Angiosarkom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Angiosarkom
Magnetna rezonantna tomografija srčanog angiosarkoma sa metastazama u mozgu.
Specijalnostionkologija
SimptomiČesto asimptomatski, česti nespecifični simptomi
Vreme pojaveObično između 60 i70 godina, međutim, sve starosne grupe su pogođene
Tipovihemangiosarkom, limfangiosarkom, parenhimalni angiosarkom
Uzrocinepoznat
Faktori rizikaLimfedem, radioterapija, razne hemikalije
Dijagnostički metodimidžing, biopsija
Lečenjehemoterapija, radioterapija, hirurška terapija
PrognozaZavisi od tipa, ukupno petogodišnje preživljavanje ~ 30-38%[1]
Frekvencija1 na milion stanovnika (SAD)[2]

Angiosarkom (AS) jeste neuobičajena zloćudna (maligna) neoplazma koju karakteriše brza proliferirajcija, ekstenzivno infiltrirajućih anaplastičnih ćelije koje potiču iz krvnih sudova koja oblaže nepravilne prostore ispunjene krvlju.[3] Termin angiosarkom ima širok spektar malignih endotelnih vaskularnih neoplazmi koje utiču na različita mesta. Angiosarkomi su agresivni i imaju tendenciju da se lokalno ponavljaju, široko se šire i imaju visoku stopu limfnih čvorova i sistemskih metastaza. Stopa smrti od ove vrste raka (tumora) je visoka.[3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Angiosarkomi su retke neoplazme. Iako se približno 50% angiosarkoma javlja u glavi i vratu, oni čine manje od 0,1% maligniteta glave i vrata.[4]

Oko 2% sarkoma mekog tkiva uopšte i 5,4% sarkoma mekog tkiva kože su angiosarkomi.[3] Ovo je u suprotnosti sa klasičnim izveštajem koji navodi učestalost od 1%.[5] Incidencija sarkoma mekog tkiva od 1973. do 2006. bila je 5,9 na 100.000 osoba.[6]

Širom sveta incidencija je takođe niska; u Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, Nacionalna obaveštajna mreža za rak izvestila je da angiosarkomi predstavljaju 3,3% svih sarkoma mekog tkiva, sa stopom incidencije je oko 1,5 na milion.[7]

Demografske varijacije

Demografske varijacije uključuju sledeće:

  • Afroamerikanci u Sjedinjenim Američkim Državama retko su pogođeni angiosarkomom kože.[4]
  • Kožni angiosarkom je češći kod muškaraca nego kod žena, sa odnosom između muškaraca i žena od 2:1.
  • Angiosarkom kostiju i mekih tkiva imaju sličnu distribuciju po polu.[3][8]
  • Koštani angiosarkom se najčešće javlja kod odraslih (druga do sedma decenija života).
  • Angiosarkom kože glave i vrata obično se javljaju kod starije populacije.[4]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Etiologija većine slučajeva angiosarkoma je nepoznata. Kako se tumori mogu razviti kao komplikacija već postojećeg stanja, sledeći faktori mogu biti povezani sa razvojem tumora:[9][10]

Radikalna mastektomija[uredi | uredi izvor]

Hronični limfedem je najpriznatiji faktor rizika, posebno kod angiosarkoma kože i mekog tkiva. Tipično, angiosarkomi povezani sa limfedemom se javljaju kod žena koje su bile podvrgnute radikalnoj mastektomiji zbog karcinoma dojke i koje su imale hronični limfedem dugi niz godina (Stewart-Treves-ov sindrom) ili u nogama pacijenata kao posledica radikalne ingvinalne limfadenektomije zbog malignih metastanoma kod mene. Kettlesov sindrom).[4]

Hronični limfedem koji se javlja na kongenitalnoj, idiopatskoj, traumatskoj ili infektivnoj osnovi takođe predisponira za angiosarkom. Obrazloženje za ovu asocijaciju je imunološka privilegija limfedematoznog regiona.

Radioterapija[uredi | uredi izvor]

Angiosarkomi izazvani zračenjem nastaju u odsustvu hroničnog limfedema nakon radioterapije karcinoma grlića materice, jajnika, endometrijuma ili dojke i Hodgkinovog limfoma.

Lezija nastaje u području prethodnog zračenja, sa intervalom između zračenja i razvoja novog tumora od približno 10 godina. Čini se da se rizik od postradioterapijskih sarkoma povećava sa povećanjem doze.

Dijagnoza nalaže da lezija mora imati dokazane histološke razlike od primarne neoplazme (karcinomi, limfomi). Angiosarkomi kosti koji nastaju u prethodno zračenoj kosti su treći po učestalosti nakon osteosarkoma i fibrosarkoma. Angiosarkom mekog tkiva je prva dijagnoza kod sarkoma mekog tkiva koji nastaju u polju zračenja, a zatim sledi maligni fibrozni histiocitom (MFH).

Finski registar raka[11] sugeriše da iako je povećan rizik od angiosarkoma kod pacijenata sa karcinomom evidentan, posebno kod raka dojke[12] i ginekološkog karcinoma, čini se da višak nije snažno povezan sa radioterapijom. Suprotno ovom nalazu, drugi istraživači sugerišu da adjuvantna radioterapija povećava rizik od angiosarkoma dojke 9 puta. Bez obzira na to, angiosarkom dojke povezan sa zračenjem je redak, javlja se u približno 0,9 od 1.000 slučajeva. Prijavljeni početak je čak 23 godine nakon radioterapije.[12]

Strani materijali[uredi | uredi izvor]

Neki angiosarkomi su povezani sa stranim materijalom unetim u telo, bilo jatrogeno ili slučajno. Ova asocijacija je opisana sledećim materijalima:

  • Dakron
  • Šrapnel
  • Čelik
  • Plastični materijal za presađivanje
  • Hirurški sunđeri
  • Koštani vosak

Karcinogeni iz životne sredine[uredi | uredi izvor]

Vinogradari koji prskaju vinovu lozu protiv plesni i pacijenti sa psorijazom koji imaju produženo lečenje Faulerovim rastvorom (1% kalijum arsenitom) su u opasnosti. Izloženost arsenu može povećati rizik od angiosarkoma jetre.

