Pređi na sadržaj

Atentat na Ibarskoj magistrali

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Atentat na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999. godine, je pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, tada jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji.

U isceniranoj saobraćajnoj nesreći poginuli su:

Vuk Drašković koji je prilikom atentata lakše povređen, odmah je optužio tadašnju vlast Slobodana Miloševića za ubistva i atentat na njega.

Preminuli

[uredi | uredi izvor]

Sva četvorica preminulih su bili članovi Srpskog pokreta obnove i najbliži saradnici Vuka Draškovića.

Veselin Bošković rođen je u Bijelom Polju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. Bio je direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Beograda. On je rođeni brat Danice Drašković, supruge lidera SPOa. Sahranjen je na Topčiderskom groblju. Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle uručio je tokom četrdesetodnevnog pomena porodici Veselina Boškovića Orden Svetog Save prvog reda, koji mu je posmrtno dodeljen.[1] U njegovu slavu šahovski klub u Bijelom Polju nosi njegovo ime. U Beogradu se od 2000. godine održava memorijalni šahovski turnir „Veselin Bošković“. Veselin je iza sebe ostavio dve ćerke: Vesnu i Ninu.

Zvonko Osmajlić je rođen 12. septembra 1961. godine u Beranama (Ivangradu). Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture. Bio je reprezentativac Jugoslavije u džudou. Bio je član upravnog odbora i kapiten džudo kluba "Partizan" i direktor Sportsko rekreacionog centra "Tašmajdan". U Beogradu se od 2001. godine održava internacionalni memorijalni džudo turnir „Zvonko Osmajlić“. Zvonko je iza sebe ostavio tri ćerke: Dmitru, Jovanu i Danicu.

Vučko Rakočević je u trenutku pogibije obavljao dužnost upravnika sportske hale „Pionir“. I on je kao i Zvonko bio sportista i osvajač više domaćih titula i medalja na međunarodnim takmičenjima u borilačkim veštinama. Vučko je iza sebe ostavio dvoje dece: ćerku Vasiliju i sina Dušana.

Dragan Vušurović - Gaga je vodio samoposlugu. Gaga je iza sebe ostavio dva sina: Đorđa i Radana. Zvonko, Vučko i Gaga su bili poznati kao "Vukovi telohranitelji". Sahranjeni su jedan kraj drugoga, takođe na Topčiderskom groblju.

Optuženi

[uredi | uredi izvor]

Za ovaj zločin optuženi su:

  • Rade Marković, bivši šef Resora državne bezbednosti Srbije,
  • Milorad Ulemek, bivši komandant JSO,
  • pet članova te jedinice kao neposredni izvršioci,
    • Nenad Bujošević,
    • Nenad Ilić,
    • Duško Maričić,
    • Branko Berček,
    • Leonid Milivojević,
  • Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina,
  • Milan Radonjić, šef beogradskog odeljenja DBa,
  • Branko Đurić, načelnik policije u Beogradu,
  • Dragiša Dinić, načelnik saobraćajne policije, i
  • Vidan Mijailović, pripadnik saobraćajne policije.

Atentat

[uredi | uredi izvor]

Dana 3. oktobra 1999. godine, grupa pripadnika SPOa se uputila na izlet ka Ravnoj gori, kraj Valjeva. Kolona se kretala u tri vozila:

  1. službeni džip predsednika SPOa, u kome su se nalazili vozač Bane, Danica Drašković i savezni poslanik SPOa dr Gordana Aničić
  2. Audi A8, u kome su se nalazili vozač Veselin Bošković i Vuk Drašković
  3. BMV 520, u kome su se nalazili vozač Vučko Rakočević, Zvonko Osmajlić i Dragan Vušurović.

Oko 12 časova i 15 minuta na Audi koji je vozio Veselin Bošković, a u kome se nalazio i Vuk Drašković, iz suprotnog smera, na pravoj deonici Ibarske magistrale u ataru sela Petka kraj Lazarevca, naleteo je kamion marke "Mercedes", natovaren peskom. Prisebnošću Boškovića, Audi nije podleteo pod kamion, ali je od siline udarca završio kraj puta. Bošković je zadobio prelom vrata i preminuo je u lazarevačkoj bolnici. Nedaleko zatim kamion je naleteo na BMV u kome su svi izgoreli na licu mesta. Vozač kamiona je nestao sa mesta udesa.

Suđenje

[uredi | uredi izvor]

Prvo suđenje

Prvo suđenje je počelo sa samo 4 optuženika: Nenad Bujošević i Nenad Ilić kao direktni izvršioci, Rade Marković i Milan Radonjić za pomaganje. Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Miroslav Cvetković je 30. januara 2003. godine donelo, ispostavilo se samo prvu, presudu optuženima. Direktni izvršioci su osuđeni na po 15 godina, Marković na 7, dok je Radonjić oslobođen optužbi. Vrhovni sud Srbije (VSS) je poništio ovu odluku i vratio suđenje na početak.

Drugo suđenje

Na ponovljenom suđenju našla se veća grupa optuženih. Pored optuženih i u prethodnom procesu, ovog puta na optuženičkoj klupi su se našli i Milorad Ulemek, Mihalj Kertes i drugi. Presudom od 29. juna 2005. godine Ulemek i preostala petorica pripadnika JSO su osuđeni na po 15 godina zatvora. Rade Marković je osuđen na 10 godina zatvora, dok su trojica optuženih Kertes, Dinić i Mijailović su osuđeni na 3, 2 odnosno 1 godinu zatvora. Radonjić i Đurić su oslobođeni optužbi. Ovu presudu je obeležilo neobično dugo vreme potrebno za pisanje presude. Sudiji Bojanu Mišiću je bilo potrebno skoro punih pet meseci da izrečenu presudu pretoči u pisanu formu. VSS je 16. maja 2006. godine poništio i ovu odluku.

Treće suđenje

Treće suđenje je ponovo izvođeno pred većem sudije Bojana Mišića. 16. februara 2007. godine doneta je nova presuda. Svi optuženi su osuđeni na iste ili manje kazne u odnosu na prethodnu presudu.

Suđenje pred VSS

Nakon dve ukinute presude Okružnog suda u Beogradu, pred Vrhovnim sudom Srbije u martu 2008. godine je počelo ponovljeno suđenje optuženima. Inače ovo je tek drugi put, u 161 godini postojanja VSS-a da taj sud otvara glavni pretres.[2] Krajem 2009. godine Vrhovni sud Srbije je potvrdio drugostepene presude, koje su postale pravosnažne, bez mogućnosti žalbe, prema kojoj su optuženi osuđeni na sledeće kazne:[3][4]

  • Radomir Marković (načelnik RDB) — 40 godina,
  • Milorad Ulemek Legija (komandant JSO) — 40 godina,
  • Nenad Ilić (pripadnik JSO) — 40 godina,
  • Branko Berček (pripadnik JSO) — 40 godina,
  • Nenad Bujošević (pripadnik JSO) — 35 godina,
  • Dušan Maričić (pripadnik JSO) — 30 godina,
  • Leonid Milivojević (pripadnik JSO) — 30 godina,
  • Mihalj Kertes (direktor Savezne uprave carina) — 1.5 godina,
  • Dragiša Dinić (pripadnik saobraćajne policije) — 10 meseci,
  • Vidan Mijailović (pripadnik saobraćajne policije) — 6 meseci,
  • Milan Radonjić — (načelnik RDB Beograd) — oslobođen
  • Branko Đurić (načelnik policije u Beogradu) — oslobođen.

Izvori

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]