Akakije Sjarski

Prepodobni mučenik Akakije Papučar je hrišćanski svetitelj. Rodom je iz sela Neohora kod Soluna. Bijen mnogo od svog majstora u Serezu, on se poturčio. Potom je kao pokajnik i monah živeo u manastiru Hilandar. Njegova siromašna, ali hristoljubiva majka posavetovala mu je: "Kao što si se dobrovoljno odrekao Gospoda, tako sad moraš dobrovoljno i hrabro primiti mučeništvo za slatkoga Isusa". Sin je poslušao majku i sa blagoslovom Svetogorskih otaca otišao u Carigrad gde je posečen od Turaka 1. maja (14. maja) 1816. godine. Glava mu se čuva u manastiru Pantelejmonu.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 1. maja po crkvenom, a 14. maja po gregorijanskom kalendaru.

Biografija

Roditelji su ga dali jednom obućaru da ga nauči zanatu; ali, sam obućar je bio veoma ljut i prek čovek, te bez razloga ga je tukao svakog dana. Atanasiju dozlogrdi ovo neljudsko ponanašanje, te ga razočaran napusti na Veliki petak i ode sam u svet – ne kazavši ni reč roditeljima. U velikoj žalosti je lutao naokolo, dok ga nisu našle dve Turkinje; ugostivši ga, naterali su Atanasija – a, to nije bilo teško, jer je bio veoma razočaran, da ga vode kod gradskog beja da mu promene veru; sam gradski bej je likovao zbog preobraćenja hrišćanina u muslimana i izvrši nad njim nečasno obrezanje! Svideo se mladi momak gradskom beju, te reši da ga posini.

Njegova žena ispočetka pokazivaše majčinsku ljubav prema usvojenom detetu, ali kada ovaj postade punoletan, zažele da legne s njim – isto kao Petefrijeva žena iz Mojsijeve knjige (Postanje 39: 7-20). No, blagosloven je Bog: kako je tada pomogao bogobojaznom Josifu da ne podlegne strastima pobesnele Egipćanke, tako je sada ukrepio Atanasija u borbi sa pohotljivom Turkinjom. Ali, posramljena ljubav često se pretvori u slepu odmazdu, te ga Turkinja okleveta kod svog muža da je nju Atanasije pokušao silovati. Izgonili su ga iz kuće, ne smejući da ga kazne većom kaznom; a momak se vrati svojoj porodici.

Velika je bila radost njegovih roditelja, što su čuli od svog sina da želi da se odrekne islama, pa mu je majka posle nekoliko dana predložila da ode na Svetu goru i da tamo pokajanjem dobije pomilovanje i častan povratak okrilju Pravoslavlja.

Eto primera istinske majke i hrišćanke! Njoj, bogobojaznoj ženi – nije bio na umu život njenog sina, već besmrtna i nepropadljiva duša hrišćanina – ... ako želiš da znaš, kako si se dobrovoljno odrekao Isusa Hrista pred nečasnim ljudima, tako treba hrabro da Ga pre njima ispovedaš....

Pošto je čuo ove reči i dobio blagoslov, a i sam je ovo priželjkivao, odmah se uputi na Svetu goru, u Hilandar. Posle izvesnog vremena, a po savetu tamošnjih staraca, ode u Ksenofskoj kinoviji kod duhovnika Nikolaja. Otac sasluša njegovu ispovest, pročita mu molitve i pomaza ga Svetim Mirom. Atanasije se vrati u Hilandar, a posle godinu dana ode u Iverski skit. Posle šest meseci u Iveru, Atanasije zažele da mučenički postrada kao prethodni mučenici koji su se podvizavali u ovom skitu, pod nadzorom jeromonaha Nikifora.

Otac Nikifor objasni mladom Atanasiju da se mučenički venac ne stiče lako, no videvši njegovu toplotu duše i tvrdost ove zamisli, dade ga starcu Akakiju, da da vodi teškim putevima asketizma.

Mladić se u početku usrdno podvizavao u bdenju, postu i molitvi; dok, ga kasnije ne ovlada smutnja i ode – ne javivši ništa niti duhovniku Nikiforu, niti starcu Akakiju. Posle sedam sati lutanja, dođe u manastir Kutlumuš, a odavde u manastir Simonopetra. Posle izvesnog negodovanja igumana, primi ga u svoju obitelj, ali ga kasnije izgoni, zbog straha od Turaka da je u manastir primio obrezanog muslimana. Pre nego ga izgone, treba pomenuti da je Atanasije, dok je bio u manastiru Simonopetra, sanjao jednog starca (koji mu u snu mu je reče da je ktitor ovog manastira!) koji mu je naređivao da se vrati duhovniku Nikiforu, ali ipak, ni ovu nebesku zapovest nije poslušao; već, se uputi u Hilandar – tamo gde je prvi put došao! Tamošnji starci su pamtili da je ovaj jednom i njih napuštao bez znanja, te su ga primili posle izvesnog vremena da živi izvan manastira.

I još jednom ne izdrža Atanasije, te ih napusti – i konačno se vrati duhovniku Nikiforu! Pao mu na noge, plakao i ljubio ih – sve dok se otac Nikifor ne predomisli od namere da ga ne primi i opet ga dade starcu Akakiju.

Starac mu je dao veće podvige od prethodnih, a ovaj je za kratko vreme postigao umiljenje, da su mu oči postale izvori obilnih suza. Kada vide Akakije da je Atanasije spreman da primi mučenički venac, postriže ga za monaha – četvrte nedelje Velikog posta i dade mu ime Akakije; prvog aprila reši otac Grigorije da otputuju brodom za Carigrad i tamo stigoše Đurđevdan, 23. aprila, na Đurđevdan. Sa jednim Albancem odoše u naselje Galata, kod jednog hrišćanina – Grigorija. Grigorije ga preobuče u tursku odeću, koju mu dade Albanac i uredi mu prijem kod vezira.

Na ulazu u palatu, stražari su zapodenuli sa njim raspravu o razlogu dolaska kod vezira. Akakije im ispriča o tome kako je postao musliman, te baci zelenu čalmu na pod i poče da je pljuje i da proklinje Muhameda. Stražari su ga odmah kaznili batinama. Sutradan, vezir poče sa nagovaranjem, hitrostima i laskavim obećanjima – ali Akakije ostade kao dijamant tvrd u veru Hristovu.

Otac Grigorije zahvali Bogu kada sazna za mučeništvo Akakija, te izmoli od hrama Svete Bogorodice česticu Pričešća. Hrabro uđe u zatvor, dok su stražali obedovali, ali na izlazu su videli da je bio kod zatvorenika; kada se prosvestio od tuče zbog nejavljene posete, vide Akakija kako ga vezanog vode na brdo Parmak Kapu (treće od sedam brda u Carigradu) s namerom da ga pogube. Odmah se uputi iza njih da bi video Akakijev kraj.

Bez ikakvog trepeta, Sveti Akakije stavi glavu na panj i mučenički završi ovozemaljski život – u ponedeljak, 1 maja 1816 god. u 11 sati. Prema prastarom agarjanskom običaju, ostaviše mu telo da stoji tri dana na mesto pogubljenja, dok ga nisu otkupili hrišćani i brodom mu vratiše telo na Svetu goru – 9 maja. Mošti su mu prenesene u ćeliju gde se podvizavao, na istom mestu gde su bili sveštenomučenici – Evtimije i Ignjatije.

Literatura

• Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović

Spoljašnje veze

• Ohridski prolog za 1 maj (14. maj) (jezik: srpski)