Balet

Scena iz baleta „Don Kihot”

Balerine na slici Edgara Dega

Balet

Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300—1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (fr. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje. Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i kostimima.

Iako se smatra da je balet muzičko-scensko delo koje se koristi samo pokretom, sve češće je da se uz orkestarsku muziku koristi i solističko ili horsko pevanje (npr. balet Grk Zorba poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa).

Vrste i forme baleta

Kao i ostali plesovi, balet može biti grupni nastup ili solo izvođenje. Postoje baleti s radnjom ili bez nje, te i muzika programska ili apsolutna. Igrači katkad tumače i apsolutnu muziku programski. Sadržaj jednog baleta (npr. Petruška Stravinskog) se može uporediti sa operom. Radnja se najradije odvija tako da dolazi do smenjivanja solističkih partija, dueta (fr. pas de deux) i grupnih nastupa. Kao epizoda, balet se javlja i u operi, bilo bez ikakve veze s radnjom (kao u Travijati Đuzepea Verdija) bilo da je utkan u zbivanje (na primer Bahanal u Vagnerovom Tanhojzeru).

Balet kao temeljni plesni pokret

Balet je jedna od najstarijih plesnih tehnika koja je temelj svim ostalim plesnim stilovima. Balet karakterišu stroge forme tela i otvoreni položaj stopala, što znači da je cela noga zarotirana iz kuka prema spolja za 90 stupnjeva. Baletna tehnika ne poznaje upotrebu sile i naglih pokreta. Svi pokreti moraju biti kontrolisani i ne smeju se izvoditi sa zgrčenim mišićima, već istegnutim u daljinu. Elementi koji se uvežbavaju su veliki i mali čučnjevi, istezanje i dizanje nogu, rad stopala, različiti nagibi i rotacije tela, različite vrste okreta (piruete) i skokova koji se mogu izvoditi iz velikoga ili malog čučnja, s obe ili jedne noge i sl.

Balet nije samo za profesionalce, već je i izvrsna aktivnost za rekreativce. Razlika između rekreativnog i profesionalnog bavljenja plesom je samo u tome što rekreativci izvode manje komplikovane elemente. Rekreativci takođe ne moraju da imaju stepen otvorenosti do punih 90 stepeni, već onoliko koliko to dopuštaju individualne prirodne predispozicije tela.

Razvoj baleta

Baletne cipele En pointe.

Prvi počeci savremenog baleta javljaju se u Italiji u 15. veku odakle sredinom 16. veka prelaze u Francusku. Balet se usavršio u Francuskoj, odakle se proširio i u druge zemlje. U početku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igrači, a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta.

Osnivanjem baletskih škola, od 1661. godine počinje istorija klasičnog profesionalnog baleta u kome se insistira na čistoti pokreta i virtuozitetu, izražajnosti, pantomimi i lirskoj osećajnosti. To je zamenilo dotadašnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igračke radnje. Romantični balet, inspirisan bajkama i legendama, interpretiran je klasičnom baletskom tehnikom u koju sve više ulaze elementi temperamentnih narodnih igara.

Do 1720-ih godina balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope.

Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamenjene nežnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku pačke. Uvođenje špic-patika u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je balerinama da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji.

Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. On traži slobodnije i bogatije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Početkom 20. veka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike. Koristeći estetske komponente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek: od igračkog egzibicionizma preko usavršavanja klasičnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideološkom sadržinom.

Zvanja baletskih umetnika

• Primabalerina asoluta - najviše zvanje za interpretatorku klasičnog baleta, dodeljeno nekoliko puta u istoriji baletske umetnosti

Bojana Žegarac i Konstantin Kostjukov

• Primabalerina (žene) / prvak baleta (muškarci) - najkvalitetniji solisti trupe, koji igraju uloge prvog faha
• Solista - baletski umetnik (umetnica) koji izvodi prve i druge uloge u predstavama ili solističke deonice (numere)
• Ansambl (muški i ženski) - baletski igrači koji igraju zajedničke scene, bez pojedinačnih deonica

Termini u baletu

• Koreografija - igračka umetnost u celini koju izvodi igrač (balerina/baletan) ili formacija - grupa plesača.
• Divertisman - koncertni program sastavljen od igara različitih po žanru i karakteru.

Tehničke metode baletske nastave

Postoji šest široko korišćenih, međunarodno priznatih metoda za podučavanje ili studiranje baleta. Ove metode su francuska škola, Vaganova metoda, Ceketijev metod, Burnonvilov metod, metoda Kraljevske akademije plesa (engleski stil) i Balančinova metoda (američki stil). Mnogo više škola tehnike postoji u raznim zemljama.

Iako su deca predškolskog uzrasta unosan izvor prihoda za baletski studio, nastava baleta generalno nije prikladna za malu decu. Početna instrukcija zahteva da se stoji mirno i koncentriše na držanje, a ne na ples. Zbog toga mnogi baletski programi istorijski nisu primali učenike do otprilike 8 godina. Kreativno kretanje i nezahtevni predbaletski časovi se preporučuju kao alternativa za decu.

