Pređi na sadržaj

Adam Mičel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adam Mičel
Bruno Lengli kao Adam Mičel
Podaci o kreaciji
Prvo prik.„Dalek” (1h6, 30. april 2005)
Poslednje prik.„Duga igra”
(1h7, 7. maj 2005)
IzmislioRasel T. Dejvis
TumačBruno Lengli

Adam Mičel (engl. Adam Mitchell) izmišljeni je lik u britanskoj naučnofantastičnoj televizijskoj seriji Doktor Hu. Osmislio ga je producent serije Rasel T. Dejvis, a tumačio ga je Bruno Lengli. Adam se prvi put pojavio u prvom serijalu oživljavanja serije kao drugi televizijski saputnik Devetog Doktora (Kristofer Eklston). Međutim, za razliku od glavne saputnice Devetog Doktora, Rouz Tajler (Bili Pajper), koja je pružila efektivnu ljudsku suprotnost Doktoru, vekovima starom vanzemaljcu, Adam je osmišljen da pruži primer nepodobnog putnika kroz vreme.

Lik je predstavljen kao mladi genije iz 2012. godine, koji privlači pažnju Doktorove saputnice Rouz pošto su ga ona i Doktor upoznali na njegovom radnom mestu. Uprkos Rouzinoj želji da prihvati Adama kao saputnika, Doktor je skeptičan. Pošto je Adam pokušao da iskoristi podatke iz budućnosti za sopstvenu korist, Doktor izbacuje Adama iz TARDIS-a i vraća ga kući. Ovo je bio prvi primer da je Doktor ostavio saputnika zbog lošeg ponašanja.

Lik Adama je nastao kada je izvršni producent Rasel T. Dejvis predstavio BBC-ju novi koncept Doktora Hua u nadi da će oživeti seriju. Iako je osmišljen u ranoj fazi planiranja serije, Adam je oduvek trebalo da bude kratkoročni lik. Iako su recenzenti uopšteno negativno reagovali na lik, Adamova uloga suprotnosti za figuru glavnog saputnika pohvaljena je zajedno sa moralnim poukama njegovog odlaska.

Pojavljivanja

[uredi | uredi izvor]

Adam se prvi put pojavljuje u epizodi prvog serijala „Dalek” kao mladi istraživač kod Henrija van Stetena (Kori Džonson), vlasnika muzeja vanzemaljskih artefakata u podzemnom bunkeru u Juti. Adam pominje da je genije pošto je uspešno hakovao računare Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država kada je imao osam godina. On brzo stvara međusobnu privlačnost sa Rouz Tajler i obaveštava je o svojoj želji da vidi zvezde. Kada je živi Dalek uspeo da se oslobodi i probije put kroz bazu, Adam beži zajedno sa Rouz. Na kraju epizode, kada je Van Stetenov muzej zatvoren, Rouz traži od Devetog Doktora da povede Adama sa njima u TARDIS. Doktor okleva, ali Rouz ga ubeđuje da pusti Adama da putuje sa njima u TARDIS-u.[1]

U sledećoj epizodi „Duga igra”, Doktor, Rouz i Adam stižu na svemirsku stanicu 200.000 godine, a Adama je preplavio kulturni šok. U iskušenju bogatstva dostupnih podataka i tehnologije, on u svoju glavu instalira napredni port za računarski interfejs koji se aktivira jednim pucnjem prstiju, koji mu omogućava pristup računarskom sistemu budućnosti. On pokušava da prenese podatke nazad na Zemlju 21. veka koristeći Rouzin modifikovani mobilni telefon da ostavi podatke na telefonskoj sekretarici svojih roditelja. Ovo se izjalovilo kada su zlikovci koji su vodili stanicu pokušali da izvuku podatke o Doktoru direktno iz Adamovog mozga preko njegovog novog interfejsa. Kao kaznu za Adamovo kršenje poverenja, Doktor ga vraća kući i uništava njegovu telefonsku sekretaricu i podatke koji su na nju preneti. Kada se Adamova majka (Džudi Holt) vratila kući, šokirana je i užasnuta nakon što je nehotice aktivirala umetak ugrađen u njegovo čelo.[2]

