Jelena Milić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jelena Milić
Jelena Milić
Datum rođenja(1965-01-15)15. januar 1965. (59 god.)
Mesto rođenjaBeograd, SFR Jugoslavija
ObrazovanjeMaster inženjer menadžmenta
ZanimanjePolitički analitičar

Jelena Milić (Beograd, 15. januar 1965) srpska je politička analitičarka, osnivačica Centra za evroatlantske studije (CEAS) i diplomata.[1] Trenutni je ambasador Republike Srbije u Hrvatskoj.

CEAS se u svom radu, od osnivanja 2007. godine do zatvaranja 2021. godine, bavio praćenjem i analizom trendova u liberalnim zapadnim demokratijama, i zagovarao punopravno i aktivno članstvo Republike Srbije u EU i NATO.

Ona je ekspert u oblastima reforme sistema bezbednosti; evroatlantske odnose, odnose Srbije sa EU i NATO; ruski uticaj na Zapadnom Balkanu; pitanje statusa Kosova i veze između nenasilnih promena režima, tranzicione pravde i reformi sistema bezbednosti. Zahvaljujući njenoj stručnosti Milić je čest govornik na međunarodnim konferencijama visokog ranga i čest sagovornik lokalnih, regionalnih i zapadnih medija.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Diplomirala je i masterirala na univerzitetu UNION - Nikola Tesla, smer inženjerski menadžment.

Alumnista je Međunarodne akademije za liderstvo nemačkog liberalnog Fridrih Nauman Štiftunga (IAF). Stažirala je na istraživačkom centru CERI (CERI) pariskog Univerziteta Science Po.

Karijera[uredi | uredi izvor]

U periodu od aprila 1997. godine do februara 1999. godine radila je na projektu povratka izbeglih Srba u Hrvatsku „Hoću kući” Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.[2] Tokom njenog angažmana na projektu u Knin i okolna sela je organizovano vraćena prva veća grupa izbeglica i pokrenuti su prvi sudski sporovi pred hrvatskim sudovima za povraćaj imovine.

Kasnih devedesetih godina aktivno je podržavala rad nenasilnog pokreta OTPOR, koji je doprineo padu s vlasti Slobodana Miloševića. Bila je regionalni producent filma o OTPOR-u ”Obaranje diktatora”, koji je deo serijala A Force More Powerful[3], PBS projekta podržanog od američkog Instituta za mir i institucije Albert Ajnštajn.

Početkom 2001. godine primljena je na predlog srpskog diplomate Živorada Kovačevića u Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. U tom periodu sa Živoradom Kovačevićem i novinarom Dušanom Simićem pokrenula je i uređivala mesečnik za međunarodne odnose Foruma.[traži se izvor]

U periodu od maja 2001. do jula 2003. radila je kao istraživač u beogradskoj kancelariji Međunarodne krizne grupe (MKG). U tom periodu MKG objavljivala je izveštaje o značaju saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.[4]

U periodu od novembra 2004. do kraja 2007. godine bila je stariji asistent Gorana Svilanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije, dok je obavljao funkciju predsednika Prvog radnog stola (demokratizacija i ljudska prava) Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Krajem 2007. godine osnovala je nezavisnu organizaciju Centar za evroatlantske studije (CEAS) koja se bavila analizom srpske spoljne i bezbednosne politike, praćenje dešavanja u zemljama članicama trans-atlantskog sveta, NATO-a i Evropske unije na čijem je čelu bila do 2021. godine.[5]

Tokom 2015. i 2016. Jelena Milić i CEAS doživljavali su pretnje i etiketiranje zbog svog rada, zbog čega je Jelena Milić 2016. godine dobila policijsko obezbeđenje.[6] Jelena Milić je otkazala obezbeđenje čim su izašle na videlo činjenice da policija nije odgovorila na pozive građana čije su kuće rušene u incidentu Savamala jer "nije htela da bude privilegovana građanka, da ima usluge policije dok svi drugi građani nisu u istoj mogućnosti."[7]

Jelena Milić još uvek vodi višegodišnje sudske procese protiv provladinih srpskih tabloida zbog članaka i priloga u kojima se između ostalog opisuje kao "lice NATO zla"[8], ”NATO divljakuša”[9] i slično, te televizije Hepi TV zbog nastupa kontroverznog plaćenika Jugoslava Petrušića, kome se sudilo za ubistvo dva Albanca[10], zbog izjave da se Jelena Milić "udružila sa njujorškim Albancima da ubije Donalda Trampa”. CEAS je dokumentovao samo jedan deo kampanje ocrnjivanja i ukazao na neke od ključnih aktera u svom izveštaju ”Vilify and Amplify - From Serbian and Russian trolls factories to pro Serbian and Russian governments mainstream media”.[11]

Vojislav Šešelj i Srpska radikalna stranka objavili su 2018. godine knjigu Jelena Milić NATO picajzla.[12]

Finska novinarka Džesika Aro objavila je 2019. godine knjigu "Putinovi trolovi: Na prvim linijama informacionog rata Rusije protiv sveta"[13] o aktivistima i drugim ličnostima koje su bile izložene organizovanim kampanjama zastrašivanja i ocrnjivanja. U knjizi se opisuje i iskustvo Jelene Milić.[1]

Njeni članci objavljeni su u magazinima kao što su The National Interest[14] i The Diplomat[15] te na portalima analitičkih instituta poput The Center for European Policy Analysis[16].

