavkazja i delta reke Volga
Iberijski jazavac Meles meles marianensis
Graells, 1897
Iberijsko poluostrvo mediterraneus (Barrett-Hamilton, 1899)
Norveški jazavac

Meles meles norway 1.JPG

Meles meles milleri
Baryshnikov, Puzachenko and Abramov, 2003
Sitnija podvrsta Jugozapadna Norveška
Rodoski jazavac Meles meles rhodius
Festa, 1914
Rodos
Ferganski jazavac Meles meles severzovi
Heptner, 1940
Sitnija podvrsta, krzno na leđima je srebrnasto-sive nijanse, pruge na glavi su široke i pokrivaju celo uvo.[5] Desna strana reke Pandž, gornji tok reke Amu Darja, planinski masiv Pamiro-Alaj, Ferganska dolina i planine južno od nje. bokharensis (Petrov,1953)

Reference[uredi]

  1. Kranz, A.; Tikhonov, A.; Conroy, J.; Cavallini, P.; Herrero, J.; Stubbe, M.; Maran, T.; Fernades, M.; Abramov, A. & Wozencraft, C. (2008). Meles meles. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature.  Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti.
  2. Pease (1898), str. 24
  3. Wozencraft, W.C. (2005). "Order Carnivora". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.
  4. Heptner & Sludskii (2002). str. 1253–1254.
  5. 5,0 5,1 5,2 Heptner & Sludskii (2002). str. 1254–1255.

Spoljašnje veze[uredi]