Оџаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у страници Оџаци (вишезначна одредница).
Оџаци
Kolaz odzaci.png
Оџаци
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Округ Западнобачки округ
Основан 1522.
Стара имена Kéménd
Hanfhausen
Hódság
Татар Оџак
Становништво
Становништво (2011.) 9021
Густина становништва 178 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 45°30′14″N 19°15′24″E / 45.504, 19.256666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 89 m
Површина 411 km²
Оџаци на мапи Србије
{{{alt}}}
Оџаци
Оџаци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански код 25250
Позивни број 025
Регистарска ознака SO
Веб-страна www.odzaci.rs


Координате: 45° 30′ 14″ СГШ, 19° 15′ 24″ ИГД
Оџаци (мађ. Hódság, нем. Hodschag) су градско насеље у Србији, средиште и административни центар истоимене општине, коју поред Оџака шине још осам насеља. Град се налази у Западнобачком округу, на западу Војводине, у Панонској равници.

Оџаци су највеће насеље у општини по површини и броју становника. Према попису становништва из 2011. године град има 9021 становника. Већинско становништво чине Срби. У односу на попис из 2002. године број становника је у паду.

Оџаци су основани 1522. године од стране Мађара које се тада звало Кеменд. Оџаци су дуго времена били центар кудеље, због чега су добили назив Hаnfhausen, Кућа конопље.[1]Због бројних колонизација које су се десиле на простору данашњег града, Оџаци имају утицај разних култура. Данас Оџаци више нису велики индустријски центар. Град је данас домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних и спортских манифестација.

Садржај

Називи[уреди]

Име Оџаци је множина речи „оџак“, која је у српски језик дошла из турског језика (у српском језику се као алтернатива употребљава и реч димњак). У турској војној терминологији, реч означава војну посаду. На турском језику град се називао Odzlak, на немачком Hanfhausen и на мађарском Hódság (старији мађарски назив за град био је Kéménd, а овај назив се први пут помиње 1522. године и значи мали димњак). Каснији мађарски назив, Hódság, ушао је у мађарски из турског или српског језика.

Поред ове теорије постоји и теорија да су Оџаци добили име по босанском месту Оџак или по томе што су оџаци вирили из земуница и могли су се видети издалека.

Оџаци се 1579. године помињу и под турским именом Татар Оџак. Забележено је да су тада имали двадесет и осам домова, од чега дванаест муслиманских.[2]

Називи Оџака кроз историју и на страним језицима
Назив Објашњење
Oџаци Српски назив; први пут се јавља 1557.
Kéménd Стари мађарски назив
Hódság Нови мађарски назив
Hanfhausen Стари немачки назив
Hodschag Нови немачки назив
Odĵaci Назив на есперанту
Оджаці Украјински назив
Оджаци Руски назив
Odžacі Енглески назив
奧扎齊 Кинески назив
Odzlak Турски назив

Географске особине[уреди]

Географски положај[уреди]

Карта Оџака

За положај Оџака битан је положај на саобраћајној основи Нови Сад - Сомбор која има шири међурегионални значај и представља једну од варијанти спајања југоисточне са централном Европом.[3] Положај Оџака одредио је саобраћајну рашчлањеност у чијем се средишту спаја неколико железничких кракова, од којих меридионална железничко-прометна осовина има доминантни, а остали саобраћајни правци регионални или локални значај. Југоисточни железнички крак из Новог Сада, и северни из Сомбора формирали су северни и јужни правац оџачком простору. Железнички крак у правцу Новог Сада има прворезредни супрарегионални значај, јер се ослања на главну железничку магистаралу и преко Београда повезује са југоисточним деловима Балканског полуострва, у правцу Атине и Софије, и даље са Истанбулом и Малом Азијом. Северна саобраћајна линија директно се ослања на магистралу Суботица - Даљ- Винковци у правцу Загреба и Љубљане. Саобраћајна повезаност западног и северозападног дела оџачке општине изводи се преко Каравукова, секундарног саобраћајног чвора Оџака, и у правцу Богојева са ослонцем на већ споменуту магисталу Суботица - Сомбор - Даљ -Винковци. Каравуково је секундарни саобраћајни чвор Оџака, док се Богојево због свог положаја на главној магистрали појављује као засебан саобраћајни индивидуалитет. Преко Каравукова на оџачки саобраћајни чвор надовезује се и железничка линија из Бача и Бачке Паланке, чиме се формира западни југозападни саобраћајни систем оџачког простора, који спаја неколико саобраћајних праваца са рачвањем код Каравукова и Богојева.[4][5]


Рељеф[уреди]

Основни облик овог региона настао је у олигомиоцену петрографским неогеним наслагама. Квартарни слојеви истичу континенталну фазу за коју су карактеристичне еолска ерозија и дефлација, као фазе флувио-ерозивних процеса. Из наведеног произилази да су квартарни спољашњи процеси најважнији у формирању морфолошких јединица Оџачког краја. Пружа се на крајњнем западном делу општине Оџаци и у лучном повијању, тангенцијално додирује ток Дунава. Морфолошка издвојеност меридионална оријентација правца пружања, надморска висина на сектору комуне, која југозападно од Богојева износи 82 метра, а у области Камаришта на Дунаву свега 80 метара, рељефска неразвијеност, ниски инундациони терени, који су резултовали нижим економским потенцијалом, разнолик биљни и животињски свет, битне су физиометријске особине ове морфолошке јединице испитиваног краја.[6]

Клима[уреди]

Климатограм за Oџаке
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
37
 
4
-3
 
 
30
 
6
-3
 
 
36
 
12
1
 
 
45
 
18
6
 
 
60
 
23
11
 
 
81
 
26
14
 
 
66
 
29
15
 
 
53
 
29
15
 
 
54
 
24
11
 
 
47
 
18
6
 
 
54
 
10
2
 
 
47
 
4
-2
температура у °C
укупне падавине у mm

Клима у Оџацима је умерено-континентална. Просечна годишња температура износи 10.9 °C. Најхладнији је јануар са просечном температуром -0.3 °C, а најтоплији је јул са 21.4 °C. Апсолутни максимум се забележава у јулу и августу са 40 °C, док се апсолутни минимум забележава у јануару са -27 °C.

