Berta Morizo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berta Morizo
Berta Morizo, portret koji je uradio Eduar Mane, 1872
Lični podaci
Datum rođenja(1841-01-14)14. januar 1841.
Mesto rođenjaBurž, Francuska
Datum smrti2. mart 1895.(1895-03-02) (54 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Berta Morizo (franc. Berthe Morisot; Burž, 14. januar 1841 — Pariz, 2. mart 1895) je bila impresionistički slikar i jedina žena koja je izlagala na „prvoj izložbi impresionista“ 1874. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Morizo je rođena u Buržeu, u Francuskoj u uspešnoj buroanskoj porodici. Ona kao i njena sestra Edma Morizo odlučuju da postanu slikarke; kada Berta uveri roditelje u ozbiljnost odluke, nailazi na negodovanje. Njeni roditelji nisu želeli da im ćerke budu slikari.

Sa svojih 20 godina sreće i sprijateljuje se sa važnim slikarom pejžaza, pripadnikom Barbizonske škole, Kamij Koroom. Stari slikar je počeo da uči Bertu i njenu sestru osnovama slikanja, ali ih osim toga i predstavio drugim slikarima i učiteljima. Pod Koroovim uticajem, Morizo počinje da se ograničava samo na slikanje u prirodi. Kao studenti umetnosti Berta i Edma počinju da rade zajedno, sve dok se Edmina karijera kao slikarke nije završila sa njenom udajom, posle koje ubrzo dobija decu kojima se potpuno posvećuje nemajući više vremena za intenzivno slikanje kao što je imala Berta. Sačuvana pisma između dve sestre i danas pokazuje ljubav i razumevanje, i jedinstvenu vezu koju su imale između sebe, ali i praćeno Bertinim kajanjem zbog daljine između njih, kao i zbog Edminog odustajanja od umetnosti. Edma do kraja života nastavlja da podržava Bertinu umetnost, i tako porodice dve sestre ostaće bliske do kraja.

Morizo je prvo izlaganje imala na Pariskom salonu 1864. s pojavljivanjem dva slikara pejžaza, a zatim je redovno nastavila izlagati u Salonu sve do 1874. godine, kada je učestvovala u prvoj impresionističkoj izložbi.

Oko 1867. Morizo upoznaje Eduard Manea. On razvija posebno interesovanje za Bertu, što dokazuju brojni portreti uključujući u to čak i portret Berte Morizo u crnom šalu dok je u žalosti zbog očeve smrti. Prijateljstvo među njima počinje da se javlja: Mane ju je čak jednog dana poklonio nogare za slikanje kao božićni poklon. Takođe se i dobrovoljno javlja u prenošenju njenih radova u salon, urgirajući na razne načine kada nije postojalo srestava da se normalno transportuju. Jednom se desilo da Mane pogrešno shvatio jedno od Morizovih standardnih samokritika kao dozvolu da na njenim platnima doda ispravke, što je Mane i uradio na Bertino zaprepašćenje. Mada je tradicionalno Mane viđen kao učitelj dok je Morizo bila njegov pristalica, postoje dokazi da je ta veza bila drugačija i obostrana. Dosta Maneovih slika i potezi četkica pokazuje da je kao što je Morizo bila pod Maneovim uticajem, tako je i Mane bio pod Morizinim uticajem. Određene Bertine kompozicije, kao i imitaciju njenog stila zrače njegovim delima, dok je Morizo od Monea razvila takozvani umetnički karakter. Morizo je bila ta koja je naterala Manea da se oproba u slikanju u prirodi, uvodeći ga pritom u krug slikara koji su nazivali sebe impresionistima.

Godine 1874 Morizo se udaje za Maneovog brata Ežena. Imali su samo jedno dete, ćerku Žili.

Letnji dan Berta Morizo, oko 1879

Morizo, zajedno sa Kamij Pisaro, su bili jedini slikari koji su izlagali na svim originalnim impresionističkim izlaganjima.

