Pređi na sadržaj

Boemski šumarak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
1907. Obred spaljivanja punjene lutke (žrtve)

Boemski šumarak (engl. Bohemian Grove) je mesto za odmor površine 11 km², koje se nalazi na adresi 20601 Boemska avenija, u gradu Monte Rio u Kaliforniji. Ono pripada privatnom klubu, poznatom kao Boemski klub, čije je sedište u San Francisku. Svake godine u julu, počevši od 1899. godine, ovde dolaze najuticajnijih ljudi na svetu gde provode oko dve nedelje.

Boemski klub čine mnogi poznati umetnici, muzičari posebno, kao i mnogi visoki poslovni lideri, vladini zvaničnici (uključujući i predsednike SAD), kao i urednici i vlasnici medijskih kuća. Članovi mogu pozvati goste u Boemski šumarak, ali oni moraju biti pažljivo provereni. Ovi gosti dolaze iz svih krajeva SAD i drugih zemalja.

Slogan ovih skupova je „Pauci i mreže ne stanuju ovde“, znači da svi dogovori i poslovne transakcije treba da ostanu izvan ovog skupa. Uprkos tome, postoje dokazi da se brojni politički i poslovni dogovori sklapaju upravo u šumarku. Boemski šumarak je posebno poznat po Projektu Menhetn, koji je ovde dogovoren u septembru 1942.[1] i kasnije doveo do stvaranja atomske bombe. Kao prisutni na tom skupu se pominju Ernest Lorens, kao i vojni zvaničnici, predsednik Univerziteta Harvard i predstavnici Standard Oila i Dženeral elektrika.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Boemski šumarak je bila je osnovan neposredno nakon osnivanja Boemskog kluba 1872. godine. Šumarak se sastoji od Sekvoja starosti preko 1500 godina. Šuma je zbog izuzetno visokog drveća gustih krošnji dosta izuzetno mračna i odaje utisak moćne netaknute prirode. Sekvoje simbolizuju dugovečnost netaknute prirode, daleko od vulgarnosti modernog života.

Bomeski klub je privatan i zatvoren za javnost. Njegovim skupovima mogu prisustvovati samo članovi kluba i njihovi gosti. Gosti su poznati političari i istaknute ličnosti iz SAD i čitavog sveta. Posebno za vreme letnjih odmora, sredinom leta broj gostiju je strogo ograničen zbog nedostatka objekata. Boemski šumarak može da primi i do 2500 gostiju.

Posetioci šume[uredi | uredi izvor]

Liste gostiju i članove kluba Boemske šume su poverljivi, ali nekoliko istražitvača su uspeli da dođu do njih. Iz različitih izvora su poznati sledeći posetioce Boemske šume:[2]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Boemska šuma sadrži različite stvari za zabavu poznatih i slavnih, kao što su pozorišne predstave i muzičke komedije ("Mali trikovi"), gde ženske uloge igraju muškarci - članovi kluba. Većina objekata za različite vrste zabave nalaze se u sredini velike šume Redvuds.

Okolo su bungalovi, razbacani po šumi. 2005. ih je bilo preko stotinu. Bungalovi su organizovani različite kampove u zavisnosti od toga ko su gosti.

Kampovi su podeljeni u sektore:

  • Mandalai (privatno vlasništvo, investitori, odbrana, političari, presednici)
  • Hil Bilies (investitora, bankara, političari, akademici, mediji);
  • Pećinski čovek (naftne kompanije, univerziteti, mediji, bankari, odbrana);
  • Stovavai (Rokfeler Porodica - preduzeća, bankarstvo, naftne kompanije);
  • Gnezdo sove (predsednik, vojska, vojni radovi);
  • Hideavai (fondovi, oružane snage, vojni radovi);
  • Ostrvo Vizela (podrška za oružane snage, oružane snage);
  • Lost Endžels (bankari, mediji, odbrambena industrija);
  • Silverado skvoter (veliki biznis; radovi oružanih snaga);
  • Sempervirens (Kalifornijske korporacije);
  • Hilsajd (združeni generalštab)
  • Stadion Boemska šuma - amfiteatar sa mestima za oko 2000 ljudi, prvenstveno se koristi za pozorišne predstave.
  • Trpezarijski sektor priprema istovremeno oko 1500 obroka.

Veštačko jezero usred šume se koristi za organizovanje sastanaka i kao mesto održavanja rituala žrtvovanja, koje se obavlja u prvoj nedelji meseca jula.

Simbolika i rituali[uredi | uredi izvor]

Od osnivanja kluba, simbol Boemske šume je sova, koja simbolizuje pospanost i neaktivnost. Sova visine od 12 metara (40 stopa), od cementa, sagrađena je tako da se ogleda na površini jezera u boemskom gaju, a od 1929. godine služi kao mesto godišnje žrtve.[traži se izvor]

15. jula 2000. godine Aleksandar Džons i Majk Henson su u boemskom gaju tajno postavili dve skrivene video-kamere i snimili rituale žrtvovanja. U svom dokumentarnom filmu, Džons tvrdi da je velika grupa članova učestvvala tada u „starom Luciferskom, vavilonskom ritualu obožavanja statue Sova“. Hanson tumači ritual kao zabavu i tvrdi da su po sredi izuzetno nezreli i čudni obrasci ponašanja, neobični za svetske lidere. On ne podržava stav Džonsa da su bili svedoci Satanističkog rituala.

Kontroverza[uredi | uredi izvor]

Privatni život kluba i njegovih članova je privukao veliku pažnju i sumnju javnosti. Tokom godina, nekoliko radoznalih novinara se infiltriralo u klub i snimilo video-snimke skrivenom kamerom. Nemački kancelar Helmut Šmit pisao je o Bomeskom šumarku u svojoj autobiografiji. On je rekao da Nemačka poseduje slična mesta, ali da je njegov favorit Boemska šuma.

Ceremonije[uredi | uredi izvor]

Tokom ceremonije žrtvovanja, spaljuje se punjena lutka koja predstavlja „žrtvu“, i to simbolizuje čišćenje učesnika rituala.

Citati[uredi | uredi izvor]

„Dakle, tamo sam video nešto kao sa slike srednjovekovnog slikara Hijeronimusa Boša Pakao: Gorući metalni krstovi, sveštenici u crvenim i crnim haljinama sa prvosveštenikom u srebrnoj haljini sa crvenim pojasom, gori telo,[1] vrišti od bola, džinovska kamena velika - rogata sova. I svemu tome prisustvuju svetski politički lideri, bankari. To je potpuna ludost.“ - Aleks Džons, opisuje ritual žrtvovanja u boemskoj gaju u 2000.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Bogemskaя Roщa”. www.redaktora.net. Arhivirano iz originala 20. 09. 2011. g. Pristupljeno 13. 9. 2011. 
  2. ^ „Bohemian Grove - Incomplete membership list”. www.bibliotecapleyades.net. Pristupljeno 13. 9. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boemski šumarak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боемски_шумарак&oldid=26827102”