Magazin „Politiko” (engl. The Politico) je 2017. godine izabrao Jelenu među 28 ličnosti koje će oblikovati i protresti Evropu u 2017. godini.[17]

U martu 2022. postavljena je za ambasadora Republike Srbije u Republici Hrvatskoj.[18]

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Jelena je 90-tih bila u kratkom braku sa Nenadom Milićem, bivšim funkcionerom Liberalno-demokratske partije, sa kojim ima dvoje dece; Savu i Anu.[traži se izvor]

Radovi[uredi | uredi izvor]

Kao direktor CEAS-a bila je glavni autor izveštaja:

  • „Ne lomite principe-izveštaj o odnosima Beograda i Prištine i putu ka održivoj formalizaciji odnosa” (2019)[19]
  • „RAŠOMON-analiza bilateralnih odnosa Srbije i Kine i njihov uticaj na nastavak demokratizacije, EU integracija i saradnje Srbije sa NATO i zemljama članicama” (2019)[20]
  • „Kosovo pre svega-Analiza nacrta Strategije odbrane Republike Srbije” (2018)[21]
  • „Širom zatvorenih očiju: Jačanje ruske meke moći u Srbiji - ciljevi, instrumenti i efekti“ (2016)[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „O nama”. www.ceas-serbia.org (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 03. 02. 2022. g. Pristupljeno 3. 2. 2022. 
  2. ^ „Osetljive grupe - Pomoc izbeglima - Tekst... ::: Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji”. www.helsinki.org.rs. Pristupljeno 2022-02-16. 
  3. ^ „A Force More Powerful (English)”. ICNC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-16. 
  4. ^ „Savezni i republički vrh znali za izvoz oružja iraku”. B92. 25. 11. 2002. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  5. ^ „Centar za evroatlantske studije”. www.ceas-serbia.org (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 03. 02. 2022. g. Pristupljeno 3. 2. 2022. 
  6. ^ „Jelena Milić dobila policijsko obezbeđenje”. RTS. Pristupljeno 9. 2. 2022. 
  7. ^ Miljković (26. 08. 2016). „Milić: Otkazala sam obezbeđenje zbog slučaja Savamala”. Danas. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  8. ^ Informer. „(FOTO/VIDEO) LICE NATO ZLA! Jelena Milić izgubila kontrolu: PSOVALA, VREĐALA pravdajući zločinačku agresiju na Srbiju!”. INFORMER (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-02-16. 
  9. ^ „NATO DIVLJAKUŠA NAPALA DOKTORKU: Jelena Milić u klinču sa Danicom Grujičić”. republika (na jeziku: srpski). 2018-04-04. Pristupljeno 2022-02-16. 
  10. ^ „Beograd: Petrušić i Petrović oslobođeni optužbi za ubistva Albanaca”. Radio slobodna Evropa. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  11. ^ „Vilify and Amplify - From Serbian and Russian trolls factories to pro Serbian and Russian governments mainstream media *** Defamation and intimidation campaign against CEAS and it’s director Jelena Milic” (PDF). Centar za evroatlantske studije. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 12. 2021. g. Pristupljeno 9. 2. 2022. 
  12. ^ „Jelena Milić NATO picajzla”. Srpska radikalna stranka. Pristupljeno 9. 2. 2022. 
  13. ^ „Putin's Trolls: On the Frontlines of Russia's Information War Against the World”. Amazon. Pristupljeno 9. 2. 2022. 
  14. ^ Milic, Jelena (2020-04-05). „Serbian President Aleksandar Vucic Is Navigating a Highway to Uncertainty”. The National Interest (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-16. 
  15. ^ „China Is Not Replacing the West in Serbia”. thediplomat.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-16. 
  16. ^ „The Right Stuff | CEPA” (na jeziku: engleski). 2020-05-08. Pristupljeno 2022-02-16. 
  17. ^ „POLITICO 28 — Class of 2017”. https://www.politico.eu/. Pristupljeno 16. 2. 2022.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  18. ^ „Jelena Milić ambasador Srbije u Hrvatskoj”. Politika Online. Pristupljeno 2022-03-16. 
  19. ^ „Ne lomite principe”. Centar za evroatlantske integracije. Arhivirano iz originala 16. 02. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  20. ^ „Rašomon”. Centar za evroatlantske integracije. Arhivirano iz originala 16. 02. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  21. ^ „Kosovo pre svega”. Centar za evroatlantske integracije. Arhivirano iz originala 16. 02. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2022. 
  22. ^ „Širom zatvorenih očiju”. Centar za evroatlantske integracije. Arhivirano iz originala 16. 02. 2022. g. Pristupljeno 16. 02. 2022. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Милић&oldid=27445040”