Блага је ноћ

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Blaga je noć
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovTender Is the Night
AutorFrensis Skot Ficdžerald
ZemljaSjedinjene Američke Države SAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delaroman
Izdavanje
IzdavanjeČarls Skribners sans
Datumjanuar - april 1934 (u delovima),
12. april 1934 (knjiga).
Tip medijaštampani
Hronologija
PrethodnikVeliki Getsbi (1925)
NaslednikPoslednji tajkun (1941)
(posthumno)

Blaga je noć je četvrti i poslednji završeni roman američkog pisca Frensisa Skota Ficdžeralda prvi put objavljen 1934. godine. Radnja prati američki bračni par Dajver, Dika i Nikol, i njihov krug prijatelja i američkih ekspatrijata okupljenih u njihovoj vili na Francuskoj rivijeri u periodu između dva rata. Delo prikazuje tamu iza blistavosti i glamura bogatog društva, sa krahom braka Dajverovih i Dikovim putem od profesionalnog i porodičnog uspeha do pada u alkoholizam kao osnovnim temama.

Pri prvom objavljivanju roman je izlazio u delovima, od januara do aprila, u magazinu Čarls Skribners sans, a onda i u obliku knjige 12. aprila 1934. Naslov romana je preuzet iz „Ode slavuju“ Džona Kitsa. Sam Ficdžerald smatrao je Blaga je noć svojim najboljim delom[1].

Struktura[uredi | uredi izvor]

Delo se sastoji od tri knjige, od kojih prva postavlja scenu društva na Rivijeri, a druga upotrebljava povratak u prošlost kako bi objasnila kako je do braka Dajverovih došlo i pojasnila okolnosti i odnose izložene u prvoj knjizi. U trećoj knjizi nastavlja se radnja tamo gde je stala u prvoj knjizi.

Ficdžerald je u pismima izdavačima isticao modernu strukturu dela i o njoj pozitivno govorio, ali je prijem uticao da promeni mišljenje i izmeni narativni tok dela. Napravio je beleške o uređivanju romana hronološki, dodavanju scena koje bi poboljšale tok i o podeli na pet umesto na tri knjige pre nego što ga je smrt prekinula u decembru 1940. Ficdžeraldov prijatelj i književni kritičar Malkolm Kauli uredio je tekst u skladu sa njegovim željama i ubedio izdavače da ponovo izdaju izmenjenu verziju romana 1948. godine[1].

Radnja je u produžetku prikazana u skladu sa verzijom romana iz 1934. godine.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Knjiga I[uredi | uredi izvor]

Rouzmeri Hojt, mlada, lepa i naivna filmska zvezda u usponu, na odmoru je na jugu Francuske sa majkom. Tamo upoznaje bračni par Dajver, Dika, u kojeg se zaljubljuje na prvi pogled, i Nikol. Dik je priznati psihijatar, a Nikol potiče iz bogate čikaške porodice. Par je izgradio vilu Dijana na obali, gde okuplja i zabavlja krug američkih prijatelja. Rouzmeri se priključuje njihovom društvu, koje pleni šarmom i sofisticiranošću, i upoznaje bračni par MekKisko, Ejba Norta i Tomija Barbana.

Na zabavi Dajverovih Rouzmeri izjavljuje ljubav Diku. Istom prilikom Tomi Barban brani Nikolinu čast od neodređenih i maglovitih napada para MekKisko – Vajolet MekKisko pokušava da opiše nešto što je videla u toaletu, a Barban je sprečava, štiteći Dajverove. Albert MekKisko, pijan, izaziva Barbana na dvoboj. Ispaljeni meci ne povređuju nijednog od učesnika.