Kao i njena savremenica u godinama koje dolaze Meri Kasat, tako i Berta Morizo je najčešće uzimala teme dece, majki, kao i porodičnih scena. Okarakterisana i prihvaćena kao impresionista, i kao član "haute bourgeoisie", Morizo je slikala sa iskustvom i dnevnom navikom teme komfora, svakodnevnice i imtimnosti života porodice.

Berta Morizo umire 2. marta, 1895. u Parizu gde biva pokopana na groblju Cimetière de Passy. Na njenoj umrlici pisalo je da je „bez zanimanja“.

Njene slike se prodaju i do preko 4 miliona dolara u SAD.

Glavni periodi stvaralaštva[uredi | uredi izvor]

Obuka, 1857–1870[uredi | uredi izvor]

Teško je ući u trag fazama Morizoove obuke i navesti tačne uticaje na njen rad jer nikada nije bila zadovoljna svojim radom i uništila je skoro sva umetnička dela koja je proizvela pre 1869. Njen prvi učitelj, Džofri-Alfons Čokarni, naučio ju je osnovama crtanja. Posle nekoliko meseci, Morizo je počela da pohađa časove koje je predavao Gišar. U ovom periodu crtala je uglavnom antičke klasične figure. Kada je Morizo izrazila svoje interesovanje za slikarstvo na otvorenom, Gišard ju je poslao da prati Koroa i Udinoa. Slikajući na otvorenom, koristila je akvarele koji su laki za nošenje. U to vreme i Morizot se zainteresovala za pastel.[1]

Akvareli, 1870–1874[uredi | uredi izvor]

Tokom ovog perioda, Morizo je i dalje bilo teško slikanje ulja na platnu, i uglavnom je radila akvarele. Njen izbor boja je prilično uzdržan; međutim, delikatno ponavljanje nijansi davalo je uravnotežen efekat. Zbog specifičnosti akvarela kao medija, Morizo je uspela da stvori prozirnu atmosferu i lagan dodir, koji doprinose svežini u njenim slikama.[2]

Impresionizam, 1875–1885[uredi | uredi izvor]

Pošto je postala sigurniji u slikanju ulja na platnu, Morizo je istovremeno radila ulja, akvarele i pastele, kao i Dega. Slikala je veoma brzo, ali je radila mnogo skica kao pripremu, tako da je mogla da naslika „usta, oči i nos jednim potezom kista“. Napravila je bezbroj studija o svojim predmetima, koji su bili izvučeni iz njenog života, tako da se prilično upoznala sa njima. Kada je postalo nezgodno slikati na otvorenom, visoko dovršeni akvareli urađeni u pripremnim fazama omogućili su joj da kasnije nastavi da slika u zatvorenom prostoru.[3]

Preokret, 1885–1887[uredi | uredi izvor]

Posle 1885. u njenim umetničkom radu počinje da dominira crtež. Morizo je aktivno eksperimentisao sa ugljem i olovkama u boji. Njeno oživljavanje interesovanja za crtanje motivisali su njeni prijatelji impresionisti, poznati po zamućenim oblicima. Morizo je u ovom periodu stavila naglasak na pojašnjenje forme i linija. Pored toga, na nju su uticali fotografija i japanski stil. Ona je usvojila stil postavljanja predmeta dalje od centra kompozicije od japanskih grafika tog vremena[4]

Sinteza, 1887–1895[uredi | uredi izvor]

Morizo je počela da koristi tehniku kvadrature tačno prepiše svoj crtež na platno. Koristeći ovu novu metodu, Morizo je bila u mogućnosti da kreira kompozicije sa komplikovanijom interakcijom između figura. Naglasila je kompoziciju i forme dok su njeni impresionistički potezi i dalje ostali. Njena originalna sinteza impresionističkog dodira sa širokim potezima i odsjajima svetlosti, kao i grafički pristup jasnim linijama, učinili su njena kasna dela prepoznatljiva.[5]

Stil i tehnika[uredi | uredi izvor]

