Bečki muzej

Bečki muzej

Bečki muzej (nem. Wien Museum ili Museen der Stadt Wien) je grupa muzeja u Beču koju čine muzeji istorije grada. Pored glavne zgrade na Karlsplacu i Hermesvile, grupa uključuje brojne specijalizovane muzeje, rezidencije muzičara i arheološka nalazišta.

Stalna postavka umetnosti i istorijska zbirka o istoriji Beča obuhvataju eksponate koji datiraju od neolita do sredine 20. veka, sa akcentom na 19. veku. Pored toga, u Bečkom muzeju se održavaju razne posebne izložbe.

Istorija

Prvobitno poznat kao Istorijski muzej grada Beča (Historisches Museum der Stadt Wien), datira od 1887. godine, a do 1959. godine nalazio se u Bečkoj gradskoj kući. Prvi planovi za gradski muzej na Karlsplacu su sa početka 20. veka; jedan od predloženih planova nacrtao je poznati arhitekta Jugendstila Oto Vagner. Međutim, ne samo zbog dva svetska rata, izgradnja muzeja je odložena za nekoliko decenija.

Godine 1953. Gradsko veće Beča donelo je rezoluciju da se povodom njegovog 80. rođendana oda počast austrijskom predsedniku i bivšem gradonačelniku Teodoru Kerneru, tako da ostvari izgradnju muzeja. Organizovan je konkurs za dizajn, na kome je 13 arhitekata posebno pozvano da učestvuje (uključujući Klemensa Holcmajstera, Eriha Boltenšterna i Karla Švancera), ali koji je bio otvoren i za druge učesnike. Projekte je ocenjivao žiri kojim je predsedavao arhitekta Franc Šuster, a čiji su ostali članovi bili arhitekte Maks Felerer i Roland Rajner, bečki direktor građevinarstva, direktor gradskih zbirki, Franc Glik, šef gradskog odeljenja za propise i načelnik Departmana za arhitekturu.

Učestvovalo je 80 takmičara koji su prijavili ukupno 96 rešenja. Žiri je Osvaldu Hertlu dodelio četvrto mesto, ali je on kasnije "neopravdano" dobio ugovor da dizajnira zgradu, koja je izvedena u nenametljivom savremenom modernom stilu. Hertl je bio zadužen i za uređenje enterijera, sve do opremanja kancelarije direktora. Muzej je otvoren 23. aprila 1959. godine kao prvi novoizgrađeni muzej Druge republike, i decenijama je ostao jedini te vrste.

Istorijski muzej se više puta istakao svojim izložbama. Godine 1985, sa direktorom Robertom Vajsenbergerom, predstavljena je izložba Jugendštil Traum und Wirklichkeit (San i stvarnost) u bečkoj Kući umetnika (Künstlerhaus) na suprotnoj strani trga; sa više od 600.000 posetilaca; to je bila jedna od najuspešnijih izložbi ikada održanih u Beču.

2000. godine dvorište je pokriveno krovom. Godine 2003. pod rukovodstvom Volfganga Kosa, muzeji grada Beča su ujedinjeni pod krovnim imenom Bečki muzej, a Istorijski muzej je preimenovan u Bečki muzej. Početkom 2006. godine, foaje je renoviran, a osim toga, stvoren je novi izložbeni prostor u nekadašnjem skladištu.

Jedna od izložbenih prostorija

Glavna zgrada muzeja predstavlja mešavinu istorijskih i umetničkih eksponata sa namerom da posetiocu ponudi presek razvoja grada, od njegovih početaka iz neolita preko rimskog logora Vindobone do 20. veka. Pored stalnih postavki, česte su i posebne izložbe.

U januaru 2000. godine potpisan je memorandum o razumevanju i saradnji sa Gradskim muzejom Nagoja, iz Japana, sa kojim je postao muzej partner.

