Ljubomir Ljubo Šercer

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
LjUBOMIR ŠERCER
Ljubo Sercer.jpg
Ljubo Šercer
Datum rođenja(1915-08-01)1. avgust 1915.
Mesto rođenjaBranik, kod Nove Gorice
 Austrougarska
Datum smrti22. decembar 1941.(1941-12-22) (26 god.)
Mesto smrtiLjubljana
 Kraljevina Italija
Profesijavojno lice
Učešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borba
SlužbaVojska Kraljevine Jugoslavije
NOV i PO Jugoslavije
Činporučnik
Narodni heroj od25. oktobra 1943.

Ljubomir Ljubo Šercer (Branik, kod Nove Gorice, 1. avgust 1915Ljubljana, 22. decembar 1941), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi]

Rođen je 1. avgusta 1915. godine u Braniku, kod Nove Gorice. Ubrzo posle završetka Prvog svetskog rata, porodica Šercer se preselila u Ljubljanu. Tu je Ljubo završio nižu gimnaziju, a zatim postao pitomac 60. klse Niže škole Vojne akdademije (1. oktobra 1930 g.). Posle završene Vojne akademije proizveden je u čin pešadijskog potporučnika 1. oktobra 1935., a u čin pešadijskog poručnika 1. oktobra 1939 godine.

Neposredno pred Drugi svetski rat, bio je poručnik u Kninu. Prilikom kapitulacije jugoslovenske kraljevske vojske, Ljubo se nije predao, već se sa svojom četom probijao prema Srbiji, u nadi da će tamo postojati bolji uslovi za odbranu zemlje. Svoju mitraljesku četu raspustio je tek onda kada se s njom, posle kratke i oštre borbe, probio iz nemačkog obruča. Razočaran brzim slomom zemlje, vratio se u Ljubljanu.

U Ljubljani se ubrzo povezao sa Osvobodilnom frontom - Ljubo je bio jedan od prvih jugoslovenskih oficira koji su se uključili u Narodnooslobodilački pokret Jugoslavije. Bio je najpre vojni inspektor omladinskih borbenih grupa, a 24. jula 1941. godine je stupio u partizane, u Molničku četu. Zbog svojih vojnih sposobnosti ubrzo je postao komandir Mokreške partizanske čete, s kojom je 30. avgusta napao karabinjersku stanicu na Turjaku.

U italijanskoj ofanzivi na Mokrec, od 14. do 16. septembra 1941. godine još jednom je pokazao svoje veliko vojničko iskustvo. Svoje borce je podelio u male grupe, i njima tako spretno manevrisao da su dve italijanske kolone, od kojih je svaka imala stotinu vojnika, nekoliko putra zasipale vatrom jedna drugu.

Najveća i najvažnija akcija Ljube Šercera i njegovih boraca je bio napad na Lož, 19. oktobra 1941. godine. Dva dana pre napada, Ljubo je u civilnom odelu otišao u Lož i tamo detaljno razgledao položaj i snagu italijanske vojske. Borovnička četa je napala Bezuljak, a Šercerova četa je napala Lož. Napad na Lož je bio vrlo težak. Sa 47 boraca, Šercer je morao napasti nekoliko zgrada u kojima je bilo oko 80 italijanskih vojnika. U napadu je zaplenjeno je 7 pušaka i dosta municije, ubijeno i ranjeno nekoliko desetina italijanskih vojnika, zarobljeno 7 vojnika i komandant mesta. Partizani su imali samo 3 poginula borca.

Kada su Italijani poslali pomoć, jedinici iz Loža, Šercer je svoju četu uspešno izvukao. Međutim povlačenje je bilo teže od samog napada. Italijani su upravo tada počeli snažnu ofanzivu protiv partizana na Krimu i Mokrecu i borci su bili prinuđeni da se povlače pod neprestanom borbom. Usled rane i oštre zime palo je oko metar snega. Borce koji su bili promrzli i gladni, iscrpljivao je umor i bolesti. Najteže borbe s neprijateljem su vođene 26. i 27. oktobra, kada je neprijatelj, u selu Belim Vodama, napao partizansko uporište. Zbog izdaje, neprijatelj je uspeo da zarobi nekoliko boraca i da preseče put patroli koja je borcima donosila hranu. Ipak Ljubo Šercer je uspeo da izvuče borce iz ovog opasnog obruča.

Posle završene ofanzive, u Ljubljanu su povučeni svi borci koji su bili iscrpljeni, ranjeni ili bolesni. Oko 30. oktobra 1941. godine vratio se i Ljubo. Ali je usled izdaje uhapšen 13. novembra. U zatvoru su se tada nalazili borci koje su italijani zarobili u toku i posle povlačenja iz Loža. Zatvorene borce su teretirili zarobljeni italijanski vojnici, koje su partizani u teškim uslovima povlačenja pustili i četiri partizanska dezertera. Najteže su teretili Ljubu, kao komandanta i vođu svih akcija.

U zatvoru, u kasarni i kasnije na Sudu, Ljubo je bio u samici. Na saslušanju je mučen, ali i pored toga nije odgovarao na postavljena pitanja. Suđenje Ljubi Šerceru i šesneastorici njegovih saboraca, počelo je 15. decembra. Prva tačka optužnice ih je teretila da su na teritoriji Loža i na drugim mestima bili u naoružanoj gomili, da bi vršili zločine protiv sigurnosti i opstanka države, s otežavajućim okolnostima za Šercera jer je bio inicijator, organizator i vođa.

Kada je pročitana optužnica, Ljubo je rekao: „Sudite mi, ali ne kao zločincu, već kao oficiru koji je ostao veran zakletvi koju je dao svom narodu i svojoj domovini!“ Presuda je izrečena 16. decembra 1941. godine, Ljubo i pet njegovih boraca osuđeni su na smrt. Streljani su 22. decembra na strelištu Strahomeru, kod Ljubljane. Posle rata, njegovi posmrtni ostaci su preneti i sahranjeni u Grobnicu narodnih heroja u centru Ljubljane.

Za narodnog heroja proglašen je, odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ, a na predlog Glavnog štaba NOV i PO Slovenije, među prvim borcima Narodnooslobodilačkog rata - 25. oktobra 1943. godine, zajedno sa drugim istaknutim borcima i Slovenije - Ivanom Kavčičem, Tonetom Tomšičem i Slavkom Šlanderom.

Literatura[uredi]