Bezendorfer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bezendorfer
Podružnica
DelatnostMuzički instrumenti
Osnovano1828. god.; pre 196 godina (1828)
OsnivačiIgnjac Bezendorfer
SedišteBeč, Austrija
ProizvodiKlaviri
Veb-sajtwww.boesendorfer.com

Bezendorfer (nem. Bösendorfer) je brend klavira austrijskog proizvođača klavira L. Bezendorfer Klavirfabrik GmbH (nem. L. Bösendorfer Klavierfabrik GmbH). Kompanija je od 2008. godine podružnica u stopostotnom vlasništvu Korporacije Jamaha.[1] Bezendorfer brend je originalan po svojim modelima klavira sa 97 i 92 dirke pored instrumenata sa standardnim klavijaturama sa 88 dirki.

Istorija kompanije[uredi | uredi izvor]

Ignjac Bezendorfer, osnivač kompanije

Kompaniju je osnovao Ignjac Bezendorfer 1828. godine.[2]

Godine 1830. Bezendorfer je dobio status zvaničnog proizvođača klavira kod cara Austrije.[3]

Ignjacov sin Ludvig Bezendorfer (1835–1919) preuzeo je kontrolu 1859. godine, a od 1860. je poslovao iz novih prostorija.[4] Ludvig Bezendorfer je otvorio koncertnu dvoranu Sala Bezendorfer (nem. Bösendorfer-Saal) koja je između 1872. i 1913. godine, bila je jedna od vodećih koncertnih dvorana u Beču.[5]

Kompaniju Bezendorfer je 1909. kupio Karl Huterštraser, a 1931. su je preuzeli njegovi sinovi Aleksandar i Volfgang.[6]

Godine 1966, Korporacija Jasper (kasnije preimenovana u Kimbal Internacional), matična kompanija Kimbal Pianosa, preuzela je kontrolu nad Bezendorferom.[7]

Godine 2001. Bezendorfer se vratio u austrijske ruke, kada ga je kupila BAVAG PSK Grupa.[8]

Dana 21. decembra 2007. BAVAG je potpisao ugovor o prodaji 100% Bezendorfera Korporaciji Jamaha.[9]

Bezendorfer nastavlja da pravi ručno rađene klavire u istoj bečkoj fabrici. Skoro 300 komada vrhunskih klavira se proizvodi svake godine.[10]

Karakteristike klavira[uredi | uredi izvor]

Najstariji sačuvani četvrtasti klavir Bezendorfera iz 1828. godine.

Bezendorfer je bio pionir u proširenju tipične klavijature od 88 dirki, kreirajući Imperijal Grand (Model 290), koji ima 97 dirki (osam oktava). Feručo Buzoni je prvobitno naručio ovu inovaciju 1909. godine kao deo prilagođenog klavira, pošto je želeo da transkribuje komad za orgulje koji se proteže do C ispod standardne klavijature.[11] Ova inovacija je funkcionisala tako dobro da je ovaj klavir dodat redovnoj ponudi proizvoda i brzo je postao jedan od najtraženijih modela klavira. Zbog uspeha Modela 290, dodatne žice su dodate još nekim Bezendorferovim modelima klavira, poput Modela 225, koji ima 92 dirke. Dodatna dirke, na kraju basa klavijature, prvobitno su bile sakrivene ispod panela sa šarkama postavljenim između konvencionalnog niskog A klavira i levog krajnjeg obraza kako bi se sprečilo da ih slučajno udarite tokom sviranja; noviji modeli su izostavili ovaj uređaj i jednostavno imaju gornju površinu dodatnih gornjih dirki obojenih u mat crnu umesto bele boje kako bi se razlikovali od standardnih 88 dirki.[12]

Klavir Bezendorfer, model 214CS

Bezendorferov zvuk se obično opisuje kao tamniji ili bogatiji od čistijeg, ali sa manje punog zvuka od drugih klavira, poput Stajnvej i sinovi ili Jamaha. Na Imperijal Grand modelima Bezendorfera, ovaj karakterističan tonski kvalitet delimično proizilazi iz devet dodatnih bas nota ispod donjeg A. Ove dodatne dirke su prvobitno dodate da bi pijanisti mogli da sviraju Buzonijeve transkripcije orgulja J. S. Baha, što je zahtevalo 32′ bas cevi (obično sviraju na pedalnim orguljama). Pošto vrlo malo druge muzike direktno koristi dodatne žice, one obično doprinose zvučnom karakteru klavira, ne direktnim sviranjem, već putem simpatične rezonancije, kada se udare druge žice u klaviru, dajući tonu dodatni volumen. Štaviše, bas note Bezendorfera, uključujući i dodatne bas dirke, veoma su moćne i daju dodatni volumen.

