Трећи канал РТС

Из Википедије, слободне енциклопедије
Трећи канал РТС
Тип државна телевизија
Земља Србија
Доступност канал угашен
Власник  Србија
Оснивач РТС
Датум покретања 1. јул 1989.
Датум гашења 5. мај 2006.
Формат слике 4:3

Трећи канал је био трећи програм Телевизије Београд која је саставни део Радио-телевизије Србије. Настао је 1. јула 1989., а угашен 5. маја 2006.

Историјат[уреди]

Догађаји који су претходили настанку[уреди]

Настанку Трећег канала претходио је низ догађаја који је за последицу имао покретање телевизије која је оставила неизбрисив траг у скоро две деценије свог постојања.

Првобитно је 26. јануара 1989. са почетком Феста емитован деветодневни телевизијски програм Фестовизија. Двадесет-четворо часовни програм имао је за циљ представљање догађања на Фесту која су се одвијала у Сава центру. Интервјуи, гости, критике, по три играна филма дневно са претходних фестивала, премијерни телевизијски филмови. Уредник овог програма је био Небојша Ђукелић. За време трајања Ју видео шоуа од 5. до 11. фебруара 1989 емитован је програм у Дому омладине, уредник овог програма је био Радослав Зеленовић. Двадесет-четворо часовни програм се састојао од избора добрих филмова, сателитског и видео програма. У недостатку сопственог материјала, програм је био помогнут од стране видео-клубова који су уступили своје материјале. Емитован у време Ју видео шоуа био је обогаћен издањима радио емисија Индекс 202 и Ритам срца које су емитоване уживо. ПГП РТБ (данас ПГП РТС) је уступила Дизнијеве филмове и касете из своје продукције.

ОК канал[уреди]

ОК канал

Потписивањем уговора 23. маја 1989. године између Радне организације ТВ Београд, с једне стране, и Дома омладине и Градске конференције Савеза социјалистичке омладине Београда, са друге стране постигнут је договор о заједничкој реализацији, емитовању програма на трећем експерименталном каналу, у продукцији Дома омладине. Уговор су потписали Ненад Ристић, директор Телевизије Београд и Бранко Глигорић, директор Дома омладине. Уговором је, између осталог, прецизирано и време емитовања програма од 22. маја до 19. јуна 1989. године у периоду од 12.00 до 24.00 сата. Уговором је такође дефинисано да је оснивач телевизије била Градска конференција ССОа, а произвођач програма Дом омладине. Техничке услуге пружала је фирма Артлајн (оригинални назив Artline) из Суботице, а линковске и преносне везе је омогућила Телевизија Београд.[1]

Kанал је добио назив ОК канал (Омладински канал), а планиран је као део целокупног пројекта прославе Дана младости. Главни уредник канала је био Радоман Кањевац.

Замишљен је као алтернативан, неконвенционалан и био је канал који је узбуркао јавност својим провокативним садржајима, пре свега контакт-емисијама о политици и еротици. Новинар Милорад Вучелић у емисији Строго поверљиво водио је разговоре са гостима који су о догађајима из педесетих и шездесетих година имали другачије ставове од званичних, а Небојша Глишић, уз приказивање инсерата из меких и тврдих порно-филмова доводио је провокативне госте и спонтано, дрско и често безобразно разговарао са гледаоцима о еротици“ [2]

18. јуна 1989, дан пре истека уговора, рад „ОК канала“ је привремено укинут. Будући да је ТВБ најавила отварање програма на свом Трећем каналу званично 1. септембра, под притиском јавности, рад „ОК канала“ је настављен после неколико дана, али сада искључиво у оквиру Телевизије Београд и то из просторија Дома пионира у Таковској 8, одакле је касније пресељен у Сава центар.

Трећи канал[уреди]

Стари препознатљиви лого 3К

Трећи канал у саставу Радио-телевизије Београд (касније РТС), који је у почетку носио назив ОК канала, почиње да емитује програм 1. јула 1989. године. [3]

Током деведесетих и почетком двехиљадитих Трећи канал је прошао кроз више фаза: концепт је визуелно и програмски мењан, у одређеним раздобљима програм је био и најгледанији али и веома слабо праћен. Програмски 3К је обележен комерцијалним филмовима и серијама (од средине деведесетих и редовно освежаваним латино сапуницама), емисијама за децу (С оне стране дуге), о филму (Свет филма; различите хронике Феста и других филмских фестивала), из света музике, спорта и спортских преноса, уметности. Вести су се на 3К емитовале спорадично - у време највећих криза, али и оне, као и њима сродна Временска прогноза, су имале карактер Трећег канала - уз младе презентере, „другачије“ шпице и уз минималну минутажу; највећи „савезник“ 3К био је МТВ, који је непрестано био присутан на малим екранима - то је нешто по чему Трећи канал, који је тада био познат по песмама из осамдесетих година, памте, у то време, многи млади гледаоци.

Емитовањем Дивље Руже и Касандре Трећи канал је први популаризовао латиноамеричке теленовеле. Емитовањем емисије ЗАМ Трећи канал је имао велики удео у популаризацији турбо-фолк музике раних деведесетих година 20. века. Емитовањем америчке НФЛ лиге у значајној мери је популаризован амерички фудбал у Србији раних двехиљадитих година.

У октобру 2003. године Трећи канал и Радио 101 су иступили из система РТС због најављиване и планиране продаје. Како до продаје није дошло, 9. октобра 2004. Трећи канал и Радио 101 су враћени у састав РТС.[4]

Како, након доношена новог Закона о радио дифузији РТС није могла да има три канала, поред покушаја да се Трећи канал прода и инситирања главног и одговорног уредника Игора Микље на томе, за време радова у улици Мите Ружића (од Булевара краља Александра до улице Матице српске када су линије 20 и 46 мењале трасу) канал је морао да буде угашен. Емитовање програма прекинуто је 5. маја 2006. године.[5] 17. септембра 2006. године, Трећи канал је био замењен телевизијом Авала, која је на конкурсу Републичке радиодифузне агенције за националну фреквенцију добила дозволу за емитовање програма на тој фреквенцији.

Емисије емитоване на Трећем каналу[уреди]

Серијски програм на Трећем каналу[уреди]

Литература[уреди]

  1. Време: Обрачун код ОК канала, Радоман Кањевац, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. Радио ТВ ревија, јун 1989.
  3. РТС - Пола века ТВБ (одељак), Приступљено 25. 4. 2013.
  4. Документ: Хронологија Телевизије Београд, Приступљено 25. 4. 2013.
  5. Блиц: ТВ 3К исељава, „Авала“ усељава, Приступљено 25. 4. 2013.