Anime

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Anime (jap. アニメ) je stil crtane animacije poreklom iz Japana, sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno odvaja od drugih vidova animacije.[1] Reč anime dolazi od japanske reči animeshon (アニメーション) zasnovane na engleskoj reči animation i u Japanu se koristi za sve animacije.[2] Dok su neki anime u potpunosti ručno crtani, pomoć računara u procesu stvaranja animea je potpuno uobičajena. Priče animea su obično izmišljene. Anime se emituje preko televizije, distribuira na medijima kao što su VHS ili DVD i preko igara za konzole ili računare. Mnoga anime dela su nastala pod uticajem japanskog stripa poznatog kao manga. Neki anime naslovi su adaptirani u igrane filmove ili serije.

Izvan Japana, anime se specifično odnosi na animacije iz Japana ili kao japanski diseminirani stil animacije koji često karakteriše šarena grafika, živahni likovi i fantastične teme.[3] Kulturno apstraktni pristup značenju reči otvora mogućnost da anime budu proizvedene u drugim zemljama osim Japana.[4][5][6] Jednostavnosti radi, mnogi zapadnjaci striktno gledaju na anime kao japanski animacioni proizvod.[3] Neki naučnici napominju da definisanje anime kao specifično ili suštinski japanskog stila može biti povezano sa novim oblikom orijentalizma.[7]

Najranija komercijalna japanska animacija datira do 1917. godine, i japanska produkcija anime je od tada nastavila sa stalnim porastom. Karakteristični stil umetnosti anime nastao je 1960-ih godina sa radovima Osamu Tezuke, a raširio se na međunarodnom planu krajem 20. veka, razvijajući veliku domaću i internacionalnu publiku. Anime se teatralno distribuiraju putem televizijskog prenosa, direktno na kućne medije i preko Interneta. Anime se klasifikuje u brojne žanrove namenjene raznovrsnoj širokoj publici, kao i u specifične niše.

Anime je raznolika umetnička forma sa prepoznatljivim proizvodnim metodama i tehnikama koje su vremenom prilagođavane kao odgovor na nastajuće tehnologije. Sastoji se od idealnog mehanizma pričanja priča, koji kombinuje grafičku umetnost, karakterizaciju, kinematografiju i druge oblike maštovitih i individualističkih tehnika.[8] Produkcija anime je u manjoj meri usredsređena na animaciju kretanja i više na realizam postavki, kao i na upotrebu efekata kamere, uključujući paniranje, zumiranje i snimanje uglova. Kako je ručno crtana, anime je odvojena od stvarnosti ključnim jazom fikcije koji pruža idealni put za bekstvo od stvarnosti u koje se publika s relativnom lakoćom uranja.[8] Koriste su različiti umetnički stilovi umetnosti, te proporcije i karakteristike karaktera mogu biti prilično raznovrsne, uključujući karakteristično velike emotivne oči ili one realistične veličine.

Anime industrija se sastoji od preko 430 proizvodnih studija, uključujući glavna imena kao što su Studio Džibli, Gejnaks i Toej animejšon. Uprkos tome što obuhvata samo deo japanskog domaćeg filmskog tržišta, anime čini većinski deo japanske DVD prodaje. Anime je isto tako doživela međunarodni uspeh nakon uspona engleskog dublerskog programiranja. Ovaj porast međunarodne popularnosti proizašao iz nejapanskih produkcija koje koriste stil anime umetnosti. Da su ti radovi animacije pod uticajem anime ili prave anime je tema debate među ljubiteljima ovog umetničkog pristupa.[9]

Definicija i upotreba[uredi]

Anime je umetnička forma, posebno animacija, koja uključuje sve žanrove prisutne u kinematografiji, ali se može pogrešno klasifikovati kao žanr.[10] U japanskom, termin anime se odnosi na sve forme animacije iz celog sveta.[2][11] U englenskom jeziku, anime (/ˈænəˌm/) se restriktivnije koristi za označavanje „animiranog filma ili televizijske zabave u japanskom stilu” ili kao „stil animacije stvoren u Japanu”.[1][12]

Etimologija reči anime je sporna. Termin „animacija” se piše u japanskoj katakani kao アニメーション (animēshon, Japanski izgovor: [animeːɕoɴ])[3] i jednako je アニメ (anime) u svojoj skraćenoj formi.[3] Neki izvori to tvrde da je anime izvedeno iz francuskog termina za animaciju dessin animé,[13][14] dok drugi smatraju da je to mit izveden iz franske popularnosti ovog medijuma u kasnim 1970-tim i 1980-tim.[3] U engleskom, anime — kad se koristi kao zajednička imenica — normalno funkcioniše kao gradivna imenica. (na primer: „Da li gledaš anime?” ili „Koliko anime si sakupio?”)[15] Pre ulaska termina anime u široku upotrebu, termin japanimacija je bio prevalentan tokom 1970-ih i 1980-ih. Sredinom 1980-ih, termin anime je počeo da zamenjuje japanimaciju.[13][16] Uopšteno govoreći, stariji termin se sad pojavljuje samo u razdobljima gde se koristi za razlikovanje i prepoznavanje japanske animacije.[17]

