Jugoslovenska komunistička grupa

Jugoslovenska komunistička grupa, poznata i kao Jugoslovenska sekcija pri Ruskoj komunističkoj partiji (kasnije Komunistička partija (boljševika), Srba, Hrvata i Slovenaca) je bila zaverenička organizacija jugoslovenskih učesnika ruske revolucije, formirana u Moskvi, 1918. godine.

Članovi ove grupe će postati jezgra mladog komunističkog pokreta u Kraljevini SHS. Cilj grupe bio je širenje sovjetske revolucije na Balkan. Radilo se o konspirativnoj organizaciji sličnoj zavereničkim, Blankizamblankističkim organizacijama.

Članovi CK KP(b) SHS su dejstvovali u Hrvatskoj (Primorje, Dalmacija, Slavonija), Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Osnivanje u Moskvi

Glavni članak: Jugosloveni u Oktobarskoj revoluciji

Jugoslovenska komunistička grupa

Jugoslovenska komunistička grupa pri RKP(b) je osnovana na Kongresu socijaldemokrata internacionalista (uglavnom bivših austrougarskih zarobljenika) 1918. u Moskvi. To je prvi kongres posle Oktobarske revolucije čiji je inicijator bio Vladimir Lenjin. U pripremi kongresa najviše su bili angažovani od strane Mađara Bela Kun, a od strane Jugoslovena dr Vukašin Marković. Kongresu je prisustvovalo oko 500 ljudi. Vukašin Marković je govorio o potrebi stvaranja organizacije austrougarskih zarobljenika koji će, kada se vrate u svoju zemlju, biti sposobni da izvrše revolucionarne zadatke po uzoru na boljševike.

Kongres je doneo rezoluciju o stvaranju Federacije inostranih grupa pri RKP(b), unutar koje je formirana i Jugoslovenska komunistička grupa. Njeno su rukovodstvo sačinjavali: dr Vukašin Marković, Dragutin Godina, Ivan Ferenčak, Ivan Matuzović, Franjo Drobni, Vladimir Ćopić, Lazar Vukičević, Lazo Manojlović, Nikola Grulović, Nikola Kovačević, Josip Sorić, Dragutin Vidnjević i Milan Brkić. Na sednici JKG od 3. jula 1918, izabran je Vukašin Marković za predsednika. Nakon njegovog odlaska na front, 15. avgusta 1918, Vladimir Čopić je imenovan za pomoćnika sa ovlastima da rukovodi grupom.

Komitet buduće komunističke partije

Dana 5. novembra 1918. godine organizovano je vodstvo buduće Komunističke partije Srba, Hrvata i Slovenaca u Moskvi. Tom prilikom je dogovoreno da se po povratku u Kraljevinu SHS organizuje ilegalni revolucionarni rad. Predviđeno je da radom KP SHS upravlja uski krug ljudi, prvenstveno bivši sudionici oktobarske revolucije i Ruskog građanskog rata.

Fedora Bikar kao članove Komiteta navodi:

• Lazar Vukičević iz Sombora, kao Predsednik Komiteta
• Nikola Grulović iz Baške
• Franjo Drobni iz Osijeka
• Lazar Manojlović iz Novog Sada
• Sava Lazić iz Lalića
• Spasoje Stejić iz Novog Kneževca
• Z. Petold iz Istre

Ivan Očak navodi da su članovi tajnog Komiteta bili još:

• Vladimir Ćopić
• Nikola Kovačević
• Ante Ciliga
• Lazar Vukičević

Program

Inicijativni Komitet KP SHS je planirao revolucionarno preuzimanje vlasti. Neke od tačaka programa su predviđale:

• stvaranje ilegalnih partijskih ćelija i legalnih partijskih organizacija;
• širenje komunističke propagande u vojsci Kraljevine SHS;
• preuzimanje vlasti i uspostavljanje diktature proleterijata;
• odbrana prve komunističke države u svetu, Sovjetske Rusije;
• osuda izdajica, odnosno socijaldemokratskih vođa koji su podržali ratove svojih zemalja;
• vrbovanje pristalica socijaldemokratskih stranaka;

Sekretar Komiteta Nikola Kovačević u svojim sećanjima navodi da su jugoslovenski komunisti još u Moskvi odlučili kod kuće stvoriti konspirativne partijske organizacije po uzoru ruskih boljševičkih za vreme carizma.