Pošto je bila umetnica, slike su joj muški kritičari često označavali kao pune „ženskog šarma“, zbog njihove elegancije i lakoće. Godine 1890, Morizo je u beležnici zapisala o njenoj borbi da bude shvaćena ozbiljno kao umetnica: „Mislim da nikada nije postojao muškarac koji je tretirao ženu kao ravnopravnu i to je sve što bih tražila, jer znam da ja vredim koliko i oni“. Njeni lagani potezi četkicom često su dovodili do toga da kritičari koriste glagol „effleurer“ (lagano dodirnuti, četkati o) da opišu njenu tehniku. U svom ranom životu, Morizo je slikala na otvorenom kao drugi impresionisti da bi tragala za istinom u posmatranju.[6] Oko 1880. počela je da slika na negrundovanim platnima — tehnikom sa kojom su Mane i Eva Gonzales takođe eksperimentisali u to vreme[7] — i njen rad kistom je postao opušteniji. Godine 1888–89, njeni potezi četkicom prešli su od kratkih, brzih poteza do dugih, vijugavih poteza koji definišu formu.[8] Spoljne ivice njenih slika često su ostajale nedovršene, omogućavajući platnu da se vidi i povećavajući osećaj spontanosti. Posle 1885. radila je uglavnom od preliminarnih crteža pre nego što je počela da slika ulja.[9] Često je istovremeno radila uljanim bojama, akvarelima i pastelom i skicirala koristeći različite medije za crtanje. Njena dela su skoro uvek malih razmera.

Morizo stvara osećaj prostora i dubine upotrebom boja. Iako je njena paleta boja bila donekle ograničena, njeni kolege impresionisti su je smatrali virtuoznom koloristom.[10] Obično je ekspanzivno koristila belu da stvori osećaj transparentnosti, bilo da se koristi čistu bela ili da je meša sa drugim bojama. Na njenoj velikoj slici Trešnja, boje su življe, ali ipak naglašavaju formu.[10]

Inspirisana Manetovim crtežima, svela je upotrebu boje na minimum kada je konstruisala motiv. Odgovarajući na eksperimente Manea i Edgara Dega, Morizo je koristio jedva obojenu belu boju da uskladi slike. Kao i Dega, igrala se sa tri medija istovremeno na jednoj slici: akvarelom, pastelom i uljanim bojama. U drugoj polovini svoje karijere učila je od Renoara oponašajući njegove motive.[11] Takođe je delila interesovanje za održavanje ravnoteže između gustine figura i atmosferskih osobina svetlosti sa Renoarom u njenim kasnijim radovima.[12]

Teme[uredi | uredi izvor]

Slikala je ono što je doživljavala svakodnevno. Većina njenih slika uključuje scene porodice, dece, dama i cveća, koje prikazuju kakav je bio život žena krajem devetnaestog veka. Umesto da prikaže javni prostor i društvo, Morizo je preferirala privatne, intimne scene.[13] Ovo odražava kulturna ograničenja njene klase i pola u to vreme. Kao i koleginica impresionistkinja Meri Kasat, fokusirala se na domaći život i portrete u kojima je mogla da koristi porodicu i lične prijatelje kao modele, uključujući svoju ćerku Džuli i sestru Edmu. Stenografski prikaz njenog svakodnevnog života odaje snažnu nadu da će zaustaviti prolazni protok vremena.[13] Slikanjem cveća, koristila je metafore da proslavi ženstvenost.[14] Pre 1860-ih, Morizo je slikala predmete u skladu sa školom Barbizona pre nego što se okrenuo prizorima savremene ženstvenosti.[15] Slike poput Kolevke (1872), na kojima je prikazala aktuelne trendove za dečiji nameštaj, odražavaju njenu osetljivost na modu i oglašavanje, što bi bilo očigledno njenoj ženskoj publici. Njeni radovi takođe uključuju pejzaže, baštenske postavke, scene čamca i teme dosade ili muke.[13] Kasnije u svojoj karijeri Morizo je tretirala ambicioznije teme, kao što su aktovi.[16] U svojim kasnijim radovima, često se pozivala na prošlost kako bi se prisetila uspomena iz svog ranijeg života i mladosti i svojih preminulih saputnika.[13]

