Википедија:Trg/Arhiva/Pravopisna pitanja/33

Transkripcija

Potrebna transkripcija imena ovih francuskih košarkaša.

• Rodrigue Beaubois
• Ian Mahinmi

--Walker (razgovor) 18:17, 14. jun 2011. (CEST)

• Rodrig Boboa
• Jan Mainmi

--Sly-ah (razgovor) 20:07, 14. jun 2011. (CEST)

Džon Lampi

Da li znate kako se cita John Lampe?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 79.101.132.123 (razgovor • doprinosi)

Džon Lampi.

--Sly-ah (razgovor) 16:18, 15. jun 2011. (CEST)

Transkripcija sa ...

Zdravo, potrebna mi je pomoć oko ovih imena:

• Yehuda Amichai
• Nathan Alterman
• Rachel Bluwstein
• Itzhak Perlman
• Pinchas Zukerman
• Barak Marshall
• Amal Murkus
• Wissam Joubran
• Mohammad Bakri
• Max Nordau
• Abraham Isaac Kook

Nisam bio siguran da bih ja obavio posao kako treba, pa rekod da ne dajem pogrešne transkripcije, nego da priupitam za pomoć. U napred hvala!--MikyM|Write me 14:38, 23. jun 2011. (CEST)

Transkripcija sa španskog

Géraldine Zivic (argentinska glumica), na našoj Vikipediji stoji Đeraldin Sivik. Znam pravila transkripcije sa španskog ali ova glumica ima ime nekarakteristično za špansko govorno područje, više mi liči na francusko. G posle kojeg idu E,I se prenosi kao H, ako pričamo o transkripciji sa španskom. Ali pošto u raznim intervjuima jutub linkić izgovara kao Đeraldin onda tako i prenosimo. E sad prezime je iz bivše Jugoslavije (Živić)-što je manje bitno, ipak prenosimo kao da je špansko prezime. I sad po pravilima trebalo bi Zivik. Treba mi potvrda ili objašnjenje šta radimo u ovakvim slučajevima?--Milanče (razgovor) 03:38, 26. jun 2011. (CEST)

Moj ti je savet da nađeš kako to ona izgovara, ili barem nekog hispanofonog novinara. U ovakvnim slučajima, pravila transkripcije na pomažu, nego samo zvučni zapis. Pogotovu kad su argenitnska imena u pitanju. Argentina je imala veliku imigraciju iz Evrope, uglavnom iz Nemačke i Italije, i oni su uglavnom zadržali originalni izgovor imena i prezimena (Luchini će biti Lukini prema ital. izgovoru, ne Lučini, prema španskm izgovoru), a nakon 2. sv. rata dosta Hrvata je imigriralo u Urugvaj, Čile i Argentinu, kao i raznoraznih disedenata iz cele ex YU, tako da nije ništa čudno naići u ovim zemljama "naša" prezimena, ali oni ih izgovaraju po njihovom. Npr. ja sam imala prilike da upoznam jednu osobu sa prezimenom Zulic (ocigledno je da je to ex-yu prezime Zulić) ali sama osoba, kao i svi oko nje, izgvaraju to prezime kao "Sulik". Dakle, ja sam poprilično sigurna da bi prezime te arg. glumice bilo Sivik, kako i stoji, ali opet kažem, ne bi bilo na odmet da se nađe i zvučni zapis, čisto radi sigurnosti. --Jagoda ispeci pa reci 11:11, 26. jun 2011. (CEST)

Pardon, još sam izgleda uspavana. Vidim da je tvoja nedoumica zapravo S ili Z. Hm, tu nisam pametna. Da li da idemo prema izgovoru, jer Hispanoamerikanci nikad Z ne izgovaraju šuštavo, nego kao pravo S, ili da ipak idemo za transkripcijom? Ja bih išla za transkripcijom, dakle, Zivik. No, sačekni i Slaju, da vidimo šta on misli. --Jagoda ispeci pa reci 11:15, 26. jun 2011. (CEST)

I to Đeraldin, ja bih ipak stavila kao Džaraldin. Ipak je izgovor preuzet iz engleskog. --Jagoda ispeci pa reci 11:16, 26. jun 2011. (CEST)

Hvala na odgovoru. Još ću sačekati Slaju. Ima jedna meksička glumica Đeraldin Bazan na našoj vikipediji, pa ako bismo menjali-morali bismo i nju.--Milanče (razgovor) 18:57, 26. jun 2011. (CEST)

Da, naravno. I Jenifer López nije Đenifer, nego Dženifer, zar ne? Hispanoamerikanci imaju običaj da svojoj deci daju engleska imena pod uticajem blizine SAD, stoga treba transkribovati prema engl. izgovoru, jer i oni tako rade (ili se barem trude da tako rade )--Jagoda ispeci pa reci 19:11, 26. jun 2011. (CEST)

Da ali Argentina nije baš blizu SAD-a :), ali ovo mi ne deluje kao čisto englesko, pre kao francusko zbog é. Našao sam i venecuelanskog glumca Đul Burkle (Yul Hansel Bürkle Solorzano). Ovde bi trebalo Jul po pravilima transkripcije, a prezime je nemačko pa bi trebalo Birkle. Nisam našao kako hispanoamerikanci izgovaraju njegovo prezime ali uvek piše sa tim ü.--Milanče (razgovor) 19:32, 26. jun 2011. (CEST)

Pazi, američki kontinent je veliki prostor, pa se i pojam blizine drugačije tumači u Evropi, a drugačije tamo. S druge strane, svi oni poprilično primaju uticaje iz SAD, jer u principu u najvećem broju upravo tamo emigriraju, jer im je svakako bliže nego npr. Evropa. Takođe, rekoh već, imaj na umu da oni ne mogu da izgovore engleske glasove (kao to /dʒ/, š to je najbliže našem /dž/) jer ih nemaju u svom jeziku, ali se zato trude pa izgovaraju nešto što opet nema u njihovom jeziku, ali su u stanju da proizvedu, a najbliže engleskom glasu (to je ono što ti čuješ kao /đ/, a što zapravo i nije ni /đ/, nego nešto između /đ/ i /j/). Naravno, nema samo engleskih imena, već rekoh da ima dosta nemačkih i italijanskih prezimena, a eto imaš primer te glumice sa nemačkim prezimenom. Italijanski je dosta sličan španskom glasovnom sistemu tako da nema nekih čudnih varijacija na italijanska prezimena, nego se uglavnom izgovaraju onako kako se izgovaraju u italijanskom (dadoh gore primere), ali kod drugih jezika (dakle i nemački), treba uvek biti vrlo oprezan, jer boga pitaj kako oni to izgovaraju, za transkripcionim pravilima ne možeš da se povodiš, dakle, najsigurnije je da potražiš izgovor ili u nedostatku njega, IPA transkripcioni zapis. --Jagoda ispeci pa reci 19:49, 26. jun 2011. (CEST)

Evo i mene. Dakle, ja sam prilično siguran da sam oko te Đeraldin imao jednu raspravu sa originalnim autorom članka koji mi je kao argument naveo jedan video-klip na kojem se jasno čuje Đeraldin Sivik. Nisam hteo puno da talasam, iako je moja logika bila da bi Đeraldin i moglo da ostane, ali da bi Sivik trebalo da bude Zivik (po pravilima transkripcije). Na to sam bio i zaboravio dok me Milanče nije podsetio svojim prilično umesnim pitanjem. Dakle, mislim da bi trebalo Đeraldin Zivik,budući da je ono "đ" u Đeraldin ipak izuzetak od transkripcionih pravila (što nije retka pojava u lationoameričkom španskom, ako se ne varam), dok je lik "Sivik" zasnovan na zvučnom utisku, koji, barem što se španskog tiče, može lako i da prevari, budući da svako Z iz usta govornika španskog zvuči više kao "s", a manje kao "z". Ali, treba uzeti u obzir da su za ovu činjenicu znali i autori Pravopisa, pa su se ipak, iz izvesnih razloga, opredelili za varijantu "svako Z je "z", a svako "s" je "s" (sem časnih izuzetaka). Poređenje sa Dženifer Lopez ne pije vodu iz jednostavnog razloga što je Dženifer Lopez američka glumica, rođena u Njujorku, i njeno ime je postalo američko i samim tim se izgovara na "američki" način, a sledstveno tome, transkribuje se sa AE, a ne sa španskog (opširnije o svemu ovome imate u knjigama T. Prćića).

--Sly-ah (razgovor) 19:54, 26. jun 2011. (CEST)

budući da svako Z iz usta govornika španskog zvuči više kao "s", a manje kao "z".

Samo da napomenem, ovo nije baš najtačnije. Slajo, postoji vrlo jasna razlika između španskog španskog i hispanoameričkog španskog kad je slovo Z (kao i CE i CI) u pitanju. Španci ga izgovaraju kao /θ/, a Hispanoamerikanci (bez obzira na zemlju iz koje dolaze), listom kao /s/, i to jasno kao naše S. Otud tipične pravpisne greške Hispanoamerikanaca sa skromnijim obrazvanjem tipa: servesa umesto cerveza, se ofrese umesto se ofrece i sl. Pravopisci jesu bili toga svesni, te su se zbog toga odlučili da slede pisanje, a ne izgovor, pa je zato Z a ne S. Dakle, IMA i te kako velike razlike između izgovora među pojedinim hispanoparlantima. A št se tiče Đeraldine, kako bi onda transkribovao Jonatan, koji izgovraju baš tako, sa J (ne sa tim nekim kobajagi Đ, nego baš /j/)?--Jagoda ispeci pa reci 20:05, 26. jun 2011. (CEST)

Nije baš neki izvor ali treba pokušati: http://www.youtube.com/watch?v=2DngEH81zAo&feature=player_embedded . Žeraldin Zivik?! --Алекс (разговор) 20:06, 26. јун 2011. (CEST)

Ja ne čujem nikako /ž/, već onaj glas koji je između /đ/ i /j/. Pomalo liči na makedonsko Ѓ. --Јагода испеци па реци 20:11, 26. јун 2011. (CEST)

Добро, добро, верујем да си у праву, али се све своди на исту поенту: треба Зивик, а не Сивик.

Што се тиче Jonatana, ако је у питању Латиноамериканац, нека буде или Џонатан, или Ђонатан или (можда) Хонатан, зависно од тога који изговор преовлађује (или како га сам носилац имена изговара).

--Sly-ah (разговор) 20:20, 26. јун 2011. (CEST)

Znam da se svodi na isto, sam sam htela precizirati to oko izgovora. Što se tiče Jonatana, Španac je i početno J se ne izgovara ni kao Đ, ni kao DŽ, nego kao J /j/ (kao JAJE, Jelena, Jovan i sl.). Dakle, ti misliš da treba da bude onda Jonatan? --Јагода испеци па реци 20:28, 26. јун 2011. (CEST)

Ааа, нисмо се разумели. Па, уколико је извор ИПА-записа поуздан, свакако као Јонатан. Без икакве дилеме.

--Sly-ah (разговор) 20:50, 26. јун 2011. (CEST)

Е, а шта ћемо сам Ђулом :) Буркле (Yul Hansel Bürkle Solorzano)? Ђул Биркле, Буркле? --Миланче (разговор) 00:33, 28. јун 2011. (CEST)

Не преостаје ти ништа друго до да нађеш звучни запис. Дакле, Јутјуб, неки снимак где неко или она сама изговара своје име...--Јагода испеци па реци 00:35, 28. јун 2011. (CEST)

Као, на пример, овде: [1].

Неовисно од овог клипа, али, зашто Ђул? Ја нисам наишао ни на један пример у којем се шпанско Y изговара као "ђ". А у клипу човек лепо за себе каже да му је име Јул (Буркле).

--Sly-ah (разговор) 07:58, 28. јун 2011. (CEST)

Špansko Y se odista dosta često izgovara kao naše nešto mekše /đ/, zapravo, najmanje čujem čisto /j/. U Argentini, Urugvaju i Čileu, izgovara se kao naše /ž/. Radi se o glasovima koji u stvari najviše liče na te naše glasove, tj. naši glasovi su najpribližniji tim njihovim. Već negde gore napomenuh da mi to /đ/ u stvari najviše liči na ono makedonsko /Ѓ/. ista je situacija i sa CH. To nije ni /č/ ni /ć/, nešto između, a npr. u Andaluziji ćeš vrlo često čuti i gotovo čisto /c/. Dakle, transkripcije za ove glasove su samo približne, tj. izabrani su oni naši glasovi koji najviše liče, ali nikako nisu isti. Što se tiče Y kao /đ/, poslušaj malo pažljivije, na primer, pesme Džipsi kingsa. Tu se, na primer, jasno čuje to neko /đ/ u yo u npr. "Caminando por la calle, yo te vi". Ah, da. Isto se dešava i sa slovom LL, koje se kod nas transkribuje kao /lj/, ali zapravo, više liči na to naše /đ/. Takođe, nejtivsi i tu dosta greše u pisanju, baš zbog sličnosti izgovora tih slova, pa rayado (na pruge) postane rallado (rendano), i sl. Glas /lj/ je, npr. čistiji u katalonskom nego u španskom. Što se Jula tiče, tu se slažem sa Slajom, trba slediti transkripciju, a izgovor prezimena sam nekako očekivala da bude "po Vuku"... Nemate pojma koliko puta sam ovde ispala glupa u društvu zato što nisam razumela o čemu se priča pošto oni strana imena izgovaraju kako ko stigne i kako ko ume... --Јагода испеци па реци 09:31, 28. јун 2011. (CEST)

Уф, из оног видеа сам само чуо добро име, Јул је изговорио. Е да додам да још у Аргентини и Уругвају, изговарају Y и LL као наше /ш/ много више него /ж/. Мада они та два звука баш и не разликују.--Миланче (разговор) 20:19, 28. јун 2011. (CEST)

Heh, opet to nije ni Š i Ž, nego nešto između. Meni više liči na naše Ž. Pa ni špansko /s/ nije kao naše S, nego je nešto između S i Š. --Јагода испеци па реци 21:17, 28. јун 2011. (CEST)

Нови Правопис: Њу ЏерСи или ЏерЗи?

Како је у Измењеном и допуњеном издању Правописа? Чланак и даље почиње са старим компромисом. Требало би погледати у правописном рјечнику, а можда и у тексту још увијек постоји дио у коме је објашњено да се латиницом пише NJU DŽERSI a ne NјU DžERSI. Tako je stari Pravopis sasvim usput propisao s, a možda je tako i u ovome, ako ga nisu uskladili s Englesko-srpskim rečnikom geografskih imena. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 07:05, 30. jun 2011. (CEST)

Ima li neko prošlogodišnji Pravopis? --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 09:21, 2. jul 2011. (CEST)

Imam ja. Videla sam ovo pitanje još ranije, ali sve zaboravim da pogledam. Evo, danas sam pgledala i u pravopisnom rečniku piše Džersi. Treba ispraviti sve članke u skladu s ovim. --Jagoda ispeci pa reci 11:51, 2. jul 2011. (CEST)

Znači piše samo tako, Nju Džersi? Upućuje li rječnik na neku tačku iz teksta? --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 12:54, 2. јул 2011. (CEST)

Upućuje, ali na sve tačke koje se odnose na transkripciju s engleskog. U samm tekstu nema ništa što bi bliže objasnilo ovu promenu. Kao i Birmingem. Verujem da je tu Prćić ipak na kraju odlučio da se radi o ukorenjenim oblicima. --Јагода испеци па реци 21:36, 3. јул 2011. (CEST)

Сумњам да је Прћић одобрио тај рјечник, али шта је ту је: за сада важи Њу Џерси. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 23:16, 3. јул 2011. (CEST)

Pa sad, odobrio ili ne, mislim da je rečnik rezultat zajedničkog dogovora, u kom je malo popustio on, a malo oni.... Mislim, ovo sa Džerzi/Džersi i nije tako strašno, ali zamisli da je ostalo Bermingham/Bermingam... Baš para uho. Sad, sigurno da se neće naći osoba koja će se složiti sa svim izborima koji su učinjeni, nekom će smetati što je prihvaćen neki ustaljeni, nekom što nije prihvaćen. Znaš i sam, svijetu se ne mere ugoditi, tako i pravopisci, ne mogu ugoditi svima...--Јагода испеци па реци 23:20, 3. јул 2011. (CEST)

А је ли Џејмс или Џемс? Бојим се да ће ипак настати неред на Википедији, само што ће овај пут бити легалан. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 20:33, 4. jul 2011. (CEST)

Piše: „Džems (trad.) ili Džejms. Prednost se daje drugom obliku.“. Tako da što se Dže(j)msa tiče, tu ne bi trebalo da dolazi do zbrke. Drugi oblik je bolji, lepo kaže. --Jagoda ispeci pa reci 20:58, 4. jul 2011. (CEST)

Miš

Kako je pravilno reći: mišji ili mišlji? --Željko Todorović (razgovor) 21:31, 3. jul 2011. (CEST) s. r.

Mišji, of kors.--Jagoda ispeci pa reci 21:35, 3. jul 2011. (CEST)

A kako kažeš komparativ od visok? --Jagoda ispeci pa reci 21:37, 3. jul 2011. (CEST)

Kaže se viši. A evo još jednog zadatka, da li se može reći ovako: „Bezbroj gledalaca i slušalaca su bili...“? --Željko Todorović (razgovor) 21:49, 3. jul 2011. (CEST) s. r.

