Branko Đurica
Branko Đurica | |
|---|---|
| Datum rođenja | 13. septembar 1934. |
| Mesto rođenja | Banja Luka, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 26. oktobar 2012. (78 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
Branko Đurica (Banja Luka, 13. septembar 1934. — Beograd, 26. oktobar 2012)[1] bio je srpski novinar, urednik i scenarista.
Biografija[uredi | uredi izvor]
- Poreklo i detinjstvo
Po muškoj liniji Branko Đurica je bio unuk krajiškog prote Damjana Đurice, osuđenog na robiju "za veleizdaju Austrougarske Carevine i Kraljevine". Po majci je bio Sremac, iz Negoslavaca.
Nakon rođenja u Banjoj Luci, Đuričina porodica se zbog radnih potreba oca–železničara selila u Horgoš, Čurug, Strizivojno-Vrpolje, a zatim u Vukovar, gde je otac dobio nameštenje šefa železničke stanice. U osnovnu školu Đurica kreće u jesen 1941, kada je Vukovar već bio u sastavu Nezavisne države Hrvatske, pa je dečak pokatoličen da bi porodica preživela ustaški genocid. Ne uspevaju da pređu porodično u okupiranu Nedićevu Srbiju, ali se krajem 1942. godine preseljavaju u Banovu Jarugu, gde bezbednije dočekuju Oslobođenje.[2]
- Karijera
Novinarsku karijeru Đurica je počeo 1956. godine u Tehničkim novinama. Postaje urednik sportske rubrike lista Mladost 1960. godine. Bio je reporter u Politici ekspres, nakon čega prelazi u Radio TV reviju. U Ilustrovanoj Politici radio je na mestu glavnog urednika sve do penzionisanja. Bio je član Udruženja novinara Srbije od 1956. godine.
U 1990-im zapažene su njegovi članci i reportaže o genocidu i holokaustu u Drugom svetskom ratu, čemu je sa Nikolom Vidićem posvetio i brošuru Gospa međugorska a jame srpske (1991).
Nakratko je pisao scenarije za geg table stripa „Dikan“ sa crtežima Laze Sredanovića, 1975. godine.[3][4]U ovome je nasledio kolegu Nikolu Lekića, koji je osnovao Ilustrovanu politiku, magazinsku verziju Politikinog Zabavnika i samog „Dikana“.
Branko Đurica je preminuo u Beogradu 26. oktobra 2012. u 78. godini, a kremiran je 30. oktobra na beogradskom Novom Groblju.
Dela[uredi | uredi izvor]
- Knjige i brošure
- Brnović, Svetozar i Branko Đurica. Na strani zakona: ispovest islednika (roman), „Štampa“, Novi Sad, 1969.
- Đurica, Branko i Nikola Vidić. Gospa međugorska a jame srpske, „Politika“, Beograd, 1991.
- Članci, reportaže i drugi tekstovi (izbor)
- „Kad matematičari pišu“ u: Spasić, Slaviša. Kad dirigenti sviraju, „Jugoslovenska estrada“, Beograd, 1987. i 1988.
- „Lički sto“, NIN, br. 2453, Beograd, 31. decembar 1997.
- „Život s tajnom“, Srpski list, Beograd, 24. 11. 2007.
- „Pokolj zbog ustaške značke“, Srpski list, Beograd, 29. 3. 2009
- „Knjiga o kojoj se ćuti – Simo Š. Dubajić, Od Kistanja do Kočevskog roga“, Srpski list, Beograd, 2. 6. 2010.
- Strip
- Đurica, Branko (scenario) i Lazo Sredanović (crtež). „Dikan i stari Sloveni“, Politikin Zabavnik, br. 1229-1245, 1975.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Preminuo novinar Branko Đurica“, UNS vesti, Udruženje novinara Srbije, Beograd, 29. 10. 2012.
- ^ Đurica, Branko. „Život s tajnom“, Srpski list, Beograd, 24. 11. 2007.
- ^ „Strip Dikan napokon u knjigama“, Udruženje stripskih umetnika Srbije, 20. septembar 2013.
- ^ * Tamburić, Živojin, Zdravko Zupan i Zoran Stefanović. Stripovi koje smo voleli: Izbor stripova i stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije u XX veku, „Omnibus“, Beograd. 2011. str. 223.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