U nizu stripova iz 2013. godine Zatvorenici vremena, objavljenom u čast 50. godišnjice serije, Adam je glavni antagonista. Pošto mu majka umrla, on nabavlja Vorteks manipulator i planira da otme Doktorove saputnike kako bi se osvetio Doktoru što ga je sprečio da nabavi tehnologiju koja bi mogla da je spasi,[3] prateći svih jedanaest Doktora i otimajući njihove saputnike na različitim mestima u njihovom životu. Na kraju priče, otkriva se da se Adam udružio sa prošlom varijantom Gospodara, a dok se njih dvojica suočavaju sa Jedanaestim Doktorom, Adam nudi da poštedi jednog saputnika po Doktorovom izboru, a ubije ostale.[4] Međutim, Doktor preokreće situaciju u svoju korist prizivajući svoje prošle verzije da mu pomognu, takođe organizujući da Frobišer bude uhvaćen dok se predstavljao kao Peri,[5] dozvoljavajući mu da pobegne iz zatočeništva i sabotira Adamovu opremu kako bi se oslobodili ostali saputnici. Kada je Gospodar otkrio svoj pravi cilj da kanališe hronsku energiju kroz TARDIS i tako uništi univerzum, Adamu je data jedinstvena prilika za iskupljenje i on se žrtvovao da uništi Gospodarevu opremu. U svojim poslednjim trenucima, pomirio se sa Devetim, Desetim i Jedanaestim Doktorom i Rouz i priznat je kao „pravi saputnik” na svom nadgrobnom spomeniku, dobijajući posthumno priznanje Jedanaest Doktora i njihovih saputnika.[6]

Adam se pojavljuje u Hronikama Devetog Doktora, koje su objavljene u maju 2017. godine.[7]

Konceptualna istorija

[uredi | uredi izvor]
Izvršni producent Rasel T. Dejvis (na slici) osmislio je lik Adama posebno za svrhu da bude nepodoban saputnik.

Lik Adama Mičela je prvi put osmišljen, zajedno sa Henrijem van Stetenom, tokom predlaganja ideje Rasela T. Dejvisa BBC-ju 2003. godine za priču u velikoj meri zasnovanoj na audio drami Jubilej Roberta Širmana, koja će kasnije biti osnova za epizodu „Dalek”. Namera producentske ekipe je od početka bila da se Adam pridruži TARDIS-u pošto bi se dopao Rouz. Za ovu ulogu je izabran Bruno Lengli, najviše zbog uloge Toda Grimšoa u Ulici krunisanja.[8] On je bio na audiciji za ulogu istog dana kada je radio publicitet za svoj ispraćaj iz Ulice krunisanja. Reagujući na svoj kasting, Lengli je izjavio: „Nisam mogao da tražim bolju sledeću ulogu jer je Doktor Hu još jedna sjajna institucija”. Lengli opisuje Adama kao „pomalo štreberskog” i navodi u vezi privlačnosti njegovog lika prema Rouz da je „ona veoma lepa devojka i da Adam dugo nije video nijednu devojku”.[9]

Od 1963. godine, višegodišnja figura saputnika u Doktoru Huu uglavnom služi da podseti Doktora na njegovu „moralnu dužnost”.[10] Međutim, Adam nikada nije trebalo da bude dugogodišnji saputnik. U knjizi koja se bavila događajima iza kulisa, Doktor Hu: Priča iznutra, Dejvis objašnjava da je „oduvek želeo da napravi seriju sa nekim ko bi bio užasan saputnik” i naziva Adama „saputnikom u pokušaju”.[8] U epizodi serijala Doktor Hu: Poverljivo okarakterisao je Adama kao „pomalo ambicioznog” i „malo previše pametnog za njegovo dobro”.[11] Lengli je dodao da lik završava „na pogrešnoj strani staze” jer voli da se „petlja u stvari” i da ga „muči to što misli da je genije”.[12] Objašnjavajući Adamov pad, Dejvis navodi da on „ne shvata da radi za svoje dobro sve dok se ne dovede u stanje iskušenja, gde su znanje, informacije i moć stavljeni pred njega”. Dejvis je smatrao da je Adamova priča pružila publici „priliku da vidi nekoga kako kreće tim putem” pre nego što mu Doktor preseče ambicije.[11]

Prvobitno je postojalo nekoliko aspekata lika koji su izbačeni pre njegovog pojavljivanja u seriji: u ranim nacrtima, on je bio sin Henrija van Stetena.[13] U DVD komentaru za „Dugu igru” reditelj Brajan Grant i glumac Bruno Lengli raspravljaju o Adamovom motivu slanja medicinskog znanja iz budućnosti kući da bi izlečio svog oca koji je bio lošeg zdravlja, iako ovaj motiv nije spomenut u finalnoj epizodi.[14] U cilju promocije lika tokom nedelje kada je „Duga igra” prvi put emitovana, veb-sajt Who is Doctor Who? objavio da je „14-godišnji Adam Mičel iz Notingema” pobedio na takmičenju koje je organizovao Van Steten prethodne nedelje. Adam u svom pobedničkom eseju na temu „Zašto želim da upoznam vanzemaljca” pominje da želi da ljudi od njih steknu napredno znanje, uz objašnjenje: „Ne mislim da je to varanje, zaista. To je samo prečica”.[15]