Povratak revolucionara u Kraljevinu

Glavni članci: Osnivački kongres Pelagićevaca, Jugoslovenski komunistički revolucionarni savez Pelagić i Afera Dijamantštajn

Povratnici iz Rusije širili su ideje oktobarske revolucije. Jugoslovenski komunisti povratnici su računali da je potrebna samo iskra da bukne revolucionarni požar koji će srušiti Kraljevstvo. Na tlu jugoslovenskih zemalja, u Labinu i Ptuju, osnovane su sovjetske republike, a u jugoistočnom Banatu proglašena je Kusićka sovjetska republika.

Među komunistima povratnicima, parola svetske revolucije je bila veoma aktuelna. Učesnici revolucije su se vraćali u Kraljevinu SHS kao prekaljeni borci, sa partijskim zadatkom da pripremaju revoluciju na Balkanu. Komunisti-povratnici osnivali su nakon povratka u domovinu pretežno ilegalne partijske organizacije.

»Dragi druže! Učini ovo: stvori u mestu nelegalnu organizaciju, i to ovaku: nađi u mestu još 4 druga i obrazujte odbor komunističke nelegalne organizacije i rasporedite rad ovako: ti imaš da držiš vezu sa okružnim odborom (tj. sa nama), samo ti imaš da znaš gdje se mi nalazimo, samo ti imaš da primaš direktive od nas, i samo ti imaš da nam o radu vašem izvještaj daješ. Između ostala ona 4 jedan ima da bude blagajnik, nesme ništa da radi, i ima samo pare da čuva, ona ostala trojica imaju opet u mestu i u okolnim selima kao i u Vrdniku da organizuju komunističke grupe, sa tim grupama održavaju oni vezu koji su je organizovali, jedna grupa za drugu ne sme da zna. Vaša je dužnost da nam šaljete izveštaj: a) Koliko grupa i gde imate, b) koliko članova i čime se zanimaju. Ako ima tamo oružja za kupit, javite nam. S komunističkim pozdravom Okružni odbor.«

— Direktivno pismo Okružnog odbora za osnivanje ilegalne organizacije u Sremu

Kao što je u Budimpešti dogovoreno, povratnike su dočekivali u Beogradu Dragiša Lapčević i drugovi, u Novom Sadu Mihajlo Vič, Gojko Vuković, Lorišić i drugi. Sa Sarajevom i drugim gradovima takođe su uspostavljene dobre veze.

Rad Franje Drobnog

Drobni je iz Rusije sa Matuzovićem stigao u Peštu, gde su se povezali sa vodećim komunističim revolucionarima:

U Peštu sam stigao zajedno sa Ivanom Matuzovićem i tamo smo se povezali sa drugovima Kunom, Porom i Samuelijem. Mi smo tada verovali da će u Jugoslaviji buknuti revolucija i ja sam pošao sa zadatkom da se po vežem sa jugoslavenskim drugovima i tako sam stigao u Zagreb. Tu sam našao druga Brudnjaka, Bornemisu, Ciligu, Miljuša.

— Franjo Drobni

Decembra 1918. godine, kao član CK Komunističke partije Srba, Hrvata i Slovenaca upućen je na partijski rad u Kraljevinu SHS. Učestvuje u ilegalnom pokretu vršeći poverljive kurirske i druge dužnosti. Dana 5. decembra 1918. dolazi u Zagreb, gde zatiče republikanske demonstracije, koje su krvavo ugušene intervencijom vojske novoproglašene Kraljevine SHS (vidi prosinačke žrtve). Drobni i Ciliga su pokušali da ubace sovjetske parole u povorku, ali su socijaldemokrati bili protiv:

Naišao sam na vojsku na čelu koje se nalazila glazba, a u povorci su nosili transparent s parolom Živjela Republika. Odmah sam predložio Ciligi da odemo u Radnički dom, da tražimo crvenu zastavu i da se priključimo povorci. U domu smo našli Kotura Simu i od njega tražili da nam dade crvenu zastavu da je nosimo pred povorkom i da uzvikujemo parole 'Živjela radnička i seljačka republika'. Međutim, ni zastava ni parole nisu dobivene, jer su socijaldemokrati bili protiv revolucije.

