Ventrikularna tahikardija
| Ventrikularna tahikardija | |
|---|---|
.JPG) | |
| EKG pacijenta sa ventrikularnom tahikardijom | |
| Specijalnosti | kardiologija |
| Simptomi | Vrtoglavica, lupanje srca, bol u grudima |
| Komplikacije | Srčani zastoj, ventrikularna fibrilacija |
| Tipovi | kratkotrajna, dugotrajna ili monomorfna, polimorfna |
| Uzroci | Koronarna bolest srca, aortna stenoza, kardiomiopatija, problemi sa elektrolitima, srčani udar |
| Dijagnostički metod | EKG |
| Slična oboljenja | Supraventrikularna tahikardija sa aberacija, ventrikularni pejsing, EKG artefakt[1] |
| Prevencija | Implantabilni srčani defibrilator, blokatori kalcijumovih kanala,aminodarone |
| Lečenje | Prokainamid, kardioverzija |
| Frekvencija | ~7% kod bolesnika sa srčanim zastojem |
Ventrikularna tahikardija (VT) je jedna od srčanih aritmija koja se odnosi na bilo koji ritam brži od 100 (ili 120) otkucaja/min, sa tri ili više nepravilnih otkucaja u nizu, koji nastaju distalno od Hisovog snopa. Ritam može nastati iz radnog miokarda srčanih komore, distalnog provodnog sistema ili oba.[2]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Prevalenca ventrikularnih tahikardija iznosi:
- oko 16% kod muškaraca, sa arterijskom koronarnom bolesti,
- 15% kod žena sa arterijskom koronarnom bolesti,
- 8-9% kod hipertenzije, valvularne bolesti srca i kardiomiopatije,
- oko 2-3% kod nekardiovaskularnih oboljenja.[3]
- Mortalitet
Ventrikularna tahikardija (VT) ili ventrikularna fibrilacija (VF) odgovorne su za većinu iznenadnih srčanih smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama,jer po proceni iznosi približno 300.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Oblici[uredi | uredi izvor]
Prema trajanju[uredi | uredi izvor]
Ventrikularna tahikardija prema trajanju epizoda mogu biti:
Kratkotrajne ventrikularne tahikardije — karakteraiše se sa tri ili više otkucaja iz komore sa frekvencijom većom od 100 u miniti, trajanjem < 30 sec i spontanim prestankom.
Dugotrajne ventrikularne tahikardije — karakteraiše je trajanje duže od 30 sekundi, bez obzira da li je prekinuta nek
Po konfiguraciji[uredi | uredi izvor]
Po konfiguraciji QRS kompleksa ventrikularna tahikardija može biti:
Monomorfne ventrikularne tahikardije — kada su ventrikularni kompleksi iste morfologije. Isti oblici otkucaja srca su zbog pojačanog slanja impulsa sa jednog mesta iz leve ili desne komore ili zbog kružne struje (ponovnog ulaska) unutar komore. Najčešće se javlja kao rezultat ožiljaka u srčanom mišiću nakon infarkta miokarda. Najčešći je oblik VT i čest uzrok smrti kod pacijenata koji su preživeli srčani udar, posebno ako imaju slab srčani mišić.[2]
Polimorfne ventrikularne tahikardije— kada su QRS kompleksi promenljivi.[2] Najčešće je rezultat abnormalne repolarizacije ventrikularnih mišićnih vlakana. Polimorfna ventrikularna tahikardija, s druge strane, ima varijacije u morfologiji. Ona se može pojaviti kao ciklična progresivna promena u srčanoj osi.
Prema simptomima[uredi | uredi izvor]
Treći način klasifikovanja ventrikularne tahikardije je na osnovu njenih simptoma:
Ventrikularne tahikardije bez pulsa — nije povezan sa efikasnim srčanim delovanjem, dakle nema efikasan puls i uzrok je srčanog zastoja. U ovoj okolnosti, najbolje se leči na isti način kao i ventrikularna fibrilacija (VF) i prepoznaje se kao jedan od šokirajućih ritmova u protokolu srčanog zastoja. Neki VT su povezani sa razumnim minutnim minutnim volumenom i mogu biti čak i asimptomatski. Srce obično slabo toleriše ovaj ritam u srednjoročnom i dugoročnom periodu, a pacijenti se sigurno mogu pogoršati do VT ili VF bez pulsa.
Predispozicija[uredi | uredi izvor]
Predispozicija abnormalnosti u repolarizaciji najčešće se manifestuje na EKG-u kao produženje QT intervala, koji može biti stečeni ili urođeni. Urođeni uzroci uključuju sindrom dugog QT intervala, dok se stečeni najčešće odnose na toksične efekte lekova ili poremećaje elektrolita. Poznat je mogući efekat antiaritmika (sotalol , amiodaron na produženje QT intervala, ali poznato je da mnogi lekovi koji se često koriste, poput antibiotika, antihistaminika , mogu produžiti QT interval.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Kratkotrajna ili niskofrekventnia VT može biti asimptomatska. Perzistentni VT je gotovo uvek simptomatska, praćena lupanjem srca, simptomima oštećene hemodinamike ili uzrokuje iznenadnu smrt.
