Зетска бановина

Зетска бановина
1929.—1941.
Положај Зетске бановине
Главни град	Цетиње
Регија	Балкан
Земља	Краљевина Југославија
Становништво	925.516 (1931)
Догађаји
Статус	бивша покрајина
Владавина
• Облик	бановина
бан
•	Крста Смиљанић
Историја
• Успостављено	1929.
• Укинуто	1941.
Претходник Следбеник Зетска област (Краљевина СХС) Дубровачка област (Краљевина СХС) Мостарска област (Краљевина СХС) Сарајевска област (Краљевина СХС) Ужичка област (Краљевина СХС) Рашка област (Краљевина СХС) НР Црна Гора (ДФ Југославија) ФД Србија (ДФ Југославија) ФД Босна и Херцеговина (ДФ Југославија) Бановина Хрватска (Краљевина Југославија) Независна Држава Црна Гора Краљевина Албанија Независна Држава Хрватска Краљевина Италија

Зетска бановина је била бановина у Краљевини Југославији од 1929. до 1941. године.

Границе

Ова бановина је обухватала територије које је Краљевина Црне Горе 1918. г унела у састав Краљевине Србије пре формирања Краљевине СХС, као и територију Дубровачке републике и Боке, али и залеђа Дубровника у Херцеговини (Невесиње, Требиње, Гацко, све до Фоче на север) као и Косово и Метохију све до Косовске Митровице, Србице и Ораховца на истоку, већи део Рашке области (Новопазарског санџака) коју је ослободила Србија у рату 1912. године као и вароши Рашку и Ушће. Добила је име по реци Зети, чији је слив у Средишту ове административне области, а које је било у употреби и у средњем веку и односило се на просторе данашњу Црну Гору. Административно средиште Зетске бановине је било Цетиње.

Године 1939, када је формирањем Бановине Хрватске Влада Југославије на челу с Кнезом Павлом испуњавала великохрватске жеље зарад мира у Држави и од Зетске бановине одвајају западни делови без неких оправданих аргумената и припајају новоформираној Бановини Хрватској. С обзиром да је у том делу од Пељешца, укључујући и Дубровник до ,Бока которске само забележено присуство Хрвата, али не и њихова већина да би се оправдала таква граница. Уосталом и логичније је да Дубровчани своје административне потребе обављају на Цетињу (удаљеном 100 км), него у Загребу (400км ваздушном линијом, односно 600км путем). С обзиром на кратко трајање и карактер бановина као административних области, овој промени границе није дата битна историјска важност.

Други светски рат

Године 1941, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале Зетску бановину. Неколико мањих подручја око Боке которске су анексирана од стране фашистичке Италије, док је остатак постао дио окупационе зоне Италије у Црној Гори и Албанији. Источна подручја су постала део окупацијске зоне нацистичке Немачке у Србији, док су западна подручја припојена Независној Држави Хрватској.

Банови

Седиште Зетске Бановине, данас зграда Министарства културе Црне Горе

Банови Зетске бановине у периоду 1929—1941. су били:

Портрет	Ред	Име и презиме (Датум рођења и смрти)	Почетак мандата	Крај мандата	Странка
	1.	Крсто Смиљанић (1868—1944)	9. октобар 1929	1931
	2.	Урош Круљ	1931	3. јул 1932
	3.	Алекса Станишић	3. јул 1932	1934
	4.	Мујо Сочица	1934	1936
	5.	Петар Иванишевић	1936	1939
	6.	Божидар Крстић	1939	1941
	7.	Блажо Ђукановић (1883—1943)	1941	17. април 1941

Демографија

Карта Зетске бановине (1931).

Карта Зетске бановине (1937).

Попис становништва Краљевине Југославије 1931. (по вероисповести)
вера	број верника
православна	516.490
римокатоличка	92.165
евангелистичке	208
остале хришћанске	337
исламска	315.677
без конфесије	639
УКУПНО	925.516

Управна подручја

Срезови са подручја Зетске бановине:

-

Андријевички срез, Барски срез, Бјелопољски срез, Берански срез, Билећки срез, Бококоторски срез, Гатачки срез, Даниловградски срез,

Дежевски срез, Дренички срез, Дубровачки срез, Ђаковички срез, Источки срез, Колашински срез, Љубињски срез, Милешевски срез,

Митровички срез, Невесињски срез, Никшићки срез, Нововарошки срез, Пећки срез, Пљеваљски срез, Подгорички срез, Подримски срез,

Прибојски срез, Сјенички срез, Студенички срез, Требињски срез, Фочански срез, Цетињски срез, Шавнички срез, Штавички срез.

Литература

• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.