Vasilije Vatac
| Vasilije Vatac | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 12. vek |
| Datum smrti | 1194 |
| Porodica | |
| Potomstvo | Isak Duka Vatac, Jovan III Duka Vatac |
Vasilije Vatac (grčki: Βασιλειος Βατατζης, 1187–1194) je bio vizantijski vojni zapovednik, i verovatno otac nikejskog cara Jovana III Duke Vataca.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Poreklo i rani život[uredi | uredi izvor]
Vatac je bio niskog porekla, rodom iz regiona oko Adrijanopolja i Didimotike.[1] Verovatno je stupio u vojnu službu u vreme vladavine cara Manojla I Komnina (1143–1180), ali detalji o njegovom ranom životu su inače nepoznati.[2] Očigledno je veoma napredovao u karijeri kada je uspeo da se oko 1187. oženi neimenovanom kćerkom Isaka Anđela Duke, koji je bio stric cara Isaka II Anđela (1185–1195, 1203–1204).[3] Oženjen carevom rođakom, Vatac je iznenada postao član više aristokratije: dobio je čin sevasta i otvorio mu se put do viših vojnih položaja.[4]
Zbacivanje Teodora Mankafa[uredi | uredi izvor]
Nakon što je stupio u brak sa rođakom cara Isaka II Anđela, ubrzo je stupio na položaj vojnog guvernera (duks) male provincije Milasa i Melanoudion, poznato je da je na ovom položaju bio u avgustu 1189. godine.[2] Odatle je unapređen u „Velikog domestika Istoka“ i guvernera obimne Trakijske teme.[5]
Dok se nalazio na tim položajima morao je da se obračuna sa uzurpatorom Teodorom Mankafom. Mankaf je pokrenuo pobunu 1188. godine, kada se proglasio za cara u Filadelfiji. Pobuna je bila kratkog daha, pošto je car Isak II opseo grad i primorao Mankafa da se pokori, ali je on je pomilovan i dozvoljeno mu je da ostane na položaju guvernera grada Filadelfije.[6] [7]
U periodu 1192/3, međutim, Vasilije Vatac je poslat protiv Teodora Mankafa, koji se još jednom pobunio. Ovog puta Vatac je efektivno okončao pobunu i primorao uzurpatora da pobegne na dvor sultana Turaka Seldžuka u Ikoniju.[8] [9]
Pobuna Bugara[uredi | uredi izvor]
Ubrzo nakon što je postavljen za Domestika Zapada (kao i njegov savremenik i komandant, Aleksije Gid, ostaje nejasno da li je bio pravi Veliki Domestik ili jednostavno Domestik[10]), sa sedištem u Adrijanopolju.[9] Njegov primarni zadatak je bio da uguši pobunu Bugara koja je izbila na severnom Balkanu.
Godine 1193. odbio je da pruži vojnu podršku pobuni svog zeta Konstantina Anđela Duke, carevom rođaku i zapovedniku vizantijske vojske u Filipopolju. Duka se proglasio za cara i uputio svoje trupe na Adrijanopolj, ali su ga njegovi sledbenici izdali i predao se caru Isaku II Anđelu radi pomilovanja zauzvrat.[9] [11]
Godine 1194. car Isak II je naredio Vatacu i Gidu da krenu u pohod protiv Bugara. Vizantinci su poraženi, a Vatac je ubijen u bici kod Arkadiopolja.[9]
Porodica[uredi | uredi izvor]
On je verovatno[12] [13]bio otac Jovana III Duke Vataca, budućeg cara Nikeje, pored Jovana imao je još dva sina, sevastokratora Isaka Duku Vataca, i anonimnog srednjeg sina, čija se ćerka udala za protovestijara Aleksija Raula.[14] [15]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Varzos 1984, p. 852 (esp. note 5).
- ^ a b Varzos 1984, str. 853
- ^ Varzos 1984, str. 851–853
- ^ Varzos 1984, str. 852–853
- ^ Varzos 1984, str. 853–854
- ^ ODB, "Mankaphas, Theodore" (C. M. Brand), p. 1286.
- ^ Magoulias 1984, str. 219–220
- ^ ODB, "Mankaphas, Theodore" (C. M. Brand), p. 1286
- ^ a b v g Varzos 1984, str. 854
- ^ Guilland 1967, str. 408–409, 455
- ^ Magoulias 1984, str. 239–240
- ^ Polemis 1968, str. 107
- ^ Varzos 1984, pp. 855–856 (note 20
- ^ Varzos 1984, str. 855–857
- ^ Polemis 1968, str. 107–109
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les institutions byzantines [Studies on the Byzantine Institutions]. Berliner byzantinische Arbeiten 35 (in French). Vol. 1. Berlin and Amsterdam: Akademie-Verlag & Adolf M. Hakkert. OCLC 878894516.
- Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
- Choniates, Nicetas (1984). Magoulias, Harry J., ur. O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniatēs. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 978-0-8143-1764-8..
- Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. London: The Athlone Press. OCLC 299868377.
- Varzos, Konstantinos (1984b). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (na jeziku: Greek). B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 01. 2021. g. Pristupljeno 30. 06. 2023.