Impresionizam[uredi | uredi izvor]

Žitno polje, v. 1875, Muzej Orse

Prvi put je izlagala u Francuskom salonu sa dvadeset tri godine, 1864. godine, kada je izložila dve pejzažne slike. Nastavila je da redovno izlaže u Salonu, uz opšte pozitivne kritike, sve do 1873. godine, godinu dana pre prve izložbe impresionista. Izlagala je sa impresionistima od 1874. godine, a izložbu je propustila tek 1878. kada joj se rodila ćerka.[17]

Navodna privrženost impresionista svetlim bojama, senzualnim površinskim efektima i prolaznim čulnim percepcijama navela je brojne kritičare da retrospektivno tvrde da je ovaj stil, nekada prvenstveno bojno polje bezbrižnih, borbenih muškaraca, bio inherentno ženstven i najprikladniji za slabije temperamente žena, one manjih intelektualnih sposobnosti i većeg senzibiliteta.[18]

Tokom Morizoove izložbe 1874. sa impresionistima, kao što su Mone i Mane, kritičar Le Figaroa Albert Volf primetio je da se impresionisti sastoje od „pet ili šest ludaka od kojih je jedna žena... [čija] se ženska gracioznost održava usred izliva ludi um“.[19]

Njena zrela karijera počela je 1872. godine. Njen rad je podržavao trgovac Duran-Ruel. On je kupio dvadeset i dve slike. Kritičar za Le Temps ju je 1877. opisao kao „jednu pravu impresionistkinju u ovoj grupaciji“.[20] Odabrala je da izlaže pod punim devojačkim prezimenom umesto da koristi pseudonim ili svoje bračno ime.[21] Kako su se njena veština i stil poboljšali, mnogi su počeli da preispituju svoje mišljenje o Morizo. Na izložbi iz 1880. godine, mnogi kritičari su ocenile rad Morizo kao jedan od najboljih, uključujući i kritičara Le Figaro Alberta Volfa.[22]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Morizo je poticala iz ugledne porodice, ćerka vladinog zvaničnika i pra-nećakinja rokoko umetnika Žana-Onorea Fragonara.[23] Upoznala je svog dugogodišnjeg prijatelja i kolegu Eduarda Manea 1868. Uvođenjem Manea, Morizo je bio oženjen Eduardovim bratom, Eženom Maneom 1874. Dana 14. novembra 1878. rodila je svoje jedino dete, Džuli, koja je često pozirala svojoj majci i drugim impresionistima, kao što su Renoar i njen ujka Eduar.

Prepiska između Morizoai Eduara Manea pokazuje toplu naklonost, a Mane joj je poklonio štafelaj kao božićni poklon. Morizo je često pozirala Maneu i postoji nekoliko njenih portreta koje je naslikao Mane.[24] Morizo je umrla 2. marta 1895. u Parizu od upale pluća, od koje je obolela dok je lečila sličnu bolest njene kći Džuli, čime je Džuli postala siroče u dobi od 16 godina. Sahranjena je na groblju Pasi.[25]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Igrala ju je glumica Marin Delterm u francuskom biografskom TV filmu iz 2012. u režiji Karolin Šampetije. Lik Beatris u Kradljivcima labudova Elizabet Kostove je u velikoj meri zasnovan na Morizo.[26]

Ona je predstavljena kao „Prvi impresionista“ u članku koji je napisala En Truit u Njujork Tajmsu 3. juna 1990.[27]

Melisa Bardik Harmon, urednica časopisa Biography navodi: „Dok nam se neki Morizoovi radovi danas mogu činiti kao slatki prikazi beba u kolevkama, u to vreme su se ove slike smatrale izuzetno intimnim, jer su predmeti vezani za bebe pripadali isključivo ženskom svetu“.[28]

Godine 2019. Muzej Orse je postavio privremenu izložbu Berti Morizo da oda počast njenom radu.

