Михаљ Кертес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Михаљ Кертес
Mihalj Kertes.jpg
Михаљ Кертес
Биографија
Датум рођења (1947-08-29)29. август 1947.(71 год.)
Место рођења Бачка Паланка
ФНРЈ
Политичка
партија
Савез комуниста Југославије, Социјалистичка партија Србије, Српска напредна странка

Михаљ Кертес, надимци „Браца“ или „Брацика“, мађарски: Kertész Mihály (рођен 29. августа 1947. у Бачкој Паланци [1]) је био један од блиских сарадника и повереника Слободана Милошевића, током 1990-их. Као дугогодишњи директор Савезне Управе царина Савезне Републике Југославије, Кертес је обезбеђивао логистичку и финансијску подршку за разне тајне операције тадашњег режима. Током прве деценије 21 века, након 5-ог октобра, Кертес је осуђиван, оптуживан или је био сведок у неколико суђења.[2][3]

Биографија[уреди]

Кертес је рођен у Бачкој Паланци од оца Михаља, кројача, и мајке Олге, домаћице. Завршио је основну и средњу школу, као и вишу „Школу за Управљање“, смер социјални рад, у родном граду. Почео је да ради као социјални радник у градској администрацији, постао члан Савеза комуниста Југославије у 1974. На локалном нивоу је напредовао до позиције секретара градског комитета Савеза Комуниста, за кога је постављен 1986. године.[4][5][6] Током трансформације комунистичке партије у Социјалистичку партију Србије, Кертес је постао поборник Милошевићеве политике.

Успон[уреди]

Кертесов успон у високу политику је почео током Антибирократске револуције, устанка против „старог режима“ и подржавајући Милошевићеву политику - започео протесте у Бачкој Паланци и водио протестанте до Новог Сада. Догађај, познат као „Јогурт револуција“, је довео до оставке покрајинског вођства и постављања вођства оданог Милошевићу. Његова изјава „Зашто се ви као Срби плашите Србије, кад се ја као Мађар не плашим?“, га је посебно прославила. [7] Захваљујући тој улози, убрзо је постао члан председништва, и 1990. је изабран за посланика парламента, и то као посланик из Гроцке- београдског приградског насеља где никада није живео-под врло сумњивим околностима. [5]

Након тога је постављен на чело службе Државне безбедности Савезног министарства унутрашњих послова и за помоћника федералног министра иностраних послова Петра Грачанина. [5] Тадашњи премијер Милан Панић га је отерао након инцидента на Лондонској конференцији, када је откривено да је наговорио Владислава Јовановића да носи прислушкивач, да би он могао да прислушкује конференцију. [8] Повезан је са формирањем паравојних формација у Хрватској и Босни и Херцеговини 1992 и 1993. [9]

Врх Кертесове каријере је позиција директора Савезне Управе царина, на коју је постављен 1993, и коју је држао до 2000. Та позиција му је омогућавала да наметне какву год таксу је хтео на увоз и извоз роба, а функција царина је била пуњење државног буџета из сенке. Царине су биле финансијски извор широке лепезе операција, од прања новца у иностраним офшор банкама, до пуњења џепова приватних бизнисмена.[9]. Током своје „владавине“, био је човјек коме је Милошевић неограничено вјеровао, а проглашаван је и богом царине. [8] Корупција, непотизам, кријумчарење и изнуђивање новца су ступили на снагу у царинској служби. Санкције УН-а наметнуте држави су значиле претварање високопрофитног промета роба, посебно дуванских и нафтних производа, у шверц, који је постао привилегија одабраних. Једна од особа који су енормно профитирале од такве ситуације је био и Милошевићев син Марко који је имао суштински монопол над увозом цигарета фирме Филип Морис у Југославију [9] и Мирослав Мишковић[10] власник Делта холдинга. Са своје позиције, Кертес је делио огроман број поклона, углавном возила и луксузне робе, и то неразвијеним селима, разним локалним и државним представницима, те разним припадницима специјалне полиције, војске и паравојних формација. [9]