Jeste, viši. Pa odakle ti onda mišlji, to nisam nikad čula... Da li se tako govori negde kod tebe u kraju (znatiželja, da odmah predupredim one koji ne pretpostavljaju dobru nameru)? Bezbroj gladalaca i slušala ca JE bilo. Glagol se slaže sa „bezbroj“, a ne sa „gledalaca i slušalaca“. To bi bilo kao kad bi rekao grupa slušalaca su bili. Ne. Grupa slušalaca JE bila, jer se glagol biti odnosi na grupu, pošto je grupa subjekat,pa se onda samim tim i slaže s njom u broju i licu, a ne sa slušaocima.--Jagoda ispeci pa reci 21:56, 3. jul 2011. (CEST)

Visočiji! E to kad čujem nije mi dobro! -- Bolen (razgovor) 21:50, 3. jul 2011. (CEST)

A što? Meni je baš simpatično--Jagoda ispeci pa reci 21:56, 3. jul 2011. (CEST)

Ne kaže se kod mene tako u kraju, nego sam sreo negdje taj oblik pa mi se učinilo nelogičnim i netačnim. Hvala na informaciji. A kada sam već krenuo sa nedoumicama, čini mi se da je negdje i bilo možda, pa kaže li se milicioner ili milicionar ili obadvoje? --Željko Todorović (razgovor) 22:19, 3. jul 2011. (CEST) s. r.

Sad viđoh da Klajn navodi oba pravilno, kao i familijarno milicajac. --Željko Todorović (razgovor) 22:21, 3. jul 2011. (CEST) s. r.

Jest, i jedno i drugo je dobro. Nego, da li je tajna gde si čuo? Baš mi je zaniljiv oblik, mora da je nešto kolokvijalno...--Jagoda ispeci pa reci 22:47, 3. jul 2011. (CEST)

Preključe, sumljivo, višlji... Ovo su poznati primeri, a sigurno ima još takvih primera (kao što je mišlji) da se lj nekako umetne i gde ne treba. -- Loshmi (razgovor) 02:34, 4. jul 2011. (CEST)

Reč pravopisac

Kako se deklinira? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 00:14, 4. jul 2011. (CEST)

U stvari pošto me više zanima zašto je vokativ takav kakav jeste preformulisaću pitanje. Da li je samo kolokvijalno ili je i književno dozvoljeno "liscu jedan", "klincu nijedan", "Eh, ti Blicu"? Oblik "Bliče" zvuči ... Srdačan pozdrav i svako dobro, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 13:26, 4. jul 2011. (CEST)

Pišče. Pa sledstveno i pravopišče. --13:51, 4. jul 2011. (CEST) — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Burga (razgovor • doprinosi)

A Blic? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 14:11, 4. jul 2011. (CEST)

Rekla bih, Bliče, kao klinac, klinče. Čini mi se da tu dolazi do palatalizacije C u Č. Ovde C, iako sekundaran samoglasnik, ponaša se kao primaran u odnosu na Č. (Inače se po prvoj palatalizaciji manjaju K u Č, G u Ž, i H i Š, dok po drugoj ide K u C, G u Z, i H i S). --Jagoda ispeci pa reci 14:54, 4. jul 2011. (CEST)

"K u C, G u Z, i H i S" - druga ili takozvana sibilarizacija, IIRC. U stvari u toj drugoj palatalizaciji se ništa ne palatališe jer C, Z i S nisu palatali (sibilanti valjda). Ili se zove palatalizacija jer se vrši nad palatalima - što baš nema jakog rezona, čini mi se. No u slučaju Blica, klinca, pisca mogla bi veza biti indirektna: palatalizacija iz C u Č, ali preko nekog meni nepoznatog K. Pravopišče Jagodo, čini se da su palatalizacija (prva i druga) malo neprikladni termini za ove promene. No to je samo moje laičko mišljenje. Nadam se da mi se neće zameriti davanje njega, kao što jedared ovde jeste. Jagodo, nadam se da ni tebi nije smetalo što te nazvah pravopiscem. Ako jeste, izvini molim te, nastojaću da se to ne ponovi. Ajd' u zdravlje svima, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 15:33, 4. jul 2011. (CEST)

Palatalizacija je umekšavanje suglasnika. Nema mnogo veze s palatalima. Primarni i sekundarni suglasnici se odnosi na suglasnike u slovenskom suglasničkom prasistemu. Evo ti ovde pa čitaj, ako te zanima. --Jagoda ispeci pa reci 15:44, 4. jul 2011. (CEST)

Mala ispravka. Vokativ od Blic je Blicu, jer je strana reč. Evo ovde mi lepo izložiše i pravilo.--Jagoda ispeci pa reci 20:54, 4. jul 2011. (CEST)

-izirano

Jel' može polarizirano? Čini mi se na primer da je oblik minimizirano i maksimizirano ustaljen, a oba dolaze od minimizacija i maksimizacija ako se ne varam. Za analizu je nekako jasno, jer nije analizacija, pa je zato analizirano. Da li sme u ovim slučajevima oboje, i -izirano i -izovano, ili je samo jedan oblik dozvoljen? Pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 22:28, 5. jul 2011. (CEST)

Ja bih napisao: polarizovano, minimizovano i maksimizovano.--Aleks (razgovor) 01:52, 18. jul 2011. (CEST)

Hvala. Kakvo je pak mišljenje po pitanju da je minimizirano i maksimizirano ustaljen oblik? U inženjeringu je bar tako čini mi se. Pozdrav, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 19:52, 18. jul 2011. (CEST)

također

Jel' postoji pravilo u pravopisu koje glasi ovako nešto: takođe da, također ne? Ako ovo nije pitanje ortografije, zanima me gde može ovo da se proveri? Svako dobro, -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 22:38, 5. jul 2011. (CEST)

Reality Show

Dakle, kako glasi tačna transkripcija: rijaliti, rijeliti, rieliti... ili nešto četvrto? Molio bih samo ako neko zna tačno, bez nagađanja kako bi možda trebalo. Zahvaljujem. --Željko Todorović (razgovor) 11:11, 11. jul 2011. (CEST) s. r.

Rijaliti šou.--Jagoda ispeci pa reci 15:14, 11. jul 2011. (CEST)

Traskripcija

Kako se transkribuje Keirin. To je jedna od disciplina biciklističkog sporta koja je nastala u Japanu, a 2000 godine je i na programu Olimpijskih igara. U našoj literaturi se može naći kao Keirin i Kejrin. Šta je tačno. Hvala --Drazetad (razgovor) 15:07, 11. jul 2011. (CEST)

Kejrin zvuči logičnije. I malim slovom. Kao karate, fudbal i sl. --Jagoda ispeci pa reci 15:16, 11. jul 2011. (CEST)

Budući da ovaj apelativ nije zabeležen u kompetentnim rečnicima stranih reči, mora se pribeći transkripciji na osnovu Pravopisa, a po pravilima transkripcije sa japanskog, bilo bi keirin.

--Sly-ah (razgovor) 22:20, 19. jul 2011. (CEST)

Traskripcija Luksemburških gradova

potrebna mi je pomoć oko ovih gradova

• Esch-sur-Alzette Eš-sur-Alzet Eš-sir-Alzet (nemačko-francuski)
• Remich - Remih (nemački)
• Rumelange - Rumelanž (francuski)
• Wiltz - Vilc (nemački)
• Diekirch - Dikirh (nemački)

--Sima90 (razgovor) 00:56, 18. jul 2011. (CEST)

Anders Behring Breivik

Transkripcija? Radi se o „čovjeku“ koji je najvjerovatnije izvršio one napade u Norveškoj.--V i k i v i n dbla bla 19:58, 23. jul 2011. (CEST)

Anders Bering Brejvik.

--Sly-ah (razgovor) 21:04, 23. jul 2011. (CEST)

Hvala puno!--V i k i v i n dbla bla 21:18, 23. jul 2011. (CEST)

Tour de France

Pitanje se odnosi na naziv članka Trka oko Francuske. Šta je pravilno „Tur de Frans“, „Trka oko Francuske“ ili „Trka kroz Francusku“ ili nešto četvrto. Pitanje je možda nekada bilo ali nisam zapazio. Hvala?----László (talk) 14:03, 24. jul 2011. (CEST)

Meni se čini da je o tome Slaja govorio, i čini mi se da je zaključeno da treva Tur de Frans, jer je ta trka tako poznata kod nas. Možda grešim, Slaja će me sigurno ispraviti, al meni je nešto tako ostal u sećanju. --Jagoda ispeci pa reci 14:11, 24. jul 2011. (CEST)

Pre dok još nisam vario strane jezike, i tad gledao svako veče u ponoć pregled trke na RTSu najčešće korišćen naziv je bio Trka kroz Francusku. Što odgovara nazivu našem pandanu grand tur trke, Trci kroz Srbiji (koja je poslednjih godina pod novim direktorom trke postala Tur de Serbia). Termin Trka oko Francuske vodi poreklo od karakteristike trke da ruta pravi veliki krug blizu oboda zemlje uglavnom naizmenično jedne godine u smeru kazaljke na satu i sledeće u suprotnom smeru. I to je tako samo zbog oblika Francuske i položaja visokih planine u njoj koje su na obodu (što ne pije vodu za Trku kroz Srbiju ili Điro gde je ruta poprilično preseca unutrašnjost). Francuski naziv je pogodan za skraćen oblik imena, tj. samo Tur, i to se vrlo često koristi od strane komentatora, ali za ceo izraz mislim više Trka kroz Francusku ili Trka oko Francuske (mada komentatori na Eurosportu koriste više Tur de Frans). Drugi mediji, uglavnom štampani, pod uticajem engleskog, koriste isto više izraz Tur de Frans. Ja sam više old skul pa mi Trka kroz Francusku bolje zvuči, ali ovi izrazi ne mogu biti pogrešni pošto je trka poznata po svima njima. --Sič (Que dici?) 14:46, 24. jul 2011. (CEST)

Evo, ovde [2] i ovde [3] se može videti da RTS koristi obe varijante: i Tur de Frans i Trka kroz Francusku, a u poslednjoj rečenici prvog članka se čak pominje i Điro d'Italija. Ovde [4]je samo Tur de Frans, a imamo i varijante Tur d Frans, pa čak i trka "Oko Francuske", odnosno Trka oko Francuske. Samo da napomenem da Klajn u svom RJN navodi odrednicu Tur de Frans bez ikakvog popratnog teksta, čime je verovatno hteo da sugeriše pravilnu grafiju ove sintagme, bez nametanja pravilnog oblika (Tur de Frans vs Trka kroz Francusku). Slično šarenilo na RTS-u nalazimo i oko naziva druge poznate trke, pa tako RTS u jednom članku [5] koristi i Trka oko Italije i Điro d'Italija, a u istom članku nije više Trka kroz Francusku, nego Trka oko Francuske! Upravo zbog tog šarenila i izvesne nedoslednosti u imenovanju ovih trka, mislim da je najbolje da se zadrže likovi Tur de Frans i Điro d'Italija, tim pre što na našoj Vikipediji već postoje članci Điro d'Italija i Vuelta a Espanja, a da se u člancima naglasi da se koriste i drugi oblici.

--Sly-ah (razgovor) 16:20, 24. jul 2011. (CEST)

Hvala----László (talk) 17:45, 24. jul 2011. (CEST)

Transkripcija

Da li neko za kako glasi transkripcija ovih imena?

• Nhial Deng Nhial (link) —
• Cirino Hetieng Ofuho (link) —

Unapred hvala.--Ivan Matejić (razgovor) 16:38, 28. jul 2011. (CEST)

Nazivi članka

Skoro sam postavio pitanje oko naziva članka UNESKO, i kako reče Jagoda, opšti dogovor je da se nazivi članaka pišu onako kako su najprepoznatljiviji i najčešće korišćeni. To i nije neki problem, međutim, kako da znam koji članak da nazovemo po zvaničnom nazivu, a koji onako kako je najprepoznatljiviji. Recimo, Ujedinjene nacije su preusmerene na Organizacija ujedinjenih nacija pošto je tako "zabeleženo" u literaturi. Da li, onda, i dalje naziv članka treba da ostane UNESKO ili Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu? Ili bi drugi članak trebalo da se preimenuje? Ili grešim za oba? --Milan.j (razgovor) 17:22, 31. jul 2011. (CEST)

UNESKO je skraćenica od „Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu“. Glavni članci o organizacijama treba da nose pune zvanične nazive. A u upotrebi u drugim člancima može da se koristi preusmjerenje „UNESKO“ jer je to najčešće korišten skraćeni naziv. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:27, 31. jul 2011. (CEST)

Nema potrebe za zvaničnim nazivima u ovakvim člancima. Članak Unesko već postoji, i to je ime odgovarajuće za članak. Zvanični nazivi se primjenjuju za one skraćenice koje nikako sa engleskog ne mogu biti utrpane u srpski jezik. --Željko Todorović (razgovor) 20:54, 31. jul 2011. (CEST) s. r.

Neće biti, Željko. Prema opštim smernicama Vikipedije, članci treba da se imenuju najpoznatijim nazvima, čak i ond kad to ide na uštrb zvničnog naziva. N člnku o Unesku sam dala linkove (ako se dobro sećam). molim pogledati. Da se uvek koristi zvanično ime, onda bismo i Merilin Monro i Madonu nazvali drugačije, kao i skoro sve glumce dvadesetih godina, jer su skoro svima dvali druga, umetnička imena, jer im ona prava nisu zvučala dovoljno glamurozno... --Jagoda ispeci pa reci 21:24, 31. jul 2011. (CEST)

Govorim o organizacijama Jagoda, ne o ličnostima. Madona nije skraćenica, nego ime. I ne vidim gdje je tvoj smisao priče u suprotnosti sa mojim. --Željko Todorović (razgovor) 21:40, 31. jul 2011. (CEST) s. r.

A ja o pojmovima uopšte. Dakle isto treba i za organizacije. Onako kako su najpozntije. Jesi li video link na razgovoru članka o Unesku koji sam dala? --Jagoda ispeci pa reci 20:47, 4. avgust 2011. (CEST)

Traskripcija stadiona u Andori

Da li bi neko mogao da mi pomogne oko transkripcije ovih stadiona:

• Estadi Comunal d'Aixovall
• Estadi Comunal d'Andorra la Vella

--Sima90 (razgovor) 02:32, 2. avgust 2011. (CEST)

Transkripcija bi grozno izgledala. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 17:56, 4. avgust 2011. (CEST)

Pa šta da radim onda?--Sima90 (razgovor) 19:36, 4. avgust 2011. (CEST)

Prevesti Estadi Comunal (ne govorim italijanski), a ostalo transkribovati. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 20:03, 4. август 2011. (CEST)

U Andori se ne govori italijanski, nego katalonski. To je katalonski. Estadi Comunal bi otprilike bio opštinski stadion. Dakle Opštinski stadion Ajšovalj i Opštinski stadion Andora la Velja. bukvalno bi iblo Ajšovalja i Andore la Velje, ali mislim da ni nominativ ne zvuči loše. --Јагода испеци па реци 20:45, 4. август 2011. (CEST)

Значи Општински стадион Ајшоваљ и Општински стадион Андора ла Веља--Sima90 (разговор) 21:53, 4. август 2011. (CEST)

Тако некако --Јагода испеци па реци 21:55, 4. август 2011. (CEST)

Исландски глечер Mýrdalsjökull

Mjrdalsjekidl? --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 17:10, 4. avgust 2011. (CEST)

ovo bi trebalo da je MIRTALSJEKUL i bilo bi lepo da neko promeni pod hitno ovaj skaradni naziv. Ne znam samo kako ga iskopa--Nikola (razgovor) 01:43, 5. septembar 2011. (CEST)

Pa iskopa ga u Pravopisu, zamisli! Prema P10, ý = J; ö = E; u = I; ll na kraju reči = DL. Dakle, Mjrdalsjekidl. A odakle si ti iskopao taj tvoj „milozvučni“ (ako je već pravopisno pravilini skaredan (čija je pravila dao, zamisli, stručnjak za skandinavske jezike)?--Jagoda ispeci pa reci 01:52, 5. septembar 2011. (CEST)

Ajd duše ti pokušaj da izgovoriš to što je napisano! Ja svoj iskopao na fakultetu kod profesora Rade Davidovića. P.S. volim i ja tebe --Nikola (razgovor) 13:09, 5. septembar 2011. (CEST)

Jagoda, možda bi se povodom ove transkripcije ponovo mogao konsultovati prof. Radić. Fonemska grupa /mjrd/ je strana fonemskoj strukturi srpskog jezika (iako "r" u ovom slučaju ima ulogu samoglasnika) i valjalo bi doznati da li prof. Radić dopušta i neke izuzetke od pravila transkripcije navedenih u P10. Još samo da dodam da nigde nisam čuo za lingvistu Rada Davidovića. I na kojem to fakultetu radi taj lingvista?

