Pređi na sadržaj

Autohtoni narodi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Predstavnica jednog od autohtonih naroda Evrope, Laponaca, Aili Keskitalo – predsednica Parlamenta Laponaca u Norveškoj od 2005. do 2007. godine
Predstavnik autohtonog naroda Navaho, kauboj koji jaše konja, Dolina spomenika u Arizoni
Predstavnici Inuita (Eskima) na tradicionalnim sankama za pse vodiče (kamutik) u Kejp Dorsetu, Nunavut, Kanada
Predstavnici jednog od autohtonih naroda Indije, Kond
Predstavnica naroda Ati, jednog od autohtonih naroda Filipina na ostrvu Panaj
Benito Huarez – prvi predsednik Meksika iz čistokrvne autohtone porodice (Zapoteci)
Predstavnik naroda Ainu, oko 1880. godine

Autohtoni narodi, poznati i kao domorodački i urođenički narodi ili starosedeoci,[1][2][3] su narodi koji su naseljavali svoju zemlju pre dolaska doseljenika iz drugih krajeva sveta.[4][5][6] Termin starosedeoci prvi su, u njegovom modernom kontekstu, upotrebili Evropljani, koji su ga koristili da bi razlikovali starosedelačke narode Amerike od evropskih doseljenika u Americi i od Afrikanaca koji su dovedeni u Ameriku kao porobljeni narod. Termin je možda prvi upotrebio u ovom kontekstu ser Tomas Braun 1646. godine, koji je izjavio „i iako u mnogim delovima trenutno postoje rojevi crnaca koji služe pod Špancima, ipak su oni prevezeni iz Afrike, od Kolumbovog otkrića; i nisu autohtoni ili pravi starosedeoci Amerike."[7][8]

Narodi se obično opisuju kao „autohtoni“ kada održavaju tradiciju ili druge aspekte rane kulture koja je povezana sa prvim stanovnicima datog regiona.[9] Ne dele svi autohtoni narodi ovu karakteristiku, jer su mnogi usvojili suštinske elemente kolonizatorske kulture, kao što su odeća, religija ili jezik. Autohtoni narodi mogu biti naseljeni u datom regionu (sedentarni), pokazivati nomadski način života na velikoj teritoriji ili biti preseljeni, ali su generalno istorijski povezani sa određenom teritorijom od koje zavise. Autohtona društva se nalaze u svim naseljenim klimatskim zonama i kontinentima sveta osim Antarktika.[10] Postoji oko pet hiljada autohtonih nacija širom sveta.[11]

Domovine autohtonih naroda su istorijski kolonizovane od strane većih etničkih grupa, koje su kolonizaciju opravdavale verovanjima u rasnu i versku superiornost, korišćenjem zemljišta ili ekonomskim mogućnostima.[12] Hiljade autohtonih naroda širom sveta trenutno žive u zemljama u kojima nisu većinska etnička grupa.[13] Autohtoni narodi se i dalje suočavaju sa pretnjama svom suverenitetu, ekonomskom blagostanju, jezicima, načinima znanja i pristupu resursima od kojih zavise njihove kulture. Ujedinjene nacije, Međunarodna organizacija rada i Svetska banka definisale su prava starosedelaca u međunarodnom pravu.[14] UN su 2007. godine izdale Deklaraciju o pravima autohtonih naroda (UNDRIP) kako bi usmerile nacionalne politike država članica na kolektivna prava autohtonih naroda, uključujući njihova prava na zaštitu svoje kulture, identiteta, jezika, ceremonija i pristup zapošljavanju, zdravstvo, obrazovanje i prirodni resursi.[15]

Procene ukupne globalne populacije autohtonih naroda obično se kreću od 250 miliona do 600 miliona.[16] Zvanične oznake i terminologija ko se smatra autohtonim se razlikuju od zemlje do zemlje. U naseljenim državama koje su kolonizirali Evropljani, kao što su Amerika, Australija, Novi Zeland i Okeanija, status starosedelaca se generalno neproblematično primenjuje na grupe koje direktno potiču od naroda koji su tamo živeli pre naseljavanja Evrope. U Aziji i Africi, gde živi većina autohtonih naroda, brojevi o starosedelačkom stanovništvu su manje jasni i mogu dramatično da variraju pošto države imaju tendenciju da potcenjuju populaciju autohtonih naroda ili ih definišu različitom terminologijom.[17]