Reč anime je takođe bila kritiovana, e.g. 1987. godine, kad je Hajao Mijazaki izjavio da on prezire skraćenu reč anime, jer po njemu ona predstavljala pustošenje japanske industrije animacije. Izjednačio je to opustošenje sa animatorima bez motivacije i masovno proizvedenim, preterano ekspresionističkim proizvodima koji se oslanjaju na fiksnu ikonografiju izraza lica i produžene i preuveličane akcione scene, a bez dubine i sofisticiranosti u smislu da oni ne pokušavaju da prenisu emocije ili misli.[18]

Istorija[uredi]

Istorija animea počinje početkom 20. veka, kada su japanski tvorci filmova eksperimentisali sa tehnikama animacije koje su prethodno bile razvijene na zapadu.[19] Prve animacije u Japanu su počele da se prave 1917. godine.[20] Tokom sedamdesetih, anime se dalje razvijao, odvajajući se od svojih zapadnjačkih uzora i razvijajući jedinstvene žanrove kao što je „meka“.[21][22][23] Osamdesetih godina, anime je prihvaćen kao mejnstrim i doživeo je pravi bum u proizvodnji. Od devedesetih naovamo, anime je prihvaćen i u drugim zemljama.

Žanrovi[uredi]

Anime ima mnogo žanrova, kao i tradicionalni igrani filmovi i serije. Ti žanrovi podrazumevaju avanture, naučnu fantastiku, priče za decu, ljubavne priče, srednjovekovnu fantaziju, erotiku, horor, akciju i dramu.[24][25] Većina animea sadrži elemente nekoliko različitih žanrova, kao i varijacije tema. Ovo čini vrlo teškim razvrstavanje nekoliko naslova. Anime može da ima naizgled prostu radnju, ali u isto vreme može sadržati mnogo složeniju, dublju radnju i razvijanje likova. Nije neobično da animei orijentisani prevashodno dobroj akciji sadrže humor, ljubav, pa čak i oštre društvene komentare. Isto se može odnositi na anime orijentisane ka ljubavnim pričama koji mogu da sadrže jake akcione elemente.

  • bišodžo (美少女 bishōjo) — „lepa devojka“, termin za anime koji sadrži lepe devojke
  • bišonen (美少年 bishōnen) — „lep dečak“, termin za anime koji sadrži zgodne dečake i ljude
  • eči (エッチ ecchi) — dobijeno izgovorom „H“, što u Japanu označava nepristojnu seksualnost; blag seksualni humor
  • hentaj (変態 hentai) — „perverzno“; obično pornografski anime
  • džosej (女性 josei) — „mlada žena“; anime ili manga namenjen mlađim ženama i jedna je od najređih formi.
  • kodomomuke (子供向け kodomomuke) — „dečji“, ovakakv anime ili manga je namenjen mlađoj deci
  • meka (メカ mecha) — anime koji sadrži džinovske robote
  • moe (萌え moé) — anime ili manga koji sadrže vesele i kavai (slatke) likove
  • seinen (青年 seinen) — anime ili manga slični šonen tipu, namenjeni starijoj publici
  • super sentaj (スーパー戦隊 sūpā sentai) — anime ili manga koji uključuju timove superheroja
  • šodžo (少女 shōjo) — ”devojčica”, anime ili manga namenjeni devojčicama
  • maho šodžo (魔法少女 mahō shōjo) — podžanr šodža izdvojiv po tome što opisuje magične devojke
  • juri (百合 yuri), ranije šodžo-aj (少女愛 Shōjo-ai) — anime ili manga čija je tema ljubav između ženskih likova
  • šonen (少年 shōnen) — ”dečak”, anime ili manga namenjeni dečacima ili mladićima[26]
  • jaoi (やおい yaoi), ranije šonen-aj (少年愛 Shōnen-ai) — anime ili manga čija je tema ljubav između muških likova

Muzika[uredi]

Kao i zapadni igrani filmovi, i anime koristi muziku kao važnu umetničku alatku. Pesme iz animea su veliki biznis u Japanu i često imaju svoje top-liste. Ovo je razlog zašto muziku iz animea često komponuju i izvode najbolji muzičari.

Najčešća upotreba muzike u animeu je za potrebe pozadinske muzike. Pozadinska muzika se koristi da naglasi datu scenu, na primer "Decisive Battle" iz serije Neon Genesis Evangelion se čuje kada likovi vrše pripreme za bitke i odlikuje se jakim udarcima u bubanj i vojnim stilom koji naglašava napetost scene i nagovešta predstojeću borbu.

