Agenor

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Agenor (višeznačna odrednica).

Agenor
Otac	Posejdon
Majka	Libija
Potomstvo	Feniks, Evropa

Agenor (grčki: Ἀγήνωρ [Agēnor], Ἀγήνορος [Agēnoros]; prevod na srpski: „herojski, muški") je bio u grčkoj mitologiji i istoriji feničanski kralj Tira u Libanu. Herodot procenjuje da je Agenor živeo nešto pre 2000. p. n. e.

Genealogija

Neki izvori tvrde da je Agenor bio sin Posejdona i Libije. Takođe se pominje i brat blizanac, Bel. Prema drugim izvorima, Agenor je bio sin Bela i najade Anhiroje.

Izvori se takođe ne slažu ni oko Agenorove dece; negde se tvrdi da su njegova deca bila Kadmo, Evropa, Kilik, Feniks i Taso. Neki izvori tvrde da je Feniks bio Agenorov brat (i Belov sin). Agenorova žena se u nekim izvorima zove Telefasa, Argiopa, Kasiopeja, Epimeduza, i Tiro, po kojoj je kasnije i sam grad Tir dobio ime.

U Ilijadi, međutim, jasno je naznačeno da je Evropa Feniksova kćerka. Hesiod, međutim, tvrdi da su Kadmo i Evropa bili Feniksova deca. Prema Ferekidu, Kilik i Finej takođe su bili deca Feniksa. Ferekid mu takođe pripisuje još jednog sina po imenu Dorikle.

Mnogi kasniji izvori navode Kadma i Kilika kao Agenorove sinove, i ne pominju Feniksa. Feniks se vrlo retko pominje, a ako se i pominje, onda je to uvek u svojstvu Kadmovog i Kilikovog brata.

Bez obzira da li se pojavljuje kao Agenorov sin ili brat, njegova uloga u mitologiji je ograničena na činjenicu da je nasledio očevo kraljevstvo i da je dao ime Feničanima. Svi izvori se slažu da je feničanski kralj imao više dece uključujući i dva sina, Kadma i Kilika, kao i kćerku Evropu.

Argivska genealogija u grčkoj mitologiji

Inah Melija Zevs Ija Foronej Epaf Memfida Libija Posejdon Bel Anhiroja Agenor Telefasa Danaj Pijerija Egipt Kadmo Kilik Evropa Feniks Mantinej Hipermnestra Linkej Harmonija Zevs Polidor Sparta Lakedemon Okaleja Abant Agava Sarpedon Radamant Autonoja Euridika Akrisije Ino Minoj Zevs Danaja Semela Zevs Persej Dionis

Legenda boja:   Muškarac   Žena   Božanstvo

Mit

Zevs je video Agenorovu kćer, Evropu kako bere cveće i odmah se zaljubio u nju. Zevs se onda pretvorio u belog bika i oteo Evropu, i odneo ju je na Krit. Onda je otkrio svoj pravi identintet i tako je Evropa postala prva kraljica Krita. U međuvremenu, Agenor je poslao Evropinu braću, Kadma i Kilika, u potragu za njom, naredivši im da se ne vraćaju bez nje. U nekim verzijama ove priče, Agenor je poslao i ostalu Evropinu braću — Fineja i Tasa (i naravno, Feniksa, u verzijama u kojima je Agenor Kadmov otac).

Kako nisu mogli da nađu Evropu, ni jedan od braće nikad se više nije vratio kući Kadmo je pitao proročište u Delfima šta da radi, i dobio je savet da ide napred sve dok ne vidi kravu. Trebalo je da sledi kravu i osnuje grad tamo gde bi krava legla. On je tako i uradio i osnovao je grad Tebu u Grčkoj. Kilik je u svojoj potrazi otišao sve do Male Azije, koja je po njemu dobila ime Kilikija.

Agenor i osnivanje grada

Virgilije naziva Kartaginu Agenorovim gradom čime sugeriše da je kraljica Dido Agenorova potomkinja. Nemački filolog Filip Karl Butman tvrdi da je pravo feničansko ime Agenora bilo Chnas ili Khna što bi bilo isto što i Hanan. Na ovim činjenicama, Butman gradi svoju hipotezu da je Agenor isto što i Hanan, to jest, Mojsije u knjigama. Kvint Kurcije Ruf smatrao je Agenora osnivačem Sidona. Prema narodnom verovanju, Agenor je takođe uveo i feničanski alfabet koji je kasnije Kadmo pokazao Grcima koji su ga potom uzeli kao osnovu za svoje pismo.

Literatura

• Raleigh, Walter (1829). The Works of Sir Walter Raleigh. William Oldys (ed.). The University press. str. 224, 274—278. 
• Liddell, Henry (1996). A Greek-English Lexicon. Robert Scott. Oxford: Oxford University Press. str. 9. ISBN 978-0-19-864226-8.