Odabrana dela[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  2. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  3. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  4. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  5. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  6. ^ Dominique., Rey, Jean (2010). Berthe Morisot. Patry, Sylvie., Morisot, Berthe, 1841–1895., Lalaurie, Louise Rogers. Paris: Flammarion. ISBN 9782080301680. OCLC 646401344. 
  7. ^ National Museum of Women in the Arts: "The Cage". Retrieved November 24, 2014.
  8. ^ Mongan, Elizabeth (1960). Berthe Morisot, Drawings Pastels, Watercolors. New York: Shorewood Publishing Co. str. 20. 
  9. ^ Stuckey, Charles F.; Scott, William P. (1987). Berthe Morisot: Impressionist. New York: Hudson Hills Press. str. 187–207. ISBN 0-933920-03-2. 
  10. ^ a b Stuckey, Charles F.; Scott, William P. (1987). Berthe Morisot: Impressionist. New York: Hudson Hills Press. str. 187–207. ISBN 0-933920-03-2. 
  11. ^ Dominique., Rey, Jean (2010). Berthe Morisot. Patry, Sylvie., Morisot, Berthe, 1841–1895., Lalaurie, Louise Rogers. Paris: Flammarion. ISBN 9782080301680. OCLC 646401344. 
  12. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  13. ^ a b v g Dominique., Rey, Jean (2010). Berthe Morisot. Patry, Sylvie., Morisot, Berthe, 1841–1895., Lalaurie, Louise Rogers. Paris: Flammarion. ISBN 9782080301680. OCLC 646401344. 
  14. ^ Mathieu, Marianne; Musée Marmottan (2012). Berthe Morisot : 1841–1895. Paris. ISBN 9780300182019. OCLC 830199379. 
  15. ^ Higonnet, Anne (1990). Berthe Morisot. New York: Harper & Row, Publishers, Inc. str. 26. ISBN 0-06-016232-5. 
  16. ^ Higonnet, Anne (1990). Berthe Morisot. New York: Harper & Row, Publishers, Inc. str. 102. ISBN 0-06-016232-5. 
  17. ^ Chadwick, Whitney (2012). Women, Art, and Society (Fifth izd.). London: Thames & Hudson Inc. str. 253. ISBN 978-0-500-20405-4. 
  18. ^ Lewis, M.T. "Book Reviews: Berthe Morisot." Art Journal, vol. 50, no. 3, Fall91, p. 92. EBSCOhost,
  19. ^ Harmon, Melissa Burdick. "Monet, Renoir, Degas...Morisot the Forgotten Genius of Impressionism." Biography, vol. 5, no. 6, June 2001, p. 98. EBSCOhost
  20. ^ Chadwick, Whitney (2012). Women, Art, and Society (5th izd.). London: Thames & Hudson Ltd. str. 234. ISBN 978-0-500-20405-4. 
  21. ^ Higonnet, Anne (1990). Berthe Morisot. New York: Harper & Row, Publishers, Inc. str. 139. ISBN 0-06-016232-5. 
  22. ^ Higonnet, Anne (1990). Berthe Morisot. New York: Harper & Row, Publishers, Inc. str. 158. ISBN 0-06-016232-5. 
  23. ^ „Berthe Morisot | French painter”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 29. 3. 2018. 
  24. ^ Brodskaya, Nathalia. Impressionism. New York. ISBN 9781780428017. OCLC 778448857. 
  25. ^ Women in World History: A Biographical Encyclopedia. 11. Waterford: Yorkin Publications, Gale Group. 2001. str. 448. ISBN 978-0-78764-070-5. 
  26. ^ Trisha Ping, ur. (17. 11. 2009). „Sneak peek: Elizabeth Kostova's 'The Swan Thieves'”. bookpage.com. Arhivirano iz originala 6. 11. 2019. g. Pristupljeno 17. 3. 2012. 
  27. ^ Truitt, Anne (3. 6. 1990). „A FIRST IMPRESSIONIST”. The New York Times. Pristupljeno 29. 3. 2018. 
  28. ^ Harmon, Melissa Burdick. "Monet, Renoir, Degas...Morisot the Forgotten Genius of Impressionism." Biography, vol. 5, no. 6, June 2001, p. 98. EBSCOhost
  29. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 23 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  30. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 24 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  31. ^ Bataille Wildenstein, str. 11
  32. ^ Bataille Wildenstein, str. 12
  33. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 34 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  34. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 35 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  35. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 40 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  36. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 41 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  37. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 45 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  38. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 46 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  39. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 47 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  40. ^ „Berthe Morisot, Femme et enfant au balcon (On the Balcony), 1871–72, Art Institute of Chicago”. 
  41. ^ Bataille Wildenstein, str. 260
  42. ^ Bataille Wildenstein, str. 419
  43. ^ „Madame Pontillon, descriptif actuel”. 
  44. ^ Bataille Wildenstein, str. 42
  45. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 53 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  46. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 51 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  47. ^ a b Stuckey, Scott Lindsay, str. 56 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  48. ^ Bataille Wildenstein, str. 28
  49. ^ Bataille Wildenstein, str. 34
  50. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 61 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  51. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 63 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  52. ^ Bataille Wildenstein, str. 427
  53. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 64 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  54. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 65 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  55. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 63 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  56. ^ Bataille Wildenstein, str. 61
  57. ^ Bataille Wildenstein, str. 52
  58. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 69 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  59. ^ Bataille Wildenstein, str. 51
  60. ^ a b Stuckey, Scott Lindsay, str. 71 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  61. ^ Bataille Wildenstein, str. 73
  62. ^ Bataille Wildenstein, str. 81
  63. ^ „Jeune Femme arrosant un arbuste (Primary Title) - (83.40)”. Virginia Museum of Fine Arts | (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-01-09. 