Incident je zaboravljen i Dajverovi, praćeni Rouzmeri, putuju u Pariz. Rouzmeri pokušava da započne vezu sa Dikom koji, iako je odbija, priznaje da gaji osećanja prema njoj. Na stanici Sen Lazar trio sreće Ejba Norta, koji poziva Nikol da se ukrca sa njim na voz i neuspešno pokušava da joj izjavi ljubav. Odbijen je, i grupa prisustvuje ubistvu muškarca od strane žene sa kojom je Nikol razgovarala. Dik želi da proveri šta se desilo, a Nikol kaže da treba pozvati ženinu sestru kako bi ona to rešila.

Ejb Nort nije napustio Pariz kao što je planirao, već se opijao i tokom noći je pokraden. Izvesni Žil Piterson svedok je zločina. Upravo on je pronađen u Rouzmerinoj hotelskoj sobi, ubijen. Osobe koje su zapravo pokrale Norta pratile su ga do hotela i usmrtile. Kako bi spasao Rouzmerinu karijeru i ugled, Dik pomera telo iz sobe u hodnik, menja posteljinu i poziva osoblje da reši novonastalu situaciju. Rouzmeri pronalazi Dika i Nikol u kupatilu – Dik pokušava da smiri ženu koja ima nervni slom, govori nepovezano i optužuje ga. Vajolet MekKisko je ranije slično spoznala da Nikol ima periode ludila.

Knjiga II[uredi | uredi izvor]

Priča vodi u Dikovu prošlost i govori o njegovim uspesima na polju psihijatrije. Dik je studirao na Jejlu, na Oksfordu i Univerzitetu Džon Hopkins. Boravio je u Cirihu, gde je napisao knjigu koja postaje obavezna literatura na univerzitetima. U isto vreme, Nikol Voren je primljena na kliniku u Cirihu zbog šizofrenije – po svedočenju njenog oca, nešto s njom nije u redu u glavi – a Dik je pozvan da pomogne u njenom lečenju.

Nikolina majka je umrla kada je imala jedanaest godina, a nakon toga je bila žrtva seksualnog zlostavljanja od strane oca, što je ozledilo njenu psihu i izazvalo slom. Dik i Nikol započinju terapijski odnos i razmenjuju pisma. Psihoanalitički transfer pomaže Nikol i njeno mentalno zdravlje se poboljšava, a Dik se zaljubljuje u nju. Prekida kontakt sa Nikol, jer bi veza bila neetička, ali je kasnije ponovo sreće i upoznaje njenu zaštitnički nastrojenu sestru Bejbi Voren. Dik odlučuje da se oženi Nikol uprkos Bejbinom verovanju da se Dik ženi kako bi dobio Nikolin novac. Par dobija dva deteta, a putovanja koja slede porođaje ispresecane su Nikolinim periodima mračenja razuma. Par kupuje vilu na obali kako bi imali prostora za porodicu. Radnja se vraća na trenutak Nikolinog sloma na kraju prve knjige.

Briga o Nikol i finansijama, kao i ljubav ka Rouzmeri, stoje na putu Dikovog rada. Pruža mu se prilika za povratak poslu kada mu partner iz Ciriha predlaže da otkupe kliniku. Dik uviđa da u osnovi ovog predloga nije poštovanje Dikovih postignuća, već njegove platežne moći. Bejbi Voren takođe je faktor u donošenju odluke – ona govori da ne bi morala da brine za sestru kada bi znala da je uvek blizu klinike, što stavlja tačku na Dikove dileme. Nikolina zavisnost i oslanjanje na Dika se umanjuje dok ona jača, a on slabi u bračnoj dinamici.

Nikol ima ljubomorne ispade zbog Dikovog odnosa sa Rouzmeri. Majka jedne od pacijentkinja piše da je Dik zaveo njenu kćer, i Nikol u to veruje. Na lokalnom godišnjem karnevalu Nikol je dezorijentisana i progonjena idejama da će izgubiti muža, i ponaša se sve nepredvidljivije. Tokom vožnje kući sa karnevala ona zgrabi volan i umalo surva automobil sa litice, da je Dik ne spreči i automobil skrene sa puta u grmlje. Dik ovo ne tumači kao posledicu bolesti, već Nikoline zlobe. On napušta kliniku i Nikol pod izgovorom da mora da prisustvuje seminaru i polazi na putovanje. U Minhenu sreće Barbana, koji ga obaveštava da je Ejb Nort ubijen u baru.

