Austrofašizam

Austrofašizam (nem. Austrofaschismus) je bila autoritarna vladavina uvedena u Austriji Majskim ustavom iz 1934, koja je prestala da važi pripajanjem novoosnovane Savezne države Austrije nacističkoj Nemačkoj 1938. godine. Bila je zasnovana na vladajućoj stranci Frontu za otadžbinu i paravojnoj miliciji Hajmver. Vođe su bili Engelbert Dolfus i, posle Dolfusovog ubistva, Kurt fon Šušnig, koji su prethodno bili političari Hrišćanske socijalne partije, koja je brzo integrisana u novi pokret.

Austrofašizam, koji je bio nacionalistički nastrojen, bio je u suprotnosti sa austrijskim nacionalsocijalizmom, koji je u osnovi bio pannemački.

Poreklo

Poreklo austrofašističkog pokreta leži u Korneuburškoj zakletvi, deklaraciji koju je objavila hrišćansko-socijalna paravojna organizacije Hajmver 18. maja 1930. Deklaracija je osudila kako „marksističku klasnu borbu” tako i „liberalno-kapitalističke ekonomske strukture”, takođe i eksplicitno odbacila „zapadni demokratsko-parlamentarni system i višepartijsku državu”. Deklaracija je bila uglavnom usmerena na socijaldemokratsku opoziciju, najviše kao odgovor na Linz Program iz 1926, I nije bila doneta samo od organizacije Hajmver već i od mnogih hrićansko-socijalnih političara, postavljajući tako Austriju na put ka autoritativnom sistemu.

Ideološki, austrofašizam je delimično zasnovan na fuziji Italijanskog fašizma i austrijskog političkog katolicizma, obrazložio je Đovani Đentile.

Zastava Fronta za otadžbinu.

Promena u saveznu državu

Izbori u Beču 1932. su doveli do toga da će koalicija hrišćanse socijalne partije, Landbunda, i Hajmvera izgubiti većinu u nacionalnom parlamentu, lišavajući DolFusovu vladu parlamentarne baze. Da bi sprečili gubitak vlasti, vlada je tražila da zameni austrijsku demokratiju autoritarnim sistemom.

Majski ustav

Prvog maja, Dolfusova vlada je proglasila Majski Ustav (Maiverfassung), koji je umanjio izraz Republika i umesto toga kao zvanični naziv države „Savezna Država Austrija” (nem. Bundesstaat Österreich), iako Ustav zapravo umanjuje autonomiju pojedinačnih država. Savezno veće je zadržano, ali samo kao značajno ograničena provera Savezne Vlade.

Elementi austrofašizma

Pravni proces

Nakon što je parlament razrešen, vlada je takođe razrešila Ustavni sud (Verfassungsgerichtshof). Četiri hrišćansko-socijalna člana podnela su ostavku, a vlada je zabranila imenovanje novih sudija, efikasno zatvarajući sud.

U septembru 1923. godine vlada je osnovala koncentracione logore za članove političke opozicije. Socijaldemokrate, socijalisti, komunisti i anarhisti su smatrani kao disidenti, osuđeni na interniranje (logor). Posle Julskog puča 1934. godine, nacionalni socijalisti (nacisti) su redovno inernirani (smeštani u logore). Dana 11. novembra 1933. vlada je ponovo uvela smrtnu kaznu za zločine kao što su ubistvo, podmetanje požara i javno nasilje koje se odnosi na zlonamerno nanošenje štete drugim osobama. U februaru 1934. godine pobuna (nem. Aufruhr) je dodata na listu krivičnih dela. Sudijama je naloženo da će, ako ne sprovedu smrtnu kaznu u roku od tri dana, biti izbačeni sa slučaja i izvedeni pred sudsku porotu.

Obrazovanje

Do 1933. niz zakona je bilo usvojeno, kako bi se obrazovni sistem u Austriji uskladio sa austrofašizmom. Katolička crkva pod novom vladom u stanju je da izvrši značajan uticaj na obrazovnu politiku, koja je prethodno bila sekularizirana. Da bi položio maturau (test potreban za maturu, diplomiranje), student je morao da pohađa časove verske nastave. Obrazovne mogućnosti za žene bile su znatno ograničene pod novim režimom.

Ekonomska politika

Do 1930. spoljna trgovina u Austriju i iz Austrije udaljila se od slobodnog tržišnog sistema i postala je produžetak autokratske vlasti. Glavna ili najveća promena je bila zatvaranje austrijskog tržišta za spoljnu trgovinu zbog Njujorkške berzanske krize 1929. godine.