Dioksin, zagađivač industrijskih procesa, je kontroverzni faktor rizika povezan sa razvojem sarkoma mekog tkiva. Isto tako, izloženost vinil hloridu koji se koristi u polimerizaciji u industriji plastike može dovesti do angiosarkoma jetre i mekog tkiva.

Prethodno postojeće dobroćudne lezije[uredi | uredi izvor]

U prethodno postojeće benigne (dobroćudne) lezije spadaju:

  • infarkt kosti
  • padžetoidna kost,
  • hronični osteomijelitis

Genetski poremećaji[uredi | uredi izvor]

Približno 3% primarnih angiosarkoma povezano je sa naslednim bolestima, kao što su:[13]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Angiosarkomi koji nastaju na različitim mestima i u različitim organima imaju neke različite karakteristike. Angiosarkomi se mogu pojaviti u bilo kom delu tela, ali su češći u koži i mekim tkivima. Angiosarkomi takođe mogu nastati u jetri, dojki, slezini, kostima ili srcu.[3][14][15][16]

Projekat Angiosarkomi izvršio je sekvenciranje celog egzoma za 47 tumora i pronašao rekurentne mutacije gena uključujući KDR, TP53 i PIK3CA. Mutacije koje aktiviraju PIK3CA primećene su pretežno kod primarnog angiosarkoma dojke, dok je angiosarkom glave, vrata, lica i vlasišta bio povezan sa velikim opterećenjem tumorskim mutacijama i dominantnim mutacionim potpisom oštećenja ultraljubičastog zračenja, što sugeriše da oštećenjem ultraljubičastim zračenjem može biti uzročni faktor i da inhibicija imunološke kontrolne tačke može biti od koristi.[17]

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Angiosarkomi su podmukli i ponekad možda neće izazvati simptome sve dok bolest nije dobro uznapredovala.[3][18] Imajući ovo u vidu istorija bolesti trebalolo bi da se fokusira na identifikaciju sledećih faktora rizika (iako većina pacijenata nema ove faktore):

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Tri različita tipa angiosarkoma glave. (a) tip čira ili ulceracije (b) tip modrice (c) nodularni tip

Angiosarkomi koji nastaju na različitim mestima i u različitim organima imaju neke različite karakteristike, jer su kliničke manifestacije povezane sa količinom i vrstom zamenjenog tkiva napadnutog organa, i jednim od sledećih stanja:

  • patološki prelomi,
  • anemija ili disfunkcija jetre
  • druge intrinzične karakteristike maligne vaskularne proliferacije (npr krvarenje, trombocitopenija ili diseminovana intravaskularna koagulacija )
  • kompresija susednih neurovaskularnih struktura koja izaziva bol

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Fizički pregled[uredi | uredi izvor]

Kako su nalazi na fizičkom pregledu često neupadljivi; ispitivač se mora obratititi pažnju na suptilne nalaze koji mogu pružiti tragove za rano otkrivanje angiosarkoma.

Lokalizacija Karakteristike
Angiosarkom mekog tkiva Pacijenti sa angiosarkomom mekog tkiva obično imaju umereno rastuću masu u ekstremitetima; brzo napredovanje bolesti ponekad je ključ za dijagnozu.[19] Angiosarkom mekog tkiva se takođe može razviti u retroperitoneumu ili abdominalnom zidu.

Retroperitonealni angiosarkomi se obično javljaju kao asimptomatske mase i generalno narastu do velikih veličina jer abdomen može da primi tumore. Pacijenti mogu imati neurološke simptome zbog kompresije lumbalnih ili karličnih nerava.

Približno 33% pacijenata ima dokaze o nedavnom krvarenju ili koagulopatiji, uključujući anemiju, uporni hematom, hemotoraks , hemoragični ascites i gastrointestinalno krvarenje. Često su susedni čvorovi uvećani; stopa incidencije metastaza u čvorovima je čak 45%

Angiosarkom kostiju Angiosarkom kosti[20] može uticati na bilo koji deo skeleta, iako se 33% ovih tumora javlja u aksijalnom skeletu, 33% u dugim cevastim kostima, a ostatak u malim kostima šaka i stopala. Ovi tumori mogu biti multifokalni, koji utiču na istu kost sa višestrukim lezijama, ili multicentrični, koji uključuju više kostiju istog ekstremiteta. Pacijenti nemaju specifične simptome, iako je bol čest i područje je često osetljivo.

Ponekad, otok i povećana veličina zahvaćenog ekstremiteta zbog zahvatanja površne kosti ili proširenja mekog tkiva karakterišu prezentaciju. Patološki prelomi se javljaju kod 10% pacijenata.

Angiosarkom kože
 Trenutno su prepoznate četiri varijante kožnog angiosarkoma, i to:[21]

1. Angiosarkom kože glave i lica

Ovo je najčešći oblik angiosarkoma. Bolest se prvenstveno nalazi na glavi i vratu i obično se javlja kod starijih osoba; poznat je i kao Vilson-Jones angiosarkom, senilni angiosarkom ili maligni angioendoteliom.

Većina pacijenata ima povećanu modricu, plavo-crni čvor ili nezaceljen ulceraciju. U početku, ove lezije se mogu pomešati sa celulitisom, edemom, modricama ili infekcijom, što dovodi do odlaganja dijagnoze. Krvarenje i bol mogu biti prisutni. Klinički obrazac lezija može biti nodularan, difuzan ili ulcerisan.

