Ljubinka Savić Grasi
| Ljubinka Savić Grasi | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1922. |
| Mesto rođenja | Ilino, Boljevac, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 1999. (76/77 god.) |
| Umetnički rad | |
| Polje | vajarstvo |
Ljubinka Savić Grasi (Ilino, kod Boljevca, 1922 — Beograd, 1999) bila je srpska vajarka.
Život i delo[uredi | uredi izvor]
_848.jpg)
Ljubinka Savić Grasi je rođena u selu Ilino kod Boljevca. Akademiju likovnih umetnosti i postdiplomske studije završila je u Beogradu u klasi prof. Alojza Dolinara. Udala se za čuvenog jugoslovenskog klesara i saradnika Ivana Meštrovića, Đuzepe Pina Grasija. Ona je bila veoma plodna vajarka. Najčešće je radila u gipsu, terakoti i bronzi. Izlagala je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.[1] Ljubinka Savić Grasi je autor brojnih skulptura, bista i plaketa. Među njena najpoznatija dela spada plaketa sa likom najvećeg satiričara u istoriji srpske književnosti, Vladimira Bulatovića Viba, koja se dodeljuje u okviru Vibove nagrade, ustanovljene 1994. godine. povodom toga, njen sin Zefirino Grasi, inače direktor Politike prilikom jedne dodele Vibove nagrade je rekao:
Rad Vlade Viba uradila je svojevremeno moja majka Ljubinka Savić Grasi, akademska vajarka, a nastao je tako što sam posle dolaska u „Politikin Zabavnik” 1985. bio angažovan kao zamenik Vlade Bulatovića Viba i počeo da se družim sa njim. Moja majka je, iako je u to vreme bila nepokretna, i dalje mogla da radi i učestvujući u tom našem druženju došla je na zamisao da uradi plaketu. Postoji još nekoliko njenih drugih radova sa Vibovim likom, ali ova verzija koja se dodeljuje aforističarima je najbolja.[2]
Ona je bila supruga jugoslovenskog vajara i klesara Đuzepe Pina Grasija.
Zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi[uredi | uredi izvor]
U njenom rodnom mestu Ilino kod Boljevca, renovirana je i otvorena 1999. godine zavičajna kuća Ljubinke Savić Grasi. U sobi Ljubinke Savić Grasi urađena je postavka o životu i stvaralaštvu ove umetnice, koja je živela i stvarala u Beogradu.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Stjelja, Ana. „„Kamen koji oblikuje duša“”. Ilustrovana politika. Politika. Arhivirano iz originala 18. 12. 2016. g. Pristupljeno 26. 12. 2017.
- ^ B., L. „„Vibova nagrada za satiru uručena Bratislavu Kostadinovu“”. Politika Online. Politika. Pristupljeno 26. 12. 2017.
- ^ „Zavičajna kuća Ljubinke Savić – Grasi”. ČAROLIJA ISTOKA. Arhivirano iz originala 25. 05. 2018. g. Pristupljeno 26. 12. 2017.
