Velika sinagoga u Senti
Velika sinagoga u Senti je bila aškenaška sinagoga koja je radila u gradu Senti u severnoj Srbiji između 1873. i 1944. godine. Godine 1957. zgrada je uništena, na njenom mestu je osnovan medicinski centar, a spomen je osnovan u znak sećanja na sinagogu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Jevrejska zajednica je osnovana u Senti tokom 18. veka. Jevrejsko groblje je svečano otvoreno 1775. godine, a 1817. godine na njegovom mestu je podignut mikve. Tokom revolucije 1848. godine u Mađarskoj, srpski milicioner je ubio rabina zajednice Isera Ulmana. Nakon raskola u mađarskom jevrejstvu, u zajednici su postojale dve struje: mala hasidska zajednica i velika pravoslavna zajednica Aškenaza. Početkom 20. veka došlo je do rascepa u zajednici Aškenaza. Zajednica Aškenaza u gradu se podelila na pravoslavce i neologiste. [1] Rabin Šlomo Klajn iz zajednice Aškenaza ostao je sa pravoslavnom frakcijom, a Herman Švajger je postavljen za rabina Neološke zajednice.
Pripadnici zajednice Aškenaza uglavnom su govorili mađarski i tako su se molile i u vreme Jugoslavije. Hasidi i Aškenazi su se do 1915. molili u istoj sinagogi, ali kada se broj neologa u zajednici Aškenaza povećao, hasidi su prešli da se mole odvojeno. U početku u privremenom objektu, a kasnije, 1928. godine, u sopstvenoj sinagogi. Godine 1932. Aleksandar Erenfeld je izabran za rabina zajednice Aškenaza i vodio je kompromisnu liniju između neologa i pravoslavaca. Za njegovo vreme, Talmud Tora i mikve su uspostavljeni u blizini Velike sinagoge.
Većina članova zajednice Aškenaza bili su trgovci, a neki od njih su bili profesionalci i službenici u lokalnoj upravi i trgovinskom mehanizmu. Godine 1920. osnovano je lokalno cionističko udruženje i cionističko omladinsko i sportsko udruženje pod nazivom "Heroj". Tokom 30-ih godina 20. veka u Senti su delovala društva pokreta „Plavo-beli“ i Beitar. [2] [3]
Do osnivanja sinagoge, članovi zajednice su se molili u kolibi. Prva sinagoga je uništena u požaru. U martu 1872. godine opština se obratila lokalnim vlastima sa zahtevom za dobijanje dozvole za izgradnju nove sinagoge i tražila je i budžetsku pomoć od 2.000. Velelepno zdanje svečano je otvoreno 1. jula 1873. godine, a cena projekta iznosila je 20.000 forinti. Zgrada je imala 8 teških vrata od hrastovine. Prozori su bili dugački 2,44 metra i široki 1,22 metra.
Zgrada se nalazi u uzdužnoj orijentaciji od zapada ka istoku i na istočnom kraju molitvene sale nalazi se Kovčeg zaveta. Sinagoga je imala potkrovlje do koje se dolazilo spiralnim stepeništem. Platforma se nalazila u centru molitvene sale i bila je okružena metalnom pregradom. Nekoliko lustera je okačeno sa plafona za osvetljenje. Godine 1909. zgrada je renovirana. Područje sinagoge postepeno je postajalo kompleks za zajednicu Aškenaza, a pored njega su izgrađeni mikve, košer mesara, pekara, društveni centar, košer restoran i rezidencija rabina zajednice.
Zajednica Sente je uništena u holokaustu, bilo na prinudnom radu, uglavnom čišćenju mina na istočnom frontu, ili u logorima istrebljenja kao deo holokausta mađarskih Jevreja. Nekoliko desetina se vratilo u Sentu nakon rata, a većina je emigrirala u Izrael nakon njegovog osnivanja. Godine 1957. zgrada sinagoge je uništena. [4]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Category:Neologic synagogue in Senta na Vikimedijinoj ostavi
- Velika sinagoga u Senti Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. februar 2020), na mestu Centra za jevrejsku umetnost
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Neológ (kongresszusi) és status quo ante rabbik Magyarországon 1869-tö̋l napjainkig: archontológia (az anyahitközségek rendjében), באתר academia.edu, עמוד 133 Šablon:הונגרית.
- ^ הקהילה היהודית בסנטה, בתוך: צבי לוקר (עורך), פנקס הקהילות - יוגוסלאוויה, הוצאת יד ושם, ירושלים, 1988, עמודים 246-242.
- ^ הקהילה היהודית בסנטה, באתר הספרייה היהודית המקוונת Šablon:אנגלית.
- ^ Pejin Attila, Šablon:כA zentai zsidóság története, באתר adattar.vmmi.org, עמודים 125–133. ראו תרשים מבנה בית הכנסת בעמוד 127. Šablon:הונגרית.