Aida Ćorović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aida Ćorović
Datum rođenja(1961-05-11)11. maj 1961. (63 god.)
Mesto rođenjaNovi Pazar, NR Srbija, FNR Jugoslavija
PrebivališteBeograd
ObrazovanjeFilozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanje
  • političar
  • novinar
  • aktivista za ljudska prava

Aida Ćorović (Novi Pazar, 11. maj 1961) srpski je aktivista za ljudska prava, novinar i političar. Dvadesetak godina, do 2013. godine, vodila je nevladinu organizaciju Urban in u Novom Pazaru. Od aprila 2014. do juna 2016. godine obavljala je funkciju narodne poslanice u Desetom sazivu Skupštine Srbije.[1] Ćorovićeva piše za dnevne listove, magazine i veb-portale u Srbiji i regionu.

Javno se zalaže se za „suočavanje srpskog naroda sa svojim zločinima”, priznanje nezavisnosti Kosova, ulazak Srbije u NATO i EU.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Sa očeve strane ona je potomak osiromašene begovske porodice sa severa Crne Gore, koju pominje i Njegoš u Gorskom vijencu. Njen deda je bio poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, uvažavan od strane i Srba/Crnogoraca i muslimana koji su živeli u Bihoru, na severu Crne Gore. Kao narodni tribun ubijen je u Drugom svetskom ratu i porodica se preselila u Novi Pazar. Njen otac i stričevi su se školovali u Beogradu. Otac je studirao na Građevinskom fakultetu, a dvojica mlađih stričeva su studirali arhitekturu i slikarstvo. Njena majka poticala je iz zanatlijske porodice. Njen otac je bio stolar. Majčin brat bio je komunista i skojevac.[3]

Živi u Beogradu.[3]

Mladost i školovanje[uredi | uredi izvor]

Aida Ćorović rođena je 1961. godine u Novom Pazaru.[4] Posle završene srednje škole otišla je u Beograd, na studije arhitekture. Njen otac i stric, sa još nekoliko kolega, osnovali su prvi i jedini projektni biro i urbanistički zavod u Sandžaku. Imala je priliku da se odmah oproba i u praksi. Urbanistički zavod postao je mesto okupljanja za sve arhitekte, slikare i konzervatore koji su godinama radili na sređivanju, revitalizaciji i konzervaciji najznačajnijih spomenika srpske kulturne baštine. Godine 1978. Stari Ras sa Sopoćanima, Đurđevim stupovima i Crkvom Svetog Petra i Pavla postaju deo Uneskove svetske baštine. Početkom osamdesetih, imala je sreću da upozna neke od najznačajnijih konzervatora, arhitektonskih i slikarskih stručnjaka koji su godinama radili na restauraciji fresaka i manastira, kao i na izradi planova da se revitalizuje stara čaršija u Pazaru. U periodu od 1986. do 1992. Ćorović je učestvovala u arheološkim i arhitektonskim istraživanjima u Novom Pazaru i okolini,[4] što ju je navelo da upiše istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Nešto kasnije, napustila je studije arhitekture. U međuvremenu, počela je da se bavi novinarstvom.[3]

Novinarski rad[uredi | uredi izvor]

Krajem osamdesetih u Srbiji je nastala ekspanzija malih TV i radio stanica. Počela je da radi na TV Politika, kao saradnica Milana Langa u zabavnoj emisiji „Noć sa zvezdama“. U to vreme intenzivno posećuje beogradske galerije i piše likovnu kritiku za Likovni život, tada najrespektabilniji časopis posvećen savremenoj umetnosti u Srbiji.[3] Radila je i na Trećem kanalu. Tokom martovskih demonstracija, počinje da radi na Studiju B, televizijskoj i radio-stanici koja je, u to vreme jedina televizija u Srbiji koja je slobodno izveštavala o stvarnim dešavanjima u političkom životu.[3] Sa početkom ratova u bivšoj SFRJ, počinje da se bavi se građanskim aktivizmom, a zatim ulazi i u politiku.[4]

Građanski aktivizam i politički angažman[uredi | uredi izvor]

Početkom ratnih dešavanja na Balkanu, 1992. godine, Ćorovićeve postaje mirovna aktivistkinja angažovana u Beogradskom krugu, Centru za antiratnu akciju i organizaciji Žene u crnom. Kao deo antiratnog i aktivističkog delovanja uključuje se aktivno i u politiku, najpre kao članica Građanskog saveza Srbije, a zatim i Socijaldemokratske unije. [3]

Krajem 1994. ona se vraća u Novi Pazar i sa grupom prijatelja osniva nevladinu organizaciju ’’Urban in’’. Organizacija je realizovala desetine projekata kroz koje je prošlo više od 3.000 mladih. Bila je direktorka ove organizacije do 2013. godine, kada je podnela ostavku na ovo mesto. Kao razloge ostavke navela je konstantne pritiske na organizaciju zbog njenog delovanja. U to vreme bila joj je dodeljena i policijska pratnja, jer je procenjeno da je u Novom Pazaru njena bezbednost ugrožena.[5] Radeći u civilnom sektoru ostvarila je niz značajnih projekata za poboljšanje života žena, omladine i siromašnih.[6]