Naslovna muzika se obično poklapa sa opštim prizvukom serije ili filma i služi da uzbudi gledaoca. Odjavne pesme često komentarišu radnju ili celu seriju ili film i često se koriste da naglase posebno važne scene. Uvodne i odjavne teme, kao i ubačene pesme, često izvode popularni muzičari, tako da na ovaj način pesme postaju vrlo važan deo animea.

Proces animacije[uredi]

Tehnike[uredi]

Vikipe-tan

Stil crtanja koji je korišćen u animeu koji je stvoren za televiziju je kontraproduktivan procesu animacije. Anime stil ima naglasak na detaljima koji kasnije stvarju teškoće da se ispoštuje produkcijski raspored i budžet, što je kontrast stilovima animacije koji imaju dizajnersku etiku koja naglašava jednostavnost.

Osamu Tezuka je usvojio i uprostio mnoga Diznijeva animacijska pravila da bi smanjio cenu i broj frejmova u produkciji, iako treba napomenuti da Diznijevi filmovi stvoreni na zapadu nisu anime. Ovo je bilo zamišljeno kao privremena mera koja će mu omogućiti da uradi jednu epizodu svake nedelje sa neiskusnim animatorskim osobljem. Neki animatori u Japanu su prevazišli produkcione budžete korišćenjem drugačijih tehnika od Diznija i Tezukinih metoda animacije animea. Zahvaljujući smanjenom broju frejmova, nekoliko mirnih kadrova i skrolujućoj pozadini, scene su stvarane sa većim fokusom na kvalitetu od ostatka produkcije. Animator Jasuo Ocuka je bio pionir ove tehnike. Režiseri poput Hirojukija Imaišija (Cutey Honey, Dead Leaves) su uprostili pozadine tako da se više pažnje moglo posvetiti animaciji lika. Drugi animatori poput Tacujukija Tanake (posebno u Eternal Family Kodžija Minamota) je koristio "stisni i izduži", animacijsku tehniku koja nije često korišćena od strane japanskih animatora; Tanaka je napravio druge olakšice da bi kompezovao ovo. Anime studiji koriste tehnike da bi crtali što manje nove animacije kao što je korišćenje dijaloga koji uključuju samo animiranje usta dok ostatak scene ostaje apsolutno nepromenjen, tehnika koja je poznata zapadnjačkim animacijskim stilovima.

Stilovi animacije[uredi]

Anime stil se karakteriše senčenjem, crtanjem kose u odvojenim pramenovima, karakterističnim načinom crtanja očiju (vidi slike), i „manama lica“ u animaciji. Mane lica uključuju, na primer, izražavanje besa tako što kod lika iskoče vene na čelu, izražavanjem stida pojavljivanjem crvenila na licu...

Produkcioni tipovi animea[uredi]

Većina tipova animea se može svrstati u tri kategorije:

  • Filmovi, koji se uglavnom prikazuju u pozorištima, predstavnici su najvećeg budžeta i uglavnom najboljeg vizuelnog kvaliteta. Popularni anime filmovi su Akira, Nindža Skrol, i Duh u oklopu (engl. Ghost in the Shell). Neki anime filmovi se samo prikazuju na filmskim ili animacijskim festivalima i kraći su i ponekad slabiji u pogledu proizvodne vrednosti. Primeri ovih su Zimski dani (Winter Days), Šumska legenda (engl. Legend of the Forest). Osamua Tezuke. Druge tipovi filmova uključuju kompilacione filmove, koji su televizijske epizode spojene zajedno i prikazane u biskopima iz različitih razloga i otuda su usredsređena forma televizijske serije. Ipak, ovo može biti duže od prosečnog filma.
  • Televizijske serije su anime koje su sindikalizovane i emituju se na televiziji u regularnom rasporedu. Televizijske serije su obično lošije u porešenju sa OVA ili filmskim naslovima, jer je prouzvodni budžet raspoređen na više epizoda nego jedan film ili kratka serija. Većina epizoda su duge 23 minuta, da bi popunike tipično vreme od 30 minuta uz dodatak reklama. Jedna puna sezona je 26 epizoda, a mnogi naslovi idu pola sezone ili 13 epizoda. Većina televizijskih serija ima uvodni i odjavni spisak autora i često i džinglove, često smešne ili luckaste, koji služe za označavanje početka i kraja reklamnog bloka.
  • OVA (Originalna Video Animacija) anime je često sličan televizijskoj mini-seriji. Oni se izdaju direktno na VHS-u ili DVD-u.