Bezendorfer Kun (nem. Bösendorfer Kuhn) klaviri dolaze sa 10 Svarovski kristala od olovnog stakla umetnutih duž čelične konstrukcije. Kun model od milion dolara ima 72 kristala instalirana ispod žica.

Kapo d'astro šipka koja se može ukloniti nalazi se preko gornja dva (visoka) dela ploče od livenog gvožđa

Obod Bezendorfer klavira je izgrađen sasvim drugačije od onog kod svih drugih Grand modela. Umesto furnira savijenih oko forme, obod je izrađen u čvrstim profilima smrče i spojen zajedno. Smrča bolje prenosi zvuk nego što ga reflektuje. Ovo je možda razlog zašto Bezendorferi imaju tendenciju da imaju delikatnije visoke tonove i bas koji karakteriše osnovni ton više od viših harmonika.[13] Postoje i dve druge karakteristike Bezendorfera koje poseduje još samo par drugih brendova klavira:

  1. kapo d'astro traka, koja se može ukloniti u visokim tonovima, koja olakšava rekonstrukciju instrumenta i koja obezbeđuje veće akustičko odvajanje od ploče, čime smanjuje tonske apsorpcije;
  2. jedno-žičanost, koja daje svakoj žici sopstvenu čiodu na ploči umesto da je povezuje sa susednom žicom. Ovaj dizajn može malo poboljšati stabilnost podešavanja i predstavlja prednost u slučaju kidanja žice.[14]

Najnoviji razvoj u Bezendorfer asortimanu je CEUS sistem za reprodukciju digitalnih klavira, koji uključuje kompjuterski kontrolisan mehanizam koji snima performanse na digitalni medijima za skladištenje (magnetni disk ili memorijski čipovi) i reprodukuje ga. Neophodna oprema se može ugraditi na većinu Bezendorfer klavira. Time se omogućava direktno snimanje komada dok se svi podaci o aktivnosti klavijature snimaju kao .boe fajl.[15] Bezendorfer koristi svoj vlastiti digitalni format za snimanje pokreta dirki i pedala kao digitalne datoteke.

Bezendorfer modeli danas[uredi | uredi izvor]

Bozendorfer danas pravi osam modela klavira od 155 sm do 290 sm dužine i dva vertikalna klavira,120 sm i 130 sm visine. Imperijal Grand je jedan od najvećih klavira na svetu.[16] Svaki numerički Bezendorferov model direktno odgovara svojoj dužini u santimetrima. Na primer, model 170 je dugačak 170 santimetara. Sledeće tabele opisuju trenutne Bezendorfer modele:[17]

Veliki klaviri[uredi | uredi izvor]

Model Dužina Dirki
155 155 sm 88
170 VC 170 sm 88
185 VC 185 sm 88
200 200 sm 88
214 VC 214 sm 88
225 225 sm 92
230 VC 230 sm 88
280 VC 280 sm 88
290 Imperijal 290 sm 97

Uspravni klaviri[uredi | uredi izvor]

Model Visina Dirke
120 120 sm 88
130 130 sm 88

Serije Konzervatori[uredi | uredi izvor]

Kako bi privukao šire tržište, Bezendorfer je dizajnirao Serije Konzervatori (CS) za škole i univerzitete koji nisu mogli priuštiti Bezendorferove standardne crne modele klavira. Proizvodnja dva klavira serije CS je brža i jeftinija, i tako čini ove klavire pristupačnijim od standardnih modela. Kućišta i ramovi su satenski, a ne uglačani.[18][19]

Specijalna i ograničena izdanja[uredi | uredi izvor]

Bezendorfer je proizveo veliki broj specijalno dizajniranih klavira nazvanih po poznatim kompozitorima kao što su Franc Šubert, Frederik Šopen i Franc List, kao i klavire dizajnirane za posebne prilike, kao što su 170. i 175. godišnjica kompanije Bezendorfer.[20]

SE reprodukujući klavir[uredi | uredi izvor]