Укупна осунчаност у току године износи 2.014 часова, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима.

Најчешћи ветрови су из правца севера и северозапада. На трећем месту по учесталости је југоисточни ветар (кошава).

Годишње падне просечно 612 mm падавина, а број дана са падавинама је 122. У просеку највећа количина падавина је у јуну 81 mm, а најмања количина падавина у фебруару 30 mm.[7]


Климатограм Оџака
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Апсолутни максимум, °C 19 21 26 29 35 37 40 40 36 29 24 20 40
Средњи максимум, °C 4 6 12 18 23 26 29 29 24 18 10 4 17
Средња температура, °C 0 1 6 11 16 19 21 20 16 11 5 1 11
Средњи минимум, °C −3 −3 1 6 11 14 15 15 11 6 2 −2 6
Апсолутни минимум, °C −27 −22 −20 −6 1 4 7 6 2 −7 −18 −24 −27
Количина падавина, mm 37 30 36 45 60 81 66 53 54 47 54 47 612
ИЗВОР(И): Републички хидрометеоролошки завод Србије


Хидрографија[уреди]

Воде овог дела Бачке се могу поделити на подземне и површинске. Подземне воде, у нижим пределима атара, се директно одражавају на услове и могућност искориштења плодног земљишта, али су и од приоритетног значаја за биљне заједнице. Главни извор питке воде у свим насељима општине је артешка издан. Површинске воде се углавном односе на реку Дунав и канал Дунав-Тиса-Дунав. Део тока Дунава који протиче кроз општину Оџаци износи 10 km, такође представља и природну границу са Републиком Хрватском. Почетком ХХ века , на путу од Дунава према Богојеву, у природном процесу великих поплава створено је језеро Штранд. Језеро је окружено пешчаним плажама које се простиру на површину од 2 ha. На територији Оџака се налази и каналса мрежа Дунав-Тиса-Дунав и износи 43 km. Канали су пловни и омогућавају пловидбу разноликих половила. Канал се одликује и великом чистоћом у односу на друге делове канала у Бачкој. Предео око Оџака је такође богат и барама од којих је најзначајнија Холцер бара.[8]

Историјат места[уреди]

Праисторијски период[уреди]

Праисторија Оџака и његове околини почиње пре скоро 7000 године у време неолита када се прве цивилизације досељавају на просторе Панонске низије. Сведочење о томе је археолошки локалитет Доња Брањевина у близини Дероња. Георгафски услови у Оџачкој околини су били повољни за насељавање праисторијских група посебно у периоду од краја последњег леденог доба и почетка Холоцена. Три морфолошке целине алувијалне равни, алувијалне терасе и лесне терасе нудиле су погодности за настанак првих насеља у околини данашњег града. Предност су биле и велике реке са значајним риболовним и комуникационим потенцијалом, али и окружење богато плодним земљиштем, шумама и дивљачи.[9]Анализом сачуваних животињских врста утврђено је да више од 65% свих конзумираних врста припада домаћим врстама, углавном овци, кози и говечету. Свиња је у том периоду била мало гајена. Од дивљачи најзаступљенији су били дивље говече, фивља свиња, црвени јелен и срндаћ.[10]О изгледу самог станишта нема детаљнијих потврда. Откриће јама стубова у низу и блатног премаза указује да су као станиште могла служити једноставне колибе.[11]Са друге стране пронађен је велики број керамичких посуда са богатом декорацијом, обиље ритуалних предмета и жртвеника, разноврсни коштани и камени алати и накит. Посебну занимљивост представља камено оруђе, пре свега зато што се извор те сировине за њихову изградљу налазио далеко од самог насеља. Чињеница је да је камен био увозна роба, чиме би се даљим проучавањем овог локалитета могло доћи до контакта и путева доношења тих сировина.[12]

Оснивање Оџака[уреди]

Први помен Оџака везује се за 1557. или 1558. годину. Оџаци се тада помињу као насеље у Бачкој које су основали Турци за време војних операција које су водили у јужној Угарској.[13] О пореклу имена насеља постоји више теорија, једна од њих је да име води порекло од имена турског војног одреда који је боравио на простору насеља, постоји и теорија по којојиме води порекло од турске речи за димњак, (због димњака који су вирили из земуница првог насеља), као и да су Оџаци добили назив по босанском Оџаку одакле је у 16. веку досељено 7 српских породица.[14]У 17. веку Оџаци су опустели, становништво се под притиском великих дажбина,наплаћиваних за војне потребе и рата,махом иселило на север. Током 18. века насеље је обновљено и тада у Оџацима живи око стотинак српских и шокачких породица. Власти Хабзбуршке монархије одлучују да колонизују овај простор немачким колонистима, што доводи до присилног исељавања староседелачког становништва (Срба и Шокаца).[15]

Долазак немачких колониста[уреди]

Поштанска марка из 1895. године

Колонизација Оџака немачким живљем почиње 1755.[16]године када се доноси одлука о насељавању 300 немачких породица и подразумевало је присилно исељење тадашњег становништва.[17]Такође постоји и мишљење да су Срби због великих дажбина сами затражили да се иселе.[18]Немачки колонисти од власти Хабзбуршке монархије добијају земљиште за градњу кућа, онолико земље колико су могли да обрађују, семе итд. Осим тога добијају статус слободних царских поданика, па су тако кметови међу њима ослобођени својих обавеза. Колонисти који су населили Оџаке били су већином из немачких области: Бадена, Шварцвалда, Алзаса, Лорене, Хесена итд.[19]У своје ново место боравка долазили су Дунавом, бродовима познатим под именом Улмске кутије пловили су преко Беча и Будимпеште до Апатина где су се искрцавали. Први колонисти стигли су 1756. године, међу којима је био и барон Котман, власник поседа.[20]