--Sly-ah (razgovor) 16:36, 5. septembar 2011. (CEST)

Evo pisao sam prof. Rajiću. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 19:47, 6. septembar 2011. (CEST)

Odgovor: „U diftongu se transkribuje sa j, u monoftongu sa i“. Citirao sam upravo ovaj primjer, zajedno sa lošom transkripcijom *Mjrdalsjekidl. Dakle, Mirdalsjekidl. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 21:24, 6. septembar 2011. (CEST)

Profesor Rade Davidović predaje geografiju Evrope a ne lingvistiku. A realno red bi bio da takva osoba poznaje nazive onoga o čemu govori! --Nikola (razgovor) 20:17, 5. septembar 2011. (CEST)

Nije realno. Rajićeva pravila je malo ko vidio prije oktobra 2010. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 10:47, 6. septembar 2011. (CEST)

Pre nego što neko stigne da odgovori na ovo, samo bih napomenuo da se diskusija o tome ko je merodavan za određivanje transkripcija (lingvisti ili stručnjaci iz respektivnih oblasti) vodila više puta na Vikipediji, te da nema smisla trošiti previše energije na vraćanje na tu temu. --filip @ 21:40, 5. septembar 2011. (CEST)

Ne brigaj, Felipe, vec je sve receno na tu temu, nema sta da se doda. Onaj ko je hteo, shvatio je. Onaj ko nije hteo, nece nikad ni shvatiti. --Jagoda ispeci pa reci 00:26, 6. septembar 2011. (CEST)

Madu, ostavi Filipa na miru. Nek brine ako to vec zeli. Kad bismo svi malko vise brinuli, mnogo bismo bolje komunicirali. A i takva malodusnost zaista nije primerena. Ako se neko uistinu smatra clanom nase Vikipedijanske zajednice, takva osoba ce radije pomoci drugom Njikipedijancu da shvati, ako mu to vec ne ide, pa makar taj nesrecnik bio samo vikipedijanac. Takvu malodusnost s tvoje strane zaista nisam ocekivao. Razocaravas me svakog dana sve vise - ja sam te smatrao Njikipedijankom. -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 20:17, 7. septembar 2011. (CEST)

--Jagoda ispeci pa reci 19:36, 8. septembar 2011. (CEST)

Joanis

Molim vas da potvrdite da se grčko Ἰωάννης transkribuje kao Joanis, a ne kao Joanes. Radi se o članku Evropa (mitologija). kao dokaz da sam u pravu možete da se uveriti na osnovu ovoga --Miut (razgovor) 20:00, 7. avgust 2011. (CEST)

Molim vas hoće li neko da presudi, jer Epaminonda je uporan i ostavio je nepravilan oblik.--Miut (razgovor) 22:56, 19. avgust 2011. (CEST)

Kako ide...

Imam dva pitanja. Prvo, ako se italijanski vulkan zove Vulkano, kako se onda na srpskom pravilno izvodi pridev - vulkanski (tip erupcije) ili vulkanološki (tip erupcije)? Drugo, kako transkribujem nazive sledećih vulkana: Parícutin i Mount Erebus? --Ana piši mi 21:31, 13. avgust 2011. (CEST)

Tip erupcije je vulkanološki (može i vOlkanološki), a vulkani su ti Erebus i Parikutin.--Ivan Matejić (razgovor) 23:55, 13. avgust 2011. (CEST)

Hvala! --Ana piši mi 19:00, 14. avgust 2011. (CEST)

Bitke po novom Pravopisu

Kako se pišu nazivi bitke po novom Pravopisu? Čitao sam da su sada ujednačeni svi istorijski događaji, tj. ratovi, bitke, revolucije... i da se svi pišu velikim slovom. Da li je to istina? Ranije se pisalo Kosovska bitka, ali bitka na Kosovu. Da li se nešto promijenilo po tom pitanju? --Željko Todorović (razgovor) 23:24, 13. avgust 2011. (CEST) s. r.

Koliko je meni poznato, nije se ništa promenilo.

T60: Velikim slovom ustaljena imena istorijskih događaja (pa se tu između ostalog pominje i Kosovska bitka)

T61:Dati opisno i slobodnije stilizovani, neprecizno identifikovani ili upotrebljeni u množini - malim slovom (između ostalog, i bitka na Kosovu). Zanimljivo je da se ovde pominju kao primer npr. punski ratovi... Pa kako je inače uobičajeno ime ovih ratova, da je ovo slobodnije stilizovano, neprecizno identifikovano? Svašta. --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 14. avgust 2011. (CEST)

Pretpostavljeno je da je ovaj komentar "Svašta" napomena sebi. Verovatno ovo ne treba tumačiti kao deo odgovora na pitanje. Ili treba? Kako sad valja pisati: "punski ratovi" ili "Punski ratovi"? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 23:17, 14. avgust 2011. (CEST)

Ne, napomena je onima koji se trpaju svuda, i tamo gde imaju i gde nemaju ništa pametno da kažu. --Jagoda ispeci pa reci 11:58, 16. avgust 2011. (CEST)

To bi onda značilo da to "Svašta" ovde ima neko značenje? Koje je to značenje? Mislim ipak je to "Svašta" nekakva napomena jel'? Nejasno mi je, pravopišče, kakva je to napomena. Pravopisna? -- Slobodan KovačevićbiblbroKS 12:59, 16. avgust 2011. (CEST)

Jel to sigurno da je ostalo nepromijenjeno, ili je čisto nagađanje? Čini mi se da sam u par članaka izmijenio da bude velikim slovom (jer sam nešto slično pročitao), ali onda mi se to učinilo dosta nesrećnim, te sam se odlučio za zvaničnu potvrdu. --Željko Todorović (razgovor) 02:39, 16. avgust 2011. (CEST) s. r.

Je li Željko, je l' ti to mene zavitlavaš ili šta? Vidiš li ti ono T60 i T61? Šta misliš, na šta se odnosi? Budi ozbiljan, inače ti više neću odgovarati na pitanja koja postaviš ovde. --Jagoda ispeci pa reci 11:56, 16. avgust 2011. (CEST)

Zakoni i ordeni

Mislim da je i ranije bilo nedoumica po ovom pitanju, tako da valja pitati je li novi Pravopis donio rješenje po tom pitanju. Dakle, kako se piše:

• Nacrt zakona o visokom obrazovanju ili Nacrt Zakona o visokom obrazovanju...?
• nosilac Ordena Svetog Save ili nosilac ordena Svetog Save?

--Željko Todorović (razgovor) 20:39, 17. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ima li ko odgovor na ovo pitanje? --Željko Todorović (razgovor) 21:50, 20. avgust 2011. (CEST) s. r.

Da ponovim pitanje... --Željko Todorović (razgovor) 00:59, 23. avgust 2011. (CEST) s. r.

Ruski

Imam par pitanja vezanih za transkripciju sa ruskog:

1. Uspenskiй Trifonov monastыrь - manastir koji je podigao sveti Trifon, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Da li treba da ga transkribujem (Uspenskij Trifonov manastir), da mlo izmenim u duhu srpskog jezika da bude Uspenjski Trifonov manastir ili da stavim Uspenski Trifonovski manastir kako se navodi ovde
2. Vяtskaя i Slobodskaя eparhiя - eparhija u rusiji, u oblasti gradova Kirov (nekada Vjatka - Vя́tka) i grada Slobodskoj (Slobodskoй). Nekada se i oblast izgleda zvala Vjatska oblast. Da li da transkribujem Vjatskaja i Slobodskaja eparhija ili da prilagodim srpskom prema nazivu oblasti-grada pa da bude Vjatska i Slobodskojska eparhija. Eparhija očigledno nosi ime po ovim gradovima i sada šta ima prednost, originalni naziv eparhije, ili transkripcija gradova, i onda pravljenje naziva prema srpskim pravilima

Hvala unapred --Jovan Vuković (r) 17:09, 19. avgust 2011. (CEST)

Mislim da ovo prvo treba da se prevede: Trifonov manastir Uspenja, a ovo drugo, prema gradovima. Eparhija se ne transkribuje, nego prevodi, samim tim onda treba uzeti prisvojni pridev imena gradova -- Vjatska i Slobodskojska eparhija. Kao npr. moskovska, bečka, i sl. Sačekni ipak Slaju da ti potvrdi, ili me ispravi. --Jagoda ispeci pa reci 23:23, 19. avgust 2011. (CEST)

Pitanje je za ruske rakete koje ovde pišu kao Vostok i Sojuz, a meni se čini da treba da piše Vastok i Sajuz.--Miut (razgovor) 22:58, 19. avgust 2011. (CEST)

Ruski se transkibuje više prema pismu nego prema izgovoru, pa je tako Moskva a ne Maskva, Volga a na Valga pa tako i Vostok i Sojuz. --Jagoda ispeci pa reci 23:23, 19. avgust 2011. (CEST)

Hvala puno. Uradiću ovako kako si rekla, pa ako Slaja nešto doda, promeniću --Jovan Vuković (r) 23:26, 19. avgust 2011. (CEST)

Slažem se sa verzijom Trifunov manastir Uspenja, ali ne i sa nazivom eparhije. Naime, za neke toponime i lična imena iz ruskog jezika vrlo je teško pronaći odgovarajući prisvojni pridev u srpskom (npr. lingvisti predlažu da se kaži romani Dostojevskog, a ne Dostojevskijevi romani, ili dela Lava Trockog, a ne Trockijeva (ili kako već) dela. Problem je sa prisvojnim pridevom od naziva grada Slobodskoj. Slobodskojska po meni zvuči vrlo čudno, a i pitanje je da li je prisvojni pridev pravilno stvoren. Mislim da bi najbolje bilo da se u ovom slučaju (a i u sličnim budućim) napiše Eparhija Vjatka-Slobodskoj, što nije nepravilno, a izbegava se rogobatni prisvojni pridev.

--Sly-ah (razgovor) 07:28, 20. avgust 2011. (CEST)

Samo jedno pitanje: Trifunov ili Trifonov? --Jagoda ispeci pa reci 11:13, 20. avgust 2011. (CEST)

Hvala Slajo. Inače svetitelj je Trifon Vjatski, tako da je verovatno i manastir Trifonov. --Jovan Vuković (r) 11:18, 20. avgust 2011. (CEST)

Transkripcija sa Francuskog

• Kermaria-Sulard - Kermarija-Surlar?
• L’Île-Rousse - L'il-Rus?

--Aleks (razgovor) 01:04, 20. avgust 2011. (CEST)

Kermarija Silar i L'Il Rus. Mislim da je ovako, znam da ne treba crtica. Samardžija (razgovor) 02:15, 20. avgust 2011. (CEST)

Crtice se ne stavljaju u transkripciji geogr. pojmova, ali ostaju u ličnim imenima. Ja ne znam šta je ovo što je Aleks naveo, čisto napominjem. --Jagoda ispeci pa reci 11:16, 20. avgust 2011. (CEST)

Provincije u Republici Turskoj

Pošto je novi korisnik kod nas počeo masovno da unosi provincije ili distrikte u Republici Turskoj, primjetio sam da ih naziva vilajetima. Pogledao sam jedan od članaka „Ankara (vilajet)“ i primjetio sam da se na drugim jezičkim projektima ove provincije nazivaju ili provincijama ili distriktima. Jedino je na bugarskoj u upotrebi naziv „vilajet“. Isto tako sam primjetio da na en projektu imaju http://en.wikipedia.org/wiki/Ankara_Province članak o provinciji Ankara i poseban članak o vilajetu Ankara. Tamo je objašnjeno da je vilajet vezan za teritorijalnu organizaciju Osmanskog carstva, pa zbog toga imaju poseban članak o vilajetu Ankara i poseban članak o sadašnjoj provinciji Ankara. Može li neko da provjeri kako bi trebalo pravilno da glasi naziv za ove sadašnje provincije u Republici Turskoj? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:31, 20. avgust 2011. (CEST)

Evo i na ruskoj vikipediji sam pronašao sljedeće: [6] gdje se kaže da je Turska podjeljena na 81 provinciju, a koje se na turskom nazivaju „Il“, a navodi se i da se u prošlosti koristio naziv „vilajet“ (pretpostavljam da se misli na Osmansko carstvo). Dakle, uglavnom se na ostalim projektima koristi naziv provincija pa bi možda trebalo i kod nas usvojiti ovo pravilo umjesto da koristimo neke stare nazive koji su bili u upotrebi u vrijeme Osmansnog carstva. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:51, 20. avgust 2011. (CEST)

Sabor, sobor, hram, crkva

Dali može neko proveriti u rećnik pravopisa dali postoje reći sabor ili sobor za crkvu. --Mile (razgovor) 22:50, 20. avgust 2011. (CEST)

Ruska riječ sobor u prevodu znači katedrala (za katolike), odnosno saborni hram (za pravoslavce). --Željko Todorović (razgovor) 23:14, 20. avgust 2011. (CEST) s. r.

Dakle reč sabor postoji u sprskom rečniku ? --Mile (razgovor) 23:37, 20. avgust 2011. (CEST)

Ne, nego ćeš umjesto toga pisati saborni hram (ako je riječ o pravoslavnom), odnosno katedrala (ako je riječ o katoličkom hramu). --Željko Todorović (razgovor) 23:55, 20. avgust 2011. (CEST) s. r.

Koristi se i izraz „crkveni sabor“: Narod dolazi na crkveni sabor o nekom većem prazniku i svetkovini kada se oko hrama božijeg sva čeljad saberu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:53, 21. avgust 2011. (CEST)

Reč katedrala se koristi i u pravoslavlju, samo ređe.--Jovan Vuković (r) 19:12, 21. avgust 2011. (CEST)

U čemu je štos?

Kao što je poznato, arapski član je el. Kada se piše na prvom mjestu, piše se velikim slovom, a kada je u sredini, malim slovom (primjer: Bašar el Asad, ali El Asad). Ono što mene po kom je principu nazvana Al-Kaida (zašto ne El Kaida), Al Arabija (zašto ne El Arabija), Al Džazira (zašto ne El Džazira)? --Željko Todorović (razgovor) 03:11, 24. avgust 2011. (CEST) s. r.

Najverovatnije su novinari krivi. Bili su prvi koji su počeli da koriste te reči, a pošto znamo da im je do pravopisa stalo ko do lanjskog snega, išli su za prenošenjem onog što su čuli, ili pročitali na engleskom. --Jagoda ispeci pa reci 22:09, 25. avgust 2011. (CEST)

Imaju li igdje u bilo kom rječniku ovi pojmovi spomenuti? Valjda bi trebalo negdje biti u vezi Al Džazire ili Al Kaide kao najviše spominjanih pojmova (valjda su se nekada negdje ligvisti udostojili da ukažu na grešku, ako je već greška kako pretpostavljamo). --Željko Todorović (razgovor) 00:32, 26. avgust 2011. (CEST) s. r.

SAd nisam pri rečnicima, ali gotovo sam 100% sigurna da nema, jer su ti pojmovi previše sveži da bi bili zabeleženi. Popodne ću (ako se setim, i ako neko pre mene već ne reši nedoumicu), da pogledam u rečnike koje ja imam, pa ću da ti javim. Pravopis je vrlo jasan, kaže da se mora koristiti EL. Ima nekih dodataka u smislu spajanja tog EL sa onim Abd, ako se ne varam (Abd EL Rahman = Abderahman), ali koliko se ja sećam, ništa ne piše da se može koristiti AL niti pominje bilo kakav izuzetak sa AL. --Jagoda ispeci pa reci 10:16, 26. avgust 2011. (CEST)

Sakašvili

Zbog čega Sakašvili nije Saakašvili(ovo bi bilo po izgovoru)? Evo i IPA [mixɛil sɑɑkʼɑʃvili]. Oba a se izgovaraju, a vidim da Saavedra (Saavedra) je na srpskom sa 2 a. Evo i prezime na gruzijskom სააკაშვილი, ა=a.--Milanče (razgovor) 21:48, 25. avgust 2011. (CEST)

Za gruzijski ne znam, ali što se Saavedre tiče, španski jezik ne poznaje udvajanje slova, kao npr. engleski, tako da kad se nađu dva ista slova jedan pored drugog, čitaju se oba (čitaš Sa-avedra, izgovarajući oba slova sa kratkom zadrškom između prvog i drugog), tako da se i transkripcija vodi tim pravilom, pa se prenose oba A. Nego, nešto mi je ovo poznato, da nisi ti pitao već jednom ranije isto? A možda je neko drugi? Mnogo mi zvuči poznato... Što se Sagašvilija tiče, nemam pojma. Ne postoje pravila transkripcije za taj jezik i ne znam koji je princip transkripcije. Možda Slaja zna nešto više od mene... --Jagoda ispeci pa reci 22:13, 25. avgust 2011. (CEST)

Hehehe, dobro pamtiš Jagoda. Jesam pitao, baš za Saavedru. Zbog toga i pitam, kod Sakašvilija oba a se izgovaraju. Isto ne dolazi do udvajanja slova.--Milanče (razgovor) 22:43, 25. avgust 2011. (CEST)

Hehe, izgleda da ipak još nisam za staro gvožđe... Nažalost, sa gruzijskim ti ne mogu pomoći --Jagoda ispeci pa reci 23:26, 25. avgust 2011. (CEST)

Mendez, Mendes, Mendiz

Zanima me ispravna transkripcija? Imamo:

• Sam Mendes Slaja prepravio na Mendiz
• Eva Mendes Jagoda kaže da je Mendes.

I jedno i drugo su rođeni na engleskom govornom području. Sem u Redingu (Engleska), a Eva u Majamiju (SAD). Dakle transkripcija njihovog prezimena bi trebala biti ista.--Nagrakaži/laži 05:12, 30. avgust 2011. (CEST)

Transkripcije su dobre. U engleskom jeziku nije redak slučaj da se isto prezime kod različitih lica različito izgovara.

--Sly-ah (razgovor) 07:45, 30. avgust 2011. (CEST)

Ne znam, meni se čini da ih isto izgovaraju kao Mendez. Sem Mendes 0:24 , Eva Mendes 0:13. Naravno video zna da prevari, ovde mi više vuče n Mendes. Kaže li Prćić išta o ovome? --Nagrakaži/laži 20:01, 30. avgust 2011. (CEST)

Kod Prćića nema ništa, a ovde imaš izgovor za S. Mendesa: [7]. Za Evu ti mogu ponuditi nekoliko videoklipova na kojima se čuje Mendes, odnosno, gde je "s" obezvučeno jer dolazi posle "e".

