Arhimandrit Simeon (Vasiljević)

Simeon (Vasiljević)
Lični podaci
Svetovno ime	Nikola Vasiljević
Datum rođenja	(1919-02-17)17. februar 1919.
Mesto rođenja	Dobrače kod Arilja, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti	13. jul 1986.(1986-07-13) (67 god.)
Mesto smrti	Manastir Studenica kod Kraljeva, SFRJ
Grob	Manastir Studenica kod Kraljeva
iguman Manastira Studenice
Godine	1976—1986
Prethodnik	Julijan Knežević
Naslednik	Jovan Mladenović

Simeon (svetovno Nikola Vasiljević; Dobrače kod Arilja, 17. februar 1919 — Manastir Studenica, 13. jul 1986) bio je srpski arhimandrit i starešina Manastira Studenice.

Biografija

Simeon (Vasiljević) rođen je u Dobrači, kod Arilja, 17. februara 1919. godine. Kršteno mu je ime Nikola. Kao dvanestogodišnjak dopao je u obližnji Manastir Klisuru 1931. godine starešini manastira, jeromonahu ocu Atanasiju Đokiću. Posle dve godine otac Atanasije, videći u Nikoli bistrog i pobožnog dečaka, šalje ga u monašku školu Manastira Visoki Dečani. U međuvremenu, 1934. godine, starešina većine ovčarskih manastira Mitrofan Ivančević bude premešten u Manastir Raču, a otac Atanasije bude premešten iz Klisure i postavljen za starešinu Manastira Sretenja, Trojice i Blagoveštenja u Ovčaru. Tom prilikom jeromonah otac Atanasije dovede sa sobom iz Klisure u Sretenje i Svetu Trojicu i svog dobrog iskušenika Nikolu Vasiljevića, koji je tada već bio đak monaške škole.

Po završetku monaške škole, otac Atanasije Nikolu monaši u malu shimu u Manastiru Sretenju na Veliku subotu 1939. godine i daje mu monaško ime Simeon. Mladi monah simeon, odmah posle rata, nastavlja svoje obrazovanje u Bogosloviji u Rakovici kod Beograda. Po završetku Bogoslovije upisuje se odmah i na Teološki fakultet. U to vreme rukopoložen je za jeromonaha 1952. godine. Po završetku teoloških studija vraća se u svoje bratstvo, u Manastir Trojicu, igumanu Irineju Vasiljeviću, gde ostaje sve do 1964. godine.

Posle smrti igumana oca Vasilija Domanovića, namesnika Manastira Studenice i veoma iskusnog čoveka i duhovnika, 1964. starešina studenički otac Julijan Knežević ostao je sa mladim bratstvom, veoma opterećen rukovođenjem tako velikim manastirom kao što je Studenica. Zbog svega toga episkop žički Vasilije Kostić, u dogovoru sa trojičkim i studeničkim bratstvom, premešta oca Simeona iz Svete Trojice 1964. godine i postavlja ga u Studenici za namesnika manastira. Pored toga, on vrši i dužnost kustosa u Studenici. Time je starešina otac Julijan bio mnogo rasterećen. Otac Simeon uskoro je proizveden u čin protosinđela.

Znajući njegovu iskrenu pobožnost i ljubav prema manastiru i monaštvu, zbog čega se nije primio drugih u crkvi ponuđenih počasnih dužnosti, studenički iguman otac Julijan Knežević, iz bratske ljubavi, ustupio mu je mesto studeničkog igumana i predložio ga da bude izabran za studeničkog administratora. Tako je otac Simeon, trojički monah, postao starešina i arhimandrit manastira Studenice 1976. godine. Takva pojava žrtvene, bratske ljubavi u današnje vreme retko se viđa. Velik je šteta i za Studenicu i, uopšte, za Crkvu i monaštvo, što je ovaj divni trojičko-studenički monah i arhimandrit bio kratkog veka i u svojoj 67-oj godini, 1986. godine, završio svoj život ovde na zemlji. Sahranjen je uz veliki broj prisutnog monaštva, sveštenstva i naroda u Studenici pored groba oca Vasilija Domanovića, brata u Hristu, koga su svi, kao i oca Simu mnogo cenili i voleli.