Бранко Ђурица

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранко Ђурица
Датум рођења(1934-09-13)13. септембар 1934.
Место рођењаБања Лука
 Краљевина Југославија
Датум смрти26. октобар 2012.(2012-10-26) (78 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Бранко Ђурица (Бања Лука, 13. септембар 1934. — Београд, 26. октобар 2012)[1] био је српски новинар, уредник и сценариста.

Биографија[уреди | уреди извор]

Порекло и детињство

По мушкој линији Бранко Ђурица је био унук крајишког проте Дамјана Ђурице, осуђеног на робију "за велеиздају Аустроугарске Царевине и Краљевине". По мајци је био Сремац, из Негославаца.

Након рођења у Бањој Луци, Ђуричина породица се због радних потреба оца–железничара селила у Хоргош, Чуруг, Стризивојно-Врпоље, а затим у Вуковар, где је отац добио намештење шефа железничке станице. У основну школу Ђурица креће у јесен 1941, када је Вуковар већ био у саставу Независне државе Хрватске, па је дечак покатоличен да би породица преживела усташки геноцид. Не успевају да пређу породично у окупирану Недићеву Србију, али се крајем 1942. године пресељавају у Банову Јаругу, где безбедније дочекују Ослобођење.[2]

Каријера

Новинарску каријеру Ђурица је почео 1956. године у Техничким новинама. Постаје уредник спортске рубрике листа Младост 1960. године. Био је репортер у Политици експрес, након чега прелази у Радио ТВ ревију. У Илустрованој Политици радио је на месту главног уредника све до пензионисања. Био је члан Удружења новинара Србије од 1956. године.

У 1990-им запажене су његови чланци и репортаже о геноциду и холокаусту у Другом светском рату, чему је са Николом Видићем посветио и брошуру Госпа међугорска а јаме српске (1991).

Накратко је писао сценарије за гег табле стрипа „Дикан“ са цртежима Лазе Средановића, 1975. године.[3][4]У овоме је наследио колегу Николу Лекића, који је основао Илустровану политику, магазинску верзију Политикиног Забавника и самог „Дикана“.

Бранко Ђурица је преминуо у Београду 26. октобра 2012. у 78. години, а кремиран је 30. октобра на београдском Новом Гробљу.

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге и брошуре
  • Брновић, Светозар и Бранко Ђурица. На страни закона: исповест иследника (роман), „Штампа“, Нови Сад, 1969.
  • Ђурица, Бранко и Никола Видић. Госпа међугорска а јаме српске, „Политика“, Београд, 1991.
Чланци, репортаже и други текстови (избор)
Стрип
  • Ђурица, Бранко (сценарио) и Лазо Средановић (цртеж). „Дикан и стари Словени“, Политикин Забавник, бр. 1229-1245, 1975.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминуо новинар Бранко Ђурица“, УНС вести, Удружење новинара Србије, Београд, 29. 10. 2012.
  2. ^ Ђурица, Бранко. „Живот с тајном“, Српски лист, Београд, 24. 11. 2007.
  3. ^ „Стрип Дикан напокон у књигама“, Удружење стрипских уметника Србије, 20. септембар 2013.
  4. ^ * Тамбурић, Живојин, Здравко Зупан и Зоран Стефановић. Стрипови које смо волели: Избор стрипова и стваралаца са простора бивше Југославије у XX веку, „Омнибус“, Београд. 2011. стр. 223.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]