Dik saznaje da je njegov otac preminuo i putuje u Ameriku zbog sahrane. Pri povratku u Evropu, u Rimu sreće MekKiska, koji se proslavio pisanjem, i Rouzmeri. U potrazi za sobom i u pokušaju da se otrgne od Nikolinog uticaja, Dik započinje aferu sa Rouzmeri. Misli o Nikol ga progone i, ne nalazeći utehu u Rouzmeri, napušta je. Sreće Bejbi Voren, koja ga podstiče da prebaci Nikol u Englesku. Rastaju se u lošem raspoloženju, a zatim ponovo sreću kada je Dik primoran da pozove Bejbi da ga izbavi iz zatvora u koji je dospeo nakon što je udario policajca. Iako je oslobođen iz zatvora, Dik se oseća zatočenim od strane Nikol i njene porodice.

Knjiga III[uredi | uredi izvor]

Nakon debakla u Rimu, Dik je motivisan ka poslovnim dostignućima. Uprkos aspiracijama, pacijenti ga optužuju da mu osećaju alkohol u dahu i napuštaju kliniku. Dik ne vidi i ne razmatra lične razloge za piće, već ga se odriče jer je neprofesionalno. To ne doprinosi poslu, jer je Dikov deo klinike prodat. Par putuje u Italiju, gde gostuje kod sada preudate udovice Ejba Norta. Dik se sve manje kontroliše i pravi scenu zbog koje su on i Nikol primorani da napuste kuću.

Par se vraća u svoju vilu na Rivijeri. Provode vreme sa Barbanom na jahti. Nikol je bolje i počinju da joj smetaju Dikovi ispadi. On poslom putuje u Provansu, a Nikol i Barban započinju vezu. Sa Dikovim povratkom, Nikol mu se ponovo okreće, ali on je odbacuje, govoreći da se ne može brinuti o njoj i biti joj oslonac, već da sada samo pokušava da spase sebe. Barban dolazi kod Dika da se izjasni u vezi sa Nikol, spreman da ga izazove na borbu. Dik pretpušta ženu bez sukoba. On napušta Rivijeru i besciljno putuje lamentirajući nad obećavajućom budućnošću koju je nekad imao[1].

Inspiracija i pozadina[uredi | uredi izvor]

Blaga je noć u velikoj meri crpi inspiraciju iz zajedničkog života Frensisa i njegove žene Zelde. Par je sa ćerkom Skoti otputovao u Evropu 1924. godine, putujući između Pariza i Rivijere do 1926, kada se naselio na Francuskoj rivijeri. Ovom prilikom upoznali su umetnike i velikane koji su takođe živeli u Francuskoj, poput Ernesta Hemingveja, Gertrude Stajn, Dosa Pasosa, Anrija Matisa, Pabla Pikasa, Džeralda i Sare Marfi, što se može povezati sa elitnim društvom Dajverovih[2]. Hemingvej se nije slagao sa Zeldom, tvrdeći u svom delu Pokretni praznik da je luda i da je ona podsticala Frensisa na piće i odvraćala mu pažnju od pisanja[3].

Ficdžerald je radio na romanu do 1927, bazirajući Dika i Nikol na Džeraldu i Sari Marfi, koji su okupljali značajne osobe tog vremena u vili Amerika na obali Antiba[2]. Tada se seli u Ameriku sa porodicom kako bi pisao scenarija za filmove, upoznaje mladu glumicu Lois Moran sa kojom ima aferu i koja će služiti kao inspiracija za lik Rouzmeri Hojt[4]. Do kraja 1930. Zeldi je postavljena dijagnoza šizofrenije (danas se smatra da se radilo o bipolarnom poremećaju) i smeštena je na kliniku i Montreu u Švajcarskoj na lečenje. Zeldin mentalni poremećaj služio je kao inspiracija za Nikoline probleme sa mentalnim zdravljem, a scena kada Nikol otima volan Diku i umalo skrene sa litice tačan je opis događaja iz života Ficdžeraldovih. Od 1932. godine Zelda je hospitalizovana na klinici Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru, u državi Merilend[5]. Dikovo potonuće u alkoholizam odraz je Frensisovih problema sa alkoholom – 1935. je pisao kako mu piće ograničava mentalnu brzinu. Od 1933. do 1937. je bio na lečenju zbog alkoholizma osam puta i hapšen je nekoliko puta[6].