U vreme vlasništva Kimbal nad brendom Bezendorfera, kompanija je napravila i prodala mali broj klavira za automatsku reprodukciju 290SE.[21] Oznaka 'SE' se odnosila na Štanke Endžiniring (nem. Stahnke Engineering), čiji je osnivač, Vejn Štanke, izmislio ovaj mehanizam. Model 290 je bio opremljen elektronikom i mehanikom za snimanje na magnetnu traku i reprodukciju putem elektro-mehaničkog aktiviranja klavira. Nakon objavljivanja operativnog sistema Mikrosoft Vindous 3.1, 290SE je mogao da se priključi na lični kompjuter radi snimanja, uređivanja i reprodukcije. Sistem 290SE je postao prvi komercijalno dostupan kompjuterski kontrolisani „klavir za sviranje“ koji je mogao precizno da reprodukuje i note i intenzitet sviranja izvođača. Ovaj sistem nije dalje razvijan, niti je patentiran zbog visoke cene. Konkurenti su ubrzo predstavili patentirane tehnologije reprodukcije klavira kao što je Jamaha Disklavier iz 1982. godine.[22]

Trideset sedam modela SE je proizvedeno između 1984. i 1986. godine, uključujući klavire 225SE, 275SE i 290SE Imperijal. U opsegu 290, ovo je uključivalo neke konverzije od 290 do 290SE, dok su jednu trećinu proizvodnje činili 290SE.

Dizajnerski modeli[uredi | uredi izvor]

Bezendorfer proizvodi ograničen broj Artisan modela godišnje, od kojih je svaki dostupan za naručivanje samo tokom kalendarske godine u kojoj je razvijen. Primer dizajnerskog modela je Bezendorfer Svarovski Kristal Grand klavir. Tri od ovih specijalnih klavira proizvedeni su 2003. godine u čast Bezendorferove 175. godišnjice. Svako kućište klavira je optočeno sa 8000 kristala i slojeva zlata.[23] [24]

Tri značajna arhitekta koji su dizajnirali modele klavira Bezendorfer su Teofil Frajher fon Hanzen (1866), Jozef Hofman (1909) i Hans Holajn (1990). Postojala su samo dva modela Hans Holajn 225 proizvedena 1990. godine; jedan se može naći u salonu hotela Grand Bohemian u Orlandu na Floridi.[25]

Pijanisti koji su svirali na Bezendorfer klavirima[uredi | uredi izvor]

Franc List drži koncert za cara Franca Jozefa na Bezendorfer klaviru

Među prvim umetnicima koji su bili povezani sa Bezendorferom bio je Franc List, koji je bar jednom izneo mišljenje da su Bezendorfer i Behštajn klaviri jedini instrumenti koji mogu da izdrže njegovu izuzetno moćnu svirku, iako je kupio i zvanično odobrio klavire Stajnvej i sinovi. Čuveni američki kompozitor i dirigent dvadesetog veka Leonard Bernštajn takođe je svirao na Bezendorferu. Još jedan veliki pijanista koji je zagovarao Bezendorfer klavire bio je Vilhelm Bakhaus.

U svojim memoarima, Artur Rubinštajn pripoveda da je insistirao na Behštajn klaviru umesto Bezendorferu, pre svog solističkog nastupa u Austriji. Nakon nastupa, tadašnji šef kompanije Bezendorfer došao je u bekstejdž da upozna ovog mladog umetnika koji je odbio da svira klavir koji je veoma cenio njegov ruski imenjak Anton Rubinštajn. Artur Rubinštajn tvrdi da je nakon tog susreta uvek tražio Bezendorfere klavire kada je nastupao u Austriji. Oba Rubinštajna su svirali klavire Stajnvej i sinovi u Sjedinjenim Državama.

Krajem 1970-ih, nakon koncerta održanog u Beču, džez pijanista Oskar Peterson obratio se svom impresariju Normanu Grancu sa rečima: „Prokletstvo, Normane, gde ide ova kutija? I ja moram da imam tako nešto!" Takva je bila njegova reakcija kada je svirao klavir modela Bezendorfer 290.[26] Muzičar/komičar Viktor Borge je takođe svirao na Bezendorfer klavirima.[27]

Zapaženi pijanisti koji su svirali Bezendorfer klavire:[uredi | uredi izvor]