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Dek Hogan, pišući za veb-sajt Digital Spy, negativno je reagovao na uvođenje lika Adama u epizodi „Dalek”, navodeći da „ne vidi smisao toga zašto se Tod Grimšo iz Ulice krunisanja pojavio”. On je ukazivao da bi bilo zabavnije da se umesto njega u epizodi pojavila majka njegovog lika iz pomenute serije.[16] Ijanu Hajlendu iz novina Sunday Mirror takođe se nije svidelo Adamovo predstavljanje, opisujući „prikaz mladalačke ljubavi između Rouz i slatkog engleskog dečaka” kao „veoma, veoma iritantnu”.[17] Časopis SFX je prokomentarisao sličnosti između Adamovog prvog odlaska u budućnost i Rouzinog u „Kraju sveta”, navodeći „da je to očigledno bila namerna paralela sa Raselove strane, kao deo njegove šeme da suprotstavi i uporedi reakcije Rouz i Adama”. Recenzent njihovog veb-sajta primetio je da je Adamova njegova „humoristička nesvestica” označila kao nepodesnog putnika.[18] Mark Edvard Dipaulo sa Univerziteta u Oklahomi napominje da je Adamova uloga u „Dugoj igri” bila da pruži satiru na medije i da funkcioniše kao „osuda onih koji ne mogu da prestanu da gledaju televiziju, internet, iPod-ove, kao i druge neprestane emitere onoga što Doktor naziva 'beskorisnim informacijama'.”[19] Frejzer Makalpajn, recenzirajući Adamova pojavljivanja u ulozi saputnika na blogu BBC America-e, opisuje ga kao „plašljivog nametljivca” i „penjača na društvenoj lestvici”. Na osnovu svojih neuspeha, Adam postaje „saputnik koji dokazuje vrednost svih drugih saputnika”.[20]

„Adam je uvek bio zamišljen kao 'saputnik u pokušaju' i iako on nije najupečatljiviji lik, prikaz njegove čiste nesposobnosti je više nego vredan pomena.”

—Den of Geek o liku Adama.[21]