Оџаци – центар кудеље[уреди]

Досељени колонисти углавном су се бавили пољопривредом. Њиховим доласком почиње и масован узгој конопље иако се по неким турским дефтерима гајење конопље спомиње још у време кад су они владали овим просторима. Земљиште у Оџацима и околини било је идеално за гајење ове биљке, чему је највише доприносила река Мостонга која се често изливала и плавила околна подручија. Такође Мостонга је била идеална за мочење конопље. Производњу је иницирао барон Котман који је известио Беч да конопља добро успева на територији новосаграђених колонистичких насеобина. Он је окупио произвођаче кудеље, обезбедио им средства за рад и обавезао се да ће од њих откупити 5 000 лаката тканине годишње. Производња се касније омасовила, и Оџаци постају један од највећих центара за производњу кудеље у Европи.[21]1779. почиње да се одржава вашар кудеље, који временом добија на значају. 1907. године отвара се фабрика за прераду кудеље и производњу ужади, отварају је чланови имућне породице Ертл (Франц и Јохан) по узору на сличну фабрику у Сегедину. Од почетних 200 радника фабрика се брзо развија и већ 1929. достиже цифру од 880 запослених. Временом производња се шири па се осим ужади производе и јутани теписи, а од 1933. и вунена и свилена тканина.

Развој Оџака[уреди]

Народна школа 1920. године

Од досељавања првих колониста вртоглави привредни развој Оџака који се пре свега ослањао на производњу кудеље пратио је и друштвени развој места. 1762. године основана је прва школа, на немачком језику.[22]Прва црква саграђена је 1764. године, али од ње није сачуван никакав траг. 1818. године одржана је прослава поводом постављања темеља нове цркве која је завршена 1821. године.[23]1813. године Оџаци добијају привилегију одржавања недељног сајма и два годишња вашара и добијају статус трговишта. 1871. године оснива се срески суд, 1879. служба земљишних књига, 1884. служба кнеза (први оџачки кнез био је Јозеф Виси).[24]Прва штампарија основана је 1887. године.[25]У Оџацима у то време раде два новчана завода: Оџачка штедионица и Оџачка каса узајамне помоћи, а 1897. основана је и пореска служба.[26]1895. године завршена је изградња пруге Нови Сад-Баја која пролази кроз Оџаке, а исте године кроз место је прошао и први воз. 1899. године у оквиру самостана у Оџацима изграђено је прво дечје забавиште које је 1936. године премештено у нову модернију зграду коју је изградио власник Фабрике канапа и ужарије Јохан Ертл. 1906.[27]Фирма Ертл и Шверер (такође делом у власништву породице Ертл) отвара прву електричну централу за потребе свог млина и тако долази и до електрификације места. 1911. године у Оџацима основан је фонд за изградњу грађанске школе, прикупљено је 70 000 круна, али је изградња школе одложена због Првог светског рата. 1917. године прикупљено је још 300 000 круна и школа почиње са радом, првобитно у кући породице Краус, па у кући породице Брунер и коначно се 1927. премешта у нову зграду направљену по нацрту архитекте Јозефа Швера.[28]

Први светски рат[уреди]

Пре избијања Првог светског рата Оџаци су били у саставу Аустроугарске. Како су тада већинско становништо Оџака чинили Немци и Мађари на територији Општине Оџаци није било већих борби. У ратном периоду у Оџацима се отвара војни лазарет у згради основне школе у којем су лечени рањеници донешени са фронта. У Првом светском рату погинуло је 162 Оџачана. Након завршетка Првог светског рата Оџаци постају део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Немачко и мађарско становништво није било расељено, али су придошли становници били већински српске националности, па самим тим је Немци и Мађари губе статус већине у Оџацима.[29]

Други светски рат и Културбунд[уреди]

Општинска зграда 1905. године

1920. године основан је Културбунд, немачка националистичка организација, која је била почетно замишљена као неполитичка организација која делује на подручју целе Краљевине Југославије, а имао за циљ да чува и развија немачку културу и језик.[30] Организација је два пута забрањивана први пут 1924. године, други пут током Шестојануарске диктатуре. Први огранак Културбунда у Бачкој формиран је 1920. године у Парабућу (Ратково). 1930. године дозвољен је рад Културбунда. Доласком Адолфа Хитлера на власт у Немачкој деловање Културбунда се радикализује и прихватају се национал-социјалистичке идеје унутар организације. Из године у годину број чланова расте, посебно након 1939. године и почетка Другог светског рата. Током рата организација јача и постаје главни организатор друштвеног живота у немачким местима у Бачкој, између осталих и у Оџацима. Такође организује одлазак младих Немаца у Вермахт и СС јединице. После инвазије снага Трећег рајха на Југославију, територија Бачке окупирана је од стране мађарске војске. Током окупације вршен је систематски прогон: Срба, Јевреја, Рома као и политичких неистомишљеника свих националности од стране мађарске војске и жандармерије.[31]

Главна улица у Оџацима

Након окупације насеља Оџаци нова мађарска власт је имала посебан третман према припадницима других нација, вероисповести и раса. Повластице су имали само припадници немачке и мађарске националности. У најнеповољнијем положају су били Срби, Буњевци, Словаци, Роми и Јевреји. Посебан третман су имали припадници Срба који су се у Оџаке доселили након Првог светског рата. Они су масовно одвођени у логоре, а највећи логор за српске колонисте је био мађарски логор у Шарвару. Остали су били прво одвођени у логор у Оџацима, који се налазио у Грађанској школи. Логор у Грађанској Школи је био подређен већем логору у Бачкој Паланци.[32]Након одбијања Немаца да служе мађарској војсци[33]уследио је договор између Хитлера и Хортија[34], по ком је договорено да Немци могу служити војску у добровољачким СС јединицама. У првих месец дана је прикупљен велики број добровољаца и њихов испраћај је направљен 27. марта.[35]Млади Немци су оформили омладинске чете Фолксбундоваца, окупљени око организације Дојче Маншафт који су малтретирали Немце који се нису добровољно пријавили за служење у СС јединицама.[36]