--Sly-ah (razgovor) 22:20, 30. avgust 2011. (CEST)

Crta

Da li se u pisanju ličnih podataka koristi crta ili crtica u ovim slučajevima: (Beograd, 1932 — Beograd, 2006) ili (Beograd, 1932 - Beograd, 2006)? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 04:53, 1. septembar 2011. (CEST)

Crta. Postoje crte tri duzine:

• - minus
• – kratka crta
• — dugacka crta

U tvom drugom primeru je minus. Ja sam poceo da standardizujem na dugacku crtu, ali Djordje je rekao da dugacka crta gadno izgleda. -- Bojan  Razgovor  06:16, 1. septembar 2011. (CEST)

Nije baš tako. Prvo je crtica (koja može biti i minus, što da ne), a drugo i treće su crte, od kojih je prva n-crta, a druga m-crta. U principu, mogu se koristiti obe, ali je bolje da se koristi duža kako bi se na prvi pogled razlikovala od crtice (ova n-crta se ponekad pomeša s crticom). Lični ukusi ovde nemaju mesta. Tako da, Bokice, ne slušaj ti druge, nego samo nastavi sa standardizacijom.

Za BČ — koristi se crta. Imaš je u prvom redu ispod edit prozora, pri kraju, pre navodnika. --Jagoda ispeci pa reci 09:31, 1. septembar 2011. (CEST)

Ja koristim kratku crtu zato sto dugacka ruzno izgleda.--Zrno (razgovor) 09:41, 1. septembar 2011. (CEST)

Stvar ukusa. Pravopis kaže: „Da bi se jasno razlikovala od crtice, crta treba da bude otprilike dvostruko duža od nje, ili i više.“ Zato ja koristim dugačku crtu. A da li je ružna ili nije... Kao što rekoh, to ne igra neku veliku ulogu. Osim toga, to je nešto što se svakako može standardizovati, a i poželjno je. Dakle, ne bi trebalo da po člancima imamo čas n, čas m crte. Trebalo bi svuda da bude isto. Tako da Bokica može da nastavi svoj botovski posao bez problema. --Jagoda ispeci pa reci 09:57, 1. septembar 2011. (CEST)

Hm, izgleda da ipak postoji neka razlika. Odbor za standardizaciju kaže: Crta ima dve dužine, kraću (kad znači "do", kad združuje dva koautorska prezimena, odnosno dva naselja u kakvoj relaciji) i dužu (u ostalim slučajevima). Dakle, to bi bilo npr. Klajn–Šipka ili str. 5–9. Možda i kod godina, 1956–1960. Ali kad ima prostore iza i ispred, i u svim drugim slučajima koji nisu ovi, treba velika crta, rekla bih ja.--Jagoda ispeci pa reci 10:16, 1. septembar 2011. (CEST)

U člancima koji opisuje živote ličnosti sam koristio ovakvu dugu crtu u uvodima između godine i mjesta smrti sa prostorima: (Beograd, 1932 — Beograd, 2006). Međutim Korisnik:Autobot mi stalno briše „—“, pa sam se javio da vidim da li treba da potpuno prestanem da koristim „—“ jer će Autobot ionako da je obriše. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:36, 1. septembar 2011. (CEST)

Ja sam mišljenja da za sve treba upotrebljavati dugu crtu, tako je i u Pravopisu. Odbor je kasnije samo pojasnio kakve mogu biti crte. Mi bismo se najprije trebali pozabaviti da ispravimo sve crtice u crte, a ne da botovi ispravljaju duge crte u kratke crte. --Željko Todorović (razgovor) 14:05, 1. septembar 2011. (CEST) s. r.

Bot nije dobro programiran onda. Ili ga je Bokica programirao prema Đorđevom ukusu, a to nema nikakvog opravdanja. Treba vratiti sve te crte. Izuzetak jedino mogu možda biti, kao što rekoh, a prema preporuci Odbora, između parova imena ili brojeva kada crta ne nosi beline iza i ispred. --Jagoda ispeci pa reci 15:09, 1. septembar 2011. (CEST)

Složićemo se da za parove godina tamo gde nema razmaka bude kratka crta (srednja po veličini, između minusa i dugačke crte). Ako za slučaj kada okolo ima razmak pravopis predlaže dugačku crtu onda je bolje da tako prihvatimo bez obzira na lične estetske osećaje. Međutim i pravopis tu čini mi se nije potpuno jasan jer kaže da se kratka crta koristi kada označava „do“ a to upravo jeste slučaj u zaglavljima biografija. Kako god meni lično ne smeta nijedna varijanta oko koje se postigne dogovor, a ako niste sigurni možete kontaktirati Ivana Klajna ili nekog ko se profesionalno bavi ovakvim pitanjima. --Đorđe Stakić (r) 13:51, 3. septembar 2011. (CEST)

Ne kaže to Pravopis, nego Odbor za standardizaciju. Pravopis kaže da crta treba uvek da bude toliko velika da se jasno razlikuje od crtice, najbolje da bude najmanje dupla. A to je ova m-crta. Ja se tu slažem s Pravopisom, treba da stoji velika crta svuda, jer kao što već rekoh, ova n-crta se često može pomešati s crticom. Kad se stavi m-crta, onda nema sumnje da se radi o crti, a ne crtici. I nije to minus (!), nego je CRTICA. Minus je jedan sasvim drugi znak, i mislim da više liči na n-crtu nego na crticu. --Jagoda ispeci pa reci 17:23, 4. septembar 2011. (CEST)

I ja se slažem da se koristi isključivo duga crta. Ako Pravopis jasno definiše kako crta treba da izgleda, onda je to to. Uostalom, i sam Pravopis primjenjuje isključivo jednu crtu. A to što je Odbor pojasnio (i to je bilo ranije, prije izlaska novog Pravopisa) da postoje dvije vrste crte, nema puno veze sa ovim što mi raspravljamo. To je više stvar tipografije. --Željko Todorović (razgovor) 17:32, 4. septembar 2011. (CEST) s. r.

Biće smak sveta, ti i ja se slažemo oko nečega! --Jagoda ispeci pa reci 00:30, 5. septembar 2011. (CEST)

Rezultati o referendumu slika?????

Da li neko može da mi objasni o čemu se ovde radi? Nisu valjda slike izlazile na referendum (jer, to se zapravo tvrdi ovim natpisom)? O čemu je bio referendum? I rezultati nisu O referendumu, nego su rezultati referenduma. Dakle, bi li neko ispravio taj natpis? Ova rečenica nema ni glavu ni rep. Dakle, Objavljeni su rezultati referenduma o ... ? --Jagoda ispeci pa reci 17:19, 4. septembar 2011. (CEST)

Referendum o filteru za slike (Image Filter Referendum)--V i k i v i n dbla bla 17:33, 4. septembar 2011. (CEST)

Ispravio sam. Trebalo bi da kroz pola sata proradi. --filip @ 22:01, 4. septembar 2011. (CEST)

A sta je to filter za slike ?--Zrno (razgovor) 00:12, 5. septembar 2011. (CEST)

A to je to! Pa čak sam i glasala za to. Zrno, to je neka tehnička novina, a sastoji se u tome da posetilac ima mogućnost da sakrije slike koje ne želi da gleda. Sad, bilo je valjda (ako se dobro sećam, pričam sad bez provere i po sećanju, ako pogrešim, Filip će me već ispraviti), da škakljive i problematične slike (seksa, nasilja, ubistava, i svega što bi bilo kao tako obeleženo), stoje zatvorene, pa da sam čitalac odluči da li hoće da ih vidi klikanjem na valjda neki link na njima, ili da stoje otvorene a posetilac da ima mogučnost da ih zatvori, ako ne želi da ih gleda. Tako nešto. --Jagoda ispeci pa reci 00:24, 5. septembar 2011. (CEST)

Aha, znaci onaj snimak ejakulacije vise nece biti izlozen !--Zrno (razgovor) 00:37, 5. septembar 2011. (CEST)

Norveški

Zna li neko kako se na srpskom piše (nor. Ola Flyum), pošto sam u štampi na srpskom našao i „Ola Flum“ i „Ola Flium“. Šta je pravilno? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:26, 6. septembar 2011. (CEST)

Prema ovom ovde, Ola Flim. --Jagoda ispeci pa reci 00:38, 6. septembar 2011. (CEST)

Transkripcija

Pošto se u polovini tekstova na našoj viki ime ove atletičarke sa Jamajke Shelly-Ann Fraser transkribuje Šeli-En Frejzer, a u drugoj polovini Šeli-En Frejžer, molim odgovor šta je pravilno. Hvala.--Drazetad (razgovor) 20:43, 7. septembar 2011. (CEST)

Frejzer.

--Sly-ah (razgovor) 22:24, 7. septembar 2011. (CEST)

Novi Pravopis o arapskom jeziku

Pravilo 110f. starog Pravopisa je glasilo: Usvojeno je da u arapskim imenima kod nas treba zajedno pisati spojeve Abd + el s narednom rečju i el + din s prethodnom rečju (izuzimaju se tradicionalno usvojena imena tipa Abdel Naser). Razmatrano je da li pri ovome dati prednost varijantama zasnovanim na kontekstualnom izgovoru: Abdulah, Hajrulah, Fahrudin, Šemsudin, Abdulaziz, Abdurahman — ili pak varijantama koje se oslanjaju na pauzalni izgovor: Abdelah, Hajralah, Fahredin, Šemsedin, Abdelaziz, Abderahman. Ocenjeno je da se, s obzirom na živi arapski izgovor, prednost može dati drugoj varijanti, ali da su u običaj ušli i pojedini likovi zasnovani na kontekstualnom izgovoru, te verovatno i ubuduće treba računati s ovim dvojstvom.

Dakle, šta kaže novi Pravopis po ovom pitanju? Da li je pravilnije Abdulah ili Abdelah, Abdel ili Abdul, Abdulaziz ili Abdelaziz? --Željko Todorović (razgovor) 00:07, 10. septembar 2011. (CEST) s. r.

Nije mi pri ruci P10, ali sam gotovo sigurna da se tu ništa nije promenilo. Promena je bilo u transkripciji sa engleskog, dodatak transkripcije sa skandinavskih jezika i mislim da je transkripcija sa francuskog obrađena detaljnije. Osim toga, mislim da nije bilo drugih promena, dakle što se arapskog tiče, tekst je ostao isti kao u P93. --Jagoda ispeci pa reci 00:22, 10. septembar 2011. (CEST)

Pa najavljeno je da će mnoge nedoumice biti otklonjene, pa pretpostavljam da se i ovoga neko dohvatio. Možda kod arapskog jezika nije rađeno nešto značajno, pa nije ni spomenuto nigdje, ali valjda se otklonio koji dublet. --Željko Todorović (razgovor) 00:31, 10. septembar 2011. (CEST) s. r.

Je li ovo neko provjerio? Ima li promjena u ovome? --Željko Todorović (razgovor) 17:20, 11. septembar 2011. (CEST) s. r.

Osama ben Laden

Ponovio bih pitanje postavljeno ovdje, a koje je ostalo bez odgovora. Dakle, srpski jezik ne poznaje oblik bin već ben kao „izvrnuti“ oblik od ibn. Dakle, čovjek se zove Osama ben Laden. --Željko Todorović (razgovor) 17:22, 11. septembar 2011. (CEST) s. r.

Ima li ko odgovor? --Željko Todorović (razgovor) 20:21, 15. septembar 2011. (CEST) s. r.

A je li sigurno Osama a ne Usama (mislim da jeste, po uzoru na date primjere Osman, Omer), Laden a ne Ladin (trebalo bi da je Ladin)? I to moramo provjeriti, ali i utvrditi da li je ovo ime ukorijenjeno kao Osama bin Laden. Ipak se ne radi o nepoznatom imenu za koje su čuli samo stručnjaci. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 12:04, 17. septembar 2011. (CEST)

Transkripcija sa korejskog

Koja pravila treba primeniti prilikom transkribovanja korejskih imena? Ja sam na netu našao ovo ali ne znam da li da pokušam da koristim ta pravila ili postoji neki naš dogovor? Samardžija (razgovor) 18:04, 11. septembar 2011. (CEST)

Pisanje godine u naslovu teksta

Molim da mi neko od stručnjaka za pravopis odgovori kako glasi ispravan naslov ovog teksta „Kriza na severu Kosova i Metohije (2011)“ ili „Kriza na severu Kosova i Metohije 2011. “ i zašto. Hvala --Drazetad (razgovor) 00:17, 19. septembar 2011. (CEST)

Iako se ne smatram stručnjakom, posjedujem Pravopis, tako da mogu naznačiti neke njegove dijelove koji se odnose na te stvari. Postoje jasni primjeri događaja gdje postoji i njihova godina, npr. Balkanski rat (1912), u narodnim govorima Turski rat (1912), Austrijski rat (1914—18). Pisanje godine bez zagrada se uglavnom piše u opisnim imenima događaja, kao npr. ustanak 1804. godine (Prvi srpski ustanak), rat 1939—1945. (Drugi svjetski rat) i tome sl. Slično tome, u nekom tekstu bi se moglo napisati kosovskometohijska kriza iz 2001. godine, s tim što bi preusmjeravala na pravi naziv. Drugi svjetski rat se nikada ne bi zvanično naslovio kao Rat 1939—1945. Nadalje, što je i logično, godina se kao sastavni dio imena (bez zagrade) piše i kod takmičenja (sportskih, književnih, matematičkih, naučnih, izbornih itd.) koji se uglavnom zvanično i nasloljavaju po godinama. --Željko Todorović (razgovor) 00:34, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Ako se „ustanak 1804. godine“ piše bez zagrade, zašto bi se „kriza 2011. godine“ pisala sa zagradama? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:59, 19. septembar 2011. (CEST)

Baš Čelik, ti izgleda nisi čitao nijedan moj komentar koji objašnjava zašto (tamo na stranici), a evo izgleda i ovdje (pošto je i ovdje naznačeno zašto nema zagrade). Nemaš još nijedan argument osim toga kako je novinar pisao na RTRS (a pisao je o takmičenjima, gdje se godina piše uz naslov jer je takmičenje tako zvanično poznato). Dakle, potpuno si promašio referencu, jer tvoja referenca potvrđuje moje riječi. --Željko Todorović (razgovor) 01:26, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Ako i dalje ne razumiješ, riječ je o opisnim imenima. Nikada se članak neće nasloviti ustanak 1804. godine već Prvi srpski ustanak, ali hoće se možda taj izraz upotrijebiti u tekstu, zavisno od rečeničkih konstrukcija i stilskih metoda. Tako i ovdje, postoji jasan naslov, ali njegove varijante zavisno od „potrebe okoline“ mogu varirati u tekstovima. --Željko Todorović (razgovor) 01:29, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Meščini da je reč o problemu stilske prirode, a ne pravopisne. Koliko znam, oba su ispravna. Stvar je ukusa ili konvencije šta koristiti. --filip @ 01:02, 19. septembar 2011. (CEST)

Ne bih ja rekao da je to problem stilistike, budući da imaju primjeri u Pravopisu koji to navode u zagradi. A navodi i opisna imena gdje se piše bez zagrade, što znači da postoji razlika. Kod jedinstvenih događaja uopšte i ne vidim zašto se pišu godine. Kada je riječ i Kosmetu, znamo da tamo već poodavno traje istorija sukoba i kriza, te je godina potrebna. Ofrlje govoreći, znamo da ovo nije posljednja kriza ili sukob. --Željko Todorović (razgovor) 01:26, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Da se ne nadmudrujemo, citiraj Pravopis, i to doslovno! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:32, 19. septembar 2011. (CEST)

U svome prvome komentaru u ovom odjeljku upravo sam citirao primjer pisanja događaja iz Pravopisa. --Željko Todorović (razgovor) 01:36, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

U svom prvom komentaru si dao primjere koji naznačavaju da se u slučaju dugogodišnjeg rata godine (od — do) stavljaju u zagrade. Zatim si dao primjer da se uz nazive ratova poput „Velikog rata“ može dodati i bukvalno dodatni podatak o godini, koja tada može da se stavi u zagrade, jer sam naziv „Veliki rat“ ne može da se odnosi na neki drugi događaj. Po primjerima kao si dao (pravilo nisi nikad naveo), ispada da se zagrade koriste samo u slučajevima postojanja ustaljenih naziva za istorijske događaje, ili kada postoje dva ili više događaja sa istim nazivima za čije razlokovanje je potrebno navesti godinu u zagradama kako bi se razlokovali jedni od drugih. Ovi primjeri se ne odnose na slučaj krize na sjeveru Kosmeta 2011. Isto tako sam pitao: ako se „ustanak 1804. godine“ piše bez zagrade, zašto bi se „kriza 2011. godine“ pisala sa zagradama? Mislim da ti slobodno tumačiš primjere u nedostatku konkretnog i izričitog pravila u Pravopisu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:54, 19. septembar 2011. (CEST)

U navedenim primjerima se da jasno vidjeti kako Pravopis piše godine poslije „zvaničnog“ naziva nekog događaja. Ostatak tvog komentara je proizvoljno tumačenje i izvrtanje. Za ustanak 1804. godine i Prvi srpski ustanak je već sve objašnjeno (i tamo na stranici), tako da nemojmo izvrtati stvari i ponašati se kao da ovdje u raspravi ničega nema. Da se ne nadmudrujemo, kako kažeš, imaš li primjer pisanja koji se može suprotstaviti primjeru pisanja iz Pravopisa? Stvar je kratka i jasna, na jednoj strani imamo Pravopis, a na drugoj /šta/? --Željko Todorović (razgovor) 02:34, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

