Abu Dar el Gifari

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Abu Dar
arap. أبو ذر
Abu Dar el Gifari
Lični podaci
Puno imeAbu Dar el Gifari
Datum rođenjanepoznat
Mesto rođenjaHidžaz
Datum smrti651.
Mesto smrtiEl Rabada, Hidžaz
Vojna karijera
ČinBio je jedan od pretilaca Muhameda i imama Alija.[1][2]

Abu Dar el Gifari el Kinani (أبو ذر الغفاري الكناني), takođe poznat i kao Džundab ibn Džunda je bio četvrta ili peta osoba koja je prešla na islam i jedan od Muhadžira.[3] Pripadao je Banu Gifaru, plemenu Kinana. Datum rođenja nije poznat. Umro je 652. godine u El Rabadi, u pustinji istočno od Medine.

Abu Dar se pamti po svojoj strogoj pobožnosti i protivljenju Muaviji I tokom vladavine kalifa Osmana ibn Afna . Šijtski muslimani ga poštuju kao jednog od Četiri ashaba, ranih muslimana koji su bili sledbenici (Ši'a) Ali ibn Abi Taliba.

Mnogi su ga smatrali, uključujući tu ličnosti kao što su Ali Šariati, Muhameda Šarkavija i Sami Ajad Hanu, za glavnog prethodnika islamskog socijalizma,[4][5][6][7][8] prviog islamskog socijalistu, ili prvog socijalistu. On je protestovao protiv nagomilavanja bogatstva vladajuće klase tokom Utmanovog kalifata i pozvao na pravičnu preraspodelu bogatstva.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Malo toga se zna o njegovom životu pre nego što je prešao na islam.[9] Za Abu Dara se kaže da je bio ozbiljan mladić, asketa i monoteista čak i pre nego što se preobratio. Rođen je u klanu Gifar, osnovanom na zapadu južno od Medine.[10] Abu Dar je očigledno bio tipičan za rane obraćenike islamu, koje je Ibn Šihab el Zuhri opisao kao "mladiće i slabe ljude".[11] Oni su bili ogranak plemena Banu Kinana. Kurajši klan Muhameda je takođe bio ogranak plemena Banu Kinana.

Narodna predanja o Abu Daru[12] kažu da je njegovo pleme živelo od pljačke karavana, ali da je više voleo da živi siromašan, ali pošten život kao pastir. Čuvši tvrdnju da je u Meki nastao novi prorok, Abu Dar i njegov brat otputovali su u Meku da pronađu proroka. Mladi tragač se odmah preobratio i požurio da objavi svoju novu veru pred Kabom, koja je u to vreme bila paganski hram. Bio je pretučen zbog svog verskog uverenja. On je to radio tri dana za redom, nakon čega mu je poslanik Muhamed rekao da se vrati u svoj klan, gde je podučavao svoj narod o islamu. On i njegovo pleme pridružili su se Muhamedu nakon Hidžre, ili se preselili u Medinu 622. godine.

Muhamed je jednom rekao da "nebo nije proširilo svoj krov na nekog čoveka koji je bio istinitiji od Abu Dara."[13]

Čini se da je ovo pojednostavljen prikaz priča iz ovih hadisa, 31: 6049, 31: 6048 i 31: 6046.

Prema ranom islamskom istoričaru Muhamedu ibn Džarir el Tabariju, Abu Dar je tvrdio da je bio četvrti ili peti preobraćenik na islam. Međutim, Sad bin Abi Vakas je dao istu tvrdnju. Dok se tačan redosled konverzije nikada ne može utvrditi, niko ne sumnja da je bio veoma rano preobraćen.

Vojni pohodi tokom Muhamedovog perioda[uredi | uredi izvor]

Učestvovao je u bici kod Badra. Muhamedove snage uključivale su ličnosti kao što su Ebu Bekr, Omar, Ali, Hamza, Musab ibn Umair, Az Zubajr bin El Avam, Amar ibn Jasir i Abu Dar el Gifari. Muslimani su doveli i sedamdeset kamila i dva konja, što znači da su morali ili hodati ili stajati tri do četiri muškarca po kamili.[14] Međutim, mnogi rani muslimanski izvori ukazuju na to da se nije očekivala nikakva ozbiljna borba,[15] a budući kalif Utman je ostao da se brine o svojoj bolesnoj ženi Rukaiji, kćeri Muhameda.[16] Salman Persijanac takođe nije mogao da se pridruži borbi, jer još nije bio slobodan čovek.[17][18]

Tokom ekspedicije Kab ibn Umajra el Gifarija ubijen je njegov sin Umajr el Gifari. U ovoj ekspediciji Muhamed je naredio napad na pleme Banu Kuda zato što je Muhamed primio izveštaje da su okupili veliki broj ljudi da napadnu muslimanske položaje.[19]