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Dijagnoza se zasniva na EKG-u Tahikardija širokih QRS kompleksa (QRS ≥ 0,12 sek) treba smatrati VT dok se ne dokaže suprotno. Dijagnoza je potkrepljena nalazom EKG-a o disociranoj aktivnosti P-talasa, fuziji ili kontrakciji otkucaja, ujednačenosti KRS vektora u V odvodima (harmonija ili podudarnost) sa nepravilnim vektorima T-talasa (suprotni QRS vektori) i osi QRS-kompleksa u frontalnoj ravni u severozapadnom kvadrantu.
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Diferencijalna dijagnoza uključuje: supraventrikularnu tahikardiju sa blokovima grana ili pomoćnim putevima. Međutim, pošto neki pacijenti iznenađujuće dobro tolerišu VT, pogrešno je zaključiti da je tahikardija širokih QRS kompleksa, koja se dobro podnosi, supraventrikularnog porekla.
Upotreba odgovarajućih lekova za supraventrikularnu tahikardiju (npr verapamil, diltiazem) može prouzrokovati kolaps cirkulacije i smrt kod pacijenata sa VT.
Terapija[uredi | uredi izvor]
Terapija može biti usmerena ili na prekid epizode abnormalnog srčanog ritma ili na smanjenje rizika od druge epizode VT. Lečenje stabilnog VT prilagođeno je određenoj osobi, s obzirom na to koliko pojedinac dobro toleriše epizode ventrikularne tahikardije, koliko često se epizode javljaju, njihove komorbiditete i njihove želje. Pojedinci koji pate od VT bez pulsa ili nestabilne VT su hemodinamski ugroženi i potrebna im je trenutna električna kardioverzija da bi ih izbacili iz ritma VT.[4]
Kardioverzija[uredi | uredi izvor]
Ako osoba i dalje ima epizode VT obično ih je moguće prekinuti pomoću električne kardioverzije.[5] Ovo bi trebalo sinhronizovati sa otkucajima srca ako je talasni oblik po mogućnosti monomorfni, kako bi se izbegla degeneracija ritma do ventrikularne fibrilacije.[5] Preporučuje se početna energija od 100J. [5] Ako je talasni oblik polimorfan, tada bi trebalo primeniti veću energije i nesinhronizovani udar (poznat i kao defibrilacija).[5]
Defibrilacija[uredi | uredi izvor]
Osoba sa VN bez pulsa tretira se isto kao i ventrikularna fibrilacija sa visokoenergijskom (360J sa monofaznim defibrilatorom ili 200J sa dvofaznim defibrilatorom) nesinhronizovanom kardioverzijom (defibrilacijom).[5]
Šok se može isporučiti na spoljni deo grudnog koša pomoću dva jastučića spoljnog defibrilatora ili iznutra na srce pomoću ugrađenog kardioverter-defibrilatora (ICD) ako je prethodno već ubačen.
Takođe se može postaviti ICD koji pokušava da ubrza tempo komore. Hodanje ventrikulom bržim od osnovne tahikardije ponekad može biti efikasno u prekidanju ritma. Ako ovo ne uspe nakon kratkog ispitivanja, ICD će obično zaustaviti pejsing, napuniti se i isporučiti šok stepena defibrilacije.
Medikamentna terapija[uredi | uredi izvor]
Za one koji su stabilni sa monomorfnim talasnim oblikom, mogu se koristiti lekovi prokainamid ili sotalol koji su bolji od lidokaina.[6] Dokazi ne pokazuju da je amiodaron bolji od prokainamida[6]
Kako je nizak nivo magnezijuma u krvi čest uzrok VT, magnezijum sulfat se može davati ako se utvrdi ili se sumnja na nizak nivo magnezijuma u krvi.
Dugotrajna antiaritmijska terapija može biti indikovana kako bi se sprečilo ponavljanje VT. Obično se koriste beta-blokatori i određeni broj antiaritmika klase tri, kao što su beta-blokatori karvedilol, metoprolol i bisoprolol, i amiodaron, dronedaron, bretilijum, sotalol, ibutilid i dofetilid, blokatori kalijumovih kanala. Ponekad se koriste i inhibitori angiotenzin-konvertirajućeg enzima (ACE) i antagonisti aldosterona.[7]
| Antiaritmik | Preporučena oralna doza mg/dna (za odrasle) |
Indikacije |
|---|---|---|
| Amiodaron (III) | 200-400 | Ventrikularna tahikardija (VT), ventrikularna fibrilacija (VF) |
| Beta blokator (II) | promenljiva | PVC, VT, LQTS, CPVT |
| Dizopiramid (Ia) | 250-750 | VT, PVC |
| Flekainid (Ic) | 200-400 | PVC, VT |
| Meksiletin (Ib) | 450-900 | VC, LQTS3 |
| Prokainamid (Ia) | 1000-4000 | VT |
| Propafenon (Ic) | 450-900 | PVC, VT |
| Kvinidin (Ia) | 600-1600 | VT, VF, SQTS, Brugada sindrom |
| Sotalol (III) | 160-320 | VT, ARVC |
Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]
ICD za ugradnju je efikasniji od terapije lekovima za prevenciju iznenadne srčane smrti usled VT i VF, ali može biti ograničen problemima troškova, kao i istovremenim morbiditetom pacijenta i preferencijama pacijenta.