Главна улица у Оџацима

Оџаци су за време Другог светског рата били окупирани од стране Сила Осовине и поверени Мађарској. Од стране Титових партизана 23. новембра 1944. године у Оџацима, на путу према Каравукову, се догодио масакр. Тада је убијено 183 особе, 181 мушкарац и 2 жене, а једна особа је успела да побегне. Убијени су били цивили немачке националности. Један од њих је био и Франц Ертл један од важних грађана Оџака, власник Фабрике ужарије и канапа. Породице Франца Крауса, Ладислава Колмана и Ханса Петка су поштеђене на инсистирање Српског савета. Два дана касније 25. новембра 1944. године извршено је још једно стрељање немаца, ово дело је почињено од стране крајишке-партизанске бригаде. Тада је убијено 212 немачких мушкараца, стрељање је ивршено на путу према Филипову (Бачком Грачацу). Убијени су били становници Филипова.[37]

Ослобађање Оџака[уреди]

Ослобођење коначно долази 22. октобра 1944. године.[38]Оџаке су ослободиле Војвођанске бригаде заједно са јединицом Црвене армије. Озбиљније борбе са мађарским жандарима водио је Бачкопаланачки одред 17. октобра између Парабућа (Раткова) и Оџака. На сам дан ослобођења није било отпора као ни дочека ослободиоца пошто је место било углавном насељено немачким живљем који су се већином повукли заједно са немачком војском и напустили земљу, прва колона је кренула још 9. октобара. Један број Немаца је остао, они су интернирани у логоре да би касније такође напустили земљу и преселили се махом у Аустрију и Немачку. По ослобођењу ових крајева долази до Батинске битке, највеће битке на овим просторима у којој војници Црвене армије и Војвођанских бригада под командом потпуковника Срете Савића успевају да поразе немачке снаге које су бројале чак 60 000 војника, пређу Дунав и ослободе Дарду и Бели Манастир, чиме су немачке снаге потиснуте на територију Мађарске.[39]

Обнова Оџака[уреди]

Кућа породице Рис

По завршетку Другог светског рата долази до колонизације становништва из мање развијених крајева државе у Војводину, како би се населио простор на ком је пре рата живела немачка национална мањина. У општини Оџаци углавном су насељени колонисти из јужне Србије. Први колонисти који су стигли у Оџаке су били из Заплања. Они су у Оџаке стигли возом 10. фебруара 1946. године, тада је у дошло 45 породица са 228 чланова. Месна комисија је одмах организована и њима су на располагање били додељени домови у којима су живели протерани Немци, као и земља коју су поседовали. Храну и покућство новим становницима су обезбедили УНД и Антифашистички фронт жена. Нови колонисти су долазили током целе 1946. године и укупно је досељено 459 породица са 2454 чланова. Оџаци су насељени са породицама из Заплањског, Нишког, Сврљишког, Бањског, Моравског и Алексиначког среза.[40]У Каравукову су насељени колонисти из Врањске котлине и Горње Пчиње, у Раткову из Топлице и околине Лесковца, у Српском Милетићу из Јабланице, Власотинаца и Суве реке, у Дероњама из околине Пирота, а у Оџацима из околине Пирота и Ниша. У Бачки Брестовац и Бачки Грачац насељени су колонисти из Босне и Лике.[41]Након завршетка колонизације уследила је обнова основних установа и стварање првих друштвених организација. Организоване су сељачке радне задруге од земље која је била додељена колонистима, која је остала у њиховом власништву, али је била обрађивана од стране задруге. Неки колонисти су се вратили у стари завичај, јер им се није свидео овај принцип као ни подневље на које су се доселили. Највећи део је остао тако да сада Оџаци место сусрета различитих култура, фолклора и менталитета.[42]

Политичко и административно уређење[уреди]

Положај Оџака у општини

Оџаци имају статус градског насеља и седиште су општине Оџаци коју чине: Оџаци, Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Ратково и Српски Милетић. Органи власти у Оџацима су Скупштина општине Оџаци, Прдседник Општине, Општинско веће, Општинска управа и независна регулаторна тела.[43]

Скупштина општине[уреди]

Скупштина општине је представнички орган који врши основне функције локалне власти, утврђене уставом, законом и статутом. Скупштину општине чине 27 чланова.

Председник Скупштине Општине Оџаци је Горан Ђаковић, а његов заменик Мирослав Кондић.[44]

Председник општине[уреди]

Председника општине бира Скупштина општине из реда одборника на период од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника. Председник Скупштине општине предлаже кандидата за председника општине.

Председнику општине и заменику председника општине, избором на ове функције, престаје мандат одборника у Скупштини општине. Председник општине и заменик председника општине су на сталном раду у општини.

Председник Општине Оџаци је Душан Маријан, а његов заменик Биљана Цекић.[45]

Општинско веће[уреди]

Општинско веће бира Скупштина општине на предлог председника општине, на период од четири године и оно утврђује предлог одлуке о буџету општине, врши надзор над радом општинске управе, поништава или укида акте општинске управе који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком коју доноси скупштина општине, решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација из изворног делокруга општине.

Општинско веће Оџака броји 11 чланова, а њиме председава Председник Општине Оџаци Душан Маријан.[46]

Општинска управа[уреди]

Старо обележје Оџака
Званично обележје Оџака

Општинска управа је стручно-извршна служба, која непосредно спроводи прописе општине, као и републичке законе и друге прописе чије извршење је поверено општини, припрема нацрте одлука и других аката које доноси Скупштина општине и Председник општине и врши стручне послове које јој повери Скупштина општине и Председник општине.[47]

Обележја Оџака[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Грб Општине Оџаци.

Званично обележје које користи општина је псеудохералдички амблем. Елементи амблема су: класје, лабораторијска посуда, име општине и године 1557. и 1944[48](види слику). Један од елемената амблема је била и црвена претокрака која је укоњена након пада комунизма. Историја Оџака познаје и стари грб чији је мотив била црква арханђела Михаила, но он је пак пао у заборав и више није у употреби.[49]

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија општине Оџаци.