Kao nestranačka ličnost, krajem 2013. godine ulazi u Demokratsku stranku. Od aprila 2014. godine obavljala je funkciju narodne poslanice u Desetom skupštinskom sazivu, sve do juna 2016. godine.[4] Članica je Ženske parlamentarne mreže.[7]

Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, 9. novembra, u znak protesta, sa aktivistkinjom Jelenom Jaćimović bacila je nekoliko jaja na mural u Beogradu na kojem je prikazan general Ratko Mladić. Mladić je kao komandant vojske bosanskih Srba pred Haškim tribunalom osuđen za ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.[8]

Neposredno pre akcije policija je zabranila uklanjanje murala koje je grupa aktivistkinja i aktivista Inicijative mladih za ljudska prava planirala i najavila. Obrazloženje za zabranu bilo je da postoji opasnost od međusobnog sukoba pristalica i protivnika najavljenog skupa. Nakon protesta nevladinih organizacija i građana dečj Ćorović je iste večeri puštena na slobodu.[9]

Decembra 2023. pravosnažno je osuđena za kršenje Zakona o javnom redu i miru. nakon što je vandalizovala mural koji prikazuje lik generala Ratka Mladića.[10] Udruženja građana i pojedinci su sakupili novac da bi platili kaznu kako Ćorovićeva ne bi išla na odsluženje kazne.[11]

Marta 2024. je izjavila da Aleksandra Vučića po silazsku sa vlasti čeka biološka smrt od strane kriminalaca sa kojima je navodno radio. Komentarisala je društvo Srbije, gde ona „vidi jednu vrstu kosmičke pravde što Srbija prolazi ovaj pakao“, i navodi a je „zlo izvrtelo krug i vratilo se tamo odakle je pošlo“.[12][13][14]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Za svoj aktivizam u „Urban inu” Aida Ćorović dobila je više priznanja, među kojima su nagrada ambasade Danske i Povelja za građansku hrabrost „Dragoljub Stošić“ i druge.[3]

Godine 2011. dobila je nagradu „Osvajanje slobode”, koju dodeljuje Fond „Maja Maršićević Tasić”.[4]

Aida Ćorović se 2009. našla se na listi 100 najmoćnijih žena u Srbiji.[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „AIDA ĆOROVIĆ”. Zvanični veb-sajt. Narodna skupština Republike Srbije. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  2. ^ „https://twitter.com/DrBranimir/status/1724360398961348675”. X (formerly Twitter) (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-23.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  3. ^ a b v g d đ e Radovanović, Rade (29. 4. 2019). „Ulica je moja alternativna kuća”. Danas. Pristupljeno 12. 4. 2021. 
  4. ^ a b v g d „AIDA ĆOROVIĆ - Nestranačka ličnost”. Otvoreni parlament. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  5. ^ „Ostavka Aide Ćorović”. RTS. 11. 12. 2013. Pristupljeno 12. 4. 2021. 
  6. ^ a b „100 najmoćnijih žena u Srbiji”. Zvanični veb-sajt. Udruženje novinara Srbije. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  7. ^ „Aida Ćorović”. Zvanični veb-sajt. Ženska parlamentarna mreža. Pristupljeno 10. 4. 2021. 
  8. ^ „Aktivistkinja Ćorović: Sramota da štite mural osuđenog zločinca Mladića”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-12-17. 
  9. ^ „Aktivistkinja Aida Ćorović napadnuta kod Mladićevog murala u Beogradu”. Radio Slobodna Evropa. 04. 01. 2022. Pristupljeno 17. 12. 2022. 
  10. ^ „Aida Ćorović pravosnažno osuđena zbog gađanja murala Ratku Mladiću”. www.021.rs (na jeziku: srpski). 2023-12-14. Pristupljeno 2023-12-14. 
  11. ^ Beta. „Prikupljen novac za plaćanje kazne kako Aida Ćorović ne bi morala u zatvor”. Nin online (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-21. 
  12. ^ „Profesor: U toku je medijska priprema za ubistvo Vučića, to su isto uradili i Đinđiću”. Politika Online. Pristupljeno 2024-03-18. 
  13. ^ „Radomirović: Izjave Aide Ćorović i Ane Lalić su zaista strašne”. Politika Online. Pristupljeno 2024-03-18. 
  14. ^ Jeremić, Vuk. „Aida Ćorović za NIN: Ja odoh u zatvor mirne savesti, a vlast neka se opravdava svojim prijateljima iz EU”. Nin online (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-18. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аида_Ћоровић&oldid=27683776”