„Ostatak tvog komentara je proizvoljno tumačenje i izvrtanje.“ Ti Željko samo mene komentarišeš. :) „na jednoj strani imamo Pravopis, a na drugoj /šta/?“ Ja mislim da na jednoj strani imamo tebe a na drugoj nemam nikakvo pravilo iz Pravopisa, jer kao što je Dungodang rekao, izgleda da pravilo ne postoji. Ako postoji, onda ga citiraj. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:40, 19. septembar 2011. (CEST)

Možda je najbolje da sačekate komentar nekog od korisnika koji se razumeju dobro u pravopis. Ovako se samo vrtimo u krug. mickit 08:41, 19. septembar 2011. (CEST)

Baš Čelik, lako je tumačiti tuđe riječi i izvrtati komentare. Još se čeka tvoja argumentacija, nigdje je ovdje ne vidimo. Miki, smatram da nema vrtenja u krug, ako u Pravopisu za nazive postoje primjeri pisanja godine u zagradi, a za opisne nazive da ide bez zagrade, ne vidim šta je tu nejasno. Ovdje se radi o želji jednog korisnika da bude po njegovom, ali drugo su želje drugo je pravopisna štampa. To što Baš Čelik hoće da uništi raspravu zahtjevajući pravilo koje to nalaže, a ignorišući pravopisne primjere po tom pitanju, druga je sasvim stvar. Dobro je poznato da Pravopis nema za svaku našu nedoumicu jasno napisano pravilo, nego daje primjere (a oni su navedeni). Dakle, nema argumentacije da bi trebalo ići bez zagrade. --Željko Todorović (razgovor) 13:52, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Zagrade koje Željko zagovara su potpuno nepotrebne i sam Pravopis ne daje pravilo koje ih zagovara u ovakvim slučajevima. Primjeri korištenja zagrada koje je naveo Željko su vezani za ratove i to u slučajevima gdje se isti naziv koristi za više različitih događaja. Primjer koji je Željko dao je „Balkanski rat (1912)“, pri čemu se u slučaju Balkanskih ratova (Prvi i Drugi) u zagrade dodaje godina kao dodatna informacija za raspoznavanje. U slučaju „Kriza na severu Kosova i Metohije 2011.“ ne postoji nikakav razuman argument koji zagovara stavljanje godine u zagradu, niti se u sličnim slučajevima zagrada koristi kod nas na vikipediji: [8], niti se zagrada koristi u štampi na srpskom jeziku. A u samom Pravopisu postoje hiljade primjera gdje se godina piše bez bilo kakve zagrade. Suludo bi bilo da neko naslovi članak „Popis stanovništva (1961) u FNRJ“ samo zbog toga što Željko insistira na zagradama. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:12, 19. septembar 2011. (CEST)

Baš Čelik, čeka se tvoja argumentacija. Dovoljno si izvrtao riječi i pričao napamet, sada je red da nešto argumentuješ. Pravopis ima jasne oblike o pisanju događaja, i oni su navedeni. Napamet je pričanje da u Pravopisu ima bezbroj slučajeva, jer je to komentar samo nešto da se kaže. Mi razgovaramo o ovom slučaju, gdje postoji primjer pisanja. Ova zadnja rečenica nema veze sa vezom, potpuno okrećeš priču i zanemaruješ komentare u vezi sa pisanjima godine kao sastavnog dijela naziva. Dakle, čeka se tvoja argumentacija. Imaš li bilo kakav argument za svoju priču ili ćeš se baviti samo nečim što neko drugi kaže? --Željko Todorović (razgovor) 14:41, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Pravopis kaže: „ustanak 1804.“ a ne „ustanak (1804)“. To je jedan u nizu mnogobrojnih argumenata. Ovaj primjer koji se pominje u Pravopisu je daleko najbliži slučaju „kriza 2011.“ --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:53, 19. septembar 2011. (CEST)

To su opisni karakteri, nemaju veze sa naslovljavanjem. To je već objašnjeno u komentaru. Ti bukvalno praviš usporedbu po prolivenoj krvi, po sistemu kriza je bliža ustanku, nego pravom ratu. To je smiješno, mi raspravljamo o pravopisnoj normi, a ne bavimo se analizama sukoba. Sve u svemu, još se čeka tvoja argumentacija. --Željko Todorović (razgovor) 15:00, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Nemoj (ti) više da čekate. I slažem se da je smiješno. Meni je od svega najsmiješnije pozivanje na pravilo u Pravopisu. Citiram: „Ne pada mi na pamet da prepisujem cijelo pravilo iz Pravopisa.“. A na kraju se ispostavi da pravilo ne postoji. :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:14, 19. septembar 2011. (CEST)

Još se čekaju tvoji argumenti. --Željko Todorović (razgovor) 15:19, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Evo ponovo: [9] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:35, 19. septembar 2011. (CEST)

Kao što je rečeno, Pravopis pravi jasnu razliku između opisnih karaktera i naziva, a to je objašnjeno u mom prvom komentaru, kao i u mnogim drugim koji su uslijedili. Budući da se ne osvrćeš na njih, može se vidjeti da nemaš argumentacije. Mi ovdje raspravljamo o nazivu članka, a ne kako bi ih najbolje opisali u rečenici. Stoga, ne vidim dalju potrebu za diskusijom. Prema Pravopisu se ne može ponašati ignorantski, kao i prema komentarima svojih sagovornika. --Željko Todorović (razgovor) 15:39, 19. septembar 2011. (CEST) s. r.

Evo da ti pojasnim par stvari Željko. Ja sam ovde iznio dosta argumenata na koje se ti ne osvrćeš. Radi se o tome da ti ne prihvataš tuđe mišljenje i da tjeraš po svome bezobraznim i argontnim diskvalifikacijama argumenata koji su protivni tvom ličnom stavu. Isto tako je vrlo bezveze da se ti pozivaš na Pravopis, pošto si me u par navrata obmanuo pozivajući se na pravilo iz Pravopisa za koje si kasnije priznao da ne postoji. Pored obmanjivanja tvrnjama da se pozivaš na pravilo, ti nisi iznio ama baš nikakav argument. Svojim uzrečicama „kao što je rečeno“, „to je smiješno“ me nisi ubjedio da Pravopis nalaže pisanje godine u zagradama. Naprotiv, apsolutno sam siguran da je Pravopis pun raznih primjera pisanja godina gdje se zagrade ne koriste. I kao što rekoh, ako postoji pravilo u Pravopisu, ne tvoje lično tumačenje, onda ga citiraj pa da se svi pridržavamo Pravipisa. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:59, 19. septembar 2011. (CEST)

Argument za Pravopis ne može biti stranica RTRS-a, valjda ti je to jasno. Što se tiče svega ostalog, ponavljaš bezveze opet iste stvari. U prvom mom komentaru je citiran izvor iz pravila Pravopisa koji se odnosi na našu stvar, a negdje sam ti već i napomenuo o kojem pravilu je riječ (pod kojim brojem i slovom u P.). Stoga, ne znam o čemu ti tačno pričaš. A nadalje, argument ne može biti da si ti siguran da nešto ima u Pravopisu, budimo ozbiljni. Suština rasprave je da nije ponuđen argument druge strane. --Željko Todorović (razgovor) 01:06, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Oprostio Željko, ali ne vjerujem u tvoj jedini argument da Pravopis zabranjuje upotrebu oblika „2011.“ pri pisanju godine u naslovu. Ako želiš da tvoj jedini argument prihvatim ozbiljno, onda je potrebno da citiraš pravilo iz Pravipisa u kome se kaže da je pisanje godine u naslovu dozvoljeno samo stavljanjem iste u zagradu. U suprotnom mislim da ti Željko nemaš nikakav argument i da pogrešno tumačiš Pravopis. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:35, 20. septembar 2011. (CEST)

Nije važno kako ćeš ti shvatiti ili nećeš, stvar je da u Pravopisu postoji samo jedan primjer upotrebe pisanja godine u nazivu. To „tvoje“ pisanje godine odnosi se samo na opisni karakter događaja, ne njegov naziv. Budući da je zabilježen jedan samo oblik, a drugi nije (odnosno jeste, ali za drugu stvar), ne vidim nedoumice po tom pitanju. Insistiranje na nečemu čega nema u Pravopisu i pokušavajući da se poništi ono što ima, nikakvo i neozbiljno je vođenje diskusije. Od tebe se tražilo da podneseš ozbiljne argumente za svoj stav, a ti se bavio tumačenjem riječi sagovornika. --Željko Todorović (razgovor) 01:47, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Istina je Željko da je situacija nezavidna, pošto od mene tražiš da podnesem argument koji bi dokazao da je ipravno pisanje godine sa tačkom na kraju. Meni tvoj zahtjev zvuči apsurdno. Ne znam kako uopšte možeš da tražiš argument u koristi pisanja godine sa tačkom na kraju umjesto zagrade. Zar je zaista potrebno dokazivati pravilnost ovoga oblika: „2011.“ Isto tako smatram da je situacija nezavidna jer si se postavio kao jedini tumač Pravopisa i pravila koja samo ti znaš a nisi sposoban da citiraš. Ne znam ni kako možeš da tumačiš po tebi jasno pravilo koje ne može riječima da se podjeli sa ostalima. Zamisli kako bi to izgledalo da oko svakog naslova članka treba da se posvajetujemo samo sa tobom, pošto niko drugi to pravilo na koje se pozivaš ne može da protumači jer ono nije nigdje ispisano riječima koje svi mogu da vide. A da ne govorim još o tome da u štampi na srpskom jednostavno ne postoje primjeri stavljanja godine u zagradu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:01, 20. septembar 2011. (CEST)

Ono što ti treba da shvatiš je da mi raspravljamo o naslovu događaja, ne o deskriptivnom karakteru niti kako bi ti godinu pisao u nekoj rečenici. O tome nije uopšte riječ, i ako ne razumiješ da su to odvojeni pojmovi, da se drugačije regulišu, onda ne znam šta bih ti rekao. Nauči o tome bolje, ali nemoj bezveze tvrditi nešto što ne stoji i trpati neke stvari u isti koš. Ovo sve što ja pričam (ponavljam), po ko zna koji put sam već napisao. Ako ne znaš barati sa pravopisom i razlikovati neke pojmove u jeziku, onda ne trebaš insistirati na nečemu gdje nemaš nikakvih argumenata. A izvod primjera iz Pravopisa je citiran i ne znam zašto uporno vičeš da ga nema, a u prvom je komentaru. Dakle, ako nemaš argumenata, ako ne razlikuješ deskriptivni karakter od naslova, ne trebaš i dalje insistirati na nečemu niti učestvovati u diskusiji. Rečenica tipa „Bio sam u Beogradu u junu 2010. godine“, nema veze sa naslovljavanjem članka, a ti si to trpao u isti koš, i poslije nekoliko istih komentara, i dalje nisi uvidio razliku. --Željko Todorović (razgovor) 02:44, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Razumijem o čemu govoriš Željko, mada mislim da skrećeš sa teme raspravljajući o meni umjesto da izneseš argument. Ja te stoga pozivam da jednostavno ili citiraš pravilo iz Pravopisa koje zabranjuje upotrebu ovoga oblika: „2011.“ ili da citiraš pravilo iz Pravopisa koje nalaže isključivu upotrebu ovoga oblika: „(2011)“. U suprotnom ću smatrati da nemaš nikakve argumente. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:54, 20. septembar 2011. (CEST)

Očigledno da ne razumiješ ili namjerno se tako ponašaš. Izvod iz Pravopisa je naveden i to je jedini zabilježeni način pisanja u Pravopisu po tom pitanju. Red je na tebi da dostaviš argument, nisi još to uradio, svi mi ovdje čekamo. Mani se raspravljanja o meni i argumentuj svoje stavove. Čekamo argument. --Željko Todorović (razgovor) 03:08, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Željko, oprosti, ali ja zaista ne smatram da si ti iznio bilo kakav agrument. Tako da i mi čekamo tvoj argument. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:11, 20. septembar 2011. (CEST)

Baš Čelik, ovdje se o svakoj stvari već raspravljalo, sve se prežvakalo, i ono što je još vidljivo da ti nakon svega toga nisi još ponudio argument. Dakle, izvoli. --Željko Todorović (razgovor) 15:35, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Pošto me je Dražeta kontaktirao, evo i ja nešto da kažem: lično bih se složila s Filipom, može i jedno i drugo, mada, naginjem ka Željkovom stavu, iako ja ipak ono što piše u P10, a on je naveo kao argumente, ne bih proglasila pravilima, nego čisto primerima kako sve može da se piše. Pogotovu što se ti primeri odnose na pisanje godine uopšte, ili pisanje velikog slova (ako se ne varam), a ne na pisanje godine u naslovu — da budemo precizniji, P10 ne daje nijedno objašnjenje koje bi se eksplicitno bavilo godinama u naslovima. I na kraju, izvinjavam se Dražeti što nisam ranije nešto rekla na ovu temu, ali tek sad stigoh s puta. --Jagoda ispeci pa reci 23:00, 19. septembar 2011. (CEST)

Hvala Jagoda--Drazetad (razgovor) 23:17, 19. septembar 2011. (CEST)

Pogledao sam Pravopis o kome se tako žustro govori. I to Pravopis iz 2010. Željko je na strani za razgovor spominjao tačku 27.a, ali se u novom Pravopisu ona odnosi na glasovne promene, pa pretpostavljam da Željko referiše na prethodni Pravopis (valjda su neke tačke istumbane). U novom Pravopisu, ono što Željko spominje (tj. jedino pojavljivanje naziva Balkanski rat (1912)) je u tački 60.a. Ostali primeri (Turski rat, Austrijski rat) pojavljuju se tek u rečniku, ali se uz njih jasno navodi da su primeri upravo tačke 60.a. Elem, glavni problem ovde je što se tačka 60 odnosi na pisanje istorijskih događaja velikim slovom. To nije odrednica koja propisuje da li se negde koriste zagrade ili ne, stoga ne može biti argument za to. Da, dat je primer sa zagradom, ali nigde ne postoji pravilo "U naslovima se koriste godine u zagradama" ili nedajbože "U nazivima odrednica na Vikipediji se koriste godine u zagradama". Stoga, Željko, zamolio bih te da prestaneš sa izvrtanjem argumenata i uzurpiranjem ove strane za promovisanje svoje (čudne) agende i diskutovanje o efemernim stvarima. --filip @ 11:33, 20. septembar 2011. (CEST)

Filipe, suština razgovora i jeste da imamo primjer pisanja iz Pravopisa na koji se ja pozivam, što znači da je ispravno tako pisati. Pregledao sam neku pravopisnu literaturu, istorijske udžbenike itd., i nema primjera ovog drugog pisanja (u svojstvu naziva). I u Pravopisu (i starom i novom) i u udžbenicima se primjer pisanja godine bez zagrade koristi samo u opisnim karakterima, što je do sada mnogo puta rečeno. Dakle, nema primjera onog drugog pisanja. Pravopis nije dužan da kaže šta je sve zabranjeno, nego da kaže šta je pravilno, kao što nije ni dužan da ima odjeljak posvećen našoj nedoumici. Dakle, nema još argumenta koji ukazuje da se i drugačije može pisati. „Stoga, Željko, zamolio bih te da prestaneš sa izvrtanjem argumenata i uzurpiranjem ove strane za promovisanje svoje (čudne) agende i diskutovanje o efemernim stvarima.“ Ova rečenica je bezobrazna. --Željko Todorović (razgovor) 15:35, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Željko, izvini, ali zamenjuješ teze i vidiš u P ono čega nema. Ja i dalje stojim da mi je tvoje rešenje sa zagradama prirodnije za naslov (a meni se čini da je i neki interni dogovor da se dodante info pišu u zagradi u naslovima, a ne odvojene zarezima), ali to nikako nije pravilo, a još manje ga Pravopis propisuje, a pogotovu ne zabranjuje druge načine pisanja, štaviše P ne zabranjuje, niti može bilo šta zabraniti, nego samo konstatovati da li je nešto pravilno ili nije. Kao što već rekoh, nigde se ne spominje pisanje godina kao vremenske odrednice, a pogotovu ne u naslovu. Poslušaj Filipa i prestani s tom tvojom isključivošću, gledanjem odozgo na druge korisnike s kojima se ne slažeš i fazonom „samo sam ja u pravu a svi drugi nemaju pojma“, jer zaista nije u redu. --Jagoda ispeci pa reci 15:43, 20. septembar 2011. (CEST)

Jagoda, ja nigdje ne zamjenjujem teze niti mi je to namjera. Naveo sam primjer kako je godina napisana u Pravopisu. Drugi način pisanja nisam našao. Ti si spomenula način pisanja odvajanjem zapete, ali o tome ovdje nije bilo ni riječi (to nisam htio ni spominjati, budući da takvo rješenje nije se ni razmatralo). Ta dva načina su prihvatljiva i tako regulisana i u Pravopisu. Suština mojih komentara je da se podnese argument da se onako negdje piše za događaje (pravopisna literatura, istorijski udžbenici i tome sl.). Kao da ja imam nešto lično protiv takvog pisanja, pa guram samo jedno. I mene valjda interesuje kao i sve, kako je nešto pravilno. Ja samo tražim da se podnese argument koji potvrđuje da se onako piše u nekoj literaturi. Ja sam pregledao neke udžbenike iz osnovnih i srednjih škola (toga nema, a ipak i tu je puno pravopisnih grešaka, ali eto opet nema). Pregledao sam Pravopis, godina bez zagrade se napominje samo u opisnim karakterima. Tačno je da Pravopis ukazuje šta je pravilno, a šta ne, ali mi imamo samo jedan primjer pisanja iz Pravopisa (one gore izvedene citate), ali nemamo još drugi. Dakle, imamo dokaz da je pravopisno pravilno pisati zagrade, za ono drugo nemamo. Meni ne štima jednostavno to da autori Pravopisa navode kod naziva isključivo sa zagradom, a kod opisnih karaktera isključivo bez zagrade. To je suština moga javljanja, nema još dokaza da je ono drugo ispravno. --Željko Todorović (razgovor) 16:30, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Mi se trebamo usredsrediti da se nađe dokaz da je ono drugo ispravno, o navodu iz Pravopisa nema potrebe više raspravljati. To i jeste suština, traži se argument za ovo drugo (koje nema u Pravopisu). O nečemu što ima u Pravopisu suvišno je raspravljati. --Željko Todorović (razgovor) 16:33, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Meni ne štima jednostavno to da autori Pravopisa navode kod naziva isključivo sa zagradom, a kod opisnih karaktera isključivo bez zagrade.