2. Angiosarkom kože povezan sa limfedemom

Angiosarkom povezan sa limfedemom (LAS) je prvi put prijavljen kod šest pacijenata sa limfedemom nakon mastektomije. U svakom slučaju, angiosarkom se razvio u ipsilateralnoj ruci i pojavio se nekoliko godina nakon mastektomije. Nakon toga, LAS je prijavljen nakon disekcije aksilarnog čvora zbog melanoma iu kontekstu kongenitalnog limfedema, filarnog limfedema i hroničnog idiopatskog limfedema. Rizik od razvoja LAS-a 5 godina nakon mastektomije je približno 5%. Najčešći položaj je medijalni aspekt nadlaktice. LAS se manifestuje kao ljubičasti plak ili čvorić koji se naslanja na mišićav, neudubljeni edem. Ulceracija se može brzo razviti.

3. Angiosarkom izazvan zračenjem

Ove lezije se javljaju u polju zračenja 4-40 godina nakon zračenja. Izlaganje Thorotrastu (radioaktivnom radiografskom kontrastnom sredstvu koje se koristilo u Sjedinjenim Državama do 1950-ih) može mnogo godina kasnije dovesti do angiosarkoma jetre.

4. Epitelioidni angiosarkom

Ovo je retka, nedavno opisana varijanta sa agresivnim tokom. Smrt se javlja 2-3 godine nakon pojave bolesti.

Laboratorijski testovi[uredi | uredi izvor]

Slično kao kod većine karcinoma mezenhimalnog porekla, analiza krvi pokazuje vrlo malo ili ništa, dok iznenadni razvoj duboke trombocitopenije kod pacijenata sa angiosarkomom može ili sugerisati brz rast primarnog tumora ili najaviti razvoj metastatske bolesti.

Slikovne metode[uredi | uredi izvor]

Izbor slikovnih (imidžing) metoda za dijagnostikovanje angiosarkom donekle varira, u zavisnosti od toga da li se lezija nalazi u mekom tkivu, kosti ili koži.

Slikovne metode u dijagnostici različitih formi angiosarkoma
Lokalizacija Karakteristike
Angiosarkom mekog tkiva Za angiosarkom ekstremiteta, retroperitoneuma ili trbušnog zida, magnetna rezonanca (MRT) pruža tačnije razgraničenje obima lokalne bolesti od kompjuterizovane tomografije (KT).

MRT pruža sagitalni i koronalni pogled i bolju razliku između kostiju, vaskularnih struktura i tumora od KT.

Primenom MRT ili obični radiografi trebalo bi istražiti moguću invaziju tumora na kosti.

MRT je izborni modalitet snimanja za procenu odgovora tumora na preoperativno zračenje ili hemoterapiju, jer može da otkrije promene u veličini tumora i u odnosu mase prema susednim vitalnim strukturama i može da identifikuje oblasti intratumoralne nekroze ili krvarenja, posebno uz upotrebu statičkih ili dinamičkih tehnika snimanja poboljšanih gadolinijumom.

KT grudnog koša je korisno u otkrivanju metastaza pluća, pleure i medijastinuma. Traganje za metastazama u kostima i mozgu retko je indicikovano osim ako pacijent nema kliničke manifestacije koje ukazuju na zahvaćenost ovih organa.

Angiosarkom kostiju Obična radiografska procena je najvažnija za karakterizaciju lezija angiosarkoma kostiju i potvrđivanje njihove višestrukosti.[20]  

Trebalo bi imati u vidu da radiografski prikaz angiosarkoma kosti nije specifičan. Usamljena lezija (u 60% slučajeva) javljaju kao destruktivna litička masa sa nepravilnim ivicama ili mešovitim litičko-sklerotskim uzorkom i povremenim proširenjem kostiju.

Lezije visokog stepena ispoljavaju karakteristike potpune destrukcije korteksa i proširenja u meko tkivo. Vaskularna priroda neoplazme može se sugerisati ako je prisutno sinhrono multicentrično zahvatanje više kostiju jednog ekstremiteta ili anatomskog regiona (u oko 40% slučajeva).

Angiosarkom kosti može predstavljati karakterističan obrazac lezija u vidu mehurića od sapunice jer se često proteže gore-dole preko kosti. Kada je zahvaćena kičma, najčešći obrazac je regionalno zahvaćenost nekoliko susednih tela pršljenova.

KT potvrđuje permeativni, invazivni karakter radiografskih lezija i njihovu višestrukost.

MRT pokazuje nespecifičan smanjen ili promenljiv intenzitet signala u T1 i povećan signal u T2. Lezije pojačavaju gadolinijum. MRT je posebno od pomoći u karakterizaciji proširenja mekog tkiva i zahvaćenosti neurovaskularnih struktura i zglobova.

Odložena scintigrafija kostiju celog tela pokazuje značajno uzimanje radioizotopa, iako nalazi mogu biti negativni kod agresivnih destruktivnih lezija.

Skeniranje crvenih krvnih zrnaca označenih radionuklidima je od pomoći u diferencijalnoj dijagnozi sa drugim multifokalnim vaskularnim procesima kostiju i multiplim mijelomom ili histiocitozom Langerhansovih ćelija.

Angiosarkom kože I KT i MRT glave i vrata pomažu u preoperativnom planiranju da se proceni stepen zahvatanja kostiju i mekog tkiva.. Ove studije pomažu i u identifikaciji zahvaćenosti cervikalnih limfnih čvorova.

Biopsija[uredi | uredi izvor]

Patohistološki nalaz kod kožnog angiosarkoma

Rano otkrivanje putem biopsije nudi jedinu realnu šansu za izlečenje. Dijagnoza se zasniva na mikroskopskim karakteristikama biopsije ili uzorka i ultrastrukturnim i histohemijskim markerima.

