Aleksandar Žirardi

Aleksandar Žirardi

Aleksandar Žirardi (nem. Alexander Girardi; Grac, 5. decembar 1850 — Beč, 20. april 1918) bio je austrijski glumac i tenor pevač u operetama.

Karijera

Žirardi je rođen u Gracu; njegov otac je bio bravar Andreas Žirardi koji je emigrirao u Grac iz Kortine d'Ampeco. Nakon rane smrti oca, Aleksandra Žirardija je odgajao očuh koji ga je dao u bravarsko šegrtovanje. Protiv očuhove želje, pridružio se amaterskom pozorištu Die Tonhale (nem. Die Tonhalle) gde je razvio svoj glumački talenat koji ga je konačno doveo do angažmana u bečkom pozorištu Štrampfer (nem. Strampfer-Theater).

Godine 1874. Žirardi se preselio u Pozorište na reci Vin (nem. Theater an der Wien) gde je radio 22 godine. 1896/97. radio je u bečkom Karlteatru (nem. Carltheater), a zatim dve godine u Folksteatru u Beču. Gostovao je i u drugim značajnim pozorištima u Beču i Nemačkoj (Berlin, Hamburg, Drezden).

Spomenik Žirardiju na Karlsplacu u Beču; predstavljen u ulozi „Valentina“ u „Rasipniku“ Ferdinanda Rajmunda

Početkom Prvog svetskog rata Žirardi se povukao sa scene i vratio u Grac. Dva meseca pre smrti 1918. godine, pozvan je u Burgteatar u Beču da igra ulogu Fortunatusa Vurcela u predstavi Seljak kao milioner (Der Bauer als Millionär) Ferdinanda Rajmunda.

Žirardi je bio nesrećno oženjen Helenom Odilon. Odilon je imala mnogo afera što je odvelo Žirardija u duševnu bolnicu (na osnovu tvrdnje Julijusa Vagner-Jaurega). Međutim, Žirardi je pobegao i dobio pomoć kako ne bi bio zatvoren. Odilon i Žirardi su se razveli 1896. godine. Glumica Katarina Šrat nagovorila je cara Franca Jozefa da oslobodi Žirardija od progona.

U dobi od 67 godina, Žirardi je umro 20. aprila 1918. u Beču. Sahranjen je u Središnjem bečkom groblju (grob broj 33E-9-16).

Žirardijeva glavna scenska uloga bila je u komediji. Radio je u tradiciji Ferdinanda Rajmunda i Johana Nestroja, a značajan doprinos dao je i popularnoj bečkoj opereti. Žirardi je ostvario uloge Blazonija u operi Kaljiostro u Beču Johana Štrausa (1875), Andredla u Začaranom zamku Karla Milekera (1878), Jana Janickog u Milekerovom Student prosjak (1882), Benoca u Milekerovom Gasparoneu (1888), Kalmana Župana u Štrausovom Ciganskom baronu (1885), Adama u Trgovcu pticama Karla Celera (1891), naslovna uloga u Braći Štraubinger Edmunda Ajslera (1903) i Pali Raca u Ciganinu Emeriha Kalmana (1912). Dao je veliki doprinos Zlatnom dobu bečke operete.

Počasti

Žiradijev život je bio tema filma Bečki komedijaš (nem. Der Komödiant von Wien) iz 1954. godine.

Po njemu je nazvano jelo Žirardijeva pečena govedina (Girardirostbraten) – jelo od govedine debelo prekriveno slaninom i pečurkama. Njegov omiljeni stil šešira, slamnati šešir sa ravnom krunom i obodom (čamdžija), postao je popularan kao Žiradijev šešir. Grad Grac i bečki okrug Mariahilf imaju ulicu nazvanu po njegovom imenu (Giradigasse), a postoji i Žirardipark u Prvom bečkom okrugu. Njemu u čast, međunarodno pevačko takmičenje u Koburgu je nazvano Aleksandar Žirardi.

Galerija

• 
  Aleksandar Žirardi u operi Đavolja žena (Des Teufels Weib)
• 
  Aleksandar Žirardi kao Adam u filmu Trgovac pticama (Der Vogelhändler) Karla Zelera

Spoljašnje veze

• "Fiakerlied" na sajtu YouTube, by Gustav Pick, sung by Alexander Girardi
• „Alexander Girardi”. geschichtewiki.wien.gv.at. Pristupljeno 3. 11. 2023. 
• Aleksandar Žirardi na sajtu Find a Grave (jezik: engleski)
• Mediji vezani za članak Aleksandar Žirardi na Vikimedijinoj ostavi
• Alexander Girardi in Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950, vol. 1, p. 446
• Alexander Girardi in Aeiou Encyclopedia