U svojoj knjizi Ko je Doktor?, Grejam Berk i Robert Smit opisali su Adama u epizodi „Dalek” kao „pomalo dosadnog”.[22] Berk ga je u „Dugoj igri” nazvao „arogantnim i narcisoidnim”, zbog čega je Rouz izgledala plitko jer je insistirala da putuje sa njima, ali je smatrao da je Lengli uradio „sjajan posao” prenoseći mane svog lika.[23] Izjavio je da je „šteta” što je pozadina Adamove motivacije izbačena iz finalnog scenarija, jer bi to učinilo njegov lik uverljivijim.[24] Njih dvojica su pronašli logičan nedostatak u Doktorovoj odluci da ostavi Adama jer je postojala mogućnost da se neko drugi dočepa buduće tehnologije.[25] Recenzent časopisa, Radio Times, Patrik Malkern, bio je pozitivniji prema liku Adama, opisujući ga kao „nametljivog, ali dopadljivog” i njegov odlazak kao „književno precizan”. On je prokomentarisao da Adam „dodaje zanimljivu dinamiku, suptilno drugačiju” od Mikija Smita i kapetana Džeka Harknesa, koji su takođe radili sa Rouz i Devetim Doktorom. Umesto da ugrozi odnos Doktora i Rouz, Adam „je poslužio da ga ojača”.[26] Godine 2010. Mark Harison sa veb-sajta Den of Geek naveo je izbacivanje Adama iz TARDIS-a kao desetu najbolju scenu oproštaja od nekog saputnika, navodeći da je bilo „sjajno imati uvid u to kako izgleda kad Doktor nekoga izbaci”. Smatrao je da je lik „izbačen na spektakularan način” u pokušaju da ukrade buduću tehnologiju i da je njegova konačna sudbina primer poetske pravde.[21] Čarli Džejn Anders je takođe pohvalila koncept Adamove priče, postavljujući njegov odlazak kao sedmi najdepresivniji odlazak nekog saputnika u istoriji Doktora Hua. Smatrala je da je imati „saputnika koji je izbačen” jedna od Dejvisovih „najpametnijih ideja” kao izvršnog producenta serije i da su Adamove ljudske mane učinile da se publika može poistovetiti sa njim.[27] Čitaoci Radio Times-a su 2010. godine izglasali Adama za 45. najpopularnijeg saputnika od četrdeset osam predloženih.[28]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Writer Rob Shearman, Director Joe Ahearne, Producer Phil Collinson (30. 4. 2005). „Dalek”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 6. Cardiff. BBC. BBC One. 
  2. ^ Writer Russell T. Davies, Director Brian Grant, Producer Phil Collinson (7. 5. 2005). „The Long Game”. Doctor Who. Serija 1. Epizoda 7. Cardiff. BBC. BBC One. 
  3. ^ Doctor Who: Prisoners of Time #9
  4. ^ Doctor Who: Prisoners of Time #11
  5. ^ Doctor Who: Prisoners of Time #6
  6. ^ Doctor Who: Prisoners of Time #12
  7. ^ „The Ninth Doctor Chronicles – Doctor Who – the New Series – Big Finish”. 
  8. ^ a b Russell, Gary (2006). Doctor Who: The Inside Story. BBC Books. str. 164. ISBN 978-0-563-48649-7. 
  9. ^ „Interview with Bruno Langley” (Saopštenje). BBC. 21. 4. 2005. Pristupljeno 9. 4. 2012. 
  10. ^ „Doctor Who (before the Tardis)”. BBC News. BBC. 19. 11. 2008. Pristupljeno 22. 5. 2012. 
  11. ^ a b „The Dark Side”. Doctor Who Confidential. Serija 1. Epizoda 7. 7. 5. 2005. BBC. BBC Three. 
  12. ^ Fysh, Eloise (30. 4. 2005). „A date with the Daleks; From being chased by a Dalek to flirting with Billie Piper Bruno Langley tells Eloise Fysh about his role on Dr Who”. Liverpool Daily Post. Pristupljeno 4. 6. 2012. 
  13. ^ Berriman, Ian (17. 11. 2005). „Doctor Who Commentary Facts!”. SFX Magazine. Arhivirano iz originala 25. 11. 2005. g. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  14. ^ Christine Adams, Brian Grant, Bruno Langley (2005). Commentary for Doctor Who episode "The Long Game" (DVD (Region 2)). United Kingdom: BBC. 
  15. ^ „Competition winner”. BBC Who is Doctor Who? website. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  16. ^ Hogan, Dek (1. 5. 2005). „Daleks Conquer and Destroy”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 7. 8. 2007. g. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  17. ^ Hyland, Ian (1. 5. 2005). „Ian Hyland: Staired Witless”. Sunday Mirror. Pristupljeno 4. 6. 2012. 
  18. ^ „Doctor Who: The Long Game”. SFX. 7. 5. 2005. Arhivirano iz originala 27. 5. 2006. g. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  19. ^ DiPaulo, Marc Edward (2010). „Political Satire and British-American Relations in Five Decades of Doctor Who”. The Journal of Popular Culture. 43 (5): 964—987. ISSN 0022-3840. doi:10.1111/j.1540-5931.2010.00782.x. 
  20. ^ McAlpine, Fraser (16. 12. 2011). „A Companion To The Doctor's Companions: Adam Mitchell”. BBC America. Arhivirano iz originala 29. 5. 2016. g. Pristupljeno 7. 12. 2023. 
  21. ^ a b Harrison, Mark (20. 9. 2011). „Doctor Who: 10 great companion farewell scenes”. Den of Geek. Arhivirano iz originala 26. 4. 2012. g. Pristupljeno 24. 3. 2012. 
  22. ^ Burk and Smith? p. 25
  23. ^ Burk and Smith? p. 33
  24. ^ Burk and Smith? p. 34
  25. ^ Burk and Smith? p. 32
  26. ^ Mulkern, Patrick (11. 3. 2013). „Doctor Who: The Long Game”. Radio Times. Arhivirano iz originala 4. 9. 2013. g. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  27. ^ Anders, Charlie Jane (28. 9. 2012). „10 Most Depressing Departures of Doctor Who's Companions”. io9. Arhivirano iz originala 30. 09. 2012. g. Pristupljeno 9. 10. 2012. 
  28. ^ Jones, Paul (16. 11. 2010). „Billie Piper's Rose Tyler voted the best Doctor Who companion”. Radio Times. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 30. 6. 2012. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Адам_Мичел&oldid=28499040”