— Franjo Drobni

Dana 14. Decembra 1918. rukovodioci Filip Filipović i Ivan Matuzović su iz Budimpešte izvestili Moskvu o delovanju Franje Drobnog:

»Drug Drobnjak otputovao je u Zagreb, odavde će u Sarajevo, a posjetiti će i druga najznačajnija mjesta Jugoslavije. On je dobio zadatak od naše grupe da sakupi informaciju o radničkom i seljačkom pokretu, da ustanovi vezu među naima i drugovima u Jugoslaviji.«

Drobni je potom otišao za Osijeku, gde je takođe stvorena ilegalna organizacija. Iz policijskih se materijala vidi da je sastajalište te organizacije bilo kod nekog Kiša, da je ona imala skladište za ilegalnu literaturu i dobro razvijenu ilegalnu tehniku, pa i originalan službeni pečat za krivotvorenje putnih isprava.

Rad Ćopića i Kovačevića

U decembru 1918. stigli su u Zagreb rukovodioci KP SHS Vladimir Ćopić i Nikola Kovačević. Po povratku u Zagreb, počeli su da vrbuju bivše socijaldemokrate i stvarali revolucionarnu organizaciju. Ubrzo je uspostavljena veza s vođama radničkog pokreta Slavkom Kaurićem, Svetozarom Delićem, Gabrijelom Kranjecom, Stjepanom Turkovičem, Antunom Božičevićem i drugima. Uspostavljena je i veza s istaknutim levičarima Augustom Cesarcem, Miroslavom Krležom, Simom Miljušem i Franjom Ljuštinom. Sa njima je usklađen stav prema najvažnijem pitanju radničkog pokreta, odbrani Sovjetske Rusije.

U Zagrebu su odmah nađeni ilegalni stanovi, a već u decembru 1918. je organizovana prva ilegalna grupa. Kovačević i Ćopić su potkraj prosinca 1918. poslali preko Beča u Moskvu pismeni izveštaj o organizovanju komunističkih grupa u Zagrebu.

»Mi smo osnovali komunističku grupu u Zagrebu [...] Komunističke ćelije organiziraju se također i u drugim gradovima i za kratko vrijeme ćemo sazvati kongres zbog osnivanja komunističke partije Jugoslavije. Preduzimaju se neophodni koraci za izdavanje u najkraćem vremenu vlastitog dnevnog lista, koji će štiti i širiti stvarnu slobodu, koja se rađa pod okriljem komunizma; boriti se za ovu slobodu mi smo naučili u socijalističkoj Rusiji. Šaljemo joj kao i herojskim i neustrašivim vođama i borcima, naš revolucionarni pozdrav. Mi smo uvjereni da ćemo ih uskoro pozdravljati kao Jugoslavenska socijalistička republika.«
— Iz izveštaja KP SHS Moskvi

Nakon stvaranja ilegalne ćelije u Zagrebu — verovatno u železničkoj radionici — Ćopić se uputio u Hrvatsko Primorje, gde je posetio Sušak, Rijeku, Crikvenicu, Kraljevicu i Bakar, te zatim prešao u Gorski kotar (Delnice) i Liku (Gospić i Otočac), a Kovačević prvo u Sarajevo i Mostar, a zatim Slavonsku Požegu i Slavonski Brod. Posle ovoga trebalo je da se sastanu u Beogradu s srpskim socijalistom Filipom Filipovićem, koji je već organizovao boljševičku organizaciju.

Rad Vukičevića i Grulovića

U februaru 1919. stigli su u Novi Sad kao posljednji članovi rukovodstva KP(b) SHS Lazar Vukičević i Nikola Grulović. Prema sećanjima Vukičevića, on se pred odlazak iz Rusije sreo s Lenjinom koji mu je savetovao da se balkanski komunisti ujedine, jer će samo jedinstvo osigurati uspeh u borbi i pomoć mladoj sovjetskoj republici. Po povratku, vojvođanska grupa je počela da dejstvuje neovisno, ne znajući za rad Ćopićeve grupe u Hrvatskoj i drugim krajevima.

