Branislav Trajković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Branislav Trajković
Branislav Trajković.jpg
Trajković kao igrač Vojvodine
Lični podaci
Puno ime Branislav Trajković
Datum rođenja (1989-08-29)29. avgust 1989. (34 god.)
Mesto rođenja Odžaci, SFRJ
Visina 1,91 m
Pozicija štoper
Juniorska karijera
Tekstilac Odžaci
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2005—2010 Hajduk Kula 71 (0)
2005—2007 → POFK Kula - (-)
2007 → Radnički Sombor 11 (1)
2010—2013 Vojvodina 71 (3)
2014 Partizan 11 (0)
2015—2016 Ordabasi 51 (2)
2017—2018 Zemun 21 (0)
2019 Isloč Minski rejon 0 (0)
2020 Rabotnički 18 (0)
2021— Radnički Beograd - (-)
Reprezentativna karijera**
2013 Srbija 1 (0)
* Datum aktuelizovanja: 27. avgust 2021.
** Datum aktuelizovanja: 14. mart 2020.

Branislav Trajković (Odžaci, 29. avgust 1989) je srpski fudbaler. Igra na poziciji štopera.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Trajković je prošao mlađe selekcije Hajduka iz Kule, a za prvi tim ovog kluba je debitovao u sezoni 2005/06.[1] Nakon toga je bio na pozajmicama u POFK Kuli i Radničkom iz Sombora, a za Hajduk je ponovo zaigrao od drugog dela sezone 2007/08. U narednom periodu je postao standardni prvotimac superligaša iz Kule.[1]

Poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka 2010, Trajković je potpisao ugovor sa Vojvodinom.[2] Sa novosadskim klubom je proveo naredne tri i po sezone, tokom kojih je dva puta igrao finale Kupa Srbije (2011, 2013), ali je oba puta poražen. U maju 2013. je uvršten u idealnih 11 igrača Superlige Srbije za sezonu 2012/13.[3]

U januaru 2014. je potpisao troipogodišnji ugovor sa Partizanom.[4] Trajković je 6. avgusta 2014, na revanš utakmici trećeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona sa Ludogorecom, bez lopte udario Slovenca Bezjaka i dobio crveni karton.[5] Istog momenta etiketiran je kao glavni krivac za eliminaciju Partizana. Posle tri meseca natezanja, 13. oktobra 2014. raskinuo ugovor sa crno-belima, koji je važio čak do 2017. godine, ali zbog obostranog nezadovoljstva, posle samo šest meseci stavljena je tačka na saradnju.[6]

U januaru 2015. potpisao ugovor sa kazahstanskim prvoligašem Ordabasijem,[7] u čijem dresu je proveo naredne dve sezone. Početkom septembra 2017. se vratio u srpski fudbal i potpisao za superligaša Zemun.[8] U martu 2018, na prvenstvenoj utakmici protiv Javora, Trajković je slomio nogu zbog čega je otišao na dužu pauzu.[9] Vratio se na teren u narednoj sezoni i proveo je i prvi deo takmičarske 2018/19. u Zemunu.

Početkom aprila 2019. je potpisao ugovor sa ekipom Isloč Minski rejon, koja nastupa u Premijer ligi Belorusije.[10] Trajković za ovaj klub nije uspeo da zabeleži nijedan zvaničan nastup. Odigrao je jednu utakmicu za rezervni tim, a samo jednom se našao na klupi, i to u Kup utakmici protiv Šahtjora iz Soligorska, pa je početkom juna 2019. ugovor raskinut.[11] Nakon više od pola godine bez kluba, Trajković u januaru 2020. potpisuje jednogodišnji ugovor sa makedonskim prvoligašem Rabotničkim.[12]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

U januaru 2013. je dobio prvi poziv u seniorsku reprezentaciju Srbije. Selektor Siniša Mihajlović ga je uvrstio na spisak igrača za prijateljsku utakmicu protiv Kipra, 6. februara 2013. u Nikoziji.[13] Trajković se odazvao pozivu ali nije dobio priliku da debituje na ovom meču.[14] Svoj jedini nastup za seniorsku reprezentaciju Srbije je imao 15. oktobra 2013. u kvalifikacionom meču za SP 2014. protiv reprezentacije BJR Makedonije (5:1) u Jagodini.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Branislav Trajković”. srbijafudbal.com. Arhivirano iz originala 07. 03. 2020. g. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  2. ^ „Lazetić i Trajković u Vojvodini”. b92.net. 31. 8. 2010. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  3. ^ „Idealnih 11 Superlige: Partizan pet, Voša tri, Zvezda, Hajduk i Srem po jednog predstavnika! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 27. 5. 2013. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  4. ^ „Trajković potpisao za Partizan”. partizan.rs. 10. 1. 2014. Arhivirano iz originala 13. 01. 2014. g. Pristupljeno 13. 1. 2014. 
  5. ^ „Ludogorec opet koban za Partizan, glupost Trajkovića prekinula san o Ligi šampiona”. novosti.rs. 6. 8. 2014. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  6. ^ „Razišli se Partizan i Trajković”. mondo.rs. 13. 10. 2014. Pristupljeno 13. 10. 2014. 
  7. ^ „Branislav Trajković konačno pronašao novi klub”. mozzartsport.com. 15. 1. 2015. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  8. ^ „Zemun odradio odličan posao - Stigli Šaranov i Trajković!”. sportske.net. 1. 9. 2017. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  9. ^ „Zemun izgubio bodove i defanzivca, Trajković slomio nogu!”. zurnal.rs. 5. 3. 2018. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  10. ^ „Branislav Traйkovič prodolžit karьeru v «Isloči»” (na jeziku: ruski). fcisloch.by. 3. 4. 2019. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  11. ^ „Zaщitnik Branislav Traйkovič pokinul klub” (na jeziku: ruski). fcisloch.by. 4. 6. 2019. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  12. ^ „Branislav Trajkoviќ novo zasiluvanje za Rabotnički” (na jeziku: makedonski). fkrabotnicki.com. 16. 1. 2020. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  13. ^ „Trajković: Najveća moguća čast”. b92.net. 22. 1. 2013. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  14. ^ „Branislav Trajković”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 14. 3. 2020. 
  15. ^ „Trajković ostvario san u Jagodini”. sportske.net. 16. 10. 2013. Arhivirano iz originala 19. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 3. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Трајковић&oldid=27422575”