Alfonso II Napuljski

Alfonso II Napuljski
Medaljon sa likom Alfonsa II Napuljskog iz 1481. godine, dok je bio vojvoda od Kalabrije.
Lični podaci
Datum rođenja	(1448-11-04)4. novembar 1448.
Mesto rođenja	Napulj, Napuljsko kraljevstvo
Datum smrti	18. decembar 1495.(1495-12-18) (47 god.)
Mesto smrti	Mesina, Napuljsko kraljevstvo
Grob	Mesinska katedrala
Porodica
Supružnik	Ipolita Marija Sforca
Potomstvo	Ferdinand II Napuljski, Izabela Napuljska, Sanča od Aragona, Alfonso od Aragona
Roditelji	Ferdinand I Napuljski Izabela od Tarenta
Dinastija	Trastamara
kralj Napulja
Period	1494–1495.
Prethodnik	Ferdinand I Napuljski
Naslednik	Ferdinand II Napuljski

Alfonso II Napuljski (Napulj, 4. novembar 1448 – Mesina, 18. decembar 1495) je bio kralj Napulja (1494 – 1496). Bio je sin Ferdinanda I Napuljskoj i Izabele Tarantske.

Poreklo i mladost

Alfonso je rođen 4. novembra 1448. godine u Napulju kao prvi sin Ferdinanda Trastamare, nezakonitog sina Alfonsa V od Aragona, i njegove supruge Izabele od Tarenta. Učitelj mladog Alfonsa bio je italijanski humanista Đovani Pontano, koji je i njega učinio humanistom i mecenom. Godine 1458. Ferdinand je postao kralj Napulja, a desetogodišnji Alfonso, kao njegov najstariji sin, dobio je titulu vojvode od Kalabrije, rezervisanu za naslednike prestola. Alfonso je sledećih godina dobio još neke titule i posede. Kada mu je umro ujak Đovani Antonio Del Balco Orsini, vojvoda od Tarenta, 1463. godine, nasledio je delove tog vojvodstva. Godine 1465, kada mu je umrla majka Izabela, počeo je polagati pravo na titulu kralja Jerusalima.

Vojskovođa

Alfonso, vojvoda od Kalabrije, na konju, delo nepoznatog Napuljca, oko 1490. godine.

Alfonso je veći deo svog života proveo kao kondotjer, tj. vođa najamničkih trupa, ratujući po Italiji, ali povremeno i vodeći vojsku svoje zemlje. Učestvovao je ratu Napulja i pape protiv Firence (1478 - 1480), koji je usledio posle neuspele zavere porodice Paci u tom gradu. Alfonso je uzeo učešća i u ratovima protiv Turaka. Njihova vojska koja je brojala 20.000 ljudi je 14. avgusta 1480. godine osvojila Otranto na Apuliji. Posle smrti turskog sultana Mehmeda II Osvajača, 3. maja 1481. godine, napuljska vojska predvođena Alfonsom je, uz pomoć male ugarske vojske predvođene Blažom Mađarom, koja je brojala 400 pešaka, 200 husara i 100 oklopljenih konjanika, opsela Otranto i povratila ga u avgustu.

Međutim, mnogo veće učešće imao je u Ferarskom ratu (1482 - 1484). Naime, Mletačka republika je uz pomoć pape Siksta IV napala Feraru, u čiju odbranu su stale Milano, Mantova i Napulj, pošto je vojvoda Ferare bio napuljski zet. Dana 21. avgusta 1482. godine napuljske trupe predvođene Alfonsom pretrpele su strahovit poraz kod Kampomorta od papskog kondotjera Roberta Malateste, gospodara Riminija. Međutim, ovaj veliki vojskovođa je umro 10. septembra, pa je 28. novembra nastupilo primirje, a već 12. decembra mir.

Potom je papa promenio stranu, dopustivši Alfonsu da prođe preko njegove teritorije u pomoć opsednutoj Ferari. Čak mu je poslao u pomoć svog kondotjera Virdžinija Orsinija. Mletačka vojska nije uspela da osvoji Feraru, a ni saveznici nisu uspeli da slome njenu moć, pa je mir sklopljen 7. avgusta 1484. u Banjolu, uz minimalna mletačka proširenja na štetu Ferare.