Kao odgovor Muhamed je naredio trećoj ekspediciji koju je vodio Du Karad da se osveti za ubistvo sina Abu Dar Ghifarija u el Gabi.[20][21][22]

Nakon Muhamedove smrti[uredi | uredi izvor]

Abu Dar je počeo svoju agitaciju u Medini nakon što je Osman dao 500.000 dirhama Marvanu I, 300.000 el Haritu b. El Hakamu, i 100.000 Medijcu Zajd ibn Tabitu iz huma tj. plena prigrabljenog u Ifrikiji 27/647. Zatim je citirao relevantne odlomke Kurana koji su pretili onima koji gomilaju bogatstva paklenom vatrom. Marvan se požalio Osmanu, koji je poslao svog slugu Natila da upozori Abu Dara, ali bez uspeha. Osman je neko vreme pokazivao strpljenje, sve dok, u prisustvu kalifa, Abu Dar nije pokrenuo ljutiti verbalni napad na Ka'ab el Ahbara, koji je podržao Utmanovo besplatno korišćenje javnog novca. Osman je sada opominjao Abu Dara i poslao ga u Damask.[23]

Postoji predanje da je Muhamed predvideo ovaj tužan kraj, govoreći: "Neka se Alah smiluje Abu Daru!

Sunitski pogled[uredi | uredi izvor]

Mnogi hadisi, usmene tradicije, prate vreme do Abu Dara. On je poštovan kao rani preobraćenik i obazriv musliman, i čovek koji je bio iskren i direktan po pitanju grešaka. On je, prema sunitskoj tradiciji, bio grub, nepismen beduin koji nije imao visoku funkciju, ali je služio muslimanskoj zajednici, umetu, sa svim što je morao dati. Za vreme kalifata Osmana, on je ostao u Damasku i svedočio da muslimani odstupaju od islama, idući za svetskim zadovoljstvima i željama. Bio je tužan i odbijen time. Utman ga je pozvao da dođe u Medinu gde je takođe bio povređen potragom ljudi za svetskim dobrima i zadovoljstvima.

El Rabata

Abu Dar je zatim zamolio Osmana da ode u el Rabatu, malo selo kod istočne Medine. Osman je odobrio njegov zahtev. Abu Dar je tamo ostao daleko od ljudi, držeći se tradicija (suneta) Muhameda i njegovih drugova. Jedan čovek ga je jednom posetio i kada je našao kuću gotovo golu, upitao ga je: "Gde su ti stvari?" Abu Dar je rekao: "Imamo kuću tamo (što znači u nastavku), u koju šaljemo najbolje od naših stvari." Čovek je razumeo šta je to značilo i Abu Daru rekao: "Ali moraš imati neke stvari tako dugo dok si u ovom stanu." "Vlasnik ovog stana neće nas ostaviti u njemu", odgovorio je Abu Dar. Takođe, kada je knez (Amir) iz Sirije poslao Abu Daru tri stotine dinara da zadovolji njegove potrebe, vratio je novac govoreći: "Zar Amir ne nalazi da je to zasluga za koju je zaslužniji od mene?" Abu Dar je nastavio da živi svojim jednostavnim životom, i posvetio se bogu sve dok nije umro, u 32 A. H.

Šijtski pogled[uredi | uredi izvor]

Aba Dar se smatra jednim od najvećih i najodanijih sahaba, zajedno sa Salmanom Persijancem, Mikdad ibn Asvadom i Amar ibn Jasirom.

Imam Ali ga je smatrao naprednim. Rekao je: Abu Dar, postao si veoma ljut na Alaha. Ljudi su zabrinuti za svoju religiju, a vi ste zabrinuti za svoju religiju. Dakle, ostavite ono o čemu se brinu u svojim rukama i pobegnite od njih s onim što vas brine. Potrebno im je ono od čega ste ih sprečili. I ne treba vam ono od čega su vas sprečili. Sutra ćete znati ko će biti pobednik. Abu Daru, ništa te ne zabavlja, ali istina i ništa te ne nervira osim neistine.

Abu Dar, njegova žena i njegova kćerka otišli su u pustinju El Rabata. On se prisećao reči proroka Muhameda: Abu Dar, neka Alah bude milostiv prema vama. Živećete sami, umreti sami, ustati iz mrtvih i sami ući u Raj. Prorok Muhamed je rekao za njega "Aba Dar je kao Isa / Isus moje nacije u svom" zodu "i" varaa ". Postoje dva Šijtska svetišta posvećena Abu Daru u Libanu - u Sarepti i Meis el Džabalu.

Spominju njegovog vrlog statusa u hadisima[uredi | uredi izvor]

Navodi se da je Muhamed rekao: "Ni nebo nije zasenilo još jednog istinitog i poštenijeg od Abu Dara, niti je zemlja ikada prešla preko njega kao on." (U ovim stvarima) on je kao Isa bin Marjam. "(Od Tirmidija.)