У насељу Оџаци 2011. живело је 9021 становника, а просечна старост становништва износила је 43 године (41 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 3352 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Према попису становништва из 2011. године, Оџаци имају 9021 становника. Према етничким групама, становници Оџака су се изјаснили као Срби (7487), Југословени (53), Црногорци (48), Роми (96), Хрвати (102), Словаци(125) и Мађари (229).

Година пописа 1948.[50] 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Бр. становника 6607 7266 7841 9052 9933 10567 10108 9021

Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници православне и католичке вероисповести. Знатан је удео агностика, атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам. Три најбројније верске заједнице су православци 83,97%, затим следе католици 7,07% и протестанти 2,68%.

Од укупног броја становника у Оџацима било је (49,43%) мушкараца и (50,57%) жена, што представља однос мушкараца и жена 978:1000. Просечна старост становништва била је 43,7 година, мушкараца 42,7 година, а жена 45,0 година. Удео особа старијих од 18 година је 84,2%.

Етнички састав[51]
Срби
  
7.487 84,97%
Мађари
  
229 2,60%
Словаци
  
125 1,42%
Хрвати
  
102 1,16%
Роми
  
96 1,09%
Југословени [a]
  
53 0,60%
Црногорци
  
48 0,54%
Немци
  
33 0,37%
Албанци
  
25 0,28%
Русини
  
15 0,15%
Румуни
  
15 0,17%
Македонци
  
13 0,15%
Словенци
  
13 0,15%
Остали
  
572 6,34%
Верска структура Оџака
Православци
  
83,97%
Католици
  
7,07%
Агностици и неопредељени
  
0,03%
Атеисти
  
0,98%
Муслимани
  
0,11%
Протестанти
  
2,68%
Остале хришћанске религије
  
0,20%
Источњачке вероисповести
  
0,01%
Остале вероисповести
  
4,84%

Привреда[уреди]

Фабрика ужарије и канапа 1913. године

Примарна грана оџачке привреде су биле пољопривреда и индустрија. Ратарска производња остаће и даље носилац пољопривредне производње. Површине под житарицама и стабилност приноса на високом нивоу итицали су на производње житарица. Код индустријских култура долазило је до одређених осцилација у површинама, углавном, због отежаних услова реализације и мање стимулатних откупних цена. Изузетак би представљала производња шећерне репе. На сточарску производњу неповољно су деловала стална тржишна колебања и нестабилне цене. Индустрија општине састоји се од шест индустријских грана: текстилне, металне, хемијске индустрије, индустрије грађевинског материјала, поздер-плоча и прехрамбене индустрије. Доминантни значај је имала текстилна индустрија, али у корист тенденцијозном константног померања индустријске структуре у корист хемијске индустрије она је преузела водећу улогу. Хемијска индустрија је била конкурентнија од текстилне, у погледу потражње и цене.[52]

Година развила се текстилна, хемијска и машинска индустрија. Значајни извозни резултати су постигнути у хемијској индустрији, као и у производњи и извозу машина и опреме за пољопривреду, како за домаће тако и за инострано тржиште. На скоро 2.000 хектара шума омогућен је развој ловног туризма и привлачи велики број страних туриста.[53]Развој привреде је повећао и стопу запослености и допринео је стварању бољих услова за живот грађана. Привреда Оџака оријентисана је на бивше републике Југославије, али и на земље Европске уније, као што су Немачка, Италија и Бугарска. У Србији Оџаци привредно гравитирају ка Новом Саду и Бачкој Паланци.[54]

Привредни напредак Оџака до деведесетих година XX века[уреди]

Аутобус Саобраћај Оџаци

Развијане су индустријске гране за које је у општини постојала сировинска основа, као што су: текстилна индустрија са производњом синтетичких предива, производња, млевење и прерада житарица, производња хлеба и пецива, као и прерада млека и производа млечних производа, производња сточне хране. Производња је прекинута у последњих десетак година, па су производни капацитети остали ван функције.[55]

Санкције Југославији деведесетих су највише погодиле Оџаке, велика предузећа Оџака нису имала могућност да пласирају своје производе и извозе их у иностранство. Последице су биле многобројне: отпуштен је велики број људи, опрема у предузећима је застарела, а чак су и неке фабрике које су биле понос општине престале са радом. Престанак рада већих предузећа узроковао је велику стопу незапослености, смањење производне активности, губитак тржишта и изостанак технолошких иновација.

Почетак приватизације[уреди]

Процес приватизације у Оџацима је био исти као и у Србији, спор и без одговарајућег социјалног програма и програма запошљавања.[56]Највећи проблем приватизације у Оџацима су неуспеле приватизације које се огледају у поништењу приватизације, отпуштању радника, паду производње и напуштању основне делатности. Приватизована предузећа су реструктуирана, па је већина радника остала без посла, постојећи производни погони су постали складишта и откупне станице, те не могу служити за запошљавање.

Улица у Оџацима

Хемијска индустрија преовлађује у Оџацима, чији је носилац “Хипол” и мања предузећа која се баве прерадом пластике “Бонел”, ”Дунапласт”, ”Полинс”, ”Грајнер”. Машинска индустрија ”Пољострој” са производњом пољопривредних машина. Занатске радње за штампу и конфекционирање амбалаже. Изградња граћевинске галантерије, израда намештаја, одевних предмета. Са радом је почела и текстилна индустрија, као и прехрамбена индустрија.

Култура[уреди]

Оџаци се одликују првенствено својом шароликошћу: националном, културном, верском и др. Управо ова шароликост може се видети на бројним туристичким манифестацијама које се током године одржавају у свим насељима општине. Свака од њих је јединствена и посебна, а поједине претендују да прерасту у традиционалне манифестације које својим значајем превазилазе границе општине Оџаци.

