Pređi na sadržaj

Arondisman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Arondisman (fr. Arondissement) je administrativna podela geografske zone ili konfederacija zemlje.[1][2][3] Arondisman je upravljen od strane centrane administracije zemnje koji su raspoređeni u svakoj zoni. Administritiranje arondismana pomaže Vladi kako bi imala veći pogled nad zonama, davajući prava sinskokripciji koja se okupira za svoju regiju.[4][3][5]

Arondismani u svetu

[uredi | uredi izvor]

Države koje koriste arondismane su Belgija, Benin, Kanada, Kongo, Francuska, Haiti, Maroko, Senegal i Švajcarska. Sve ove države imaju francuski kao zvaničan jezik.

Evropa

[uredi | uredi izvor]

Francuska

[uredi | uredi izvor]

Francuski 101 departman je podeljen na 342 arondismana,[6] što se može grubo prevesti kao distrikti. Glavni grad arondismana naziva se podprefektura. Kada arondisman sadrži prefekturu (glavni grad) departmana, ta prefektura je glavni grad arondismana, koja deluje kao prefektura i kao podprefektura. Arondismani su dalje podeljeni na kantone[7][8] i komune.[9][10]

Opštinski arondisman

[uredi | uredi izvor]

Opštinski arondisman (fr. arrondissement municipal, izgovara se [aʁɔ̃dismɑ̃ mynisipal]), je odsek komune, koji se koristi u tri najveća grada: Parizu, Lionu i Marseju. ON funkcioniše kao još niža administrativna podela, sa sopstvenim gradonačelnikom. Iako se obično nazivaju jednostavno „arondismanima“, ne treba ih mešati sa departmanskim arondismanima, koji su grupacije komuna unutar jednog departmana.[11][12][13] Formalni prevod je „distrikt”.

Belgija

[uredi | uredi izvor]

Belgija je federalizovana zemlja koja se geografski sastoji od tri regiona, od kojih su samo Flandrija (Flemiški region)[14][15] i Valonija (Valonska regija)[16] podeljene na po pet provincija; Region glavnog grada Brisela[17][18] nije niti pokrajina niti je njen deo.[19]

U Belgiji postoje administrativni, sudski i izborni arondismani. Oni se mogu ili ne moraju odnositi na identična geografska područja.

Severna Amerika

[uredi | uredi izvor]

Od 2015. godine, deset departmana Haitija je podeljeno na 42 okruga.[25]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Arrondissement | Meaning of Arrondissement by Lexico”. Lexico Dictionaries | English (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 04. 2020. g. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  2. ^ „arrondissement”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2020-03-22. g. 
  3. ^ a b „ARRONDISSEMENT”. Cambridge English Dictionary. Cambridge University Press. Pristupljeno 12. 9. 2019. 
  4. ^ „ARRONDISSEMENT | meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  5. ^ „Arrondissement”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 12. 9. 2019. 
  6. ^ „Circonscriptions administratives au 1er janvier 2015 : comparaisons régionales” [Administrative constituencies of 1 January 2015: regional comparisons] (na jeziku: francuski). INSEE. Arhivirano iz originala 30. 4. 2014. g. Pristupljeno 5. 7. 2015. 
  7. ^ Roger Brunet (2015). „New cantons in France: Name games”. L'Espace Géographique. 44. doi:10.3917/eg.441.0073Slobodan pristup. 
  8. ^ LOI n° 2013-403 du 17 mai 2013 relative à l'élection des conseillers départementaux, des conseillers municipaux et des conseillers communautaires, et modifiant le calendrier électoral
  9. ^ Téléchargement - Année 2019: Liste des arrondissements
  10. ^ André de Laubadère, Jean-Claude Vénézia, Yves Gaudemet, Traité de droit administratif, 12th edition, LGDJ, 1992, vol. 1, nr. 168–169.
  11. ^ „Code officiel géographique au 1er janvier 2021 | Insee”. www.insee.fr. Pristupljeno 2021-11-09. 
  12. ^ Ministère de l'intérieur, Les élections départementales : comprendre ce qui change (na jeziku: francuski), Arhivirano iz originala 10. 8. 2016. g., Pristupljeno 2015-07-30 
  13. ^ „Quelles sont les compétences des départements ?”. Vie publique.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2021-11-05. 
  14. ^ Janssens, Rudi (2008). Language use in Brussels and the position of Dutch. Some recent findings. (PDF) (na jeziku: engleski). Brussels Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 24. 11. 2018. 
  15. ^ „Bruxelles est francophone à 92%, selon les déclarations fiscales”. Le Soir (na jeziku: francuski). 4. 12. 2017. Pristupljeno 24. 7. 2020. 
  16. ^ The Belgian Constitution (PDF). Brussels, Belgium: Belgian House of Representatives. maj 2014. str. 5. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 8. 2015. g. Pristupljeno 10. 9. 2015. „Article 3: Belgium comprises three Regions: the Flemish Region, the Walloon Region and the Brussels Region. Article 4: Belgium comprises four linguistic regions: the Dutch-speaking region, the French-speaking region, the bilingual region of Brussels-Capital and the German-speaking region. 
  17. ^ „Mini-Bru | IBSA”. ibsa.brussels. Arhivirano iz originala 9. 3. 2021. g. Pristupljeno 17. 3. 2021. 
  18. ^ „Loop van de bevolking” (na jeziku: holandski). Statbel. 2012-12-04. Arhivirano iz originala 23. 8. 2022. g. Pristupljeno 2022-08-24. 
  19. ^ „Police Zones”. Arhivirano iz originala 2006-11-09. g. Pristupljeno 2006-11-02. 
  20. ^ „Belgium Arrondissements (as of 2010)”. Statoids. 
  21. ^ „Judiciary Organisation” (PDF). dekamer. Belgian house of representatives. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  22. ^ Taelman, Piet; Severen, Claudia Van (2018). Civil Procedure in Belgium. Netherlands: Wolters Kluwer Legal & Regulatory U.S. ISBN 978-90-411-9580-7. 
  23. ^ Proposal for an ordonnance, stating the Governor's powers for the "arrondissement Brussels", the latter should be seen as the part of the arrondissement Brussels-Halle-Vilvoorde that is not part of the Flemish Brabant province.
  24. ^ „Factsheet on the Provinces” (PDF). The Belgian Chamber of Representatives. Arhivirano (PDF) iz originala 2007-09-27. g. Pristupljeno 2007-06-22. 
  25. ^ „Mars 2015 Population Totale, Population de 18 ans et Plus Menages et Densites Estimes en 2015” (PDF). Institut Haïtien de Statistique et d’Informatique (IHSI). Arhivirano (PDF) iz originala 6. 11. 2015. g. Pristupljeno 20. 6. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]