Najvažniji događaji za 50 godina, 1958 – 2008

U jesen 2008. godine, da bi proslavio 50 godina u zgradi na Karlsplacu, Bečki muzej je objavio listu najvažnijih događaja iz svoje istorije, uključujući sledeće:

• 23. april 1959: Svečano otvaranje zgrade Istorijskog muzeja i prve specijalne izložbe o Hijeronimusu Lešenkolu od strane predsednika Austrije Adolfa Šerfa
• 1960: Izložba u Bečkoj gradskoj oružarnici
• 1961: Otvaranje stalne postavke o umetnosti i istoriji Beča
• 1963: Izložba Ota Vagnera: opus arhitekata
• 1964: Otvaranje muzeja Prater; izložba o Beču oko 1900.
• 1968: Izložba o Jozefu Olbrihu
• 1969: Izložba o Beču 1800–1850: Imperija i bidermajer
• 1970: Otvaranje Betovenovog memorijala u Hajligenštatu
• 1973: Izložba 1850–1900: Svet Ringštrase
• 1974–1986: Besplatan ulaz u muzej i njegove anekse
• 1977: Izložba na Vindoboni: Rimljani u okolini Beča
• 1979: Renovirana Hermesvila postaje jedinica Muzeja grada Beča; jedan od paviljona gradske železnice koji su ugroženi rušenjem na Karlsplacu prebačen je u muzej
• 1980: Izložba o Bečkoj kafani: Od početaka do između ratova
• 1981: 106.000 ljudi posetilo izložbu Egona Šilea sa delima iz kolekcije Serža Sabarskog
• 1982: Najdhartove freske postale su novi muzejski aneks
• 1983: Prva velika izložba u Kunstlerhausu o Turcima na kapiji Beča
• 1985: Velika izložba o snu i stvarnosti: Beč 1870–1930, rekordnih 622.000 posetilaca
• 1986: Izložba o Elizabeti Bavarskoj: Usamljenost, moć i sloboda, u Hermesvili
• 1987: Izložba o bidermajeru i predmartovskom periodu u Kunstlerhausu, kustos Boris Podreka
• 1989: Izložba o Arnulfu Rajneru koja putuje u Njujork i Čikago
• 1993: Izložba o Crvenom Beču
• 1995: Izložba o Hansu Holajnu
• 1997: Izložba o Francu Šubertu, kustos Herman Čeh
• 1999: Izložbe o obnovljenom Beču 1800–2000: Projekti za metropolu; Johan Štraus: Grom i munje
• 2000: Dogradnja atrijuma i pokrivanje krova od strane Dimitrisa Manikasa; izložba o Hansu Makartu: Princ slikar, u Hermesvili. Uspostavljena saradnja sa gradskim muzejom Nagoje.
• 2002: Odvajanje Istorijskog muzeja grada Beča od gradske vlasti
• 2003: Preimenovanje u Bečki muzej
• 2004: Izložba Gastarbajteri: 40 godina seobe radnika; velika izložba o Starom Beču: grad koji nikada nije bio (Kunstlerhaus)
• 2006: Renoviranje od strane BMW Architekten: novi ulazni prostor, dodatni izložbeni prostor
• 2007: Izložbe: U kafani; Na dnu: Otkriće bede
• 2008: Otvaranje Muzeja Rimljana na Hoer Marktu
• 2009: Ponovno otvaranje renovirane Hajdnove kuće
• 2009-2010: Velika izložba u Kunstlerhausu: Bitka za grad: politika, umetnost i svakodnevni život oko 1930.
• 2018: Izložba o Otu Vagneru

Istaknuto iz kolekcije

• 
  Bitka za Beč 1683, Franc Gefels
• 
  Loža u Sofien sali, Jozef Engelhart
• 
  Ќraljevska porodica, Leopold Fertbauer
• 
  Artur Resler, Egon Šile
• 
  Ќraljevski bal u Hofburgu, Vilhelm Gauze
• 
  Žena u žutoj haljini, Maks Kurcvajl

• 
  Arnold Šenberg, Rihard Gerst]
• 
  Ќara Mustafa paša
• 
  Jednostavnost najvišeg stepena, Franc Maseršmit
• 
  Portret Emilije Luize Flege, Gustav Klimt
• 
  Autoportret, Anton Festauer

Hermesvila

Hermesvila

Od 1971. izložbe se prikazuju u Hermesvili, nekadašnjoj carskoj rezidenciji u Lajncer Tirgartenu na zapadu Beča, koju je car Franc Jozef sagradio za svoju suprugu caricu Elizabetu 1882 – 1886. Pod bivšim gradonačelnikom Brunom Marekom, zgradu je obnovilo Udruženje prijatelja Hermesvile, a zatim je preuzeo grad. Stalna postavka posvećena je istoriji zgrade i carskom paru, koji je tu svake godine provodio nekoliko dana do Elizabetine smrti. Pored toga, postavljaju se specijalne izložbe o raznim temama iz kulturne istorije.

