Alosaur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Alosaur
Vremenski raspon: kasna jura, 155–145 Ma
Skelet A. fragilis
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Kladus: Dinosauria
Kladus: Saurischia
Kladus: Theropoda
Porodica: †Allosauridae
Potporodica: †Allosaurinae
Marsh, 1878
Rod: †Allosaurus
Marsh, 1877
Tipska vrsta
†Allosaurus fragilis
Marsh, 1877
Ostale vrste
  • †A. europaeus Mateus et al., 2006
  • †A. jimmadseni Chure & Loewen, 2020
Sinonimi
Spisak

Alosaurus[1][2] je bio najkrvoločniji dinosaurus iz doba Jure[3] i živeo je pre 150 milona godina.[4] Uglavnom se kretao uspravno, pomoću zadnjih udova dok su mu prednji udovi služili za lov. Imao je veliko mišićavo telo dugo 7-11 metara, a težio je oko 4,5 tone. Lako se kretao tako da je retko koji plen mogao da mu pobegne. Imao je stalan osećaj gladi tako da je napadao sve reptile bez obzira na veličinu.

Izgled[uredi | uredi izvor]

Opseg veličina Alosaura u porećenju sa čovekom

Alosaurus je bio tipičan veliki teropod, sa masivnom lobanjom na kratkom vratu, dugim, blago nagnutim repom i smanjenim prednjim udovima. Allosaurus fragilis, najpoznatija vrsta, imala je prosečnu dužinu od 8,5 m (28 ft),[5] sa najvećim definitivnim primerkom Alosaura (AMNH 680) procenjenim na 9,7 meters (32 feet),[6] sa procenjenom težinom od 2,3 metric tons (2,5 short tons).[6] U svojoj monografiji o Alosauru iz 1976. godine Džejms H. Madsen spomenuo je niz veličina kostiju za koje je protumačio da pokazuju maksimalnu dužinu od 12 do 13 m (39 do 43 stope).[7] Kao i kod dinosaurusa uopšte, procene težine su diskutabilne i od 1980. godine kreću se između 1.500 kilograma (3.300 funti), 1.000 do 4.000 kg (2.200 do 8.800 lb) i 1.010 kilograma (2.230 funti) za modalnu težinu odrasle jedinke (ne maksimum).[8] Džon Foster, specijalista za Morisonovu formaciju, sugeriše da je 1.000 kg (2.200 lb) razumno za velike odrasle jedinke A. fragilis, ali da je 700 kg (1.500 lb) bliža procena za jedinke predstavljene kostima bedra prosečne veličine koje je on izmerio.[9] Koristeći primerak mlade jedinke pod nadimkom „Veliki Al”, nakon što je pripisan vrsti Allosaurus jimmadseni,[10] istraživači koji su koristili računarsko modelovanje došli su do najbolje procene od 1.500 kg (3.300 lb) za jedinku, ali su variranjem parametara pronašli raspon od otprilike 1.400 kg (3.100 lb) do približno 2.000 kg (4.400 lb).[11]

A. jimmadseni rekonstrukcija skeleta

Nekoliko ogromnih primeraka pripisano je Alosauru, mada oni zapravo mogu pripadati drugim rodovima. Blisko povezan rod Saurophaganax (OMNH 1708) dostigao je možda 109 m (358 ft) u dužini,[6] a njegova vrsta ponekad je bila uključena u rod Allosaurus kao Allosaurus maximus, iako ga nedavne studije podržavaju kao zaseban rod.[12] Još jedan potencijalni primerak Alosaura, nekada dodeljen rodu Epanterias (AMNH 5767), možda je bio dugačak 121 m (397 ft).[6] Novije otkriće je delimični kostur iz kamenoloma Peterson u stenama Morison u Novom Meksiku; ovaj veliki alosaurid može biti još jedna jedinka roda Saurophaganax.[13]

David K. Smit je ispitujući fosile Alosaura po kamenolomima otkrio je da su uzorci iz Klivlend-Lojdovog kamenoloma dinosaurusa (Juta) generalno manji od onih iz Komo Blafa (Vajoming) ili Draj Mesa kamenoloma pod pokroviteljstvom Univerziteta Brigam Jang (Kolorado), ali da se oblici samih kostiju nisu razlikovale među lokacijama.[14] Smitova kasnija studija koja je uključivala uzorke sa Garden Parka (Kolorado) i Nacionalni monument dinosaurusa (Juta) nije našla opravdanje za više vrsta na osnovu varijacija skeleta; varijacije lobanje bile su najčešće i one su gradacione, što ukazuje na to da je odgovorna individualna varijacija.[15] Dalji rad na varijacijama vezanim za veličinu ponovo nije pronašao dosledne razlike, iako se materijal Draj Mese imao tendenciju spajanja na osnovu astragalusa, kosti skočnog zgloba.[16] Kenet Karpenter, koristeći elemente lobanje sa lokacije Klivlend-Lojid, otkrio je velike razlike među jedinkama, dovodeći u pitanje prethodne razlike na nivou vrste zasnovane na karakteristikama kao što su oblik rogova i predložena diferencijacija A. jimmadseni na osnovu oblika jugala.[17] Studija koju su objavili Motani et al, 2020. godine sugeriše da je Alosaur bio i seksualno dimorfičan.[18]