Terminologija

[uredi | uredi izvor]

U međunarodnom pravu ne postoji jasna opšteprihvaćena definicija pojma autohtoni narodi zbog niza razloga: oni su pripadnici različitih rasa, kultura, jezičkih grupa, religija, i žive gotovo na svim naseljenim kontinentima; oni su u različitim fazama društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Kao rezultat toga, oni imaju različite potrebe, interesovanja, težnje i zahteve. Organizacija Ujedinjenih nacija u ime Specijalnog izvestioca po pitanju diskriminacije starosedelaca za Potkomisiju OUN-a o sprečavanju diskriminacije i zaštitu manjina Hozea Martineza Koboa, daje sledeću radnu definiciju:[18]

Autohtoni narodi su oni narodi koji imaju istorijski kontinuitet sa društvima koja su postojala na teritoriji ovih naroda pre invazije i kolonizacije, i koji sebe smatraju različitim od ostalih delova društva koje danas preovladava na tim teritorijama ili njihovim delovima. Danas čine ne dominantni deo društva i odlučni su da očuvaju, razvijaju i prenesu budućim generacijama teritorije predaka, i etnički identitet, kao osnovu njihovog kontinuiranog postojanja kao naroda, u skladu sa svojim sopstvenim kulturnim obrascima, društvenim ustanovama i pravnim sistemom.

Autohtoni narodi žive u svim delovima sveta: to su, na primer, Evenki na Dalekom istoku, Eskimi i Aleuti u polarnom delu Severne Amerike i na Dalekom istoku, Laponci u Skandinaviji i na Poluostrvu Kola, Maori na Novom Zelandu, Indijanci u Americi. Na svim delovima sveta ih ima oko 300 miliona ljudi.[4][19]