Licenciranje i distribucija[uredi]

Anime je dostupan izvan Japana u lokalizovanom obliku. Licencirane anime modifikuju zapadni distributeri kroz sinhronizaciju na jezik zemlje u kojem se izdaje. Anime može biti izmenjen tako da se promene kulturne reference koje možda neće razumeti ne-japanski gledalac i kompanije mogu ukloniti ono što se može smatrati neprijatnim sadržajem. Za obožavaoce koji se protive menjanju ili sinhronizaciji anime izbor je DVD izdanje. DVD izdanja često sadrže i sinhronizovani audio i originalni japanski audio sa prevodima, obično su neizmenjeni i nemaju reklame.

Fansubovanje[uredi]

Iako je to često kršenje autorskih prava u mnogim zemljama, neki obožavaoci gledaju fansabove - snimke animea koje su preveli i titlovali obožavaoci, iliti fanovi. Etičke implikacije proizvodnje, distribucije i gledanja fansabova su teme mnogih kontroverzi, iako fansaberske grupe ne uzimaju profit i najčešće prestaju sa distribucijom svog rada onda kada serija bude licencirana.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 „Anime”. Merriam-Webster. 2011. Pristupljeno 9. 3. 2012. 
  2. 2,0 2,1 „What is Anime?”. Lesley Aeschliman. Bellaonline. Arhivirano iz originala na datum 7. 11. 2007. Pristupljeno 28. 10. 2007. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Anime News Network Lexicon - Anime”. Pristupljeno 22. 4. 2013. 
  4. ^ Rush, Amanda (12. 7. 2013). „FEATURE: Inside Rooster Teeth's "RWBY". Crunchyroll. Pristupljeno 18. 7. 2013. 
  5. ^ O'Brien, Chris (30. 7. 2012). „Can Americans Make Anime?”. The Escapist. The Escapist. Pristupljeno 17. 7. 2013. 
  6. ^ Fakhruddin, Mufaddal. „'Torkaizer', Middle East's First Anime Show”. IGN. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  7. ^ Ruh 2014, str. 134-135.
  8. 8,0 8,1 Craig 2000, str. 139–140.
  9. ^ „Does Anime have to be from Japan?”. 
  10. ^ Poitras 2000, str. 7.
  11. ^ „Tezuka: The Marvel of Manga - Education Kit” (PDF). Art Gallery New South Wales. 2007. Arhivirano (PDF) iz originala na datum 30. 8. 2007. Pristupljeno 28. 10. 2007. 
  12. ^ „Anime”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 17. 2. 2016. 
  13. 13,0 13,1 „Etymology Dictionary Reference: Anime”. Etymonline. Pristupljeno 22. 4. 2013. 
  14. ^ Schodt 1997.
  15. ^ American Heritage Dictionary, 4th ed.; Dictionary.com Unabridged (v 1.1).
  16. ^ Patten 2004, str. 85–86.
  17. ^ Patten 2004, str. 69–70.
  18. ^ Miyazaki, Hayao (31. 7. 1996). „日本のアニメーションについて” [Thoughts on Japanese Animation]. 出発点 1979~1996 [Starting Point 1979~1996]. San Francisco: Viz Media. str. 72ff. ISBN 978-1-4215-0594-7. Arhivirano iz originala na datum 28. 8. 2014. Pristupljeno 16. 12. 2013. 
  19. ^ Schodt 1997
  20. ^ „Some remarks on the first Japanese animation films in 1917” (PDF). Litten, Frank. Pristupljeno 11. 7. 2013. 
  21. ^ Ohara, Atsushi (11. 5. 2006). „5 missing manga pieces by Osamu Tezuka found in U.S”. Asahi Shimbun. Arhivirano iz originala na datum 20. 5. 2006. Pristupljeno 29. 8. 2006. 
  22. ^ „Dr. Osamu Tezuka”. The Anime Encyclopedia. The Anime Café. 14. 3. 2000. Arhivirano iz originala na datum 23. 8. 2006. Pristupljeno 29. 8. 2006. 
  23. ^ Gravett, Paul (2003). „Osamu Tezuka: The God of Manga”. Arhivirano iz originala na datum 31. 12. 2007. Pristupljeno 29. 8. 2006. 
  24. ^ E. L. Risden: "Miyazaki's Medieval World: Japanese Medievalism and the Rise of Anime," in Medievalism NOW, ed. E.L. Risden, Karl Fugelso, and Richard Utz (special issue of The Year's Work in Medievalism), 28 [2013]
  25. ^ Poitras 2000, str. 45–49.
  26. ^ „What you need to know about the Shonen genre”. Jappleng University. 23. 2. 2009. Arhivirano iz originala na datum 09. 09. 2017. Pristupljeno 12. 10. 2018. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

  • Anime na sajtu DMOZ (na jeziku: engleski)