Anemija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Anemija
Iron deficiency anemia blood film.jpg
Ljudska krvi u slučaju anemije uzrokovane deficijencijom gvožđa
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostHematologija
MKB-10D50-D64
MKB-9-CM280-285
DiseasesDB663
MedlinePlus000560
eMedicinemed/132 emerg/808 emerg/734
MeSHD000740
Crvena krvna zrnca

Anemija ili malokrvnost je stanje koje se razvija zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina u krvi. Ovo oboljenje može da ima veoma ozbiljan uticaj na život obolelih osoba i da dovede u najtežim oblicima do smrti.

Uticaji na telo[uredi | uredi izvor]

Krv se sastoji od 3 tipa ćelija (crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih pločica) koje cirkulišu krvotokom. Eritrociti sadrže protein hemoglobin koji prenosi kiseonik iz pluća do svih ćelija u organizmu. Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca. U tom slučaju, mali broj eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) sadrži manje hemoglobina, zbog čega je dostava kiseonika organima kao što su mozak, srce i mišići smanjena i samim tim ćelije dobijaju manje hranjivih materija. Na taj način anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Kada je broj eritrocita smanjen, srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromašnoj eritrocitima.

Uzroci[uredi | uredi izvor]

Mogući uzroci anemije su:

Simptomi[uredi | uredi izvor]

Zbog manjka crvenih krvnih zrnaca, smanjeno je dopremanje kiseonika do svih ćelija u organizam i samim tim dolazi do ispoljavanja različitih simptoma. Ako je anemija blagog stepena, ne moraju da se ispolje znaci i simptomi bolesti. Ukoliko je anemija hroničnog tipa ( traje duže vreme ), telo može da se prilagodi novonstaloj situaciji i da kompenzuje promene. U ovom slučaju simptomi mogu da se pojave tek kad anemija postane težeg stepena.

Ona pogoršava tegobe koje stvaraju i druge bolesti ukoliko se međusobno udruži pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju veoma izraženi.[1]

Pokazatelji anemije mogu biti sledeći:

  • Umor - pospanost
  • Slabost - brzo zamaranje
  • Vrtoglavica i nesigurnost
  • Bledilo kože i sluznice usana, desni, konjunktiva, noktiju i dlanova
  • Ubrzan srčani rad - tahikardija
  • Osećaj hladnoće naročito ekstremiteta - ruku i nogu
  • Bledilo

Teška anemija može da uključi i

  • Bolove u grudima, anginu
  • Vrtoglavice i nesvestice


Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenjima važno je pregledati se kod lekara posebno ukoliko postoji osećaj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba.

Dijagnostika[uredi | uredi izvor]

Lekari utvrđuju postojanje anemije kroz razgovor sa pacijentom o njegovim tegobama, pregledom obolelog i izradom krvne slike.[2] Krvna slika se danas radi pomoću aparata koji daju informaciju broju eritrocita (RBC) leukocita (WBC) i trombocita (PLT). Na rezultatu krvne slike se često nalazi broj, veličina, oblik i opis još nekih fizičkih karakteristika ćelija krvi. RBC predstavlja broj eritrocita i predstavlja skraćenicu iz engleskog "red blood cells". Hemoglobin označen skraćenicom Hb, se nalazi u eritrocitima i učestvuje u prenosu kisonika. Hematokrit ili Hct, je procenat uobličenih elemenata u krvotoku. Normalne vrednosti hemoglobina se kreću od u rasponu od 120 do 160 grama po litru za odrasle žene i 130 do 180 grama po litru za odrasle zdrave muškarce. Anemijom se smatra stanje kada nivoi hemoglobina i hematokrita padnu ispod normalnih vrednosti zbog čega se javlja poremećaj funcije organa i sistema sa napred navedenim simptomima.

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Lečenje anemije zavisi od težine i uzroka nastanka anemije. Ako je anemija blagog stepena, bez pratećih tegoba ili sa blagim simptomima, doktor će sprovesti dijagnostiku u okviru primarne zdravstvene ustanove. Ukoliko se pronađe uzrok, krenuće se sa odgovarajućom terapijom. Npr. ako je anemija blaga i povezana sa niskim nivoom gvožđa u krvi, onda će se u terapiju uključiti suplementi gvožđa i sprovesti detaljnija ispitivanja da se utvrdi kako je do toga i došlo na prvom mestu.

Sa druge strane ako je anemija povezana sa naglim gubitkom krvi kao posledicom povrede, hospitalizacija i transfuzija krvi su optimalna terapija da otklone tegobe i nadoknade izgubljenu krv.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ eMedicineHealth > anemia article Author: Saimak T. Nabili, MD, MPH. Editor: Melissa Conrad Stöppler, MD. Last Editorial Review: 12/9/2008. Retrieved on 4 April 2009
  2. ^ „eMedicine – Anemia, Chronic : Article by Fredrick M Abrahamian, DO, FACEP”. Emedicine.com. 7. 12. 2009. Pristupljeno 24. 8. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).