Lobanja[uredi | uredi izvor]

A. jimmadseni lobanja sa dijagramom na kome su označene pojedinačne kosti

Lobanja i zubi Alosaura bili su skromno proporcionalni za teropoda njegove veličine. Paleontolog Gregori S. Paul procenjuje dužinu lobanje na 845 mm (33,3 in) za primerak za koji se procenjuje da je bio dug 7,9 m (26 ft).[19] Svaka premaksila (kosti koje su činile vrh njuške) imala je pet zuba sa presekom u obliku slova D, a svaka maksila (glavne kosti koje nose zube u gornjoj vilici) imala je između 14 i 17 zuba; broj zuba ne korespondira u potpunosti veličini te kosti. Svaka je kost donje vilice koja nosi zube imala je između 14 i 17 zuba, sa prosečnim brojem 16. Zubi su postali kraći, uži i zakrivljeniji prema zadnjoj strani lobanje. Svi zubi su imali ivice poput testere. Lako su se osipali i stalno su zamenjivani, čineći ih uobičajenim fosilima.[7] Lobanja mu je bila lagana, robusna i opremljena desetinama oštrih nazubljenih zuba. Njegova lobanja je u proseku bila dugačka 1 m (3,3 ft) , ali je mogla dostići i 1,5 m (4,9 ft).

Lobanja je imala par rogova iznad i ispred očiju. Ovi rogovi bili su sastavljeni od nastavaka suznih kostiju,[7] i različitog su oblika i veličine. Postojali su isto takoa i donji upareni grebeni koji su prolazili duž gornjih ivica nosnih kostiju koji su vodili u rogove.[7] Rogovi su verovatno bili prekriveni keratinskim omotačem i mogli su imati različite funkcije, uključujući i delovanje kao suncobrani za oči,[7] korišteni su za displej, i u borbi protiv drugih pripadnika iste vrste[19][20] (iako su bili krhki).[7] Postojao je greben duž zadnjeg dela lobanje za vezivanje mišića, što se takođe može videti i kod tiranosaurida.[19]