Posebni muzeji

Paviljon Oto Vagner na Karlsplacu

Od 2005. godine, u ovoj nekadašnjoj zgradi bečke gradske železnice, izložena je stalna postavka o životu i delu Ota Vagnera.

Zgrada je izgrađena 1898. godine kao jedan od dva Jugendstil paviljona sa obe strane trga kao deo izgradnje gradske železnice 1890-ih; Oto Vagner je bio ugovorni projektant sistema. Tokom planiranja 1960-ih za novu čvornu stanicu bečke podzemne železnice na Karlsplacu, dva paviljona su spasena od rušenja, demontirana, restaurirana i vraćena na svoje mesto 1977. godine nakon završetka građevinskih radova na trgu. Oni više ne služe nikakvoj transportnoj svrsi.

Oto Vagner Hofpaviljon u Hicingu

Pavillon des k.u.k. Allerhöchsten Hofes (Paviljon kraljevskog i carskog dvora) u Hicingu kod palate Šenbrun izgrađen je 1899. godine po projektu Ota Vagnera kao posebna stanica za upotrebu cara i članova njegovog dvora kada koriste gradsku železnicu. Nije bio uključen u prvobitne planove za železnicu, ali je Vagner počeo da ga gradi samoinicijativno i konačno je uspeo da pridobije ministra za železnice Hajnriha fon Viteka. Za razliku od ostalih stanica, ovaj paviljon sa kupolom ima barokne elemente, što bi se moglo protumačiti kao znak poštovanja prema caru od strane arhitekte. Izgrađen je na ulaznom kraju perona na stanici Hicing, koja je otvorena 1898. godine.

Poznato je da je car koristio stanicu samo u dva navrata: 1899. godine kada je otvorio jednu liniju gradske železnice i aprila 1902. godine. Danas su u stalnoj postavci carska čekaonica i radna soba i druge prostorije u zgradi.

Muzej Prater

Muzej Prater se nalazi u parku Prater, u zgradi planetarijuma u blizini Velikog točka. Predstavlja istoriju najvećeg bečkog zabavnog parka sa eksponatima kao što su stara mehanička gatara i zastrašujuće vožnje i sporedne predstave. Muzej je 1933. godine osnovao učitelj i lokalni istoričar Hans Pemer u svom domu, a poklonio ga je 1964. godine gradu Beču, koji je izgradio sadašnji muzej.

Muzej satova

Ulaz u Muzej satova u Palati Obici

Bečki muzej satova u Palati Obici u Prvom okrugu, osnovan 1917. godine, jedan je od najznačajnijih te vrste u Evropi. U prizemlju su izložene zbirke prvog i dugogodišnjeg direktora muzeja Rudolfa Kaftana i pesnikinje Marije fon Ebner-Ešenbah. Tokom Drugog svetskog rata, "Kuća deset hiljada satova", kako je još poznata, je zatvorena. Postojali su pokušaji da se vredni satovi radi sigurnosti rasele u razne zamkove u Donjoj Austriji, ali samo sa delimičnim uspehom. Posle rata otpočeli su radovi na obnovi zbirke; zahvaljujući sredstvima Grada Beča i privatnim donacijama, zbirci je dodato još nekoliko rariteta.

Biblioteka modne kolekcije

Bečki muzej ima modnu kolekciju u Majdlingu, pored Bečke škole mode u dvorcu Hecendorf. Nije otvoren za javnost, ali javnost može koristiti priloženu biblioteku, koja se sastoji od preko 12.000 tomova i brojnih periodičnih publikacija, fotografija i oko 3.000 gravura na temu mode.

