Banovina Srbija

Mapa koja pokazuje predlog za formiranje Banovine Srbije

Banovina Srbija je naziv za predloženu novu administrativnu jedinicu Kraljevine Jugoslavije. Stvaranje ove banovine predloženo je nakon formiranja Banovine Hrvatske 1939. godine. Međutim, zbog okupacije i podele Jugoslavije od strane Sila Osovine 1941. godine, predlog o stvaranju Banovine Srbije nikada nije realizovan.

Predlog

Posle stvaranja Banovine Hrvatske 1939. godine, postavilo se pitanje političkog položaja srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji, tako da su neki srpski intelektualci (na primer članovi Srpskog kluba) i političari (uključujući i neke članove jugoslovenske vlade, kao na primer Dragišu Cvetkovića) predložili i planirali stvaranje Banovine Srbije (ili Srpske banovine), u koju bi ušla područja postojećih banovina: Vrbaske, Drinske, Dunavske, Moravske, Zetske i Vardarske. Organizacija predložene Banovine Srbije bila bi slična organizaciji Banovine Hrvatske, a sedište bi joj bilo u Skoplju.

Sadržina Sporazuma kojim je stvorena Banovina Hrvatska, izazvala je brojne i vrlo žestoke reakcije skoro svih zainteresovanih strana. Preovlađujuće mišeljenje među Srbima bilo je da su Hrvati, nedemokratskim postupkom i bez pravih srpskih predstavnika, dobili preveliku teritoriju na štetu srpskih nacionalnih prostora i preširoke kompetencije na štetu interesa državne celine. Dok su, međutim, jedni verovali da sporazum treba revidirati izdvajanjem srezova sa srpskom većinom, drugi su pristajali da ga prihvate kao „svršen čin” pod uslovom da celokupna preostala teritorija, izuzev Dravske banovine, bude omeđana kao srpska jedinica. U takvoj situaciji i Jugoslovenska demokratska stranka odustala je od predloga o Bosni i Hercegovini kao četvrtoj federalnoj jedinici.

Demografija

Prema jugoslovenskom popisu iz 1931. godine, postojeće banovine čija bi teritorija, prema predlogu, bila uključena u Banovinu Srbiju, imale su sledeći sastav stanovništva:

• Vrbaska banovina: 1.037.382, od čega 600.529 pravoslavnih hrišćana
• Drinska banovina: 1.534.739, od čega 992.924 pravoslavnih hrišćana
• Dunavska banovina: 2.387.295, od čega 1.393.269 pravoslavnih hrišćana
• Moravska banovina: 1.435.584, od čega 1.364.490 pravoslavnih hrišćana
• Zetska banovina: 925.516, od čega 516.490 pravoslavnih hrišćana
• Vardarska banovina: 1.574.243, od čega 1.046.039 pravoslavnih hrišćana
• Ukupno: 8.894.759, od čega 5.913.741 pravoslavnih hrišćana

Vidi još

• Istorija Srbije
• Kraljevina Jugoslavija
• Banovina Hrvatska
• Banovina Slovenija

Literatura

• Vucinich, Wayne S. (1969). Contemporary Yugoslavia: Twenty Years of Socialist Experiment. University of California Press. str. 31—. GGKEY:5JR74ERLNET. 
• Group, Gale; Sachs, Moshe Y. (1984). Worldmark Encyclopedia of the Nations. Gale Group. str. 102. 
• Arnez, John A. (1958). Slovenia in European Affairs: Reflections on Slovenian Political History. League of CSA. str. 70. 
• Zbornik Matice srpske za istoriju, Tomovi 59-60. Matica srpska. 1999. str. 134. 
• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72. 
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41. 
• Radojević, Mira (1995). „Sporazum Cvetković-Maček i Bosna i Hercegovina”. Bosna i Hercegovina od srednjeg veka do novijeg vremena. Beograd: Istorijski institut SANU. str. 123—133. 
• Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73. 
• Radojević, Mira (2014). Istorija. Beograd: Klett. ISBN 978-86-7762-579-5.