Unutar suznih kostiju nalazila su se udubljenja koja su možda sadržala žlezde, poput slanih žlezda.[21] Unutar maksila bili su sinusi koji su bili bolje razvijeni od onih kod više bazalnih teropoda, poput Ceratosaurus i Marshosaurus; moguće je da su bili povezani sa čulom mirisa, isli su pak sadržali nešto poput Jakobsonovih organa. Krov moždanog omotača bio je tanak, možda radi poboljšanja termoregulacije mozga.[7] Lobanja i donje vilice imale su zglobove koji su dozvoljavali kretanje unutar ovih jedinica. U donjim čeljustima kosti prednje i zadnje polovine su labavo zglobljene, dozvoljavajući vilicama da se savijaju prema spolja i povećavaju životinjski zjap.[22] Moždani omotač i frontali su takođe mogli imati spoj.[7]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Allosaurus”. Merriam-Webster Dictionary. 
  2. ^ „Allosaurus”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 36. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Turner, C.E. and Peterson, F., (1999). "Biostratigraphy of dinosaurs in the Upper Jurassic Morrison Formation of the Western Interior, U.S.A." Pp. 77–114 in Gillette, D.D. (ed.), Vertebrate Paleontology in Utah. Utah Geological Survey Miscellaneous Publication 99-1.
  5. ^ Glut, Donald F. (1997). „Allosaurus”. Dinosaurs: The Encyclopedia. Jefferson, North Carolina: McFarland & Co. str. 105–117. ISBN 978-0-89950-917-4. 
  6. ^ a b v g Mortimer, Mickey (21. 7. 2003). „And the largest Theropod is...”. The Dinosaur Mailing List. Arhivirano iz originala 25. 3. 2010. g. Pristupljeno 8. 9. 2007. 
  7. ^ a b v g d đ e ž Madsen, James H. Jr. (1993) [1976]. Allosaurus fragilis: A Revised Osteology. Utah Geological Survey Bulletin 109 (2nd izd.). Salt Lake City: Utah Geological Survey. 
  8. ^ Foster, John R. (2003). Paleoecological Analysis of the Vertebrate Fauna of the Morrison Formation (Upper Jurassic), Rocky Mountain Region, U.S.A. New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin 23. Albuquerque: New Mexico Museum of Natural History and Science. str. 37. 
  9. ^ Foster, John (2007). „Allosaurus fragilis”. Jurassic West: The Dinosaurs of the Morrison Formation and Their World. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. str. 170—176. ISBN 978-0-253-34870-8. OCLC 77830875. 
  10. ^ Chure, D.J.; Loewen, M.A. (2020). „Cranial anatomy of Allosaurus jimmadseni, a new species from the lower part of the Morrison Formation (Upper Jurassic) of Western North America”. PeerJ. 8: e7803. PMC 6984342 Slobodan pristup. PMID 32002317. doi:10.7717/peerj.7803. 
  11. ^ Bates, Karl T.; Falkingham, Peter L.; Breithaupt, Brent H.; Hodgetts, David; Sellers, William I.; Manning, Phillip L. (2009). „How big was 'Big Al'? Quantifying the effect of soft tissue and osteological unknowns on mass predictions for Allosaurus (Dinosauria:Theropoda)”. Palaeontologia Electronica. 12 (3): unpaginated. Arhivirano iz originala 25. 12. 2009. g. Pristupljeno 13. 12. 2009. 
  12. ^ Chure, Daniel J. (2000). A new species of Allosaurus from the Morrison Formation of Dinosaur National Monument (Utah–Colorado) and a revision of the theropod family Allosauridae. PhD dissertation. Columbia University. 
  13. ^ Foster, John. 2007. Jurassic West: the Dinosaurs of the Morrison Formation and Their World. Bloomington, Indiana:Indiana University Press. p. 117.
  14. ^ Smith, David K. (1996). „A discriminant analysis of Allosaurus population using quarries as the operational units”. Museum of Northern Arizona Bulletin. 60: 69—72. 
  15. ^ Smith, David K. (1998). „A morphometric analysis of Allosaurus”. Journal of Vertebrate Paleontology. 18 (1): 126—142. doi:10.1080/02724634.1998.10011039. 
  16. ^ Smith, David K. (1999). „Patterns of size-related variation within Allosaurus”. Journal of Vertebrate Paleontology. 19 (2): 402—403. doi:10.1080/02724634.1999.10011153. 
  17. ^ Carpenter, Kenneth (2010). „Variation in a population of Theropoda (Dinosauria): Allosaurus from the Cleveland-Lloyd Quarry (Upper Jurassic), Utah, USA”. Paleontological Research. 14 (4): 250—259. S2CID 84635714. doi:10.2517/1342-8144-14.4.250. 
  18. ^ Motani, Ryosuke (2021). „Sex estimation from morphology in living animals and dinosaurs”. Zoological Journal of the Linnean Society. 192 (4): 1029—1044. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa181 — preko academic.oup.com. 
  19. ^ a b v Paul, Gregory S. (1988). „Genus Allosaurus”. Predatory Dinosaurs of the World. New York: Simon & Schuster. str. 307–313. ISBN 978-0-671-61946-6. 
  20. ^ Molnar, Ralph E. (1977). „Analogies in the evolution of combat and display structures in ornithopods and ungulates”. Evolutionary Theory. 3: 165—190. 
  21. ^ Norman, David B. (1985). „Carnosaurs”. The Illustrated Encyclopedia of Dinosaurs: An Original and Compelling Insight into Life in the Dinosaur Kingdom. New York: Crescent Books. str. 62—67. ISBN 978-0-517-46890-6. 
  22. ^ Paul, Gregory S. (1988). Predatory Dinosaurs of the World. 91 and Figure 4–5 (93).

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Holtz, Thomas R. Jr.; Molnar, Ralph E.; Currie, Philip J. (2004). „Basal Tetanurae”. Ur.: Weishampel David B.; Dodson, Peter; Osmólska, Halszka. The Dinosauria (2nd izd.). Berkeley: University of California Press. str. 71–110. ISBN 978-0-520-24209-8. 
  • Chure, Daniel J. (2000). „Observations on the morphology and pathology of the gastral basket of Allosaurus, based on a new specimen from Dinosaur National Monument”. Oryctos. 3: 29—37. ISSN 1290-4805. 
  • Chure, Daniel J.; Madsen, James (1996). „On the presence of furculae in some non-maniraptoran theropods”. Journal of Vertebrate Paleontology. 16 (3): 573—577. doi:10.1080/02724634.1996.10011341. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alosaur na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алосаур&oldid=27553079”