Muhamed je takođe rekao: "Abu Dar hoda po zemlji sa pobožnošću Isa bin Marjama (Isus, sin Marijin)." (Iz Tirmidija.)

Tokom bitke za Tabuk, Abu Dar je ostao iza jer je njegova kamila bila bolesna ili preslaba. Tako da je sjahao sa nje i, stavivši plen na leđa, otišao je do ostatka vojske. Muhamed ga je video i uzviknuo: "Neka Alah bude milostiv Abu Daru!" Zatim je rekao: "On svoj život provodi sam. Smrt će ga izdvojiti i na Dan uskrsnuća, on će ustati sam!"

Knjige[uredi | uredi izvor]

  • Madelung, Wilferd -- Succession to Muhammad, Cambridge University Press, 1997
  • Watt, Montgomery -- Muhammad at Mecca, Oxford University Press, 1953
  • Watt, Montgomery -- Muhammad at Medina, Oxford University Press, 1956

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Islamic Law of Personal Status, edited by Jamal J. Nasir, Pg. 11-12
  2. ^ Early Shi'i Thought: The Teachings of Imam Muhammad Al-Baqir, By Arzina R. Lalani, pp. 26
  3. ^ The Mirror of all the Prophets as Shown by The Hadith of Similitude
  4. ^ Oxford Encyclopedia of the Modern Islamic World. New York: Oxford University Press. 1995. str. 19. ISBN 978-0-19-506613-5. OCLC 94030758. 
  5. ^ „Abu Dharr al-Ghifari”. Oxford Islamic Studies Online. Arhivirano iz originala 18. 06. 2013. g. Pristupljeno 23. 1. 2010. 
  6. ^ Shariati, Ali. And Once Again Abu Dharr. Pristupljeno 15. 8. 2011. 
  7. ^ Hanna & Gardner 1969, str. 273–274
  8. ^ Hanna, Sami A. (1969). „al-Takaful al-Ijtimai and Islamic Socialism”. The Muslim World. 59 (3-4): 275—286. doi:10.1111/j.1478-1913.1969.tb02639.x. Arhivirano iz originala 13. 9. 2010. g. 
  9. ^ [Michael Molloy][Molloy], Experiencing the World's Religions: Traditions, Challenge, and Change, Sixth Edition, 2009, p. 853
  10. ^ Watt, Muhammad at Medina, 1956, p. 81
  11. ^ cited in Watt, Muhammad at Mecca, 1953, p. 87
  12. ^ „Islam Online”. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  13. ^ Razwy, Sayed Ali Asgher. A Restatement of the History of Islam & Muslims. str. 67. 
  14. ^ Lings 1983, str. 138–139.
  15. ^ „Sahih al-Bukhari: Volume 5, Book 59, Number 287”. Usc.edu. Arhivirano iz originala 16. 8. 2010. g. Pristupljeno 16. 9. 2010. 
  16. ^ „Sahih al-Bukhari: Volume 4, Book 53, Number 359”. Usc.edu. Arhivirano iz originala 20. 7. 2010. g. Pristupljeno 16. 9. 2010. 
  17. ^ „Witness-pioneer.org”. Witness-pioneer.org. 16. 9. 2002. Arhivirano iz originala 5. 2. 2010. g. Pristupljeno 19. 3. 2010. 
  18. ^ „Sahih al-Bukhari: Volume 5, Book 59, Number 286”. Usc.edu. Arhivirano iz originala 16. 8. 2010. g. Pristupljeno 16. 9. 2010. 
  19. ^ Mubarakpuri, Saifur Rahman Al (2005), The sealed nectar: biography of the Noble Prophet, Darussalam Publications, str. 244, ISBN 978-9960-899-55-8 
  20. ^ Sa'd, Ibn (1967). Kitab al-tabaqat al-kabir,By Ibn Sa'd,Volume 2. Pakistan Historical Society. str. 202. ASIN B0007JAWMK. „THE SARIYYAH OF 'ALQAMAH IBN MUJAZZIZ AL-MUDLIJI AGAINST AL-HABASHAH” 
  21. ^ Muir, William (10. 8. 2003). Life of Mahomet. Kessinger Publishing Co. str. 451. ISBN 978-0766177413. 
  22. ^ A. J. Cameron, A. J. Cameron (Ph.D.), Abû Dharr al-Ghifârî: an examination of his image in the hagiography of Islam, p. 33.
  23. ^ Madelung, Succession to Muhammad, 1997, p. 84

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Šiitski linkovi
Sunitski linkovi
Abu Dar el Gifari na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Абу_Дар_ел_Гифари&oldid=27675495”