Grubi izgled angiosarkoma je mekog, tamnocrvenog tkiva koje može imati sunđerastu konzistenciju (pogledajte sliku ispod).[22] Čvrste sive oblasti mogu biti ispresecane ugrađenim fragmentima kosti ako je korteks probijen

Diferencijalna dijagnostika[uredi | uredi izvor]

Dijagnoze u razmatranju Diferencijalna dijagnoza
  • Amelanotični melanom
  • Maligni melanom vretenastih ćelija
  • Piogeni granulom
  • Leiomiosarcoma
  • Fibrosarkom
  • Liposarkom
  • Filodesni tumor
  • Hemangioblastoma
  • Hepatični hemangiomi
  • Kapošijev sarkom
  • Metastatski rak sa nepoznatim primarnim mestom

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lečenje angiosarkoma mekog tkiva[uredi | uredi izvor]

Za angiosarkome stadijuma I, Nacionalna sveobuhvatna mreža za rak (NCCN) u Sjedinjenim Američkim Državama, kao sveobuhvatni centar za rak, preporučuje operaciju za dobijanje adekvatnih onkoloških margina. Za stadijum II i stadijum IIIA i IIIB bolesti koje se mogu resecirati sa prihvatljivim funkcionalnim ishodima, NCCN takođe preporučuje preoperativnu terapiju zračenjem (kategorija I). Za stadijum IIIA-B bolesti, preporuke kategorije 2B uključuju preoperativnu hemoradiju ili hemoterapiju i postoperativnu hemoradiju.

NCCN u svojim dokzmentina navodi sledeće lekove i metode kao poželjne za lečenje angiosarkoma:

Neoadjuvantna hemoterapija se može razmotriti kod pacijenata sa velikim lokalizovanim angiosarkomima, gde postizanje negativnih margina može biti izazov.[3]  Međutim, odgovor na preoperativnu hemoterapiju je samo 40-50% kod najaktivnijih režima, a toksičnost je značajna.

Evropske smernice navode neoadjuvantnu hemoterapiju kao opciju kod odabranih pacijenata sa visokim rizikom lokalne ili lokoregionalne bolesti.[19]

Angiosarkom je veoma osetljiv na taksane, a paklitaksel se pokazao dobro tolerantnim i aktivnim čak i kod prethodno lečenih pacijenata sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim angiosarkomom.[19]  Paklitaksel se koristi kao terapija sa jednim lekom i primenjuje se nedeljno.[23]

Ravi i saradnici izveštavaju o izuzetnom odgovoru na lečenje pazopanibom kod pacijenta sa angiosarkomom koji je imao amplifikaciju receptora vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGFR) i koji nije reagovao na sorafenib. Ovi autori sugerišu da podskup pacijenata sa angiosarkomom sa genomskim promenama u genima za vaskularnu signalizaciju može dobro reagovati na pazopanib.[24] U retrospektivnoj studiji lečenja uznapredovalih vaskularnih sarkoma kod pacijenata koji su prethodno lečeni standardnom hemoterapijom uključujući antracikline, 8 od 40 pacijenata sa angiosarkomom je odgovorilo na pazopanib, sa srednjim preživljavanjem bez progresije od 3 meseca i medijanom ukupnog preživljavanja od 9,9 meseci.[25]

Paskuier i saradnici su izvestili o efikasnom lečenju sedam pacijenata sa uznapredovalim angiosarkomom primenom kombinacije propranolola dva puta dnevno (40 mg) i metronomskog vinblastina (6 mg/m²) nedeljno (6 mg/m²) i metotreksata (35 mg/m² ). Svi pacijenti su odgovorili; jedan pacijent je pokazao potpun odgovor, a tri su pokazala veoma dobre delimične odgovore. Medijan preživljavanja bez progresije i ukupnog preživljavanja bio je 11 meseci (opseg 5–24) i 16 meseci (opseg 10–30).[26] Godine 2017. propranolol je dobio status leka siročeta u Evropi za lečenje sarkoma mekog tkiva.[27] Amajia i saradnici su izvestili o povećanom preživljavanju bez progresije i ukupnom preživljavanju kod pacijenata sa metastatskim angiosarkomom koji su primali terapiju neselektivnim beta-blokatorima. Osam njihovih pacijenata je lečeno propranololom (20 do 100 mg/dan), a jedan pacijent je lečen karvedilolom (6,25 mg/dan).[28] Ponudite pacijentima sa tumorima koji ne reaguju na različite režime lečenja. Može se primetiti odgovor na neoadjuvantnu hemoterapiju, ali on nije uvek u korelaciji sa radiografskim odgovorom.

Radioterapija

Kod većih angiosarkoma mekog tkiva višeg stepena, adjuvantna radioterapija je efikasna u smanjenju lokalnog recidiva. Radioterapija se može primeniti intraoperativno, brahiterapijom ili eksternom radioterapijom (EBRT). Tehnika brahiterapije daje stope kontrole tumora slične onima dobijenim sa EBRT, sa sličnom stopom komplikacija na ranama. Štaviše, predstavlja prednost što zahteva samo 5 dana, umesto 5-6 nedelja potrebnih za EBRT, i smanjuje rasipanje zračenja. Brahiterapija je često tehnika izbora kod angiosarkoma u blizini zglobova ili gonada.

Upotreba zračenja u kombinaciji sa hirurgijom nastavlja da se razvija i rezultira 80% lokalne kontrole i odličnim funkcionalnim i kozmetičkim ishodom. [ 16 ] Međutim, kako 50% angiosarkoma ima udaljene metastaze, zračenje ne poboljšava preživljavanje. Bolja definicija obima bolesti uz upotrebu MRT pomaže da se dalje razgraniče polja radioterapije i smanji dugoročni morbiditet. Intraoperativno zračenje, brahiterapija ili terapija sa više spoljašnjih zraka mogu dopuniti preoperativnu eksternu radioterapiju.