Godine 1485. Alfonso je opet demonstrirao svoje vojno umeće u gušenju pobune plemstva protiv njegovog oca. Zbog presurovih mera preduzetih prema kolovođama pobune, papa Inoćentije VIII je ekskomunicirao celu napuljsku kraljevsku porodicu.

Kralj Napulja

Italija u trenutku Alfonsovog stupanja na vlast.

Dana 25. januara 1494. godine Ferdinand I Napuljski je umro i Alfonso je seo na napuljski presto. Iako je Napuljska kraljevina bila tada najveća italijanska država, ona se nalazila u vrlo teškom položaju. Na unutrašnjem planu, kraljevina bila skoro bez novca, dok je spolja bila u lošim odnosima sa više suseda, dok joj je pretila i invazija francuskog kralja Šarla VIII, koji je polagao pravo na napuljski presto. Alfonso je uspeo da za saveznika pridobije papu Aleksandra VI, međutim, sklapanjem saveza između Papske države i Napuljske kraljevine, nesumnjivo dve sile Apeninskog poluostrva, milanski vojvoda Ludoviko Sforca osetio se ugroženim, pa je pozvao Francuze.

Francuski kralj ušao je u Italiju u septembru i bez većih sukoba, preko Milanskog vojvodstva i Firence, došao do Rima, gde se nagodio sa papom, a potom nastavio prema Napulju. U međuvremenu, Francuzi su porazili udruženu firentansko-napuljsku flotu predvođenu Alfonsovim bratom Federikom, kod Portovenere. Na vest da su Francuzi blizu Napulja, Alfonso je početkom 1495. godine abdicirao u korist svog sina Ferdinanda i pobegao na jug, u Mesinu.

Smrt

Umro je u sicilijanskom manastiru u Mesini 18. decembra 1495. godine, a sahranjen je u gradskoj katedrali.

Kao i njegov otac, Alfonso je bio pokrovitelj umetnosti i tokom njegove vladavine Napulj je bio pravi renesansni centar.

Brak i porodica

Alfonso se oženio Ipolitom Marijom Sforcom 10. oktobra 1465. godine. Sa njom je imao troje dece:

• Ferdinanda II Napuljskog (26. avgust 1469 - 7. septembar 1496), svog naslednika na prestolu Napulja;
• Izabelu Napuljsku (2. oktobar 1470 - 11. februar 1524), udatu za Đana Galeaca Sforcu;
• Pjero, vojvodu od Rosana (31. mart 1472 - 17. februar 1491), general-pukovnika Apulije.

Pored zakonite supruge, Alfonso je imao i ljubavnicu, Trođiju Gacelu, sa kojom je imao dvoje dece:

• Sanču od Aragona (1478 - 1506), udatu za Đofrea Bordžiju, nezakonitog sina pape Aleksandra VI;
• Alfonso od Aragona (1481 - 18. avgust 1500), vojvodu od Bišeljea, kneza Salerna i prvog muža Lukrecije Bordžije.

Porodično stablo

16. Huan I od Kastilje

8. Fernando I od Aragona

17. Eleonora Aragonska

4. Alfonso V od Aragona

18. Sančo Alfonso, 1. grof od Alburkerka

9. Eleonora od Albukerka

19. Beatris od Portugala

2. Ferdinand I Napuljski

10. Enriko Karlino

5. Điraldona Karlino

11. Izabela Karlino

1. Alfonso II Napuljski

6. Tristan od Klermona, grof Kopertina

3. Izabela od Tarenta

28. Nikolo Orsini, vojvoda od Nole

14. Rajmondo Del Balco Orsini

29. Marija Del Balco

7. Katarina Del Balco Orsini

30. Žan d'Engien, grof od Kastra

15. Marija od Engiena

31. Sanča Del Balco

Literatura

• Horvat, Rudolf (1924). Povijest Hrvatske I. Zagreb. 
• Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno delo. 
• Ćorović, Vladimir (1989). Istorija Srba. Beograd.