A ko kaže da oni navode da je kod naziva isključivo pravilno sa zagradom? Aman, čoveče, primeri su ti iz tačaka koje obrađuju neke sasvim druge stvari, što dakle ne znači da ako onog drugog nema u P da to nije pravilno. Dakle, zaista nema potrebe raspravljati o ovome, ali ne zato što toga ima u Pravopisu, nego baš zato što P nigde eksplicitno ne govori o tome, čak ni u primerima ne navodi eksplicitno primere naslova kako si ti to shvatio (a shvatio si pogrešno). Ovde jedino što treba utvrditi jeste kakav je njiki dogovor tj. standardizacija naslova koju smo dogovorili, i ništa više. Meni se čini da je nekako prećutno prihvaćeno da ide dodatna info u zagradu (dakle, Balkanski rat (1912), a ne Balkanski rat, 1912. ili Balkanski rat 1912. ili Sevilja (Španija), a ne Sevilja, Španija ili Sevilja Španija. Zarez sam pominjala kao jedan od mogućih načina pisanja naslova. Znači, najverovatnije da će ipak biti po tvom, ali prestani da tvrdiš da je to ujedno i jedino pravopisno tačno, kada nije. --Jagoda ispeci pa reci 19:02, 20. septembar 2011. (CEST)

Zagrade koristimo najčešće kod naseljenih mjesta, i to često kada imamo više naselja sa istim imenom. Tada u zagrade dodajemo (naziv opštine). I tada je naziv opštine u zagradama (naziv opštine) zaista opisnog karaktera i nije dio naziva. Zagrade koristimo i u slučaju drugih sinonima i homonima, a i tada je sadržaj u zagradama opisnog karaktara. Npr „Kosa (oruđe)“,„ Kosa (ime)“ itd. Međutim zagrade nismo koristili u slučaju događaja gdje je godina sastavnio dio naslova: [10] i [11]. Siguran sam da će većina da se složi da su u datim primjerima zagrade potpuno nepotrebne. Jer ako svuda uvedemo zagrade, onda bi bar po mom mišljenju, naslovi poput „Popis stanovništva (1991) u SFRJ“ izgledao gore nego što izgleda bez zagrada. Meni lično nije jasno zašto Željko insistira da godina svuda mora da bude u zagradama, kad to nismo praktikovali ni u prošlosti. Npr: [12] i [13] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:16, 20. septembar 2011. (CEST)

Usvojena pravila o višeznačnosti nemaju veze sa raspravom. Primjeri Popis stanovništva 1991. u SFRJ, neki tamo izbori, takmičenja itd. sve su pojmovi kojima je propisan naziv. Mi pričamo o događajima. A za ovo — „Popis stanovništva (1991) u SFRJ“ — ti je prethodno objašnjeno, a ti opet. Naziv događaja nema veze sa zvaničnim nazivima i opisnim karakterima. Ako se nema znanje o tome, ja nemam vremena ponavljati kao papagaj jedno ta isto. --Željko Todorović (razgovor) 19:23, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Jagoda, suština moje priče i jeste da se pokaže neka literatura (ja sam pregledao istorijske udžbenike, nisam našao) gdje se istorijski događaji naslovljavaju sa godinama bez zagrade. Ono što ima u Pravopisu ja sam ponudio kao jednu stranu (odnosno da je to tačno, a možda ima još). Nigdje nisam rekao, diskusija je završena, nego u svakom komentaru tražim da se da argument. Pa i mene lično zanima ima li negdje da je takvo nešto primjenjeno. Druga je stvar što možda neko moje riječi, da se da argument, shvata kao provokaciju, ruganje itd., a ne namjeru da se utvrdi ima li toga u literaturi. Baš-Čelik se tokom cijele rasprave bavio opovrgavanjem primjera iz Pravopisa (a to je nepotrebno, ako ga ima tu), umjesto da traži u štampanoj literaturi (najprije pravopisnoj, istorijskoj) primjere ovog drugog. Dakle, fale argumenti, literatura. Ono što ima u Pravopisu uopšte ne zaslužuje raspravu, ovo drugo da. Nije meni cilj da pobjedim u raspravi ili ne, nego da se vidi šta je tačno. Primjetio sam neke stvari u novom Pravopisu što su me pogrešno informisali, ili nedovoljno dobro, pa ću ih i iznijeti. --Željko Todorović (razgovor) 19:17, 20. septembar 2011. (CEST) s. r.

Nisi ti meni Željko ništa objasnio što je meni prihvatljivo kao razumno objašljenje. Evo par primjera za koje je tvrdim da ne trebaju zagrade koje ti zagovaraš:

• „Evropsko prvenstvo u košarcvi 2011.“ (nije protivno Pravopisu)
• „Kriza na severu Kosova i Metohije 2011.“ (nije protivno Pravopisu)
• „Popis stanovništva 1991. u SFRJ“ (nije protivno Pravopisu)
• „Demonstracije u Beogradu 1991.“ (nije protivno Pravopisu)
• „Olimpijske igre 2011.“ (nije protivno Pravopisu)

Moj stav je da je ubacivanje zagrada u navedenim slučajevima potpuno nepotrebno i 100% sam siguran da Pravopis ne zabranjuje primjere koje sam dao, odnosno da Pravopis ne zabranjuje pisanje godine van zagrada. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:32, 20. septembar 2011. (CEST)

• Letnje olimpijske igre 2012.
• Evropsko prvenstvo u košarci 2011.
• Popis stanovništva 2011.
  To su sve službeni nazivi događaja, i tu nema diskusije, ima zagrade, nema zagrade. Ime se navodi onako kako ga je postavila službena organizacija koja se određenim događajem bavi.
  
• Demonstracije u Beogradu 1991. - ovo nije događaj po službenoj dužnosti, nije planiran već se jednostavno desio. Glavni odrednica u tom delu je ovo "Demonstracije u Beogradu" a „1991.“ je vremenska odrednica koja ide u zagradu. I po čemu je to sve toliko važno da se maltene ubijate već tri dana oko ovoga detalja?--Nikola (razgovor) 19:45, 20. septembar 2011. (CEST)

Ništa od navedenog nije događaj po službenoj dužnosti. „Popis stanovništva u SFRJ“ je događaj, a godina je vremenska odrednica za koju Pravopis ne nalaže pravilo stavljanja u zagradu. I „Olimpijske igre“ su događaj, a godina je vremenska odrednica. Međutim ovde nije riječ o tome, nego o tome da Pravopis ne nalaže isključivo pisanje godine u zagradama, ili da zabranjuje upotrebu pisanja ovoga oblika: „1971.“ --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:55, 20. septembar 2011. (CEST)

E vidiš svaki događaj koji planira neka organizacija jeste događaj po službenoj dužnosti i ta organizacija mu daje ime. Predsednički izbori 2010. mogu da stoje samo pod tim imenom i nikako drugačije. Predsednički izbori (2010.) mogu da stoje samo kao podnaslov teksta koji se generalno bavi događajem "Predsednički izbori". A ljudi božiji.--Nikola (razgovor) 20:12, 20. septembar 2011. (CEST)

Nikola, vjerujem ti, mada bih i tebe zamolio da citiraš pravilo iz Pravopisa o tome. Čisto da ne dolazimo u dileme. Moj lični stav je da je „Predsednički izbori 2010.“ pravilnije od tvoj predloga: „Predsednički izbori (2010.)“ ps Pošto si naglasio da se radi o događaju po službenoj dužnosti, pretpostavljam da misliš na Predsedničke izbore u Koloradu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:15, 20. septembar 2011. (CEST)

Ajmo ovako: ponavljam, ispravne su sve verzije! Predsednički izbori 2011. se čita kao Predsednički izbori dve hiljade jedanaeste ghodine, a Predsednički izbori (2011) (dakle, BEZ tačke iza godine, Nikola), čita se kao Predsednički izbori, dve hiljade jedanaesta godina. Šta ćete koristiti, zavisi isključivo od dogovora. Meni je svejedno, ali ajde samo da iz argumenata izbacite pravopis, jer P ovde ne pravi ama baš nikakve probleme, niti je sporan. Dakle, raspravljajte šta je logično i šta se vama više dopada, pa nađite neki zajednički jezik, ali ne zamajavajte se više pravopisom kad on ovde nema ama baš nikakve veze s celom pričom. --Jagoda ispeci pa reci 21:46, 20. septembar 2011. (CEST)

Nećete valjda opet ponavljati istu priču (to sam i ja prethodno objašnjavao). Takmičenja su zasebna stvar. Tu zasjeda komitet i propisuje naziv takmičenja, olimpijade se nazivaju po godinama, naziv izborne kampanje utvrđuje komisija, narodna skupština određuje zakon o popisu itd. To su služebene propisane stvari, nemaju veze sa /istorijskim/ događajima (koji ne nadjevaju sami sebi ime). Dakle, ne razumijem zašto se raspravljate o nečemu što ima već o Pravopisu. Ovdje se traži da se podnese literatura gdje se za /istorijske/ događaje primjenjuje to drugo naslovljavanje, čega nema u Pravopisu. Stoga, na to se treba usredsrediti, a ne pokušavati oboriti primjer iz Pravopisa. --Željko Todorović (razgovor) 00:07, 21. septembar 2011. (CEST) s. r.

Evo malo pretresam po Pravopisu i Pravopisnom rječniku i svagdje sam do sada našao pisanje godine u zagradi poslije događaja. Npr. Prvi balkanski rat, Zalivski rat, Austrijski rat, Turski rat, Drugi svjetski rat (pored njih su naravno godine). Samo taj oblik je prisutan, ne nalazim drugi. --Željko Todorović (razgovor) 01:12, 21. septembar 2011. (CEST) s. r.

Neke nedoumice i razjašnjenja

Neka od ovih pitanja sam i ja postavljao, na neka mi je odgovoreno, na neka nije. Čak, na neka pitanja mi je pogrešno odgovoreno ili nedovoljno.

1. Postavio sam nekada pitanje kako se piše naziv opštine po novom Pravopisu. Odgovoreno mi je da Pravopis navodi da se sve administrativne jedinice pišu velikim slovom. Pod tim se podrazumijevala i opština. Međutim, pogledavši u rječnik, navodi se dvojstvo: a) u smislu teritorije: opština Stari grad, opština Cetinje; b) u značenju državne institucije: dopis Opštine Stari grad itd.; t. 70 (nap. 2). Dakle, prethodne promjene koje sam vršio naivno (jer je u odgovoru bio ispušten primjer iz rječnika), pokazuju se da nisu tačne. Opštine u smislu geografske cjeline i dalje treba pisati malim slovom. Organi opštine pišu se ovako — Skupština opštine Kraljevo.
2. Postavio sam nekada i pitanje o ordenima, ali mislim da nisam dobio odgovor da je sada to drugačije. Naime, od sada se ordeni (nagrade, priznanja, medalje, plakete, diplome, zahvalnice) pišu velikim slovom.
3. Ranije je bila nedoumica da li pisati Nacrt Zakona... ili Nacrt zakona... Nekada sam to pitanje postavio, nisam dobio odgovor, i Pravopis je dao razjašnjenje. Piše se Nacrt zakona o...

Ako se sjetim još kojih pitanja koja su mene zanimala ili me još zanimaju, obavijestiću. --Željko Todorović (razgovor) 00:43, 21. septembar 2011. (CEST) s. r.

Američke profesionalne sportske ekipe

Primetio sam da su imena američkih profesionalnih klubova pisana na sledeći način: npr. Vankuver kanaksi, Sakramento kingsi .... Pitam ovo iz razloga što njihovi sportski profesionalni klubovi funkcioniraju kao franšize, dakle Kanaksi, Kingsi i to je u stvari ime kluba. A nijedna franšiza nije vezana za određeni grad već se preseljavaju u zavisnosti od ekonomskih interesa. Da li je u ovom slučaju ispravno pisati malim slovom ovo "kingsi" ili "kanaksi" nakon imena grada. Jer klub je Kanaksi, a ne Vankuver kanaksi, i ne može da se poredi sa npr "Šabački vukovi".--Nikola (razgovor) 15:11, 24. septembar 2011. (CEST)

Višečlani nazivi sportskih klubova se pišu sa velikim početnim slovom samo prve reči u nazivu, dok se ostali delovi pišu malim početnim slovom, sem ukoliko nije reč o ličnom imenu. Dakle, Vankuver kanaksi ili samo Kanaksi, Sakramento kingsi ili samo Kingsi, Šabački vukovi ili samo Vukovi, Crvena zvezda ili samo Zvezda itd. Ovo je aminovao i I. Klajn u jednoj mojoj prepisci sa njim, tako da je sada prilično besmisleno ponovo potezati ovo pitanje.

--Sly-ah (razgovor) 20:30, 24. septembar 2011. (CEST)

OK! Hvala. --Nikola (razgovor) 20:45, 24. septembar 2011. (CEST)

Sitničarenje Autobota

Ne vidim čemu ova takoreći beskorisna izmena koja samo povećava broj bajtova ali ne menja suštinu. Inače, ima na desetine članaka koji su prošli prvo kroz moju doradu a potom i kroz Autobotovo brljanje-mrljanje odnosno beskorisno sitničarenje koje se ogleda u ispravljanju pre n. e. u p. n. e., s tim što se ne vodi nimalo računa o tome da ono p. može da znači i posle - zbog toga nam trljaju nos na faksu; kao i g. u godina. 'Ajde ovo prvo ću još i progutati zarad ljubavi onih koji se drže slabašnih iliti doslovnih prevoda sa History Chanela, premda nam na faksu prete da će nam poništiti testove ukoliko vide ili ono ofrcano pne. ili ono bezvezno p. n. e. - i mogu vam reći da se ne zezaju nimalo (ruše nas i ako ne sednemo paralelno za onim koji nam dođe spreda prilikom polaganja kolokvijuma), ali stvarno ne vidim zbog čega bi po 50 puta pisali godina, godina, godina... kad za to postoji odgovarajuća skraćenica koja je i te kako zastupljena u stručnoj literaturi.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:11, 25. septembar 2011. (CEST)

Prema Pravopisu, bar kako je meni Slaja jednom prilikom objasnio, iza godine uopšte ne mora da se dodaje ono „godina“. Dovoljno je samo „1795.“ u jasnom kontekstu rečenice. Isto tako mislim da Autobot ne treba da baš sve živo radi, pošto masovno prepravljanje ovakvih stvari može da pokvari članak. Bot jednostavno ne može da odredi kontekst rečenice, ili sadržaj članka, pa stoga može da pokvari članke ovakvim izmjenama. Moj stav u vezi ovoga, pošto ovo nije samo pravopisnio pitanje, da bi prije nego što bot krene sa masovnim izmjenama, trebalo možda konsultovati zajednicu, jer ako o masovnim izmjenama odlučuje samo jedna osoba, onda može da se desi da napravi grešku i da npr. na mjestima gdje treba „—“ bot stavi „-“. Tako da bi možda bilo dobro da se prije masovnih izmjena postavi pitanje na trgu da vidimo šta zajednica misli prije nego što dođe do masovnih promjena. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:23, 25. septembar 2011. (CEST)

Evo, i pravopis nalaže da je korišćenje g. pravilno:

g. — godina, t. — tačka, l. — lice ili list, s. — selo ili stranica, o. — ostrvo ili otok, v. — vidi ili vek/vijek, n. e. — nove ere, o. m.1 — ovoga meseca/mjeseca, t. g. — tekuće godine, v. d. — vršilac dužnosti (ovo se katkad čita i skraćeno: ve-de).

