Jovan Biklarijski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jovan Biklarijski[1][2] (šp. Juan de Biclaro, lat. Iohannes Biclarensis; Santarem, oko 540 — nakon 621) ili Jovan iz Biklara[3] je bio vizigotski hroničar i episkop Đirone.

Jovan je rođen sredinom šestog veka u gradu Skalabis, Luzitaniji (današnji Santarem). Isidor Seviljski je u svom delu za njega tvrdio da je bio Vizigot, ali se to ne ogleda nigde u njegovom delu.[4] U Konstantinopolj je otišao oko 559. godine i tamo 17 godina učio grčki i latinski jezik. Jovan je bio izuzetno obrazovan — jedini Vizigot u šestom veku za kog se zna da je objavljivao knjige.[5]

Kada se vratio u domovinu 576. godine, vizigotski kralj Leovigild pokušao je da ga natera da prihvati arijanstvo. Pošto se strogo protivio tome, proteran je u Barselonu 577. godine, gde je bio predmet arijanskih progona 10 godina. Nakon kraljeve smrti, novi kralj Rekared I je oko 589. godine odbacio arijanstvo i proglasio pravoverno hrišćanstvo za državnu religiju. Jovan je osnovao benediktinski manastir u Biklaru, za koji se danas ne zna gde je tačno smešten. Tamo je proveo izvesno vreme kao opat, sve dok nije izabran za episkopa Đirone oko 590. godine. Smatra se da je preminuo nakon 621. godine, ostavivši iza sebe jedino svoju Hroniku.

Hronika[uredi | uredi izvor]

Hronika Jovana Biklarijskog[6] zahvata period 567—590. godine. Napisana je na latinskom jeziku, kao nastavak hronike afričkog episkopa Viktora iz Tunune.[7] Najznačajniji je izvor o vladavini kralja Leovigilda, ali i vladavini vizantijskih careva Justina II i Tiberija II Konstantina, kao i o vizigotskom napuštanju arijanizma. Jovan je u svojoj Hronici dva puta pomenuo slovenska plemena:

  1. „Sclavini in Thracia multas urbes Romanorum pervadunt, quas depopulatas vacuas reliquere.”[8] — U Trakiji Sloveni pregaziše mnoštvo rimskih gradova, koji ostadoše bez stanovnika.
  2. „Sclavinorum gens Illyricum et Thracias vastant.”[8] — Slovenska plemena opustošiše Ilirik i Trakiju.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vladimirovič Zaйcev, Dmitriй (29. april 2015). „Ioann Biklariйskiй”. Pravoslavnaя Эnciklopediя (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-09-18. 
  2. ^ Gruppa avtorov (1994). Svod drevneйših pisьmennыh izvestiй o slavяnah (I–VI vv.) (na jeziku: ruski). 1. Moskva: Vostočnaя literatura. str. 394. 
  3. ^ „Jovan iz Biklara”. Istorijska biblioteka. Pristupljeno 2022-09-18. 
  4. ^ Oxford Dictionary of Byzantium II. London: Oxford University Press. 1991. str. 1062. ISBN 9780195046526. 
  5. ^ Thompson, Edward Arthur (1969). The Goths in Spain. Oxford: Oxford University Press. str. 25. 
  6. ^ Ruiz, Julio Campos (1960). Juan de Biclaro, obispo de Gerona: su vida y su obra (na jeziku: španski). Consejo Superior de Investigaciones Científicas. 
  7. ^ Martyn, John R. C.; O’Brien, David (2020-12-15). Arians and Vandals of the 4th-6th Centuries: Annotated translations of the historical works by Bishops Victor of Vita (Historia Persecutionis Africanae Provinciae) and Victor of Tonnena (Chronicon), and of the religious works by Bishop Victor of Cartenna (De Paenitentia) and Saints Ambrose (De Fide Orthodoxa contra Arianos), and Athanasius (Expositio Fidei) (na jeziku: engleski). Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-5275-6376-6. 
  8. ^ a b Szwajcer, Marc. „Jean de Biclar: Chronique”. remacle.org (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-10-05. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Бикларијски&oldid=26798027”