  64. ^ Bataille Wildenstein, str. 59
  65. ^ Bataille Wildenstein, str. 64
  66. ^ Bataille Wildenstein, str. 434
  67. ^ Bataille Wildenstein, str. 75
  68. ^ Bataille Wildenstein, str. 78
  69. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 81 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  70. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 82 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  71. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 83 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  72. ^ Robert Rosenblum, Paintings in the Musée D’Orsay, p. 305, Stewart, Tabori & Chang (1989).
  73. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 85 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  74. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 91 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  75. ^ a b Bataille Wildenstein, str. 112
  76. ^ Bataille Wildenstein, str. 113
  77. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 95 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  78. ^ Bataille Wildenstein, str. 138
  79. ^ „voir La Fable”. Arhivirano iz originala 5. 12. 2014. g. Pristupljeno 26. 11. 2014. 
  80. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 96 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  81. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 97 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  82. ^ Bataille Wildenstein, str. 154
  83. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 101 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  84. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 98 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  85. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 103 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  86. ^ „aperçu de la toile Meule de foin”. 
  87. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 104 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  88. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 105 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  89. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 107 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  90. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 109 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  91. ^ „Minneapolis Institute of Art”. 
  92. ^ „The Artist's Daughter, Julie, with her Nanny, Berthe Morisot ^ Minneapolis Institute of Art”. collections.artsmia.org. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  93. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 110 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  94. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 111 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  95. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 115 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  96. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 117 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  97. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 120 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  98. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 122 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  99. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 121 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  100. ^ Bataille Wildenstein, str. 197
  101. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 127 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  102. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 128 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  103. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 129 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  104. ^ Bataille Wildenstein, str. 750
  105. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 131 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  106. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 133 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  107. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 134 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  108. ^ „Berthe Morisot and Julie Manet, Berthe Morisot ^ Minneapolis Institute of Art”. collections.artsmia.org. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  109. ^ Bataille Wildenstein, str. 542
  110. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 142 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  111. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 147 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  112. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 152 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  113. ^ Bataille Wildenstein, str. 275
  114. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 155 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  115. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 165 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  116. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 172 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  117. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 173 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)
  118. ^ Stuckey, Scott Lindsay, str. 174 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFStuckey,_Scott_Lindsay (help)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bataille, Marie-Louise; Wildenstein, Georges (1961). Berthe Morisot : Catalogue des peintures, pastels et aquarelles. Paris: Les Beaux-Arts. OCLC 490107208. 
  • Denvir, B. (2000). The Chronicle of Impressionism: An Intimate Diary of the Lives and World of the Great Artists. London: Thames & Hudson. OCLC 43339405OCLC 43339405
  • Higonnet, Anne (1995). Berthe Morisot. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-20156-6ISBN 0-520-20156-6
  • Turner, J. (2000). From Monet to Cézanne: late 19th-century French artists. Grove Art. New York: St Martin's Press. ISBN 0-312-22971-2ISBN 0-312-22971-2
  • Manet, Julie, Rosalind de Boland Roberts, and Jane Roberts. Growing Up with the Impressionists: The Diary of Julie Manet. London: Sotheby's Publications, 1987
  • Shennan, Margaret (1996). Berthe Morisot: The First Lady of Impressionism. Stroud: Sutton Publishing. ISBN 0-7509-2339-3ISBN 0-7509-2339-3