Nedostatak preoperativnog zračenja je što veća stopa komplikacija na ranama može odložiti operaciju (1 nedelja zarastanja na 10 greja dostavljenog zračenja).

Prednosti preoperativnog zračenja su sledeće:

  • optimizacija za operaciju
  • manja zapremina spoljašnjih polja snopa
  • manje hipoksično tkivo
  • potencijal za smanjenje šanse za intraoperativnu implantaciju
  • potencijalno poboljšanje lokalne kontrole kod uznapredovalih tumora

Novi tretman srčanog angiosarkoma sa istovremenom terapijom protonskim snopom i paklitakselom praćen adjuvantnom hemoterapijom sa gemcitabinom i docetakselom prijavio je produženo preživljavanje i poboljšan kvalitet života kod 26-godišnjeg pacijenta.[29]

Lečenje angiosarkom kostiju[uredi | uredi izvor]

Kod angiosarkoma kostiju, specijalisti koriste kombinacije zračne terapije i hemoterapije za pomoćno lečenje, ali nedostaju značajni podaci o njihovoj efikasnosti. Moraju se tražiti dokazi o multicentričnosti tumora pre donošenja bilo kakve odluke u vezi sa terapijom. Pacijenti su imali lezije koje utiču na čak 45 različitih kostiju. U takvim slučajevima razmislite o neoadjuvantnoj hemoterapiji.

Može se primeniti hemoterapeutski režim uobičajen za sarkomatozne tumore (ifosfamid i doksorubicin koji se koriste zajedno ili uzastopno). Ako se kliničko ili radiografsko poboljšanje ne primeti, razmotrite drugi režim sa ciklofosfamidom, etopozidom i cisplatinom. Gemcitabin može biti efikasan kao terapija druge ili treće linije.

Lečenje angiosarkom kože[uredi | uredi izvor]

Najbolji ishodi su prijavljeni sa operacijom praćenom radioterapijom. Postoperativna radioterapija je opravdana u slučajevima sa nezadovoljavajućim marginama, velikom veličinom tumora, dubokim proširenjem i multicentričnosti. Radikalna terapija zračenjem u obliku terapije elektronskim snopom visokog polja obećava u produženju preživljavanja pacijenata sa lokalizovanim lezijama.

Uloga hemoterapije u kožnom angiosarkomu još uvek nije utvrđena, iako je za pacijente sa metastazama ili tumorima koji se smatraju neresektabilnim indikovan doksorubicin (intraarterijski ili sistemski).[30]

Paklitaksel kao pojedinačni lek pokazao je značajnu aktivnost protiv angiosarkoma kože, čak i kod pacijenata koji su prethodno lečeni hemoterapijom ili terapijom zračenjem.[31] Čvrsti dokazi podržavaju primenu paklitaksela prve linije kod uznapredovalog kožnog angiosarkoma. Opcije za lečenje druge linije uključuju pazopanib, eribulin i trabektedin.[32]

Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]

Hirurško lečenje angiosarkoma mekog tkiva, retroperitoneuma i trbuha

Hirurško lečenje angiosarkoma mekog tkiva, retroperitoneuma i trbuha ima za cilj[19]:

  • dobijanje širokih hirurških margina, sa najmanje 2 santimetra netaknutog tkiva koje okružuje tumor. Resekcija treba da obuhvati i kožu kada je promenjeno i meko tkivo oko angiosarkoma,
  • resekciju mesta biopsije, uključujući biopsijski trakt, zajedno sa uzorkom.

Resekciju velikih lezija može biti izuzetno teška i ponekad zahteva amputaciju radi lokalne kontrole; koja međutim, ne sprečava daleki recidiv. Slobodne hirurške ivice ponekad imaju anatomska ograničenja, posebno kod retroperitonealnih tumora.

Hirurško lečenje angiosarkoma kosti

Hirurško lečenje angiosarkoma kosti ima za cilj:

  • hiruršku resekciju i radioterapiju, kao standardni tretman za lokalizovanu bolest.
  • da kod lezije niskog stepena dovede do sličnih prednosti sa bilo kojom tehnikom.
  • da se lezije visokog stepena tretiraju kao maligne neoplazme kostiju, kombinacijom radikalne ekscizije praćene radioterapijom i/ili hemoterapijom.
  • da se redukuje broj lezija na ekstremitetu i time spasi ekstremitet, ili ako je to nemoguće, a amputacija može biti indikovana.
Hirurško lečenje angiosarkoma kože

Hirurško lečenje angiosarkoma kože je sledeće:[9]

  • Hirurško lečenje je kontraindikovano kod tumora koji se šire u vitalne strukture, kao i kod onih jakoo velikih ili kod onih sa multicentričnom distribucijom.
  • Kako lezija može biti usamljena ili multicentrična ona se često proteže bočno kroz dermis, što otežava grubu procenu hirurških margina i zahteva višestruke biopsije okolnih tkiva.
  • U primarnom tretmanu angiosarkoma skalpa od suštinskog je značaja prepoznavanje horizontalnih i vertikalnih proširenja tumora, što se može uočiti samo mikroskopskim pregledom svih margina reseciranog uzorka. Primarna ekscizija skalpa treba da bude puna debljine, uključujući perikranium i, ako je indikovano, spoljni deo svoda lobanje; pri čemu bi margine trebalo da budu široke (najmanje 5 cm) sa svih strana