Francuski metod

Festival cveća

Francuski metod je osnova svake baletske obuke. Kada je Luj XIV 1661. godine stvorio Kraljevsku akademiju plesa, pomogao je u stvaranju kodifikovane tehnike koju i danas koriste oni koji se bave ovom profesijom, bez obzira na to koje metode obuke se pridržavaju. Francuska škola je posebno revitalizovana pod Rudolfom Nurejevom, tokom 1980-ih. Njegov uticaj je revitalizovao i obnovio poštovanje prema ovom stilu, i drastično je oblikovao balet u celini. Zapravo, francuska škola se sada ponekad naziva škola Nurejev. Francuski metod često karakteriše tehnička preciznost, fluidnost i gracioznost, i elegantne, čiste linije. Za ovaj stil se često koristi brz rad nogu kako bi se ostavio utisak da izvođači lagano lebde po sceni. Dva važna zaštitna znaka ove tehnike su specifičan način na koji se izvode port de bras i epaulement, zaokruženiji nego kada se igra u ruskom stilu, ali ne tako zaokružen kao danski stil.

Najpoznatiji i najizvođeniji klasični baleti

Scena iz baleta „Labudovo jezero”

„Labudovo jezero”, „Uspavana lepotica”, „Romeo i Julija”, „Don Kihot”, „Pepeljuga”, „Petruška”, „Ohridska legenda” i mnogi drugi.

• Baletski kompozitori
  • Petar Iljič Čajkovski
    • Labudovo jezero
    • Krcko Oraščić
    • Uspavana lepotica
  • Adolf Adam
    • Žizela
  • Čezare Punji
    • Esmeralda
  • Ludvig Minkus
    • Don Kihot
    • Bajadera
  • Leo Delib
    • Kopelija
    • Silvija
  • Mikis Teodorakis
    • Grk Zorba

Balet u Srbiji

• Stevan Hristić
  • Ohridska legenda
• Zoran Mulić
  • Večiti mladoženja
  • Izbiračica

Literatura

• Wulff, Helena (1998). Ballet Across Borders: Career and Culture in the World of Dancers. Oxford: Berg. ISBN 978-1-85973-998-3. 
• Anderson, Jack (1992). Ballet & Modern Dance: A Concise History (2nd izd.). Princeton, NJ: Princeton Book Company, Publishers. ISBN 978-0-87127-172-3. 
• Au, Susan (2002). Ballet & Modern Dance (2nd izd.). London: Thames & Hudson world of art. ISBN 978-0-500-20352-1. 
• Bland, Alexander (1976). A History of Ballet and Dance in the Western World. New York: Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-53740-1. 
• Darius, Adam Arabesques Through Time. Harlequinade Books. 2007. ISBN 978-951-98232-4-9. , Helsinki.
• Gordon, Suzanne (1984). Off Balance: The Real World of Ballet. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-023770-4. 
• Kant, Marion (2007). Cambridge Companion to Ballet. Cambridge Companions to Music (1st izd.). Cambridge,UK: Cambridge University Press, Publishers. ISBN 978-0-521-53986-9. 
• Kirstein, Lincoln; Stuart, Muriel (1952). The Classic Ballet. New York: Alfred A Knopf. 
• Lee, Carol (2002). Ballet In Western Culture: A History of its Origins and Evolution. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-94256-0. 
• Andre, Paul; Arkadyev, V (1999). Great History of Russian Ballet: Its Art & Choreography. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza) (1999).
• Caddy, Davinia. (2012). The Ballets Russes and Beyond: Music and Dance in Belle-Epoque Paris. Cambridge: Cambridge University Press.
• Cohen, Selma Jeanne, ur. (1998). International Encyclopedia of Dance. New York: Oxford University Press. 
• Cross, Samuel H. (1944). „The Russian Ballet Before Dyagilev”. Slavonic and East European Review. American Series. 3 (4): 19—49. JSTOR 3020187. doi:10.2307/3020187. 
• Ezrahi, Christina (2012). Swans of the Kremlin: Ballet and Power in Soviet Russia.  (University of Pittsburgh Press); examines the resilience of artistic creativity in a history of the Bolshoi and Marinsky/Kirov ballets
• Franko, Mark (1993). Dance as Text: Ideologies of the Baroque Body. Cambridge: Cambridge University Press. 
• Homans, Jennifer (2010). Apollo's Angels: A History of Ballet. New York: Random House. .
• Johnson, Alfred Edwin (1913). The Russian Ballet.  (Houghton Mifflin) online
• Kassing, Gayle. (2007). History of dance: an interactive arts approach.. Champaign, IL: Human Kinetics. ISBN 9780736060356. 
• Lifar, Serge (1954). A history of Russian ballet from its origins to the present day. . (Hutchinson)
• McGowan, Margaret M. (1978). L'art du ballet de cour en France, 1581–1643. Paris: Centre National de la Recherche Scientifique. 
• Propert, Walter Archibald (1972). The Russian Ballet in Western Europe, 1909-1920.  B. Blom
• Roslavleva, Natalia (1966). Era of the Russian Ballet,. New York: E. .P. Dutton & Co., Inc.
• Sadie, Stanley, ur. (1992). The new Grove dictionary of opera (4 volumes). London: Macmillan. ISBN 978-1-56159-228-9. 
• Surit͡s, E. I͡A, and E. I︠A︡ Surit︠s︡. (1990) Soviet Choreographers in the 1920s (Duke Univ Press, 1990).
• Wiley, Roland John (1990). A century of Russian ballet: documents and accounts, 1810-1910.  (Oxford University Press)
• Chantrell, Glynnis, ur. (2002). The Oxford Essential Dictionary of Word Histories. New York: Berkley Books. ISBN 0-425-19098-6. 

Spoljašnje veze

• Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Ballet”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.