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stéphane Mallarmé, Berthe Morisot, préface au catalogue d'exposition Berthe Morisot, 1896, repris dans Le Cahier Rouge des Impressionnistes, textes choisis et présentés par Jules Colmart, Grasset, 2019, Šablon:Pp..
  • Louis Rouart[note 1], « Berthe Morisot (Šablon:Mme) 1841-1895 », Art et décoration. Revue mensuelle d'art moderne, 1908, Šablon:Pp. (lire en ligne).
  • Fourreau, Armand (1925), Frédéric Rieder, ur., Berthe Morisot, Paris, str. 103, Fourreau1925 .
  • Moreau-Nélaton, Étienne (1926), Henri Laurens, ur., Manet raconté par lui-même, I, Paris .
  • Angoulvent, Monique (1933), Albert Morancé, ur., Berthe Morisot, Villeneuve-Saint-Georges, Angoulvent33  préface de Robert Rey, réédité en 1955 chez Lefèvre.
  • Tabarant, Adolphe (1935), Le Mercure de France, ur., Manet, Paris  Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Musée de l'Orangerie (Paris), Catalogue de l'exposition Berthe Morisot (1841-1895), avec une préface de Paul Valéry, Paris: impr. d'Aulard, été 1941,
  • Louis Rouart, Berthe Morisot, Plon, 1941.
  • Bataille, Marie-Louise; Wildenstein, Georges; Denis, Rouart (1961), Wildenstein Institute sous l'intitulé Les Beaux arts éditions, ur., Berthe Morisot (na jeziku: francuski), Paris, str. 307, BW61  Nepoznati parametar |lien auteur2= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Rouart, Denis (1986), Camden Press, ur., The correspondance of Berthe Morisot with her family and friends (na jeziku: francuski), Paris 1950, New York 1957, Londres 1959 et 1986, str. 277, ISBN 0-948491-08-6, Rouart86  Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Philippe Huisman, Berthe Morisot, Lausanne/Paris : Bibliothèque des Arts, coll. « Polychrome », 1962 (rééd. 1995).
  • Monneret, Sophie (1987), Robert Laffont, ur., L'Impressionnisme et son époque, 1, Paris, str. 997, ISBN 978-2-221-05412-3, Monneret T1 .
  • Monneret, Sophie (1987), Robert Laffont, ur., L'Impressionnisme et son époque, II, Paris, str. 1185, ISBN 978-2-221-05413-0, Monneret T2  Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Hudson Hill Press et éditions Herscher, ur. (1987), Berthe Morisot (na jeziku: francuski), New York et Paris, str. 277, ISBN 2-7335-0150-X, SSL87  Nepoznati parametar |language originale= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Anne Higonnet, Berthe Morisot : une biographie, éditions Adam Biro, Paris, 1989
  • Higonnet, Anne (1995), University of california press, ur., Berthe Morisot (na jeziku: engleski), Berkeley, str. 240, ISBN 0-520-20156-6, Higonnet95 
  • Montalant, Delphine; Rouart, Yves; Alain, Clairet (1998), CERA-nrs, ur., Catalogue Raisonné de l'œuvre peint de Berthe Morisot, Paris, str. 371, ISBN 978-2-9510395-0-6, Delphine  Nepoznati parametar |prénom4= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |nom4= ignorisan (pomoć).
