Andrej Volni

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andrej Volni
Andrej Volni (autor: Lj.Savić, oko 1815)
Lični podaci
Datum rođenja(1759-12-10)10. decembar 1759.
Mesto rođenjaBanska Štjavnjica,  Habzburška monarhija
Datum smrti17. oktobar 1827.(1827-10-17) (67 god.)
Mesto smrtiMužjevo,  Austrijsko carstvo
Naučni rad
PoljeBotanika, mineralogija
InstitucijaKarlovačka gimnazija
Potpispotpis_alt}}}

Andrej (Andrija) Volni (slč. Andrej Rafael Volný, nem. Andreas Raphael Wolny, Banska Štjavnjica (današnja Slovačka), 10. decembar 1759 — Mužjevo kraj Beregova (današnja Ukrajina), 17. oktobar 1827) bio je slovački botaničar, mineralog, profesor i direktor Karlovačke gimnazije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Otac mu je bio rudarski nadzornik. Rano je ostao bez oca, a kada je imao 18 godina umire mu i majka. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a potom odlazi na studije u Požun, gde studira medicinu, a kasnije prirodne nauke i pedagogiju.[1] Tamo se pridružio pijarističkom redu, čiji je pripadnik bio devet godina. Godine 1786. odlazi u Peštu gde studira filozofiju.

U Pešti je ostao do 1791. godine kada na poziv mitropolita Stefana Stratimirovića odlazi u Sremske Karlovce i postaje profesor u Karlovačkoj gimnaziji. Godine 1798. postaje drugi po redu direktor Karlovačke gimnazije, i na toj funkciji ostaje sve do 1816. godine. Uveo je promene u nastavni plan i program, koje su podrazumevale povećanje broja časova prirodnih nauka i uvođenje metoda očigledne nastave. Tzv. „Volnijev plan” bio je na snazi od 1798. do 1825. godine.[2]

Kako bi obezbedio egzistenciju svojoj brojnoj porodici napušta Sremske Karlovce i odlazi u mesto Mužjevo (mađ. Nagymuzsaly) kraj Beregova, danas u Ukrajini, gde postaje upravnik fabrike stipse. Poslednjih godina života dva puta je doživeo moždani udar i teško se kretao. Preminuo je 17. oktobra 1827. u Mužjevu.[1]

Za počasnog člana Naučnog mineraloškog društva u Jeni izabran je 1800. godine, a počasni član Botaničkog društva u Regenzburgu postao je 1803. godine.[1]

Bio je oženjen Haritom Saborski, ćerkom nadzornika svilare u Irigu, sa kojom je imao osam ćerki i jednog sina.[1]

U Sremskim Karlovcima na njega podseća između ostalog ulica Andreja Volnog u kraju Kalvarija.

Historiae Naturalis Elementa, Budim 1805.

Herbarijum[uredi | uredi izvor]

Od biljaka koje je sakupio iz okoline Sremskih Karlovaca Volni je napravio herbarijum koji se smatra izuzetno vrednim doprinosom botanici i predstavlja zaštićen spomenik prirode. Herbarijum je imao tri sveske, a svaka sveska (centurija) je sadržala sto biljaka. Za biljke je naveo sledeće podatke: latinsko ime, a ukoliko mu je bilo poznato i nemačko, mađarsko, slovačko i srpsko, vreme cvetanja i lokalitet. Biljke je sredio po Lineovom sistemu. Takođe je pisao i o ekonomskom značaju biljke i njenoj primeni u medicini.

Prva centurija (Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentium) je završena 1797. godine i Volni ju je poklonio mitropolitu Stratimiroviću. Naziv druge centurije nije poznat, i nju su potpuno uništili moljci za vreme Drugog svetskog rata. Treća centurija (Index systematicus plantarum Florae Sirmiensis) je završena 1801. godine. Prva i treća centurija pod nazivom Flora Sirmiensis seu Plantarum in Sirmio sponte nascentiu. Anno 1797-1801. Centuria I-III se i danas čuvaju u Karlovačkoj gimnaziji.[1]

Od sakupljenih biljaka, Volni je jedan deo poneo sa sobom u Ukrajinu, a nakon njegove smrti su prodate Mađarskom Prirodnjačkom muzeju u Budimpešti, gde se i danas nalaze dve centurije: Notata botanica ad Floram Hungariae et Sirmii spectantia i Specimen Florae Carloviciensis u okviru posebne kolekcije Herbarium Wolnyanum.

U njegovu čast jedna biljna vrsta nosi njegovo ime: Potentilla wolnyi.[3] Botaničko društvo u Novom Sadu je takođe nazvano po njemu.

Mineralogija[uredi | uredi izvor]

Osim botanikom, Volni se bavio i sakupljanjem minerala. Za dve godine od dolaska u Karlovačku gimnaziju sastavio je mineralošku zbirku od 800 komada minerala i kamenja.[1] Ova kolekcija, nažalost, nije sačuvana. Jedina publikacija koju je objavio - Historiae naturalis elementa (1805) - je iz oblasti mineralogije i koristila se kao udžbenik. Mineral volnit je dobio ime po Volnom.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Petrović, Kosta (1991). Istorija Karlovačke gimnazije. Novi Sad: Matica srpska. str. 112—118. 
  2. ^ Željko Kaluđerović (2019): Arche of Philosophy Teaching in Vojvodina. U: Pannoniana, vol. III, no. I-II, str. 70.
  3. ^ Rochel, Anton (1838). Botanische Reise in das Banat im Jahre 1835 nebst Gelegenheits-Bemerkungen. Leipzig. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреј_Волни&oldid=25941823”