Ablacija kateterom je mogući tretman za one sa ponovljenim VT.[8] Daljinska magnetna navigacija je jedan od efikasnih metoda za sprovođenje postupka.[9]
U prošlosti se o ablaciji često nije razmišljalo dok se nisu iscrpile farmakološke mogućnosti, često nakon što je pacijent pretrpeo značajan morbiditet zbog ponovljenih epizoda VT i ICD šokova. Antiaritmički lekovi mogu smanjiti učestalost ICD terapija, ali imaju razočaravajuću efikasnost i neželjene efekte. Napredak u tehnologiji i razumevanju VT supstrata sada omogućava ablaciju višestrukih i nestabilnih VT sa prihvatljivom sigurnošću i efikasnošću, čak i kod pacijenata sa uznapredovalom srčanom bolešću.[10]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ B Garner, J; M Miller, J (april 2013). „Wide Complex Tachycardia - Ventricular Tachycardia or Not Ventricular Tachycardia, That Remains the Question.”. Arrhythmia & Electrophysiology Review. 2 (1): 23—9. PMC 4711501
. PMID 26835036. doi:10.15420/aer.2013.2.1.23.
- ^ a b v Buxton, Alfred E.; Kirk, Malcolm M.; Michaud, Gregory F.; Pamidi, Madhavi (2001). „Nonsustained Ventricular Tachycardia Update: Epidemiology, Pathophysiology, Immediate Evaluation & Management, Long-term Management, Experimental & Theoretical Developments”. Cardiac Electrophysiology Review. 5 (2/3): 323—327. doi:10.1023/A:1011442530092.
- ^ Aronow WS, Ahn C, Mercando AD, Epstein S, Kronzon I. Prevalence and association of ventricular tachycardia and complex ventricular arrhythmias with new coronary events in older men and women with and without cardiovascular disease. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. 2002 Mar;57(3):M178-80.
- ^ Kasper, D. (2012). The Tachyarrhythmias. In Harrison's Principles of Internal Medicine (18th ed., Vol. 2, pp. 1892-1893). New York: McGraw-Hill, Medical Pub. Division.
- ^ a b v g d Link, Mark S.; Atkins, Dianne L.; Passman, Rod S.; Halperin, Henry R.; Samson, Ricardo A.; White, Roger D.; Cudnik, Michael T.; Berg, Marc D.; Kudenchuk, Peter J.; Kerber, Richard E. (2010). „Part 6: Electrical Therapies”. Circulation. 122 (18_suppl_3): S706—19. PMID 20956222. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.110.970954..
- ^ a b Desouza, Ian S.; Martindale, Jennifer L.; Sinert, Richard (2015). „Antidysrhythmic drug therapy for the termination of stable, monomorphic ventricular tachycardia: A systematic review”. Emergency Medicine Journal. 32 (2): 161—167. PMID 24042252. S2CID 28413164. doi:10.1136/emermed-2013-202973. hdl:20.500.12648/8174..
- ^ „Ventricular Tachycardia: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. 2019-11-10.
- ^ Aliot, E. M.; Stevenson, W. G.; Almendral-Garrote, J. M.; Bogun, F.; Calkins, C. H.; Delacretaz, E.; Bella, P. D.; Hindricks, G.; Jais, P.; Josephson, M. E.; Kautzner, J.; Kay, G. N.; Kuck, K.-H.; Lerman, B. B.; Marchlinski, F.; Reddy, V.; Schalij, M.-J.; Schilling, R.; Soejima, K.; Wilber, D.; European Heart Rhythm Association; European Society of Cardiology; Heart Rhythm Society (2009). „EHRA/HRS Expert Consensus on Catheter Ablation of Ventricular Arrhythmias: Developed in a partnership with the European Heart Rhythm Association (EHRA), a Registered Branch of the European Society of Cardiology (ESC), and the Heart Rhythm Society (HRS); in collaboration with the American College of Cardiology (ACC) and the American Heart Association (AHA)”. Europace. 11 (6): 771—817. PMID 19443434. doi:10.1093/europace/eup098..
- ^ Akca, Ferdi; Önsesveren, Ibrahim; Jordaens, Luc; Szili-Torok, Tamas (2012). „Safety and efficacy of the remote magnetic navigation for ablation of ventricular tachycardias—a systematic review”. Journal of Interventional Cardiac Electrophysiology. 34 (1): 65—71. PMC 3342497 . PMID 22180126. doi:10.1007/s10840-011-9645-2.
- ^ Wissner, E.; Stevenson, W. G.; Kuck, K.-H. (2012). „Catheter ablation of ventricular tachycardia in ischaemic and non-ischaemic cardiomyopathy: Where are we today? A clinical review”. European Heart Journal. 33 (12): 1440—1450. PMID 22411192. doi:10.1093/eurheartj/ehs007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