  • Bona, Dominique (2002), Le Livre de poche, ur., Berthe Morisot (na jeziku: francuski), Paris, str. 378, ISBN 2-253-15347-8, Bona02  Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć) première édition Grasset, 2000.
  • Shennan, Margaret (2000), Sutton publishing, ur., Berthe Morisot, the first lady of impressionism (na jeziku: engleski), Gloucestershire, str. 368, ISBN 0-7509-2339-3, Shennan00 .
  • Lobstein, Dominique (2002), Jean-Paul Gisserot, ur., Manet (na jeziku: francuski), Paris, str. 124, ISBN 2-87747-695-2, Lobstein02 .
  • Groupe Flammarion, ur. (2002), Berthe Morisot, la belle peintre, Paris, str. 159, ISBN 978-2-08-010682-7, JeanDo  Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć).
  • Fondation Pierre Gianadda, ur. (2002), Berthe Morisot, la belle peintre, Martigny, str. 462, ISBN 978-2-88443-069-2, Hugues  Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć).
  • Fondation Pierre Gianada / Edition de la réunion des Musées Nationaux, ur. (2002), Berthe Morisot, Paris, ISBN 2-88443-069-5, expoLille  Nepoznati parametar |isbn2= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |auteurs= ignorisan (pomoć).
  • Benoît Noël et Jean Hournon, « Berthe Morisot - la Seine à Bougival (le Bal des Canotiers) », in: Parisiana, la Capitale des arts au Šablon:S-, Paris, Les Presses Franciliennes, 2006, Šablon:Pp..
  • Flammarion, ur. (2010), Berthe Morisot, Paris, str. 204, ISBN 978-2-08-124422-1, ReyPatry  Nepoznati parametar |auteur2= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć).
  • Éditions Hazan, ur. (2012), Berthe Morisot (na jeziku: francuski), Paris, str. 264, ISBN 978-2-7541-0604-7, Marianne  Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Éditions Hazan, ur. (2012), Berthe Morisot (na jeziku: francuski), Paris, str. 264, ISBN 978-2-7541-0604-7, Rey  Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć); Nepoznati parametar |title2= ignorisan (pomoć).
  • Éditions Jean-Claude Lattès, ur. (2013), Les Wildenstein (na jeziku: francuski), Paris, str. 278, ISBN 978-2-7096-4250-7, Magali  Nepoznati parametar |auteur1= ignorisan (pomoć).
  • Jacques-Sylvain Klein, Lumières normandes, les hauts-lieux de l'Impressionnisme, Éditions Point de vues, 2013, 384 p. ISBN 978-2-915548-83-9.
  • Sandrine Andrews, Berthe Morisot, Édition Larousse, 2019, ISBN 978-2-03-596897-5.
  • Joséphine Blindé, Berthe Morisot, | langues fr,en,all | Édition Place des Victoires, 2019, ISBN 978-2-8099-1581-5.
  • Adriana Assini, Berthe Morisot. Le luci, gli abissi, Scrittura&Scritture ISBN 978-8-8857-4628-2.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Berta Morizo na Vikimedijinoj ostavi.


Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „note“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="note"/>

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берта_Моризо&oldid=27684216”