Nezaposlenost je porasla drastično — za više od 25% između 1932. i 1933. godine. Kao odgovor, vlada je uklonila naknade iz državnog budžeta za nezaposlene.

Kultura

Zvanična kulturna politika austrofašističke vlade je bila afirmacija baroka i drugih „predrevolucionarnih” stilovima. Vlada je ohrabrila kulturno razmišljanje koje podseća na vremena pre Francuske revolucije. Ovo je podsetilo na slike iz „opasnosti sa istoka” – invazija Turaka Osmanlija na Evropu, koja je tada oličena u Sovjetskom Savezu. Na ovaj način, vlada je upozoravala narod protiv „kulturnog boljševizma”, sile za koju se tvrdilo da predstavlja veliku opasnost za Austriju.

Front za otadžbinu

Glavni članak: Otadžbinski front (Austrija)

Front za otadžbinu (nemački: Vaterländische Front, VF) je bila vladajuća politička organizacija austrofašizma. Tvrdili su da je to bio nepristrasan pokret i da ima za cilj da ujedini sve ljude Austrije, prevazilazeći političke i društvene podele.

Ideologija i ideali

Ideologija „Zajednica Naroda" (Volksgemeinschaft) je bila drugačija od ideologije nacionalnih socijalista. Bile su slični po tome što su obe služile ideji da napadnu ideju klasnih sukoba, optužujući levičarstvo za uništavanje individualnosti.

Minimalni antisemitizam

Ne postoji zvanična politika za borbu protiv antisemitizma između 1933. i 1938. Javno nasilje nad Jevrejima je bilo retko.

Kraj režima

Glavni članak: Anšlus

Režim je trajao sve dok je imao naklonost fašističke Italije pod Musolinijem i bio je zaštićen od ciljeva ekspanzionističke nacističke Nemačke. Međutim, kada je Musolini nastojao da okonča međunarodnu izolaciju Italije tako što je formirao savez sa Hitlerom 1938, Austrija je ostala sama da se suoči sa povećanjem nemačkog pritiska.

Reference

Ovaj članak sadrzi informacije koje su prevedene sa članka na engleskom jeziku en:Austrofaschismus. Članak na engleskom jeziku sadrži sledeće izvore:

• Neuhäuser, Stephan (2004). "Wir werden ganze Arbeit leisten"- Der austrofaschistische Staatsstreich 1934. BoD – Books on Demand. ISBN 978-3-8334-0873-1. 
• Emmerich Tálos, Wolfgang Neugebauer: Austrofaschismus. Politik, Ökonomie, Kultur. 1933-1938, Münster, Austria. (5th изд.). 2005. ISBN 978-3-8258-7712-5. 
• Hans Schafranek: Sommerfest mit Preisschießen. Die unbekannte Geschichte des NS-Putsches im Juli 1934. Czernin Publishers, Vienna 2006.
• Hans Schafranek: Hakenkreuz und rote Fahne. Die verdrängte Kooperation von Nationalsozialisten und Linken im illegalen Kampf gegen die Diktatur des 'Austrofaschismus'. In: Bochumer Archiv für die Geschichte des Widerstandes und der Arbeit, No.9 (1988). str. 7. – 45.
• Jill Lewis: Austria: Heimwehr, NSDAP and the Christian Social State (in Kalis, Aristotle A.: The Fascism Reader. London/New York)
• Lucian O. Meysels: Der Austrofaschismus - Das Ende der ersten Republik und ihr letzter Kanzler. Amalthea, Vienna and Munich, 1992
• Erika Weinzierl: Der Februar 1934 und die Folgen für Österreich. Picus Publishers, Vienna 1994
• Manfred Scheuch: Der Weg zum Heldenplatz. Eine Geschichte der österreichischen Diktatur 1933-1938. Publishing House Kremayr & Scheriau, Vienna }-. . 2005. ISBN 978-3-218-00734-4. 

Literatura

• (језик: немачки) Andreas Novak: Salzburg hört Hitler atmen: Die Salzburger Festspiele 1933—1944.. DVA. . Stuttgart. 2005. ISBN 978-3-421-05883-6. 
• (језик: немачки) David Schnaiter: Zwischen Russischer Revolution und Erster Republik. Die Tiroler Arbeiterbewegung gegen Ende des "Großen Krieges".. Grin Verlag, Ravensburg. . 2007. ISBN 978-3-638-74233-7.  . . ISBN 978-3-638-74233-7. 

Spoljasnje veze

• (jezik: nemački) no-racism.net // Austrofaschismus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2017)
• (jezik: nemački) Der austrofaschistische Staatsstreich 1934 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. novembar 2005)