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Moguće komplikacije Vrste
Nakon radioterapije
  • Rane
  • Prelomi
Nakon hemoterapije
  • Groznica
  • Mijelosupresija zavisna od doze
  • Mučnina i povraćanje koji ne reaguju na antiemetike
  • Umeren do jak umor
  • Alopecija ili hemialopecija u intraarterijskoj hemoterapiji
Nakon operacije
  • Anestetičke komplikacije
  • Gubitak krvi
  • Infekcija, sepsa
  • Rane
  • Jatrogena neurovaskularna povreda
  • Duboka venska tromboza, plućna embolija
  • Ograničena funkcija udova

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Svi angiosarkomi imaju tendenciju da budu agresivni i često su multicentrični. Ovi tumori imaju visoku stopu lokalnog recidiva i metastaza zbog svojih intrinzičnih bioloških svojstava i zbog toga što se često pogrešno dijagnostikuju, što dovodi do loše prognoze i visoke stope mortaliteta. Maligni vaskularni tumori su klinički agresivni, teški za lečenje i imaju prijavljeno petogodišnje preživljavanje oko 20-35%.[5][18] Uznapredovali stadijum pri prezentaciji i nedostatak radikalne ili široke ekscizije povezani su sa većim stopama recidiva, većim stopama udaljenih metastaza i pogoršanim preživljavanjem. Ovo je u suprotnosti sa 5-godišnjim preživljavanjem za sve tipove sarkoma mekih tkiva, koje iznosi oko 65%.[10]

Angiosarkom viscera (posebno jetre i srca) i retroperitonealna bolest su posebno povezani sa lošim ishodom.[3]  U studiji na 346 pacijenata sa primarnim angiosarkomom jetre (PHA), medijana preživljavanja bila je 1,9 meseci. Oni koji su bili podvrgnuti hirurškoj resekciji imali su višu srednju stopu preživljavanja od 7,7 meseci. Hemoterapijski tretman je takođe povećao medijan preživljavanja na 5,1 mesec.[33]

Više od 50% pacijenata razvije metastatsku bolest, a pluća su primarni organ u kome se javljaju metastaze.[18]

Angiosarkom mekog tkiva[uredi | uredi izvor]

Angiosarkom mekog tkiva je sarkom visokog stepena sa visokom stopom smrti i kratkim vremenom preživljavanja. Veliki broj pacijenata, 50% u pojedinim serijama, takođe je imao metastaze, a značajan broj (20%) imao je lokalne recidive.[8][5]

Starija starost pacijenata, lokacija u retroperitoneumu i veća veličina tumora su nepovoljni prognostički faktori. Približno 66% retroperitonealnih angiosarkoma se ponavlja lokalno u ležištu tumora i može se ponovo pojaviti difuzno kroz peritonealnu šupljinu (angiosarkomatoza).

Angiosarkom kostiju[uredi | uredi izvor]

Angiosarkomi visokog stepena pokazuju izuzetno agresivno ponašanje sa brzim lokalnim rastom i ranim diseminiranim metastazama. Prognoza zavisi od histološkog stepena, pri čemu je stopa preživljavanja bez bolesti prijavljena kao 95% kod tumora stepena I, 62% u stepenu 2 i 20% u stepenu 3. Multicentričnost ne utiče na prognozu.

Angiosarkom kože[uredi | uredi izvor]

Uprkos agresivnom lečenju, prognoza je loša. Srednje preživljavanje se kreće od 15-24 meseca, sa 5-godišnjim preživljavanjem od 12-33%. Lokalni otkazivanje i metastaze u lokalnim cervikalnim limfnim čvorovima su česti. Pluća su najčešće mesto udaljenih metastaza, a zatim slede jetra i kost, iako se one obično javljaju kasno.

Za razliku od drugih sarkoma, stepen nije koristan u predviđanju preživljavanja. Ne postoji korelacija između izgleda (npr. ulceracija, nodularna, difuzna) i preživljavanja ili lokalnog recidiva.

Čini se da su nalazi od značajno povoljnog prognostičkog značaja manja veličina tumora (< 5 cm), potpuna hirurška resekcija i umeren ili izražen limfoidni infiltrat ui oko tumora.

