Салман Персијанац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Салман ал-Фарсир
арап. سلمان الفارسي
تخطيط اسم سلمان الفارسي.png
Салман Персијанац
Пуно имеСалман ал-Фарси
Датум рођења568.
Место рођењаКазерун
Датум смрти654.
Место смртиКтесифон
ЧинБио је један од претилаца Мухамеда и имама Алија.[1][2]

Салман Персијанац или Салман ал-Фарси (арап. سلمان الفارسي ), рођен као Рузбех (перс. روزبه ), је био следбеник исламског пророка Мухамеда и први Персијанац који је прешао на ислам. Током неких каснијих сусрета са другим Асхабима, помињан је и као Абу Абдулах ("Абдулахов отац"). Заслужан је за предлог да се ископа ров око Медине када га је напала Мека у битци за ров. Одгајан је као зороастријанац, затим га је привукло хришћанство, а на крају је прешао на ислам након сусрета са Мухамедом у граду Јатриб, који је касније постао Медина. Према неким традицијама, постављен је за гувернера Ал-Мадаина у Ираку. Према народној традицији, Мухамед је Салмана сматрао делом свог домаћинства (Ахл ал-Бајт)[3]. Био је познат као следбеник Али ибн Еби Талиба након смрти Мухамеда[4].

Рођење, детињство и младост[уреди | уреди извор]

Салман је рођен у персијској породици у граду Казерунсу у провинцији Фарс, или Исфахану у провинцији Исфахан[3][5][6]. У једном од хадиса, Салман је испратио свој родослов све до Рамхормоза[7][8][9]. Првих шеснаест година свог живота био је посвећен учењу за зороастријског магуса или свештеника, након чега је постао чувар храма ватре, што је био веома угледан посао. Три године касније 587. упознао је несторијанску хришћанску групу и био импресиониран њима. Против жеље свог оца оставио је породицу да би им се придружио[10]. Породица га је након тога затворила да би га спречила у замисли, али је он успео да побегне.

Путовао је по Блискм Истоку разговарајући о својим идејама са свештеницима, теолозима и учењацима у потрази за истином[10]. Током боравка у Сирији чуо је за Мухамеда, чији је долазак, на самртној постељи, предвидио Салманов последњи хришћански учитељ[5]. Након тога и током путовања по Арапскогм полуострву, издан је и продат Јеврејину у Медини. Након што је упознао Мухамеда, препознао је знакове које му је монах описао. Прешао је у ислам и осигурао своју слободу уз помоћ Мухамеда[3]. Абу Хураира је Салмана ословљавао са "Абу Ал Китабајн" (оцем две књиге, тј. Библије и Курана ), а за Алија се каже да га је ословљавао као Лукман ал-Хакем (Лукман Мудри - односи се на мудрог човека из Курана познатом по својим мудрим изјавама)[11].

Каријера[уреди | уреди извор]

Џамија Салман ал-Фарси, битка за ров, Медина

Салман је дошао на идеју да се ископа велики ров око града Медине како би се град одбранио од надолазеће војске 10000 арапских немуслимана. Мухамед и његови следбеници су прихватили Салманов план, јер је био сигурнији и постојала је већа шанса да немуслиманска војска задобије већи број жртава[3][5][6][10].

Салман је учествовао у освајању Сасанијског царства и постао први гувернер сасанидске престонице после његовог пада у време другог рашидунског калифа[6]. Према другим изворима[10], он је нестао из јавног живота након Мухамедове смрти; све до 656. године када је Али постао калиф и именовао Салмана за гувернера Ал-Мадаина у 88. години живота.

Дела[уреди | уреди извор]

Превео је Куран на персијски, постајући тако прва особа која је тумачила и преводила Куран на страни језик.

Смрт[уреди | уреди извор]

Када је тачно Салман умро није познато, међутим, вероватно је то било за време владавине Османа ибн Афана или током друге године Алијеве владавине. Један извор каже да је умро 32. године АХ (652. или 653. године не. по Јулијанском календару)[12][13], док други извор каже да је умро за време Османове ере 35. године АХ (655. или 656. године не.. Други извори наводе да је умро за време Алијеве владавине[11]. Гроб му се налази у џамији Салман Ал-Фарси у Ал-Мадаину[14], или према другима наводима у Исфахану, Јерусалиму и другде[3].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Islamic Law of Personal Status, edited by Jamal J. Nasir, Pg. 11-12
  2. ^ Early Shi'i Thought: The Teachings of Imam Muhammad Al-Baqir, By Arzina R. Lalani, pp. 26
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Jestice, Phyllis G. (2004). Holy People of the World: A Cross-cultural Encyclopedia, Volume 1. ABC-CLIO. стр. 761. ISBN 978-1576073551. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2018. Приступљено 22. 1. 2018. 
  4. ^ Adamec, Ludwig W. (2009). Historical Dictionary of Islam. Lanham, Maryland • Toronto • Plymouth, UK: The Scarecrow Press, Inc. стр. 276—277. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Houtsma & Wensinck (1993). First Encyclopaedia of Islam: 1913-1936. Brill Academic Pub. стр. 116. ISBN 978-9004097964. Архивирано из оригинала на датум 17. 1. 2016. Приступљено 11. 9. 2017. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Zakeri, Mohsen (1993). Sasanid Soldiers in Early Muslim Society: The Origins of 'Ayyārān and Futuwwa. Jremany. стр. 306. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2015. Приступљено 14. 5. 2015. 
  7. ^ Milad Milani (2014). Sufism in the Secret History of Persia. Routledge. стр. 180. ISBN 9781317544593. »In one particular hadith, Salman mentions he is from Ramhormoz, though this is a reference to his ancestry as his father was transferred from Ramhormoz to Esfahan, residing in Jey (just outside the military camp), which was designed to accommodate the domestic requirements of military personnel.« 
  8. ^ Sameh Strauch (Translator) (2006). Mukhtaṣar Sīrat Al-Rasūl. Darussalam. стр. 94. ISBN 9789960980324. 
  9. ^ Sahih Bukhari, Book 5, Volume 58, Hadith 283 (Merits of the Helpers in Madinah [Ansaar]). Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2017. Приступљено 5. 1. 2016. »Narrated Salman: I am from Ram-Hurmuz (i.e. a Persian town).« 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Navarr, Miles Augustus (2012). Forbidden Theology: Origin of Scriptural God. Xlibris. стр. 124—125. ISBN 978-1477117521. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2016. Приступљено 11. 9. 2017. 
  11. 11,0 11,1 „سلمان الفارسي - الصحابة - موسوعة الاسرة المسلمة”. Islam.aljayyash.net. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 25. 12. 2012. 
  12. ^ „موقع قصة الإسلام - إشراف د/ راغب السرجاني”. islamstory.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 12. 2012. Приступљено 25. 12. 2012. 
  13. ^ John Walker. „Calendar Converter”. fourmilab.ch. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2011. Приступљено 1. 6. 2014. 
  14. ^ „Rockets hit Shia tomb in Iraq”. Al Jazeera. 27. 2. 2006. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2019. Приступљено 5. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]