Уметници из Оџака[уреди]

Слика Драгана Косовца

Међу књижевницима, сликарима и глумцима из Оџака као најзначајнији се истиче Јован Хаџић, књижевник и политичар, који је немачку основну школу 1810. године завршио у Оџацима.[57]Био је међу најобразованијим и најистакнутијим Србима свог времена, а 1826. године у Пешти је са неколико знаменитих Срба основао Матицу српску, чији је био први председник. Затим су ту и Атанасије Николић славни математичар, песник, писац, позоришни редитељ и глумац који је са Јованом Стеријом Поповићем основао прво позориште 1841. године у Београду, Театар на Ђумруку, као и Милка Гргурова прва професионална глумица у Србији, “српска Сара Бернард”. У Оџацима је рођен и писац Радомир З. Путник који је такође и драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар. Ту су и сликари Карол Милослав Лехотски, први школовани сликар, и Рафаило Георгије Момчиловић сликар из редова Српске православне цркве. Песници Јован Берић, Ђена Павловић [58], чија је поема “Ситна књига од Крајине Марку, Шаље му је на кољено: Оџачанин Ђемо” и социјални песник Прока Јовкић. Слободан Тркуља српски музичар, мултиинструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила који је из Оџака. Такође у Оџацима је живела и глумица Југослава Драшковић.

Манифестације у Оџацима[уреди]

Неке од манифестација су: [59]

  • Ломљење божићне чеснице
  • Дочек Нове године
  • Хаику фестивал
  • ЦАЦИБ Међународна изложба паса свих раса
  • Оџаци на длану
  • Осликавање ускршњих јаја
  • Фијакеријада
  • Мото фест
  • Дан Дунава
  • Међународни фестивал меда
  • „Златни котлић“ општине Оџаци
  • Интернационални карате турнир „Златна песница“
  • Оџачка ракијада
  • ИМАФ Међународни фестивал мултимедијалне уметности

Образовање[уреди]

Техничка школа

У Оџацима се налазе две основне школе ОШ Мирослав Антић и ОШ Бранко Радичевић.[60] Након ослобођења Оџака основана је Државна нижа гимназија, која се касније развила у Гимназију Јован Јовановић Змај, данас је то Гимназија и економска школа Јован Јовановић Змај. Поред ње у Оџацима постоје још две средње школе Техничка школа [61]и приватна економско-пословна школа Средња стручна школа Оџаци [62], као и одељење ниже музичке школе "Петар Коњовић" и факултета за услужни бизнис ЕДУКОНС.

Архитектура и урбана структура[уреди]

Главна улица у Оџацима

У ширем простору равничарске Бачке Оџаке истичу старији делови града заједно са новоподигнутим и реконструисаним комплексима. Како се град развијао дошло је до промене архитектонске структуре, на периферији и централним деловима. Те промене проистичу из компактне изградње нових блокова.

Прве грађевине у Оџацима су приземне архитектуре, иако је током 19. и 20. века дошло до реконструкције ових објеката они су садржали своју приземну архитектуру и чине 98% свих архитектонских објеката.

Само језгро града се темељи на ортогоналном систему. Језгро града сачињавају четири уздужне и три трансверзалне улице.

Најстарији сачувани објекат у Оџацима је црква св. Михаила, грађена у периоду од 1818. до 1821. године у барокном стилу. Копија слике св. Михаила, италијанског уметника Гвида Ремија, се налази у апсидалном делу ове цркве.[63]

Спорт[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак спортских клубова у Оџацима.
Спортско-пословни центар

Први фудбалски клуб у Оџацима основан је 1919. године под именом Оџачки шпортски клуб [64], а наступа на стадиону Иво Лола Рибар.[65]Године 1928. основан је и тениски клуб који је био један од фаворита на тениским такмичењима у тадашњој држави. Тениски клуб је располагао са 5 тениских терена. Између два рата у Оџацима је радило Соколско друштво део Сокола Краљевине Југославије, а одржан је и Соколски слет.[66]

Град је сада седиште неколико спортских клубова најзначајнији су фудбалски клуб Текстилац који се такмичи у Српској лиги Војводина, затим ОФК Оџаци, кошаркашки клуб Оџаци, карате клуб Младост, женски рукометни клуб Оџаци, одбојкашки клуб Оџаци, шаховски клуб Младост. Поред њих постоје и клубови у стрељаштву и стреличарству као и тениски и стонотениски клуб.

Најуспешнији и најпознатији спортисти Оџака

Душан Вемић

Знаменитости Оџака[уреди]

Црвенокоса богиња[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Старчевачка култура.
Црвенокоса богиња

Статуа је пронађена 1989. када је сонда 6x6 постављена у близини центра града. Ова фигурина је посебна због своје монументалности у односу на сличне налазе.[67]Њена висина износи 38 cm, прави је див у поређењу са до сада пронађеним некомплетним статуетама истог типа, чија висина не прелази 15 cm. Јединствена је у свету, премда неки археолози оспоравају значај овог налаза. Ако свему додамо да су у њој сједињени симболи женске и мушке плодности, инвенција тадашњег уметника, пре више од 7.000 година, изазива усхићење. Гледана у целини, статуета делује генијално. Црвенокоса богиња и поред видно изражених атрибута женске плодности истовремено је и симбол мушке плодности јасно приказан тестисима и фалусом. Остаци ранонеолитског ратарског насеља откривени су још 1965. године, када су грађени насипи против поплаве, на месту где Дунав прави велику окуку, између села Дероња и Каравукова. Ту се затекао и археолог аматер Сергеј Кармански, који је приметио у земљи остатке необичне грнчарије. Зауставио је багер и почео да копа. Сергеј Кармански је, са пуно пожртвовања, спасавао ово археолошко налазиште. Радио је са многим археолошким екипама. Био хваљен и оспораван, али несумњиво заслужан што су проналасци са локалитета Доња Брањевина, постали доступни домаћој и светској научној јавност. Захваљујући њему Оџаци су добили Музејску јединицу чију је изложбену поставку посетило хиљаде људи, а град и општина постали препознатљиви по Црвенокосој богињи.