Izraz "autohtoni narodi" (engl. Indigenous peoples) uključen je u leksikonu[4] međunarodnog prava, a koristi se u raznim dokumentima OUN-a[20] i drugih međunarodnih organizacija. U zakonodavstvu Ruske Federacije koristi se termin "autohtoni narodi" i "mali narodi". Reči i izrazi, "starosedeoci"[21], "autohtoni"[22][23], " starosedeoci ", "domoroci" je semantički sličan terminu "urođenici", ali u zakonskim dokumentima se ne koristi.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Tokom kolonizacije sveta, koja je počela u 15. veku i trajala sve do 20. veka, većina autohtonih naroda, a naročito malobrojnih autohtonih naroda sveta, ispostavilo se, bila je pod pretnjom izumiranja. Autohtoni narodi kako je zapisano u rezoluciji 61/295 Generalne skupštine UN-a od 13. septembra 2007. godine, „bili su žrtve istorijske nepravde nastale zbog, između ostalog, kolonizacije i njihove lišenosti svojih zemalja, teritorija i resursa što im otežava sprovođenje, njihovog prava na razvoj u skladu sa svojim potrebama i interesima”.[20]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „APA Style - Racial and Ethnic Identity”. Section 5.7 of the APA Publication Manual, Seventh Edition. Associated Press. 2019-11-01. Pristupljeno 2022-02-03. „Racial and ethnic groups are designated by proper nouns and are capitalized. ... capitalize terms such as “Native American,” “Hispanic,” and so on. Capitalize “Indigenous” and “Aboriginal” whenever they are used. Capitalize “Indigenous People” or “Aboriginal People” when referring to a specific group (e.g., the Indigenous Peoples of Canada), but use lowercase for “people” when describing persons who are Indigenous or Aboriginal (e.g., “the authors were all Indigenous people but belonged to different nations”” 
  2. ^ „Reporter's Indigenous Terminology Guide”. The Native American Journalists Association. Arhivirano iz originala 2018-11-16. g. Pristupljeno 2022-02-02. 
  3. ^ „NAJA AP Style Guide”. The Native American Journalists Association. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 2022-02-02. 
  4. ^ a b v Korennыe narodы // Эnciklopedičeskiй slovarь эkonomiki i prava. — 2005.
  5. ^ Autohtoni narodi Bolьšaя юridičeskaя эnciklopediя — Knižnый mir, 2010. (jezik: ruski)
  6. ^ „Indigenous definition”. Merriam-Webster. 2021. 
  7. ^ Mathewson, Kent (2004). „Drugs, Moral Geographies, and Indigenous Peoples: Some Initial Mappings and Central Issues”. Dangerous Harvest: Drug Plants and the Transformation of Indigenous Landscapes. Oxford University Press. str. 13. ISBN 978-0-19-514319-5. „As Sir Thomas Browne remarked in 1646, (this seems to be the first usage in its modern sense).” 
  8. ^ Browne, Sir Thomas (1646). „Pseudodoxia Epidemica, Chap. X. Of the Blackness of Negroes.”. University of Chicago. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  9. ^ „Who are the indigenous and tribal peoples?”. www.ilo.org. 22. 7. 2016. 
  10. ^ Acharya, Deepak and Shrivastava Anshu (2008): Indigenous Herbal Medicines: Tribal Formulations and Traditional Herbal Practices, Aavishkar Publishers Distributor, Jaipur, India. ISBN 978-81-7910-252-7. str. 440.
  11. ^ LaDuke, Winona (1997). „Voices from White Earth: Gaa-waabaabiganikaag”. People, Land, and Community: Collected E.F. Schumacher Society Lectures. Yale University Press. str. 24—25. ISBN 978-0-300-07173-3. 
  12. ^ Miller, Robert J.; Ruru, Jacinta; Behrendt, Larissa; Lindberg, Tracey (2010). Discovering Indigenous Lands: The Doctrine of Discovery in the English Colonies. Oxford: Oxford University Press. str. 9—13. ISBN 978-0-19-957981-5. 
  13. ^ Taylor Saito, Natsu (2020). „Unsettling Narratives”. Settler Colonialism, Race, and the Law: Why Structural Racism Persist (eBook). NYU Press. ISBN 978-0-8147-0802-6. „...several thousand nations have been arbitrarly (and generally involuntarily) incorporated into approximately two hundred political constructs we call independent states...” 
  14. ^ Sanders, Douglas (1999). „Indigenous peoples: Issues of definition”. International Journal of Cultural Property. 8: 4—13. S2CID 154898887. doi:10.1017/S0940739199770591. 
  15. ^ Bodley 2008, str. 2
  16. ^ Muckle, >:>Robert J. (2012). Indigenous Peoples of North America: A Concise Anthropological Overview. University of Toronto Press. str. 18. ISBN 978-1-4426-0416-2. 
  17. ^ McIntosh, Ian (septembar 2000). „Are there Indigenous Peoples in Asia?”. Cultural Survival Quarterly Magazine. 
  18. ^ Study of the Problem of Discrimination Against Indigenous Populations, p. 10, Paragraph 25, 30 July 1981, UN EASC
  19. ^ Saamы v Finlяndii // Saamskoe narodnoe sobranie. — Kemiяrvi, Publikaciя Saamskogo narodnogo sobraniя, 1999.
  20. ^ a b Rezolюciя GAO 61/295
  21. ^ Aborigenы // Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя: V 66 tomah (65 t. i 1 dop.) / Gl. red. O. Ю. Šmidt. — 1-e izd. — M.: Sovetskaя эnciklopediя, 1926—1947.
  22. ^ Avtohronы // Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя: V 66 tomah (65 t. i 1 dop.) / Gl. red. O. Ю. Šmidt. — 1-e izd. — M.: Sovetskaя эnciklopediя, 1926—1947.
  23. ^ Avtohtonы, v эtnografii // Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). — SPb., 1890—1907.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Autohtoni narodi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аутохтони_народи&oldid=28494551”