U Vojvodini su takođe počeli da osnivaju ilegalne partijske organizacije i grupe. To se vidi iz njihova izveštaja koji su 15. marta 1919. poslali budimpeštanskoj grupi RKP (b), u kom kažu da su »po mnogim mestima organizovali Komunističke kružoke«.

U Bečkereku (Zrenjanin) je ilegalna organizacija vrlo brzo rasla. Na početku marta već brojila oko 200 članova, koji su ilegalno sakupljali oružje radi »ostvarenja socijalističke republike«.

Policijska saznanja

Ilegalna komunistička aktivnost nije prošla nezapaženo. Policija je pažljivo pratila aktivnosti Nikole Kovačevića u Sarajevu. Već 2. januara 1919. predsednik vlade Bosne i Hercegovine V. Šola javio je ministru unutrašnjih poslova S. Pribićeviću da se »boljševik Kovačević nalazi u Sarajevu« i da je on »najsposobniji i najopasniji boljševik«.

Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine SHS Svetozar Pribićević istog dana je izvestio hrvatskog bana Antuna Mihalovića kako ima saznanja da su iz Moskve poslani ljudi "da u našim krajevima šire boljševizam":

Od tih znadem za imena samo nekih i to: Kovačević pod imenom Krasoje, poreklom Ličanin, koji ima da radi u Zagrebu, Beogradu ili Sarajevu [...]. Osim toga je poslat u Novi Sad neki Mijatov, a u Zagreb neki Ćopić koji se krije pod imenom Otpilenić [...] Glavni im je cilj komunizam.

— Ministar unutrašnjih poslova Svetozar Pribićević

Pribićević od hrvatskog bana zahteva da spomenute osobe »treba strogo kontrolisati«. Policija je 4. januara javila da Nikola Kovačević nije registrovan i da još nije uhapšen. Pribićević je 14. januara u telegramu zemaljskoj vladi javio da je Kovačević »jedan od glavnih vođa jugoslovenskih boljševika«.

Hapšenje Ćopića

Obzirom da su u primorju postojale socijaldemokratske organizacije čiji su članovi pristajali uz levicu, Ćopić je predložio da se januara 1919. u Sušaku ili Rijeci održi ilegalna konferencija u cilju ujedinjenja levih snaga u tom kraju. Konferencija je održena sredinom januara. Istovremeno, vojna policija hapsi Ćopića u Zagrebu, a pušta ga nakon mesec dana pritvora.

Veza sa Moskvom

Jugoslovenski komunisti koji su ostali u Moskvi logistički su pomagali mladi komunistički pokret u Jugoslaviji. Filip Filipović u pismu Moskvi opisuje napredovanje komunista u zemlji, i govori o pomoći koju očekuje od Jugoslovenske komunističke grupe pri RKP (b):

Među radnicima Jugoslavije velika je zainteresovanost za komunizam (boljševizam), naročito u Srbiji i Bosni. Socijaldemokratizam kod nas nije jak, njega ćemo vrlo lako uništiti. Ali nam je potrebna zbog toga hitno literatura. Obzirom da je vrlo teško prebacivati otuda knjige u velikoj količini, zbog toga nam je potrebno slati po jedan egzemplar od svake brošure, letka i uopće svega što vi štampate. U interesu našeg mladog komunističkog pokreta to je potrebno učiniti čim prije. Inače ćemo biti prisiljeni da sami prevodimo svaku brošuru i da gubimo dragocjeno vrijeme. Knjige i brošure možete predati donosiocu ovog pisma, jer se oni uskoro vraćaju opet ovamo u Budimpeštu.

— Filip Filipović

Spor oko metoda borbe

Članovi Komiteta KP SHS su tražili da se organizuje ilegalna komunistička partija, no levi socijaldemokrati su bili protiv toga, uvereni da će zadobiti većinu članstva postojećih radničkih partija. Komuniste-povratnike su prije svega napadali "desni" socijalisti, a njihovu propagandu Oktobarske revolucije smatrali su »opasnom po radnički pokret i demokratski razvoj«.

Vidi još

• Jugosloveni u Oktobarskoj revoluciji
• Jugoslovenski komunistički revolucionarni savez Pelagić
• Afera Dijamantštajn