Верски објекти[уреди]

Оџаке красе бројни сакрални објекти. Сваки од њих одише својственом лепотом и складношћу градитељских линија, а посебан утисак оставља дубок ођек звона са црквених торњева који се пружа над равницом.

У самом граду налази се низ сакралних објеката од којих је неколицина под заштитом државе. Осим наведених сакралних објеката који се налазе под заштитом државе Оџаке красе и друге цркве које такође поседују одређен културноуметнички и историјски значај.

Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима[уреди]

Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима

У Оџацима се налазе три цркве, Храм Спаљивања моштију Св. Саве у Оџацима који представља најмлађи сакрални објекат у општини чија је изградња почела 1989. године.[68]

Римокатоличка црква арханђела Михаила у Оџацима[уреди]

Римокатоличка црква Св. Архангела Миховила у Оџацима саграђена је 1821. год. на месту старије цркве из 1764. године. Посебно се истиче и њена декоративна главна фасада са три торња. Богату унутрашњу декорацију између осталог краси олтарна слика Св. Миховила како пробада сотону, рад Јожефа Пешкија из 1834. године. По лепоти истиче се и слика Светог Тројства, рад мајстора Полака, која је иначе копија по Рубенсу. Године 1970. црква је стављена под заштиту државе као споменик културе од великог значаја.[69]

Капела Светог Вендела[уреди]

Поред цркава, на католичком гробљу се налази Капела Светог Вендела. Капела је првобитно подигнута 1776. године, а 1893, године је саграђена садашња капела. Ова капела сведочи о присуству немачког народа и културе у Војводини. Реновирана је 2004. године, а од 1970. године се налази под заштитом као споменик културе.[70]

Спомен-крст убијеним подунавским Швабама[уреди]

Римокатоличка црква арханђела Михаила у Оџацима

Између Оџака и Бачког Грачаца 2011. године откривен је спомен-крст за 212 убијених подунавских Шваба. Стрељање су 25. новембра 1944. године извршили припадници партизанске војске. Тог дана су стрељани мушкарци из Филипова, данашњег Бачког Грачаца, а међу њима је било и малолетника.[71]Испод крста су уклесана имена свих жртава које се налазе у три одвојене масовне гробнице. Партизани су ухапшене Немце поделили у три одвојене групе. Најпре је прва група ископала раку у којој су их стрељали, а потом их је земљом прекрила друга група. То се поновило и са другом и са трећом групом.[72]

Дрворед платана, кестена и липе - споменик природе[уреди]

Дрворед платана, кестена и липе, дуж саобраћајницу из Сомбора, 1978. године стављен је под заштиту државе. Дрворед платана, кестена и липе представља једино заштићено природно добро на територији Оџака.[73]

Оџаци и други градови и општине[уреди]

Побратимске општине

Партнерски градови и општине

Познати Оџачани[уреди]

Неки од најпознатијих Оџачана су: [76][77]

  • Јован Берић (1786-1845), песник
  • Едуард Флоријан Бирли (мађ. Ede Flórián Birly) (1786-1854), лекар и научник
  • Јован Младеновић Субота (1790-1863), учитељ
  • Јован Хаџић (1799-1869), књижевник и политичар
  • Атанасије Николић (1803-1882), математичар и писац
  • Милка Гргурова (1840-1924), глумица
  • Ђена Павловић (1851-1901), песник и књижевник
  • Шаму Боровски (1860-1914), доктор филозофије
  • Рафаило Георгије Момчиловић (1875-1941), сликар
  • Прока Јовкић (1883-1915), песник
  • Бошко Перошевић (1956-2000), политичар
  • Иван Стојменовић (1957-2014), математичар
  • Деже Громон (мађ. Dezső Gromon) (1838-1912), политичар, посланик и државни секретар за одбрану
  • Јохан Ертл (нем. Johann Ertl) (1882-1922), посланик у савезном парламенту

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Референце[уреди]