Rezidencije muzičara

Bečki muzej obuhvata brojne rezidencije u kojima su se rađali, živeli i umirali istaknuti kompozitori, koje su uglavnom u izvornom stanju i namenjene posetiocima da omoguće uvid u svakodnevni život umetnika. Eksponati uključuju muzičke rukopise, ali i predmete koje su koristili.

Mocartova rezidencija

Sobe u Mocartovom domu u Domgase, u blizini Katedrale Svetog Stefana, jedine su od rezidencija Volfganga Amadeusa Mocarta u Beču koje su sačuvane (a originalni nameštaj nije sačuvan). Mocart je ovde živeo od 1784. do 1787. godine, a za to vreme je komponovao, između ostalih dela, i svoju operu Figarova ženidba, zbog čega je kuća danas poznata i kao Figarova kuća. Stan je decenijama otvoren za posetioce; ponovo je otvoren početkom 2006. godine nakon renoviranja. Kuća ima nekoliko spratova izložbenog prostora uključujući predmete kao što je sto za kojim je Mocart navodno komponovao Čarobnu frulu.

Betovenova rezidencija u Hajligenštatu

Betovena rezidencija u Hajligenštatu

Ludvig van Betoven proveo je leto 1802. u kući u Hajligenštatu, koji je u to vreme bio predgrađe Beča. Postojala je banja, gde je Betoven pokušao da smanji ili izleči svoju sve veću gluvoću. Tokom ovog boravka radio je na kompozicijama uključujući i svoju Drugu simfoniju, ali je takođe — u epizodi depresije i očaja zbog stanja sluha — napisao svoj Hajligenštatski testament. Prema usmenom predanju, kuća je bila u Herengase 6, sada Probusgase 6; ovo je, međutim, sporno, pošto u to vreme nije bilo evidencije o registraciji za predgrađe Beča, a u Betovenovim pismima se adresa ne pominje.

Kuća Eroika

Kuća Eroika je spomen na Betovenov boravak u Oberdeblingu u leto 1803. godine, tokom kojeg je komponovao veliki deo svoje simfonije br. 3 - Eroika. Međutim, Betoven nikada nije ostao u kući. Jozef Bek-Gnadenau je pogrešno identifikovao zgradu, jer nije znao da su kuće prenumerisane 1804, a ne 1802. Godine 1872, Alekander Vilok Tajer je identifikovao tačnu kuću: Hofcajle 15, koja više ne postoji.

Paskvalati kuća

Od 1804-1808 i od 1810-1814, Betoven je živeo u kući svog zaštitnika Johana Baptista Frajhera fon Paskvalatija na Molker Bastionu (ostatak starih gradskih zidina) u Prvom okrugu. Ovde je komponovao, između ostalih dela, Petu i Šestu simfoniju, Za Elizu, Nadvojvodski trio i svoju jedinu operu Fidelio. Pošto Betovenov stvarni stan u severnom delu četvrtog sprata ima stanara, susedni stan je izložen kao Betovenova izložba.

Hajdnova kuća

Hajdnova kuća, oko 1840

Godine 1793, Jozef Hajdn je stekao kuću koja je sada na adresi Hajdngase 19 u Marijahilfu i živeo u njoj do svoje smrti 1809. Prvobitna adresa se nalazila u zaseoku Obere Vindmile, koji je bio deo perifernog grada Vindmile, ali je bio skoro u potpunosti okružen većim gradom Gumpendorfom i bio deo njegove parohije. Ovde je Hajdn komponovao, između ostalih dela, oratorijume Stvaranje i Godišnja doba. Godine 1862. ulica je preimenovana u ime svojih najpoznatijih stanovnika, a kuća je od 1899. godine spomen obeležje, a od 1904. muzej. U jednoj od prostorija izložen je kompozitorski sto Johanesa Bramsa. 2009. godine, na 200. godišnjicu Hajdnove smrti, stalna postavka je preuređena i proširena; naglašava kompozitorove poslednje godine.

Rodno mesto Franca Šuberta

Šubertovo rodno mesto u Alzergrundu

Franc Šubert je proveo prve četiri i po godine svog života u ovoj kući u Nusdorfer ulici u Himelpfortgrundu, današnjem Alzergrundu, u 9. bečkom okrugu. Jedan važan eksponat su Šubertove naočare. U kući je izloženo i oko 50 slika Adalberta Štiftera.