  • Ruski pijanista Svjatoslav Rihter (koji je u kasnijim godinama izabrao da promoviše Jamahu tvrdeći da ima poželjniji zvuk i kontrolu klavira).[28]
  • Mađarski pijanista Andraš Šif.
  • Austrijski pijanista Alfred Brendel.
  • Italijanski pijanista Arturo Benedeti Mikelanđeli.
  • Američka fri džez pijanistkinja Sesil Tejlor.
  • Američka kantautorka Tori Ejmos.[29]
  • Nemački pijanista Volfgang Rubsam.
  • Austrijski pijanisti Fridrih Gulda, Valter Klien i Pol Badura-Škoda.[30]
  • Britanski pijanisti Lion Mekoli i Mark Gaser.[31]
  • Irski pijanista Džon O'Konor.
  • Ukrajinska pijanistkinja Valentina Lisica.
  • Džez pevačice/pijanistke Nina Simone i Širli Horn svirale su na Bezendorferu mnogo puta tokom svoje karijere.
  • Džez pijanista Kit Džaret je izveo solo improvizacije u Kelnskoj operi (Keln, 24. januar 1975) na Bezendorferu. Džaret je 1981. počeo da koristi klavire Stajnvej i sinovi.[32]

Neki izvođači popularne muzike koji su svirali na Bezendorfer klavirima:[uredi | uredi izvor]

  • Peter Bence je koristio Bezendorfer 290 Imperial za snimanje obrade pesme "Afrika" grupe Toto.
  • Ričard Klajderman je koristio Bezendorfer za svoje snimke.
  • Elvis Kostelo u svom albumu Otkucaj sat (Punch the Clock).
  • Oskar Peterson je koristio Beyendorfer skoro isključivo od 1977. do 2006. godine.
  • Brajan Mej i Fredi Merkjuri iz grupe Kvin su koristili Bezendorfer klavir u pesmi Flaš.
  • Piter Gabrijel u svom albumu Ap.
  • Rik Rajt je svirao na Bezendorferovom klaviru pesmu „Ludi dijamant (Deo 8)“ (engl. Shine On You Crazy Diamond) sa albuma Pink Flojd, Voleo bih da si tu.
  • Rodžer Voters je odabrao Bezendorferov klavir na diskovima Dezert Ajland Disks.
  • Rik Estli je svirao na klaviru Bezendorfer u video klipu Plači za pomoć (engl. Cry for Help).
  • Grčki kompozitor Vangelis koristio je Bezendorferov klavir na svojim albumima Nebo i pakao (1975) i Kina (1979).
  • Pevačica i tekstopisac Tori Amos je snimala i bila na turneji isključivo sa Bezendorferovim klavirima od 1993. godine.[33]
  • Metju Belami iz rok grupe Muze koristi Bezendorfer.[34]
  • Pit Taunsend iz rok benda D Hu je svirao velikog Bezendorfera u pesmi "Ko si ti" (engl. Who Are You).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Yamaha History”. Yamaha Corporation. Pristupljeno 2014-02-24. 
  2. ^ „Yamaha calls the tune in fight for pianos”. The Times. London: Times Online. 26. 11. 2007. Pristupljeno 2014-02-24. 
  3. ^ Palmieri, Robert (11. 9. 2003). The Piano: an Encyclopedia. New York City: Routledge. ISBN 978-0415937962. 
  4. ^ „History”. Bösendorfer. Pristupljeno 2014-02-24. 
  5. ^ „History - About - Bösendorfer”. www.boesendorfer.com. Pristupljeno 2021-03-09. 
  6. ^ „Heritage and History: The Story of Bosendorfer - Yamaha Music London”. www.yamahamusiclondon.com. Pristupljeno 2021-03-09. 
  7. ^ „Heritage and History: The Story of Bosendorfer - Yamaha Music London”. www.yamahamusiclondon.com. Pristupljeno 2021-03-09. 
  8. ^ „History”. Bösendorfer. Pristupljeno 2014-02-24. 
  9. ^ g_fasol (2007-12-21). „Yamaha acquires Bösendorfer Klavierfabrik GmbH”. Europe-Japan (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-09. 
  10. ^ „History - About - Bösendorfer”. www.boesendorfer.com. Pristupljeno 2021-03-09. 
  11. ^ „Model 290 Imperial”. Bosendorfer. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  12. ^ Moog, Robert A.; Rhea, Thomas L. (1990). „Evolution of the Keyboard Interface: The Bosendorfer 290 SE Recording Piano and the Moog Multiply-Touch-Sensitive Keyboards”. Computer Music Journal. 14 (2): 52. ISSN 0148-9267. doi:10.2307/3679712. 
  13. ^ Fine, Larry (2007). 2007–2008 Annual Supplement to The Piano BookNeophodna slobodna registracija. Brookside Press. str. 31. ISBN 978-1-929145-21-8. Pristupljeno 25. 1. 2008. 
  14. ^ Fine, Larry (2001). The Piano Book. Brookside Press. str. 103. ISBN 1-929145-01-2. 
  15. ^ „CEUS digital grand piano reproduces virtuosity and emotion”. Bösendorfer. Arhivirano iz originala 12. 3. 2013. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  16. ^ „Bösendorfer Standard Models”. Bösendorfer. Pristupljeno 2014-02-24. 
  17. ^ „Bösendorfer Klaviere und Konzertflügel. Pure Emotion.”. www.boesendorfer.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-10. 
  18. ^ Fine, Jarrett & Gilbert 2000, str. 102–103
  19. ^ Fine 2010, str. 82
  20. ^ „Limited Edition”. Bösendorfer. Arhivirano iz originala 11. 11. 2013. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  21. ^ Palmieri, Robert (11. 9. 2003). The Piano: an Encyclopedia. New York City: Routledge. ISBN 978-0415937962. 
  22. ^ „Development of Yamaha Products”. Yamaha. Pristupljeno 2014-02-24. 
  23. ^ „Special and Designer Models”. Bösendorfer. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  24. ^ „Photo Finish”. Honolulu Star Bulletin. 12 (5). 5. 1. 2007. Arhivirano iz originala 7. 10. 2008. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  25. ^ Kunz 2002, str. 213
  26. ^ „IN MEMORIAM Oscar Emmanuel Peterson – (August 25, 1925 to December 23, 2007) Bösendorfer grieves for a friend...” (Saopštenje). Bösendorfer. 28. 11. 2007. Arhivirano iz originala 3. 1. 2011. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  27. ^ „He Introduced Me To The Bosendorfer Imperial: Victor Borge”. company7.com. Pristupljeno 2014-02-24. 
  28. ^ „Richter – The Enigma (DVD)”. Ciao!. 22. 5. 2005. Arhivirano iz originala 13. 7. 2012. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  29. ^ „A wonderful piano evening in Farmingdale” (Saopštenje). Bösendorfer. Arhivirano iz originala 30. 8. 2014. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  30. ^ „Reference List”. Bösendorfer. Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 2014-02-24. 
  31. ^ „Piano Transport”. maestro.net. 9. 2. 2003. Pristupljeno 2014-02-24. 
  32. ^ „Keith Jarrett – Steinway & Sons”. steinway.com. Pristupljeno 2016-03-23. 
  33. ^ „Bösendorfer Pianos - Fine investments as both a musical instrument and a work of art”. 
  34. ^ Matt Bellamy decided on Boesendorfer