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:39, 25. septembar 2011. (CEST)

Ne preporucuje se gomilanje znakova interpunkicije jedi do drugih (zagrade i tacke, npr). I autobot ne menja kontekst recenice. -- Bojan  Razgovor  13:44, 25. septembar 2011. (CEST)

Istina što BokicaK kaže da je npr. „1793. g.,“ nepravilno, jer zapeta zamjenjuje tačku i ne mogu da budu zajedno. Međutim masovno prebacivanje pravilnog „1793. g.“ u „1793. godina“ je nepotrebno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:52, 25. septembar 2011. (CEST)--BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:52, 25. septembar 2011. (CEST)

I onda bude šaroliko, malo skraćenice, malo ne. -- Bojan  Razgovor  13:55, 25. septembar 2011. (CEST)

To zavisi od konteksta članaka, struke i autorovog izbora. Ne moraju svi članci da izgledaju kao da ih je robot pisao. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:02, 25. septembar 2011. (CEST)

Nije istina da je 1793. g., netačno. Tačka i zarez ne mogu da idu posle rednog broja, a godina je redni broj, dakle, 1783. ili 1783, ali iza svih drugih skraćenica koje u sebi nose tačku, tačka se ne uklanja, nego se zarez dodaje iza nje. Dakle, g., itd., sl., i tako dalje... Sad, da li bot radi ispravno? Da, jer uklanja i g i tačku. Da li je ta izmena preko potrebna? Pa i nije, ali takođe mislim da ne smeta. Stvar je stilske prirode, a tu se preporučuje ono što je Slaja rekao BČ: nema potrebe udarati i to godine, god. ili g. ako je kontekst jasan. Tako da, što se mene tiče, izmena bota je sasvim ok. --Jagoda ispeci pa reci 15:11, 25. septembar 2011. (CEST)

Moje mišljenje o ovom slučaju je da nema potrebe uopšte koristiti skraćenicu g. za godinu u bilo kojem članku. Prema tome, bot to pravilno ispravlja, nema potrebe da enciklopediju pišemo skraćenicama (to može za dr, mr i sl.). A stvar da li negdje ide riječ godina ili ne, nešto je sasvim drugo. Ja lično koristim riječ godinu u nekim slučajevima, ali naravno da neću u jednoj rečenici stalno je stavljati. O tome se ne može uopšteno pričati, to zavisi od stila kojim je članak pisan. --Željko Todorović (razgovor) 15:16, 25. septembar 2011. (CEST) s. r.

Naposletku. Da li je 1793. g., u skladu s pravopisom ili ne? Takođe, ne vidim ama baš nikakav razlog da se preduzme takoreći standardizacija (ili već kako se to zove kada neko teži da bude sve po njegovom?), jer kao što ste i sami primetili to je stvar stilske prirode. Ja ne mogu pisati po nečijem šablonu ukoliko mi zaista nije stalo do njega i stoga ne zahtevam od drugih da se drže mog. Dakle, pamet u glavu i ne idite ulicom onog drugog.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 09:10, 26. септембар 2011. (CEST)

Ispravno jeste, ali nije uvek poželjno. Objašnjenje je dao Slaja Baš Čeliku. Epi, imam utisak da si se previše vezao za tekstove koje si ti napisao. Možda grešim, ali bih volela da napomenem (u cilju sprečavanja eventualnih budućih konflikata), da predajom teksta na njiki, daješ pravo SVIMA da ga dorađuju i ispravljaju, onako kako oni misle da je najbolje. Možda ti se njihove izmene neće uvek dopasti, ali to je nešto što ide u paketu pisanja za njikipediju, i hteo ne hteo, takve stvari će se i dalje dešavati, a oni koji budu menjali tvoje tekstove imaće apsolutno pravo to da rade. Bokica voli sve da uniformiše. OK. Pa pusti ga neka uniformiše, to ne treba da ti smeta, sve dok te njegove izmene ne narušavaju tekst bilo pravopisno, bilo materijalno (a ne narušavaju ga s ovom konkretnom izmenom, zar ne?). I još nešto. Imam utisak da ovde kad se kaže "stilske prirode" da svi misle na neki lični stil pisanja svakog autora. Međutim, postoji nešto što se zove stilistika, grana lingvistike, koja se bavi stilom pisanja u određenom jeziku, i kao i svaka druga nauka, ima svoja pravila koja treba poštovati. E, o TOJ vrsti stila se govori kad se pomenu stilske greške, ne lični stil autora. Lični stil autora ne treba da postoji, jer svi članci treba da imaju samo jedan stil, a to je enciklopedijski, barem na ovom projektu. Kako ćete pisati van njega, to je vaša stvar. --Јагода испеци па реци 10:20, 26. септембар 2011. (CEST)

Budi apsolutno bez brige Jagoda, u ovom slučaju nije toliko važno da li se ja vežem ili ne. Ono što mi ne ide zbilja u glavu jeste nečije uporno nastojanje da stvar uniformiše po svome, iako se ne radi o nekakvoj grešci. Zamisli kad bismo se bavili prepravljanjem svake rečenice u kojoj bi mesto infinitiva svojstvenog zapadnoj varijanti stavljali konstrukciju da + prezent svojstvenu istočnoj varijanti samo zato što smo negde pročitali/čuli da je ova poslednja pravilnija odnosno bliža standardnom srpskom jeziku. Traćimo dragoceno vreme i proklete megabajte objašnjavajući jedni drugima šta nam se sviđa a šta ne, mesto da ostavimo jedne druge na miru da uređuju onako kako oni misle da treba. Ja pišem pod uticajem Ostrogorskog i ne vidim ama baš nikakav razlog koji bi me naveo da razmislim da on greši. U izdanju iz '98 stoji na jednom mestu da mu je jezik kristalno jasan, a u to sam se i sam uverio pročitavši knjigu od A do Ž više puta. I mislim da je suvišno što sam se uopšte oglasio povodom te botovske izmene, jer ako ima korisnika kojima je k'o dobar dan nekome zapretiti blokom ili nazvati nekoga obesnom ajkulom, što bi mene bila griža savest ako bi vratio stvar kakva je bila? Kažem vam, prvo valja početi od sebe, steći naklonost osobe lepim ophođenjem a ne onim rigidnim koje nas na kraju dovede do ivice živaca. I onda se opet pitate zbog čega je onaj NAJAKTIVNIJI deo zajednice non-stop nezadovoljan. Ovde sam da nešto naučim i da podučim drugoga ako sam dovoljno zreo za to, ali nikako ne da mi neko brlja-mrlja po stranici za razgovor svoje ispade koji ne priliče ni adolescentu a kamoli jednom da kažemo iskusnom korisniku na koga bi se valjalo ugledati.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 10:51, 26. септембар 2011. (CEST)

Epi, nisi ni ti bio cvećka do relativno skoro, tako, ajde da ne preterujemo i da ne prelazimo na lični plan. Što se Ostrogorskog tiče, i nevezano za ovu temu, ako se ne varam, njegova Istorija Vizantije (ako o njoj govoriš, naravno) je izdata poslednji put kod nas pedeset i neke, a sve ostalo izdato nakon tog datuma su samo reprinti (piše sve uvodu knjige, sad mi nije pri ruci pa pišem po sećanju), tako da ne bi trebalo da se mnogo oslanjaš na njega kad je pravopis u pitanju, s obzirom da je pisan prema Belićevom pravopisu, dakle pre nego što je onaj Matičin izdat 1960. Primetićeš da kod njega konstantno fali J u rečima tipa vizantijski i sl. što je po Belićevom pravopisu bilo ispravno. A da li je njegov jezik kristalno jasan ili nije, ovde nije ni bitno i ne vidim zašto to pominješ, jer to nema ama nikakve veze s onim zbog čega si se ti ovde javio. I opet da ponovim: da li je izmena ok? Jeste. Da li je neophodna? Nije. Da li bilo kome smeta? Ne bi trebalo. Da li ruži članak? Ne ruži. Stoga ne vidim čemu tolika gorčina i tako teške reči. Meni ovo, da budem iskrena, sve više liči na organizovanu hajku na Bojana, a to nimalo nije lepo. --Јагода испеци па реци 11:54, 26. септембар 2011. (CEST)

Ah, da. Još nešto. Čemu isticanje toga da je NAJAKTIVNIJI deo korisnika nezadovoljan? Jesmo li već sto puta o tome raspravljali i je li vam već sto puta rečeno da to što je neko vrlo aktivan ne daje mu nimalo veća prava nad onima koji su manje aktivni, niti njegov glas važi više od onih koji imaju manje izmena. Ako ćemo pravo, pa i Bokica je VEOMA aktivan, stoga ako idemo tvojom logikom, onda njegovo mišljenje i te kako važi, čak važi više od tvog, jer ima poprilično više izmena od tebe, ali, to bi, složićeš se, bilo nepravedno, zar ne? Da li možda tim isticanjem nezadovoljstva NAJAKTIVNIJIH članova hoćeš reći da su oni zbog toga zaslužili da se njihov glas više čuje nego, eto,npr. moj, i da se njima trebaju ispunjavati želje, a meni ne? Ako tako misliš, onda nisi razumeo dobro postulate Vikipedije. Vikipedija ne funkcioniše na tom principu, jer se ovde ne dodeljuju ni ovlašćenja ni nagrade za aktivnost, koja je rezultat isključivo dobre volje urednika, i ne bi trebalo da bude motivisana dobijanjem bilo kakvih privilegija ili pohvala, nego isključivo doprinošenjem širenju besplatnog znanja. Zato je ovde isticanje nezadovoljstva NAJAKTIVNIJIH članova u najmanju ruku, neprimereno. --Јагода испеци па реци 12:02, 26. септембар 2011. (CEST)

Imaš pravo, ne sporim da je Ostrogorski iz današnje perspektive arhaičan, spomenuo sam ga samo uzgred kao uzora koga se za početak valja pridržavati. A pošto ni naš današnji Pravopis nigde striktno ne navodi da je pisanje g., nepravilno, i ako stoji da se u slučaju takvih skraćenica ne sažimaju tačka i zarez u jedno, ne vidim zbog čega bismo preferirali da se to ne navodi. Nekome to izgleda ružno, jer se verovatno nije konsultovao s literatorum u kojoj se to koristi - a Ostrogorskog sam naveo kao primerom da ne bude da kao Dušan uvodim besmislene inovacije. Prema tome, toga je bilo, a ima ga vala i sad, ali ja ne mogu da nabrajam poimenice sve te publikacije jer bilo bi van svake pameti baviti se tom sitnicom. Međutim, od primarne važnosti je da je ono što je navedeno u odrednici razumljivo svakom: dakle, da ne mora da lupa glavu zbog slabašnog prevoda ili da se vrti oko istog mesta bezveze ne shvatajući poentu. Takođe, nemam ama baš ništa protiv ako neko ima želju da ubaci nešto novo, pod uslovom naravno da je to u skladu sa postojećim ostatkom. Mislio sam da se to podrazumeva, ali ako se mora ponovoti nije do zgoreg. Ali ponavljam još jedared da takve bizarne izmene u kojima se ne menja ama baš ništa sem par bajtova, meni i te kako ne idu u glavu, utoliko pre što mi idu na živce: sate sam proveo baveći se tom problematikom da bi mesto konstruktivne primedbe/kritike i sl. dobio neku bizarnu izjavu koja, branila je ti ili ne, zaista bizarna. Ako je to od presudne estetske važnosti, onda se izvinjavam svima bez izuzetka. A ako nekoga zbilja ispunjava da se bavi ničim drugim no tim takoreći sitničarenjem, ja ću u skladu sa svojom filozofijom dozvoliti da to radi jer bi doista bio greh s moje strane uskratiti tako nešto što je za nekog kao što rekoh od presudne estetske važnosti. Ne, nisam Cvetković, ali sam siguran da ono što radim ni u kom slučaju nije zato da bi se dokazivao nego zato da bi doprineo projektu, a samim tim i naučio nešto korisno. Od toga da li se nekom sviđa g., ili ne, nema zbilja nikakve vajde po sam projekat.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:12, 27. septembar 2011. (CEST)

Pošto je Jagoda rekla da je način na koji je Eli pisao ispravan, te da je Slaja rekao da iza godine pisano brojevima ne mora da stoji ono „godina“, ja ovde nešto ne razumijem najbolje. Zbog čega onda Jagoda podržava da Autobot mijenja „1793. g.,“ u „1793. godina“? Uopšte ne shvatam zašto je potrebno da, ako sam dobro shvatio, Autobot prepravlja ono što je pravilno napisano u oblik koji u istorijskim člancima može da ubaci riječ „godina“ možda i na pet mjesta u istoj rečenici? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:31, 26. septembar 2011. (CEST)

Ja sam shvatila da Autobot uklanja g. god. i godina, i da ostavlja go broj. Pa sve i da je tako kako ti kažeš, veruj mi, apsolutno mi je svejedno da li će Autobot nastavit posao ili neće. Ja sam se javila da kažem da je ovo "Mnogo buke ni oko čega", a ne da podržavam ovog ili onog. I BČ, budi ljubazan i ne izvrći moje reči kako se tebi dopada kako bi imao razlog da me napadneš. Ako nastaviš, tražiću zaštitu administratora. Toliko od mene.--Jagoda ispeci pa reci 11:46, 26. septembar 2011. (CEST)

„Ja sam shvatila da Autobot uklanja g. god. i godina, i da ostavlja go broj.“ Aha, ja to nisam mogao da znam, te je moja rečenica bila u kontekstu pretpostavke da znaš kakve promjene bot pravi. Pogrešno si shvatila da izvrćem tvoje riječi. ps Imaš i pogrešan utisak da te napadam, pošto mi to nije ni na kraj pameti. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:57, 26. septembar 2011. (CEST)

Ok, sve je u redu. --Jagoda ispeci pa reci 12:03, 26. septembar 2011. (CEST)

Samo da napomenem da se navedena Klajnova stilska opaska odnosi samo na godine koje se pišu sa četiri cifre. Kada su u pitanju jedno-, dvo- i trocifrene godine, "godina" je neophodna, inače bi moglo doći do greške u komunikaciji.

--Sly-ah (razgovor) 10:39, 26. septembar 2011. (CEST)

Datum

U opciji „Podešavanja“ (bivša moja podešavanja), u sekciji „Datum i vreme“, stoje sljedeći načini pisanja datuma:

• 04:08, 29. septembar 2011.
• 04:08, 29 septembar 2011
• 04:08, 29.09.2011
• 04:08, 29.9.2011
• 04:08, 29. sep 2011.
• 04:08, 29 sep 2011
• 4:08, 29. septembar 2011.
• 4:08, 29 septembar 2011
• 4:08, 29.09.2011
• 4:08, 29.9.2011
• 4:08, 29. sep 2011.
• 4:08, 29 sep 2011

Da li je ovo pravilno? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 06:16, 29. septembar 2011. (CEST)

Sati nisu pravilno napisani, jer je dvotačka karakteristična za anglosaksonsku varijantu pisanja (kao oni decimalni zarezi i tačke). U srpskom (kao i u mnogim drugim evropskim jezicima), stavlja se tačka između sati i minuta. Iza tačaka treba da ide prostor, a godina mora da ima tačku iza. Takođe mislim da bi skraćenica za septembar trebalo da bude sept. a ne sep (to bi trebalo još da proverim), plus fali tačka. Dakle:

• 04:08, 29. septembar 2011.
• 04:08, 29 septembar 2011
• 04:08, 29.09.2011
• 04:08, 29.9.2011
• 04:08, 29. sep 2011.
• 04:08, 29 sep 2011
• 4:08, 29. septembar 2011.
• 4:08, 29 septembar 2011
• 4:08, 29.09.2011
• 4:08, 29.9.2011
• 4:08, 29. sep 2011.
• 4:08, 29 sep 2011

--Jagoda ispeci pa reci 10:52, 29. septembar 2011. (CEST) PS:Nisam sigurna da li je ispravno pisati te nule u satima. Mislim da jeste. U datumima ne bi trebalo. To ću da pitam. --Jagoda ispeci pa reci 10:54, 29. septembar 2011. (CEST)

Evo ovde odgovora.--Jagoda ispeci pa reci 14:38, 29. septembar 2011. (CEST)

TV

Po važećem Pravopisu, TV serija, TV serijal, TV emisija se pišu bez crtice nakon TV. U sada već nevažećem P93 bilo je dozvoljeno i pisanja sa crticom. Budući da po tom pitanje na našoj Vikipediji vlada izvesno šarenilo (ja lično sam sve takve pojmove pisao sa crticom, dok su neki koristili oblik bez crtice), molio bih nekog da botom pokuša da uniformiše ovaj postupak.

--Sly-ah (razgovor) 17:14, 2. oktobar 2011. (CEST)

Pisanje decenija

U nekim člancima sam primetio da se umesto npr. "tridesetih godina HH veka" (što smatram da je po pravopisu) piše "1930-ih", što je preuzeto iz engleskog jezika. Takođe sam nailazio na "ranih osamdesetih" (opet uticaj engleskog) a trebalo bi "početkom osamdesetih". Da li neko može da potvrdi šta je ispravno? Alexzr88 (razgovor) 22:40, 5. oktobar 2011. (CEST)

Transkripcija

Kako se na srpskom piše: Olive Kelso King [14]. Radi se o ženi iz Australije. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:22, 7. oktobar 2011. (CEST)

Trebalo bi Oliv Kelso King, moguće da je i Oliva. Sačekaj još nekog da se javi. --Nagrakaži/laži 15:31, 7. oktobar 2011. (CEST)

Oliva Kelso King.

--Sly-ah (razgovor) 16:25, 7. oktobar 2011. (CEST)

Može Oliva, ali je preporučeno da se ispravlja u Oliv. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 21:37, 7. oktobar 2011. (CEST)

Gde je preporučeno?

--Sly-ah (razgovor) 22:19, 7. oktobar 2011. (CEST)

U Novom transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena, na str. XXXVII, u zadnjem pasusu. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 23:23, 7. oktobar 2011. (CEST)

Ja to ne tumačim tako, ali da prvo proverim da li sam te dobro razumeo: SVI ukorenjeni oblici (označeni sa "!"), ukoliko pored njih stoji napomena BLIŽE IZVORNOM IZGOVORU BILO BI ili BLIŽE SISTEMU BILO BI, trebalo bi (preporučuje se) da budu zamenjeni oblicima koji su bliže izgovoru ili sistemu? Pa bismo tako, umesto ukorenjenog Abraham, pisali Ejbraham, Abrahamson-Ejbrahamson, Abram - Ejbram, Abrams - Ejbrams, Adrijan - Ejdrijan, Adrijen-Ejdrijen, Aleksander bi trebalo da postane Alegzander, A Aleksandra - Alegzandra, Džo bi postao Džou, a Mo - Mou, Kirbi-Kerbi, Kirk - Kerk, a Kirkpatrik-Kerkpatrik? Ako je to tako, zašto je onda Prćić uopšte navodio te ukorenjene oblike?