Током своје политичке каријере, био је човек неограничене власти у свом родном граду Бачкој Паланци. Поред његове (самопризнате) љубави према пецању мрежом и динамитом, остао је упамћен и по вожњи по граду блиндираном лимузином до куће његове мајке. Имао је моћ да отпусти кога год није готивио и да награди лојалне. Од укупно 2.300 запослених у Савезној Управи царина током његовог мандата око 800 је било из његовог родног града. [9]

Пад[уреди]

Након збацивања Милошевића 5. октобра 2000, активисти Демократске опозиције Србије су провалили у централу Управе царина, затекавши Кертеса и сараднике како уништавају документацију. Од ствари нађених у згради су и УСА 1.3 милиона (у разним валутама), 18 фунти дроге, око 50 комада оружја, и 10 блиндираних лимузина. Након кратког притвора, Кертесу је дозвољено да напусти зграду, али је након тога против њега поднето више оптужница. [9]

Након два поновљена суђења, у фебруару 2007, Кертес је осуђен на 2,5 године затвора због обезбеђења возила убицама опозиционих политичара у атентату на Ибарској магистрали 1999. [11]

У септембру 2007. је оптужен за злоупотребу положаја и проневеру. Између осталог, тужилаштво је теретило групу која се састојала од Слободана Милошевића, Јована Зебића и Николу Шаиновића за пренос 38 милиона немачких марака на кипарске банке[12], где им се губи траг. Само се Кертесу суди, јер су Милошевић и Зебић умрли, а Шаиновићу се тренутно суди у Међународном суду за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије у Хагу. [13]

Такође је под истрагом, а спекулише се и да би могао бити потенцијални сведок, у тзв. случају „дуванске мафије“, повезаном са шверцом цигарета у 1990-им. Међу главнооптуженима су Марко Милошевић, Мира Марковић и Станко Суботић. [14]

Извори[уреди]

  1. ^ „The Milosevic charge sheet”. BBC. 2. 4. 2001. Приступљено 7. 9. 2007. 
  2. ^ Кертесу осам година за аферу „Кипар“ („Политика“, 27. децембар 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Кертес: Нисам био ничији потрчко („Блиц“, 9. март 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Lopušina, Marko (2003). Tajni ratnici ex-Jugoslavije. Evro. ISBN 978-86-505-0056-9. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2007. Приступљено 7. 9. 2007. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Zorica Vulić (20. 5. 2000). „Ko je ovaj čovek? Mihalj Kertes” (на језику: Srpski). Glas javnosti (Srbija). Приступљено 7. 9. 2007. 
  6. ^ „Deda Mraz na optužnici” (на језику: Srpski). Danas (Srbija). 19. 3. 2007. Приступљено 7. 9. 2007. 
  7. ^ Hapšenje direktora Savezne uprave carina
  8. 8,0 8,1 „Čudesni svet Bracike Kertesa” (на језику: Srpski). Vreme. 20. 12. 2000. Приступљено 7. 9. 2007. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Michael Dobbs (29. 11. 2000). „Crash of Yugoslavia's Money Man”. Washington Post. 
  10. ^ Викиликс: Мишковић се богатио на несрећи грађана Србије[мртва веза], Приступљено 13. 4. 2013.
  11. ^ „Milosevic commander convicted in '99 attack”. International Herald Tribune. 16. 2. 2007. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2005. 
  12. ^ „Кертесу осам година за аферу „Кипар. Политика Online. 27. 12. 2010. Приступљено 3. 3. 2013. 
  13. ^ „Milosevic Ally’s Trial Opens”. Balkan Investigative Report Network. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2011. Приступљено 22. 03. 2011. 
  14. ^ „U istrazi o duvanskoj mafiji saslušano sedam svedoka”. Danas (Srbija). 15. 8. 2007. Приступљено 7. 9. 2007. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]