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fajn, Lari (2007). 2007–2008 Godišnji dodatak knjizi klavira.
  • Fajn, Lari (2001). Knjiga o klaviru.
  • Kunc, Johanes (2002). Bezendorfer: Živa legenda.
    • (Kunz, Johannes (2002). Bösendorfer: A Living Legend. Molden Publishing Co. ISBN 3-85485-080-8)
  • Rajnhard Engel, Marta Halpert (2002). Luksuz iz 2. bečkog okruga. Od dizajnerskih lampi do koncertnih klavira - tradicionalno i moderno iz ruku majstora.
    • (Reinhard Engel, Marta Halpert: Luxus aus Wien 2. Von der Designerlampe bis zum Konzertflügel - Traditionelles und Modernes aus Meisterhand. Czernin, Wien. 2002. ISBN 3-7076-0142-0.).
  • Ingrid Haslinger (1996). Mušterija - Car. Istorija nekadašnjeg dobavljača Habzburškog dvora.
    • (Ingrid Haslinger: Kunde – Kaiser. Die Geschichte der ehemaligen k. u. k. Hoflieferanten. Schroll, Wien. 1996. ISBN 3-85202-129-4.).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fine, Larry; Jarrett, Keith; Gilbert, Douglas R. (2000). The Piano Book: Buying & Owning a New Or Used Piano. Brookside Press. str. 102—103. ISBN 978-1-929145-01-0. 
  • Fine, Larry (2010). Acoustic and Digital Piano Buyer. Brookside Press. str. 82. ISBN 978-1-929145-35-5. 
  • Kunz, Johannes (2002). Bösendorfer — A Living Legend. Molden Publishing Co. str. 213. ISBN 3-85485-080-8. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Безендорфер&oldid=27678400”