Зетска бановина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зетска бановина

Locator map Zeta Banovina in Yugoslavia 1929-1939.svg
Положај Зетске бановине
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља  Краљевина Југославија
Главни град Цетиње
Становништво 925.516 (1931)
Друштво
Званични језици српско-хрватско-словеначки
Религија православље, ислам, католицизам
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине бановина
Титула владара бан
Владар Крста Смиљанић
Оснивање 1929.
Престанак 1941.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg Зетска област (Краљевина СХС) НР Црна Гора (ДФ Југославија) Flag of Montenegro (1946–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg Дубровачка област (Краљевина СХС) ФД Србија (ДФ Југославија) Flag of Serbia (1946–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg Мостарска област (Краљевина СХС) ФД Босна и Херцеговина (ДФ Југославија) Flag of Bosnia and Herzegovina (1943–1992).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg Сарајевска област (Краљевина СХС) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Civil Flag of Banovina of Croatia.svg
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg Ужичка област (Краљевина СХС) Независна Држава Црна Гора Flag of Montenegro (1905–1918, 1941–1944).svg
Flag of Yugoslavia (1918–1943).svg Рашка област (Краљевина СХС) Краљевина Албанија Flag of Albania (1939–1943).svg
Независна Држава Хрватска Flag of Independent State of Croatia.svg
Краљевина Италија Flag of Italy (1861–1946).svg
Портал:Историја
Карта Зетске бановине (1931).
Карта Зетске бановине (1937).

Зетска бановина је била бановина (покрајина, регија) у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године.

Границе[уреди]

Ова бановина је обухватала територије које је Краљевина Црне Горе 1918. г унела у састав Краљевине Србије пре формирања Краљевине СХС, као и територију Дубровачке републике и Боке, али и залеђа Дубровника у Херцеговини (Невесиње, Требиње, Гацко, све до Фоче на север) као и Косово и Метохију све до Косовске Митровице, Србице и Ораховца на истоку, већи део Рашке области (Новопазарског санџака) коју је ослободила Србија у рату 1912. године као и вароши Рашку и Ушће. Добила је име по реци Зети, чији је слив у Средишту ове административне области, а које је било у употреби и у средњем веку и односило се на просторе данашњу Црну Гору. Административно средиште Зетске бановине је било Цетиње.

1939. године, када је формирањем Бановине Хрватске Влада Југославије на челу с Кнезом Павлом испуњавала великохрватске жеље зарад мира у Држави и од Зетске бановине одвајају западни делови без неких оправданих аргумената и припајају новоформираној Бановини Хрватској. С обзиром да је у том делу од Пељешца, укључујући и Дубровник до ,Бока которске само забележено присуство Хрвата, али не и њихова већина да би се оправдала таква граница. Уосталом и логичније је да Дубровчани своје административне потребе овбављају на Цетињу (удаљеном 100 км), него у Загребу (400км ваздушном линијом, односно 600км путем). С обзиром на кратко трајање и карактер бановина као административних области, овој промени границе није дата битна историјска важност.

Други светски рат[уреди]

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Зетску бановину. Неколико мањих подручја око Боке которске су анексирана од стране фашистичке Италије, док је остатак постао дио окупационе зоне Италије у Црној Гори и Албанији. Источна подручја су постала део окупацијске зоне нацистичке Немачке у Србији, док су западна подручја припојена Независној Држави Хрватској.

Банови[уреди]

Банови Зетске бановине у периоду 1929—1941. су били:[1]

Портрет Ред Име и презиме
(Датум рођења и смрти)
Почетак мандата Крај мандата Странка
Крста Смиљанић, као ђ-штаб. пуковник.JPG
1. Крста Смиљанић
(1868—1944)
9. октобар
1929
1931
Урош Круљ.JPG
2. Урош Круљ 1931 1932
Алекса Станишић.png 3. Алекса Станишић 1932 1934
4. Мујо Сочица 1934 1936
Петар Иванишевић.jpg 5. Петар Иванишевић 1936 1939
Божидар Крстић.jpg 6. Божидар Крстић 1939 1941
Ђенерал Ђукановић 1942.jpg
7. Блажо Ђукановић
(1883—1943)
1941 17. април
1941

Демографија[уреди]

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[2] (по вероисповести)
вера број верника
православна
516.490
римокатоличка
92.165
евангелистичке
208
остале хришћанске
337
исламска
315.677
без конфесије
639
УКУПНО
925.516

Управна подручја[уреди]

Срезови са подручја Зетске бановине:

-

Референце[уреди]

Литература[уреди]