Neresektabilne lezije i metastatska bolest pri postavljanju dijagnoze ukazuju na lošu prognozu. Smrt može nastupiti ili od lokalnog proširenja ili metastaze. Odložena dijagnoza i lečenje delimično objašnjavaju lošu prognozu kožnih angiosarkoma.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kumar V, Abbas AK, Aster JC, ur. (2013). Robbins Basic Pathology (Ninth izd.). Elsevier/Saunders. str. 361–362. ISBN 978-1437717815. 
  2. ^ „Angiosarcoma - National Cancer Institute”. www.cancer.gov (na jeziku: engleski). 2019-02-27. Pristupljeno 2021-08-08. 
  3. ^ a b v g d đ e ž Young, Robin J; Brown, Nicola J; Reed, Malcolm W; Hughes, David; Woll, Penella J (2010). „Angiosarcoma”. The Lancet Oncology. 11 (10): 983—991. ISSN 1470-2045. PMID 20537949. doi:10.1016/s1470-2045(10)70023-1. 
  4. ^ a b v g Sturgis, Erich M.; Potter, Bryan O. (2003). „Sarcomas of the head and neck region”. Current Opinion in Oncology. 15 (3): 239—252. ISSN 1040-8746. PMID 12778019. doi:10.1097/00001622-200305000-00011. 
  5. ^ a b v Primrose, J N (1995). „Soft tissue tumours. 3rd ed. F. M. Enzinger and S. W. Weiss (eds). 284 × 220 mm. Pp. 1120. Illustrated. 1995. St Louis, Missouri: Mosby-Year-Book. £160”. British Journal of Surgery. 82 (10): 1437. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.1800821050. 
  6. ^ Ferrari, Andrea; Sultan, Iyad; Huang, Tseng Tien; Rodriguez‐Galindo, Carlos; Shehadeh, Ahmad; Meazza, Cristina; Ness, Kirsten K.; Casanova, Michela; Spunt, Sheri L. (2011-07-25). „Soft tissue sarcoma across the age spectrum: A population‐based study from the surveillance epidemiology and end results database”. Pediatric Blood & Cancer. 57 (6): 943—949. ISSN 1545-5009. PMC 4261144 Slobodan pristup. PMID 21793180. doi:10.1002/pbc.23252. 
  7. ^ „Sarcomas”. www.ncin.org.uk. Pristupljeno 2023-11-14. 
  8. ^ a b Fayette, J.; Martin, E.; Piperno-Neumann, S.; Le Cesne, A.; Robert, C.; Bonvalot, S.; Ranchère, D.; Pouillart, P.; Coindre, J.M. (2007). „Angiosarcomas, a heterogeneous group of sarcomas with specific behavior depending on primary site: a retrospective study of 161 cases”. Annals of Oncology. 18 (12): 2030—2036. ISSN 0923-7534. PMID 17974557. doi:10.1093/annonc/mdm381. 
  9. ^ a b Allen-Mersh, T G (1997). „Cancer: Principles and practice of oncology. 5th ed. V. T. Devita Jr, S. Hellman and S. A. Rosenberg (eds). 286 × 220 mm. Pp. 3312. Illustrated. 1996. Philadelphia, Pennsylvania: Lippincott-Raven. £160”. British Journal of Surgery. 84 (7): 1036. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.1800840754. 
  10. ^ a b Schottenfeld, David; Fraumeni, Joseph F., ur. (2006-10-12). Cancer Epidemiology and Prevention. Oxford University PressNew York. ISBN 0-19-514961-0. doi:10.1093/acprof:oso/9780195149616.001.0001. 
  11. ^ Virtanen, A; Pukkala, E; Auvinen, A (2007-05-22). „Angiosarcoma after radiotherapy: a cohort study of 332 163 Finnish cancer patients”. British Journal of Cancer. 97 (1): 115—117. ISSN 0007-0920. PMC 2359658 Slobodan pristup. PMID 17519906. doi:10.1038/sj.bjc.6603805. 
  12. ^ a b Patton, Kurt T.; Deyrup, Andrea T.; Weiss, Sharon W. (2008). „Atypical Vascular Lesions After Surgery and Radiation of the Breast”. American Journal of Surgical Pathology. 32 (6): 943—950. ISSN 0147-5185. PMID 18551753. S2CID 27569023. doi:10.1097/pas.0b013e31815bf8fe. 
  13. ^ Cao, Liu; Sun, Siyu; Yang, Fan; Wang, He; Liu, Xiang; Ge, Nan; Guo, Jintao; Wang, Sheng; Song, Xiaoyu (2019). „EUS-guided fine-needle technique-derived cancer organoids: A tailored "Shennong deity" for every patient with cancer”. Endoscopic Ultrasound. 8 (2): 73—75. ISSN 2303-9027. PMC 6482609 Slobodan pristup. PMID 31006704. doi:10.4103/eus.eus_13_19 Slobodan pristup. 
  14. ^ Scow, Jeffrey S.; Reynolds, Carol A.; Degnim, Amy C.; Petersen, Ivy A.; Jakub, James W.; Boughey, Judy C. (2010-01-29). „Primary and secondary angiosarcoma of the breast: The Mayo Clinic experience”. Journal of Surgical Oncology. 101 (5): 401—407. ISSN 0022-4790. PMID 20119983. S2CID 24427142. doi:10.1002/jso.21497. 
  15. ^ Buehler, Darya; Rice, Stephanie R.; Moody, John S.; Rush, Patrick; Hafez, Gholam-Reza; Attia, Steven; Longley, B. Jack; Kozak, Kevin R. (2014). „Angiosarcoma Outcomes and Prognostic Factors”. American Journal of Clinical Oncology. 37 (5): 473—479. ISSN 0277-3732. PMC 3664266 Slobodan pristup. PMID 23428947. doi:10.1097/coc.0b013e31827e4e7b. 
  16. ^ Terada, Tadashi (2010-10-06). „Angiosarcoma of the Oral Cavity”. Head and Neck Pathology. 5 (1): 67—70. ISSN 1936-055X. PMC 3037457 Slobodan pristup. PMID 20924728. doi:10.1007/s12105-010-0211-5. 
  17. ^ Painter, Corrie A.; Jain, Esha; Tomson, Brett N.; Dunphy, Michael; Stoddard, Rachel E.; Thomas, Beena S.; Damon, Alyssa L.; Shah, Shahrayz; Kim, Dewey (2020). „The Angiosarcoma Project: enabling genomic and clinical discoveries in a rare cancer through patient-partnered research”. Nature Medicine. 26 (2): 181—187. ISSN 1078-8956. PMID 32042194. S2CID 202022768. doi:10.1038/s41591-019-0749-z. 