Šubertovo mesto smrti

Šubert je proveo samo poslednja dva i po meseca svog života u stanu svog brata Ferdinanda u Ketenbrikengase u Videnu, gde je i umro 1828. Eksponati uključuju njegove poslednje nacrte kompozicija i kopiju poslednjeg pisma koje je napisao Francu fon Šoberu.

Rezidencija Johana Štrausa

Stan u Praterštrase u Leopoldštatu bio je rezidencija Johana Štrausa Mlađeg 1860-ih. Ovde je pored ostalih dela komponovao i valcer Na lepom plavom Dunavu, čije prve note tradicionalno otvaraju Novogodišnji koncert za Bečlije.

Arheološka nalazišta

Bečki muzej obuhvata niz arheoloških lokaliteta koji dokumentuju različite periode u istoriji grada. Svi se nalaze u Prvom okrugu.

Nalazište na Mihaelerplacu

Nalazište na Mihaeler placu

Arheološkim iskopavanjima na Mihaelerplacu između 1989. i 1991. otkriveno je, između ostalog, naselje Kanabe povezano sa rimskim logorom u Vindoboni. Prvenstveno se sastoji od rezidencija žena i dece vojnika. Mesto iskopavanja je od 1991. godine trajno dostupno javnosti; dizajn prezentacije je arhitekta Hans Holajn.

Vergilijeva kapela

Vergilijeva kapela u blizini katedrale Svetog Stefana sagrađena je oko 1250. godine, ali je u 14. veku postala kripta za bogatu porodicu. Godine 1732. groblje katedrale je napušteno, a 1781. izgorela je susedna kapela Svete Marije Magdalene, nakon čega je Vergilijeva kapela napunjena i na kraju zaboravljena. Sada se nalazi otprilike 12 metara ispod Stefansplaca i ponovo je otkrivena 1973. tokom izgradnje bečkog metroa; sada je integrisana u stanicu Stefanspla i odatle se može doći do nje.

Muzej Rimljana

Ostaci hipokausta iz rimske kuće u Muzeju Rimljana

Na Hoer Marktu severno od Stefansplaca, izložene su iskopane ruševine kuća koje su služile kao konaci za oficire u Vindoboni, zajedno sa eksponatima keramičkog posuđa, nadgrobnih spomenika i drugih predmeta koji osvetljavaju život pre 2.000 godina u rimskom logoru i pridruženom gradu. Ovaj muzejski aneks, ranije poznat kao „Rimske ruševine“, proširen je i ponovo otvoren u maju 2008. kao Muzej Rimljana.

Rimske ruševine pod vatrogasnim štabom

U podrumu vatrogasnog štaba u Am Hofu nalaze se ostaci glavnog drenažnog kanala koji je nekada vodio otpadne vode iz južnog dela rimskog logora do potoka koji je danas ulica Tifer Graben. Očuvani u izvornom stanju, otkriveni su 1950-ih godina tokom iskopavanja temelja kada se obnavljao požarni štab, uništen bombardovanjem tokom Drugog svetskog rata. Na dubini od skoro 3 metra, otkrivene su ruševine zida rimskog logora, zidna kula, deo ulice koja je išla pored zida i deo kanala ispod zida.

Najdhartove freske

Najdhartove freske nalaze se u zgradi iz 14. veka u Tuhlaubenu i najstarije su preživele svetovne zidne slike u Beču. Ciklus slika izveden je 1398. godine na zidovima tadašnje banket sale po nalogu bogatog trgovca Mišela Menšajna. Najvećim delom prikazuju scene iz života pesnika Najdharta fon Rojentala. Otkrivene su 1979. ispod sloja maltera kada je zgrada bila renovirana, a od 1982. godine su dostupne na uvid javnosti.

Spoljašnje veze

• Vienna Museum homepage
• Vienna Museum English homepage
• Interactive 360° x 180° panorama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. mart 2016) of Vienna Museum Karlsplatz: requires Flash
• Vienna Museum within Google Arts & Culture