Iako je bračni par Marfi inicijalno bio inspiracija za roman Blaga je noć i njima je delo posvećeno, likovi su preuzeli osobine Frensisa i Zelde i razvijali se u tom pravcu. Sara Marfi je naročito bila povređena što su likovi bazirani na njima, tvrdeći da Ficdžerald ne zna mnogo o ljudima, a naročito ne o Džeraldu i njoj[2].

Kritike[uredi | uredi izvor]

Ficdžerald je imao velika očekivanja od romana, koji je dobio pomešane kritike. Većina je smatrala da nelinearni tok priče ne doprinosi narativu, a da teme, za koje se smatralo da su tipične za Džez eru, više nisu bile zanimljive čitaocima. U prva tri meseca od izdavanja prodato je 12 000 primeraka (nasuprot 50 000 prodatih primeraka S ove strane raja)[7]. Moderni kritičari imaju pozitivnije mišljenje o delu, slažući se sa Ficdžeraldovom tvrdnjom da je uspešnije od Velikog Getsbija i hvaleći nelinearnu strukturu i ženske likove[8].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Fitzgerald, F. Scott (Francis Scott), (2003). Tender is the Night. 3M Company. [Place of publication not identified]: Scribner. ISBN 978-0-7432-4741-2. OCLC 869442628. 
  2. ^ a b v „Stranger than Fiction: the Real Lives that Inspired «Tender is the Night»”. HelloMonaco (na jeziku: engleski). 2018-04-28. Pristupljeno 2020-05-12. 
  3. ^ Canterbery, E. Ray. (2006). F. Scott Fitzgerald : under the influence. Birch, Thomas D. (Thomas David), 1955- (1st izd.). St. Paul, MN: Paragon House. ISBN 1-55778-848-0. OCLC 62782172. 
  4. ^ „Zelda & F. Scott Fitzgerald Chronology: March 1926 to March 1927”. web.archive.org. 2008-06-28. Arhivirano iz originala 28. 06. 2008. g. Pristupljeno 2020-05-12. 
  5. ^ Milton, Nancy (1970). Zelda: A Biography. New York: Harper & Row. ISBN 978-0062089397. 
  6. ^ „F. Scott Fitzgerald's life was a study in destructive alcoholism”. PBS NewsHour (na jeziku: engleski). 2017-04-11. Pristupljeno 2020-05-12. 
  7. ^ Cowley, Malcolm (2014-09-24). „F. Scott Fitzgerald Thought This Book Would Be the Best American Novel Of His Time”. The New Republic. ISSN 0028-6583. Pristupljeno 2020-05-12. 
  8. ^ Bruccoli, Matthew J. (1963-10-15). The Composition of Tender is the Night (na jeziku: engleski). University of Pittsburgh Pre. ISBN 978-0-8229-7554-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Fitzgerald, F. Scott. Tender Is the Night & The Last Tycoon. Wordsworth, 2011.
  • Hemingvej, Ernest. Pokretni Praznik. Prosveta, 2016.
  • Klaussmann, Liza, and Bižić Tatjana. Vila Amerika. Laguna, 2016.
  • Fowler, Therese, and Mladenović Marko. Z: Roman o Zeldi Ficdžerald. Laguna, 2015.
  • Stern, Milton. 'Tender is the Night': The Broken Universe. Twayne Publisherss, New York, 1994.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Блага_је_ноћ&oldid=26825624”