  1. Др Владимир Стојановић, Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века, Нови Сад 2007 pp. 12.
  2. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 12.
  3. Јосип Плеша, Општина Оџаци, Нови Сад 1976 pp. 110.
  4. Јосип Плеша, 1976 pp. 114.
  5. „Geografski položaj Odžaka”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  6. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 14.
  7. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 15.
  8. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 16.
  9. Јосип Плеша, 1976 pp. 9–14.
  10. Svetlana Blažić, The Faunal Assemblage, in S. Karmanski (ed. bz P. Biagi) Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005 pp. 49–57.
  11. Sergej Karmanski, Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste 2005
  12. Драгана Антоновић, Индустрија глачаног камена са Доње Брањевине и њено место у неолиту наше земље, Гласник Српског археолошког друштва 2002 стр 18:25-43
  13. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 19.
  14. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 12.
  15. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 12.
  16. Др Владимир Стојановић, 2007 pp. 12.
  17. Олга Андраши, Документација из Музејске јединице Народне библиотеке Бранко Радичевић у Оџацима
  18. Др владимир Стојановиц, 2007 pp. 12
  19. Бранислав Срдановић, 2013 pp. 20.
  20. Бранислав Срдановић, 2013 pp. 21.
  21. „Zavičaj kudelje, tamburaša i alasa”. paunpress.com Приступљено 30. 5. 2015.. 
  22. Олга Андраши, Музејска документација Музејске јединице НБ Бранко Радичевић, Оџаци картон бр. 7.
  23. Олга Андраши, картон бр. 637.
  24. Олга Андраши, картон бр. 186.
  25. Олга Андраши, картон бр. 186.
  26. Олга Андраши, картон бр. 45.
  27. Олга Андраши,Музејска документација Музејске јединице НБ Бранко Радичевић, Оџаци
  28. Олга Андраши, картон бр. 4.
  29. Олга Андраши, картон бр. 123.
  30. Tomasevich (2002), стр. 201.
  31. Бранислав Срдановић, Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Оџаци 2013. pp. 30.
  32. Јосип Мирнић, Немци у Бачкој у Другом светском рату, Нови Сад 1974
  33. Јосип Мирнић, 1974
  34. Јосип Мирнић, 1974
  35. Олга Андраши, Документација из Музејске јединице Народне библиотеке Бранко Радичевић у Оџацима
  36. Јосип Мирнић, 1974
  37. Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band 5, S. 269 Online
  38. Kalendar lokalnih dešavanja, mod.gov.rs, Приступљено 30. 5. 2015.
  39. Никола Божић, Батинска битка, Београд 1978
  40. Олга Андраши, Документација из Музејске јединице Народне библиотеке Бранко Радичевић у Оџацима
  41. Никола Гаћеша, Аграрга реформа и колонизација у Југославији 1945–1948, Нови Сад 1984
  42. Бранислав Срдановић, Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Оџаци 2014 срт. 51
  43. „Organizaciona struktura opštine”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  44. „Скупштина општине”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  45. „Председник општине”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  46. „Општинска управа”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  47. „Општинска управа”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  48. Амблем Оџака на Zastave i grbovi.com
  49. Стари грб Оџака
  50. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  51. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  52. Јосип Плеша, 1976 pp. 73.
  53. „Lov i ribolov - Odzaci”. srbija.superodmor.rs Приступљено 30. 5. 2015.. 
  54. „Privreda u Odžacima”. opstinesrbije.com Приступљено 3. 6. 2015.. 
  55. Јосип Плеша, 1976 pp. 92–93.
  56. „Privatizacija preduzeća u Odžacima”. ico.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  57. „Jovan Hadžić”. riznicasrpska.net Приступљено 3. 6. 2015.. 
  58. „Đena Pavlović”. odzaci-hodschag.blogspot.com Приступљено 3. 6. 2015.. 
  59. „Manifestacije”. turizamodzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  60. „Osnovne škole iz Odžaka”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  61. „Srednje škole iz Odžaka”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  62. „Privatna srednja škola iz Odžaka”. edukacija.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  63. Јосип Плеша, 1976 pp. 120–125.
  64. „ODZACI - Sportski Club 1919”. fussballabzeichen.at Приступљено 3. 6. 2015.. 
  65. „Stadion Ivo Lola Ribar Odzaci”. soccerway.com Приступљено 30. 5. 2015.. 
  66. Олга Андраши, картон бр. 638. и 196.
  67. „CRVENOKOSA BOGINJA KAO SIMBOL”. academia.edu Приступљено 30. 5. 2015.. 
  68. „Hram Spaljivanja moštiju Sv. Save u Odžacima”. turizamodzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  69. „RIMOKATOLIČKA CRKVA SVETOG ARHANGELA MIHOVILA – Odžaci”. vojvodinaonline.com Приступљено 3. 6. 2015.. 
  70. „KAPELA SVETOG VENDELA – Odžaci”. Vojvodinaonline.com Приступљено 30. 5. 2015.. 
  71. Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band 5, S. 269 Online
  72. „КРСТ НА СТРАТИШТУ НЕВИНО СТРЕЉАНИХ БАЧКИХ ШВАБА”. srpskilist.net Приступљено 3. 6. 2015.. 
  73. „DRVORED PLATANA, KESTENA I LIPE – Odžaci”. Vojvodinaonline.com Приступљено 3. 6. 2015.. 
  74. „Pobratimske opštine”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  75. „Partnerski gradovi i opštine”. odzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 
  76. Бела Ижак, На крилима времена - знаменити људи општине Оџаци, Оџаци 2014
  77. „Slavne Ličnosti”. turizamodzaci.rs Приступљено 3. 6. 2015.. 

Литература[уреди]

  • Плеша, Јосип (1976): Општина Оџаци, Институт за географију Природно-Математичког Факултета Нови Сад, Нови Сад
  • Идвореан - Стефановић, Братислава и Андраши, Олга (2010): Одевне текстилије збирке колонизација музејске јединице Оџаци, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Ђорђевић, Бошко. (2012): Мала енциклопедија Оџака, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Ижак, Бела (2014): На крилима времена - знаменити људи општине Оџаци, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Агбаба, М., Алимпић, Д., Костић, С., Мирнић, Ј., Перц, Р., Соколовић, К. Тадић, Ж. (1963): Војводина у борби, Савез удруженња бораца народноослободилачког рата СР Србије председништво АП Војводине, Нови Сад
  • Ђорђевић, Бошко (2012): Пола века Гимназије, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Срдановић, Бранислав (2013): Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Срдановић, Бранислав (2014): Прошлост Оџака кроз старе фотографије, Народна библиотека Бранко Радичевић, Оџаци
  • Мирнић, Јосип (1974): Немци у Бачкој у Другом светском рату, Институт за изучавање историје Војводине, Нови Сад
  • Божић, Никола (1978): Батинска битка, Издавачка организација Рад, Београд
  • Стојановић, Владимир (2007): Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века, Матица српска, Нови Сад
  • Гаћеша, Никола (1984): Аграрна реформа и колонизација у Југославији 1945.-1948., Матица српска, Нови Сад
  • Karmanski, Sergej (2005): Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste
  • Антоновић, Драгана (2002): Индустрија глачаног камена са Доње Брањевине и њено место у неолиту наше земље, Гласник Српског археолошког друштва
  • Bodor, Antal (1914): Délmagyarországi telepítések története és hatása a mai közállapotokra, Stephaneum, Budapest
  • Blažić, Svetlana (2005): The Faunal Assemblage, in S. Karmanski (ed. bz P. Biagi) Donja Branjevina: a Neolithic settlement near Deronje in the Vojvodina (Serbia), Societa per la preistoria e protostoria della regione Friuli-Venezia Giulia, Quaderno 10, Trieste
  • Borovszky, Samu (1909): Magyarország vármegyéi és városai. Bács-Bodrog vármegye. I.-II. kötet, Apolló Irodalmi és Nyomdai Részvénytársaság, Budapest
  • Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Службена страница града

Информативни садржаји

Култура

Саобраћај

Мапе

Остале везе




Сјајни чланак Чланак Оџаци је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.