  18. ^ a b v Singla, Smit; Papavasiliou, Pavlos; Powers, Benjamin; Gaughan, John; von Mehren, Margaret; Watson, James C.; Farma, Jeffrey M. (2014). „Challenges in the treatment of angiosarcoma: a single institution experience”. The American Journal of Surgery. 208 (2): 254—259. ISSN 0002-9610. PMID 24811931. doi:10.1016/j.amjsurg.2014.01.007. 
  19. ^ a b v g ESMO / European Sarcoma Network Working Group (2012). „Soft tissue and visceral sarcomas: ESMO Clinical Practice Guidelines for diagnosis, treatment and follow-up”. Annals of Oncology. 23: vii92—vii99. ISSN 0923-7534. PMID 22997462. doi:10.1093/annonc/mds253. 
  20. ^ a b Wenger, D. E.; Wold, Lester E. (2000-12-12). „Malignant vascular lesions of bone: radiologic and pathologic features”. Skeletal Radiology. 29 (11): 619—631. ISSN 0364-2348. PMID 11201031. S2CID 34051823. doi:10.1007/s002560000261. 
  21. ^ Morgan, Michael B; Swann, Michael; Somach, Stephen; Eng, William; Smoller, Bruce (2004). „Cutaneous angiosarcoma: a case series with prognostic correlation”. Journal of the American Academy of Dermatology. 50 (6): 867—874. ISSN 0190-9622. PMID 15153886. doi:10.1016/j.jaad.2003.10.671. 
  22. ^ Murphey, M D; Fairbairn, K J; Parman, L M; Baxter, K G; Parsa, M B; Smith, W S (1995). „From the archives of the AFIP. Musculoskeletal angiomatous lesions: radiologic-pathologic correlation.”. RadioGraphics. 15 (4): 893—917. ISSN 0271-5333. PMID 7569134. doi:10.1148/radiographics.15.4.7569134. 
  23. ^ Chen, Tom Wei-Wu; Burns, Jessica; Jones, Robin L.; Huang, Paul H. (2020-11-10). „Optimal Clinical Management and the Molecular Biology of Angiosarcomas”. Cancers. 12 (11): 3321. ISSN 2072-6694. PMID 33182685. doi:10.3390/cancers12113321 Slobodan pristup. 
  24. ^ Ravi, Vinod; Sanford, Eric M.; Wang, Wei-Lien; Ross, Jeffrey S.; Ramesh, Naveen; Futreal, Andrew; Patel, Shreyaskumar; Stephens, Phillip J.; Miller, Vincent A. (2016). „Antitumor Response of VEGFR2- and VEGFR3-Amplified Angiosarcoma to Pazopanib”. Journal of the National Comprehensive Cancer Network. 14 (5): 499—502. ISSN 1540-1405. PMID 27160228. doi:10.6004/jnccn.2016.0058. 
  25. ^ Kollár, A.; Jones, R. L.; Stacchiotti, S.; Gelderblom, H.; Guida, M.; Grignani, G.; Steeghs, N.; Safwat, A.; Katz, D. (2016-11-14). „Pazopanib in advanced vascular sarcomas: an EORTC Soft Tissue and Bone Sarcoma Group (STBSG) retrospective analysis”. Acta Oncologica. 56 (1): 88—92. ISSN 0284-186X. PMID 27838944. S2CID 37712249. doi:10.1080/0284186x.2016.1234068. 
  26. ^ Pasquier, Eddy; André, Nicolas; Street, Janine; Chougule, Anuradha; Rekhi, Bharat; Ghosh, Jaya; Philip, Deepa S.J.; Meurer, Marie; MacKenzie, Karen L. (2016). „Effective Management of Advanced Angiosarcoma by the Synergistic Combination of Propranolol and Vinblastine-based Metronomic Chemotherapy: A Bench to Bedside Study”. eBioMedicine. 6: 87—95. ISSN 2352-3964. PMC 4856748 Slobodan pristup. PMID 27211551. doi:10.1016/j.ebiom.2016.02.026. 
  27. ^ „Propranolol in Angiosarcoma: First Major Advance in Decades”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-16. 
  28. ^ Amaya, Clarissa N.; Perkins, Mariah; Belmont, Andres; Herrera, Connie; Nasrazadani, Arezo; Vargas, Alejandro; Khayou, Thuraieh; Montoya, Alexa; Ballou, Yessenia (2018-04-29). „Non-selective beta blockers inhibit angiosarcoma cell viability and increase progression free- and overall-survival in patients diagnosed with metastatic angiosarcoma”. Oncoscience. 5 (3–4): 109—119. ISSN 2331-4737. PMC 5978448 Slobodan pristup. PMID 29854879. doi:10.18632/oncoscience.413. 
  29. ^ Mangla, Ankit; Gupta, Amit; Mansur, David B.; Abboud, Salim; Rothermel, Luke D.; Oliveira, Guilherme H. (2021-02-19). „Right atrial cardiac angiosarcoma treated with concurrent proton beam therapy and paclitaxel: A novel approach to a rare disease”. Thoracic Cancer. 12 (7): 1131—1133. ISSN 1759-7706. PMC 8017254 Slobodan pristup. PMID 33605065. doi:10.1111/1759-7714.13895. 
  30. ^ Budd, G. Thomas (2002). „Management of angiosarcoma”. Current Oncology Reports. 4 (6): 515—519. ISSN 1523-3790. PMID 12354365. S2CID 37237718. doi:10.1007/s11912-002-0066-3. 
  31. ^ Skubitz, Keith M.; Haddad, Philip A. (2005). „Paclitaxel and pegylated-liposomal doxorubicin are both active in angiosarcoma”. Cancer. 104 (2): 361—366. ISSN 0008-543X. S2CID 27309340. doi:10.1002/cncr.21140. 
  32. ^ Ishida, Yoshihiro; Otsuka, Atsushi; Kabashima, Kenji (2018). „Cutaneous angiosarcoma: update on biology and latest treatment”. Current Opinion in Oncology. 30 (2): 107—112. ISSN 1040-8746. PMC 5815647 Slobodan pristup. PMID 29194075. doi:10.1097/cco.0000000000000427. 
  33. ^ Mangla, Ankit; Cioffi, Gino; Barnholtz-Sloan, Jill S.; Lee, Richard T. (2022-05-17). „Treatment Outcomes for Primary Hepatic Angiosarcoma: National Cancer Database Analysis 2004–2014”. Current Oncology. 29 (5): 3637—3646. ISSN 1718-7729. PMC 9139369 Slobodan pristup. PMID 35621682. doi:10.3390/curroncol29050292 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангиосарком&oldid=27734227”