--Sly-ah (razgovor) 23:48, 7. oktobar 2011. (CEST)

Dobro si me razumio. Navodio ih je zato što su i oni valjani, samo što je bolje koristiti novije oblike. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 00:15, 8. oktobar 2011. (CEST)

A šta ćemo onda sa P10? Npr. u Pravopisnom rečniku piše Džozefina (engl. Josephine), i piše Džo (engl. Joe), bez ikakve naznake da bi preporučljivije bilo Džou i Džozefin, iako tako stoji kod Prćića?

--Sly-ah (razgovor) 00:38, 8. oktobar 2011. (CEST)

Mislim da su mnoge transkripcije ostale greškom neusklađene sa Prćićevim preporukama, ali dok se ovo ne dokaže, trebalo bi se držati pravopisnog rječnika.--PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 08:02, 8. oktobar 2011. (CEST)

I ja mislim da je P10 pomalo traljavo odrađen, ali dok ne izađe novi, treba se njega držati, jer ga je potpisao takođe Prćić (iako nešto ne verujem da su ga mnogo pitali za npr. odrednice u Rečniku, jer je, kako vreme prolazi, sve očiglednije da je samo prepisan iz P93, ali to je samo moje mišljenje, tako da, kao što rekoh, treba ga se držati, kao i do sada, barem dok ne izađe opet neki proglas tipa Odbora za standardizaciju i opet proglasi Prćićeve rečnike kao bolje od rešenja datih u P10). --Jagoda ispeci pa reci 09:29, 8. oktobar 2011. (CEST)

Nesporno je da u spornim pitanjima treba dati prednost Pravopisu, ali šta ako neko sporno pitanje nije obrađeno u Pravopisu, a spada u potpuno istu grupu? Recimo, u P10 obrađeni su Džozefina i Džo, a nije, recimo, Oliv/Oliva. Ako ćemo se pridržavati Pravopisa, ostaju Džo i Džozefina (jer P. ima prednost), ali, budući da P. ne obrađuje Oliv/Olivu, da li se po analogiji držati Pravopisa (pa bi bila Oliva), ili se prikloniti Prćićevoj preporuci (pri čemu ćemo posredno ignorisati opšte Pravopisno načelo)?

--Sly-ah (razgovor) 10:45, 8. oktobar 2011. (CEST)

Zašto misliš da opšte načelo nije Prćićevo, s obzirom da tačka 208 obrađuje njegovim riječima transkripcije koje su ostale ukorijenjene i one koje su već zamijenjene boljim oblicima? Ima i jedan primjer (Šekspir, tačnije Šejkspir) koji spada upravo u našu raspravu. Smatram da rječničke odrednice preuzete iz prošlog Pravopisa predstavljaju ili namjerna odstupanja od transkripcionih rječnika (u najboljem slučaju) ili čiste greške (u najgorem slučaju), ali da sve ostalo rješava Prćić. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 13:26, 8. oktobar 2011. (CEST)

Pojnt, ako možeš da budeš konkretniji, molim te. Dakle, da li Abraham, Džozefina i Džo (kao što je u Pravopisu), ili Ejbraham, Džozefin i Džou (kao preporučuje Prćić)? Dalje, da li Oliva (ukorenjeno po Prćiću) ili Oliv (preporučeno od Prćića, s tim da u pravopisnom rečniku nema te odrednice)? Dalje, da li Marfi (po P10, uobičajeno, a po P. ukorenjeno) ili Merfi (po P10 ispravno, a po Prćiću preporučeno)? Da li Tarner (po P10 uobičajeno, po P. ukorenjeno) ili Terner (po P10 "bilo bi tačnije", po P. preporučeno i bliže izvornom izgovoru)? U stvari, šta sa odrednicama iz pravopisnog rečnika tipa Tarner i Marfi za koje piše "uobičajeno, ali bi tačnije bilo Terner i Merfi"? Nejasno mi je koji oblik bi trebalo koristiti - uobičajeni (ukorenjeni) ili tačniji?

--Sly-ah (razgovor) 14:16, 8. oktobar 2011. (CEST)

Da budem iskrena, ni meni nije jasno. Šta im to znači, trebalo bi? Možda tim "trebalo bi" pravopisci puštaju na izbor onom ko piše/govori? Što se Olive tiče, možda bi na nju moglo da se primeni pravilo o dodavanju -a iz tačke 197d. --Jagoda ispeci pa reci 16:37, 8. oktobar 2011. (CEST)

Ne bi moglo, jer Prćić ima svoje pravilo konkretno za engleski: dodaje a samo kada postoji varijanta na a u engleskom. Zato u njegovom rječniku imaš Danijela (Daniela, Daniella; Danielle) i Luiza (Louisa; Louise), potpuno u skladu s pravilima, ali samo Oliv kao pravilan oblik, Oliva kao ukorijenjen. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 20:07, 8. oktobar 2011. (CEST)

U P. rečniku stoji i: Prisli (Elvis) ustaljena ali pogrešna transkripcija.

Uopšte nije jasno da li koristiti uobičajenu transkripciju, iako je pogrešna, ili napustiti pogrešnu transkripiciju u korist pravilne, bez obzira što je ustaljena. Pravopisci nas obaveštavaju o činjeničnom stanju (kog je velik broj čitalaca svestan već duže vreme), ali nam ne sugerišu rešenje.

--Sly-ah (razgovor) 18:59, 8. oktobar 2011. (CEST)

Pisao sam o Presliju. Trebalo bi Abraham, Džozefina i Džo, zato što Pravopisu dajemo prednost, ali Oliv u skladu s Prćićevom preporukom, s tim da na njoj ne bih insistirao ukoliko nastane opšta uzbuna. Biće da su odrednice Marfi i Tarner zasnovane na RJN, što znači da bi trebalo provjeriti Klajnov članak na tu temu kada proradi Wayback Machine. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 19:29, 8. oktobar 2011. (CEST)

Pojnt, to je članak O jednom mutnom vokalu, ili zašto "Spajs gerls" ne mogu biti "Spajs grls", objavljen u časopisu Jezik danas broj 5/1998. Budući da imam štampanu verziju tog broja, mogao sam proveriti šta kaže Klajn. Sve u svemu, Klajn na kraju daje neke preporuke tipa "ipak, i dugogodišnje greške daju se ispraviti ..." i "...osnovno u svemu tome jeste pitanje da li će biti volje da se u javnom ophođenju primenjuju pravopisne odredbe, ili će transkripcija i dalje biti 'haotična i proizvoljna', ostavljena na milost i nemilost pojedincima", ali, to su ipak samo preporuke. Mora se uzeti u obzir da je članak napisan pre 13 godina, da je u međuvremenu postignut značajn napredak u pogledu transkripcije sa engleskog, ali isto tako se mora priznati da ni novi P10 nije to pitanje u potpunosti rešio kao što se može i videti).

--Sly-ah (razgovor) 20:06, 8. oktobar 2011. (CEST)

Al ili el u arapski m imenima

Ne mogu da nađem sad, ali neko je pre izvesnog vremena pitao da li je AL pravilno ili sve treba menjati u EL, s obzirom da imamo Al kaidu, Al Džaziru i sl. Evo, pitali smo mi sa SJA prof. Klajna, pa je čovek odgovorio.

(Nevezano za ovu temu, obratiti pažnju da je Klajn napisao malim slovom "kaida" - Al kaida. Možda bi trebalo promeniti u našem članku prema Klajnovom pisaniju). --Jagoda ispeci pa reci 09:43, 8. oktobar 2011. (CEST)

Pisanje rezultata

Na ovoj strani je vođena diskusija o pisanju datuma i vremena, ali je ostala nedorečena. Mene interesuje pravilno pisanje rezultata u sportu. Konkretno kako se brojčano prema pravopisu piše ovo vreme odnosno šta se odvaja dvotačkama tačkama i zapetama

2 sata 5 minuta 17 sekundi i 24 desetinke Hvala--Drazetad (razgovor) 11:03, 11. oktobar 2011. (CEST)

Trebalo bi da se sve odvaja tačkama. 2.05.17.24 Zanimljivo pitanje. Preneću ga na SJA. --Jagoda ispeci pa reci 11:17, 11. oktobar 2011. (CEST)

Verovatno se misli na 24 stotih, jer 24 desetinke zapravo 2 sekunde i 4 desetinke. --V. Burgić (reci...) 14:46, 11. oktobar 2011. (CEST)

Valjda 2.05.17,24? Suvišna je tačka kad može decimalni zarez. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 15:29, 11. oktobar 2011. (CEST)

U pravi si Bugra trebalo je stotinke, moja greška. U tekstovima se i sada piše zarez, za decimale i to je jasno, a da li je između sati, minuta i sekundi dvotačka ili tačka.--Drazetad (razgovor) 16:34, 11. oktobar 2011. (CEST)

Tačka, naravno. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 17:10, 11. oktobar 2011. (CEST)

Ako je tačka onda imamo problem. Pet godina pišem sportske tekstove i rezultate sa dva tačke i zarezom za decimale, jer tako pišu svi naši sportski savezi (Srbije i bivše Jugoslavije) [15], sportska štampa, Olimpijski Komitet Jugoslavije i Srbije [16]. Za pet godina u tekstovima koje sam pisao rezultat je ovako napisan više od 10.000 puta. Šta sad. Napominjem da su na tekstovima radili mnogi i da niko nije imao primedbe i da sam ovo pitanje pokrenuo na osnovu razgovora iznad na ovoj strani. Da li se ovo može podvesti pod slučaj da je to ustaljeno u sportskim krugovima (savezi i štampa) Srbije i bivše Jugoslavije još od 1945 i da ostane tako, a šta raditi dalje. Šta god da se dogovori, ispoštovaću, a nastavljam sa starim načinom pisanja, jer će izmene ako do njih dođe vršiti bot, pa mu je svejedno da li će biti stotinjak izmena više ili manje.--Drazetad (razgovor) 20:54, 11. oktobar 2011. (CEST)

Ne može, Dražeta, da se podvede pod ustaljeno. Dvotačka se kod nas uvukla preko engleskog, i zaista se dosta koristi, ali ipak je po pravopisu ispravno jedino tačka. To za te stotinke ne znam, ali što se tiče sati, minuta i sekundi, to zasigurno znam da se razdvaja tačkom. Sad, da li će neko napraviti bota da to sve ispopravlja, ne znam, vidite šta šta vam je činiti (možda Bokicin bot može to da odradi?), ali vama savetujem da nastavite da pišete prema pravopisu, a ono od ranije će se več nekako popraviti... --Jagoda ispeci pa reci 21:04, 11. oktobar 2011. (CEST)

Ja mislim da je bolje raditi konstantno isto. Ako su do sada članci svi bili takvi, onda piši i ove ostale, pa ako se bude menjalo neka to odradi bot. Najgore što možemo da uradimo je da pravimo šareniš. Na jednom mestu ovako na jednom onako. --Jovan Vuković (r) 00:23, 12. oktobar 2011. (CEST)

Pa znaš šta, dok se nije znalo, i ima opravdanja za takvo pisanje, ali ga treba što pre ispraviti. Ali kad se sad zna, što da se i dalje piše neispravno? Bot će popraviti šta ne valja. Nije ni prva ni poslednja stvar koja je „šarena“. A svako dalje pogrešno pisanje može samo da unese zabunu... --Jagoda ispeci pa reci 23:21, 12. oktobar 2011. (CEST)

Osamdesete, devedesete (decenije)

U ovom članku [17] sam primjetio da stoji „1970.-te“, „1980.-te“. Da li je ovde potrebna tačka, ili može i bez tačke ovako: „1980-te“? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:34, 12. oktobar 2011. (CEST)

Mi imamo članke ovog tipa. Da li su oni dobro naslovljeni?--V i k i v i n dR 19:41, 12. oktobar 2011. (CEST)

Ovo moje pitanje se odnosi na pisanje decenija. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:05, 12. oktobar 2011. (CEST)

Prema Klajnu u RJN, npr. pojmovi „deveta decenija“ i „devedesete“ nisu isto. Deveta decenija 20. veka bi bila od 1981. do 1990. a devedesete bi bile od 1990. do 1999. Takođe, ne pominje pisanje 1990-te. Ja bih rekla da je to kalk iz engleskog, kao i dvotačka između sati i minuta. Dakle, to 1990-te treba svuda menjati u „devedesete“.--Jagoda ispeci pa reci 23:06, 12. oktobar 2011. (CEST)

Znači da su svi ovi obici napravilni:

• 1970.-te
• 1970-te
• 1970e

i treba ih promijeniti u „sedamdesete 20. vijeka“. Ako sam dobro shvatio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:16, 12. oktobar 2011. (CEST)

Da. Treba takođe voditi računa da se ne mešaju izrazi sedamdesete i sedma decenija jer su to dve različite decenije...--Jagoda ispeci pa reci 23:19, 12. oktobar 2011. (CEST)

U tom slučaju imamo ogroman broj grešaka koja niko nije primjetio do sada. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:24, 12. oktobar 2011. (CEST)

Apl?

Kada je ljudsko ime, ukorijenjeno je kao Epl prema Novom transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena, a zajedno s ovim imenom i Eplbi, Eplgejt, Eplton, Epljard, a vjerovatno i još koja imena sa epl u sredini ili na kraju. Začudilo bi me da treba koristiti transkripciju po pravilima, koju sada vidimo u članku o Eplu, čim ovo ime primijenimo na firmu a ne na čovjeka. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 20:01, 12. oktobar 2011. (CEST)

????

Zasto ne prevodite neke stranice na srpski?

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.92.223.83 (razgovor • doprinosi)

Prevodimo, a možeš i ti da se priključiš. --Jovan Vuković (r) 18:02, 13. oktobar 2011. (CEST)

Nobelova nagrada za ekonomiju

Da li možete da proverite transkripcije imena dobitnika za poslednje tri godine: Elinor Ostrom -> Elinor Ostrom, Oliver Williamson -> Oliver Vilijamson, Peter Diamond -> Piter Dajamond, Dale Mortensen -> Dejl Mortensen, Christopher Pissarides -> Kristofer Pisarides, Thomas Sargent -> Tomas Sardžent, Christopher Sims -> Kristofer Sims. Neki ekonomista bi mogao da pogleda i prevode obrazloženja, posebno zbog stručnih termina. --Đorđe Stakić (r) 07:24, 14. oktobar 2011. (CEST)

„Od“ u titulama

Da li postoji neka pravopisna norma/primjer koji navode da se „od“ piše u titulama, kao npr.: princ od Velsa, vojvoda od Edinburga, ili je to čisto bezvezno prevođenje engl. „of“. Piše se recimo kralj Engleske, kraljica Velike Britanije i sl., ali skoro uvijek za titule posjeda sreće se riječ „od“. Da li je ona potrebna? Da li je pravilno princ od Velsa ili princ Velsa? --Željko Todorović (razgovor) 18:01, 16. oktobar 2011. (CEST) s. r.

Naravno da je potrebno. Tako se imenuju titule. --Jagoda ispeci pa reci 00:53, 17. oktobar 2011. (CEST)

Imaš li kakav izvor za to? --Željko Todorović (razgovor) 01:05, 17. oktobar 2011. (CEST) s. r.

"Zamoljavanje"

Da li mogu prilikom službene prepiske da napišem rečenicu koja počinje sa "Zamoljavam vas"? Da li se pismena molba može napisati tako ili ne, ili je poželjniji neki drugi oblik. Ako jeste, molim da nam to neko pojasni. Hvala. Pozdrav. --80.93.227.138 (razgovor) 13:25, 19. oktobar 2011. (CEST)

Šta misliš? --Jagoda ispeci pa reci 21:56, 26. oktobar 2011. (CEST)

Bože, mene je blam sebe.

Danas mi nije dan za gramatiku. Uhvatim sebe da ne znam šta je pravilno: bitki, bici ili bitci.. čak ne znam ni u kom se padežu nalazi reč..dativ ili lokativ? Kontam da je lokativ..jer daje mesto, jel.. „to se desilo u bitki/bici/bitci/ili-šta-god-već kod..“

I, da, jel' srednjOvekovno ili srednjEvekovno? --Pavlica talk 21:52, 26. oktobar 2011. (CEST)

Može i "bitki" i "bici" (po Pravopisu).

A može samo srednjovekovno.

--Sly-ah (razgovor) 22:02, 26. oktobar 2011. (CEST)

(sukob izmena sa Slajom) Bitki ili bici, bitci nikako. To ti je kao da si reko napitci . Ovde imaš nešto više o tome. I naravno, srednjOvekovno. Srednje je jedno kad možeš da kažei i visoko ili nisko. Srednjeproduktivan, srednjerazvijen itd. Srednje se uvek koristi za količinu ili stepen. --Jagoda ispeci pa reci 22:06, 26. oktobar 2011. (CEST)

Hvala puuuuno! --Pavlica talk 10:57, 27. oktobar 2011. (CEST)

Český Těšín

Prenosim komentar sa svoje strane za razgovor:--V i k i v i n dR 19:58, 27. oktobar 2011. (CEST)

Kako vidim Vi ste to na srpskom napisali "Češki Tješin" ako već hoćete da pišete kako se izgovara morate da znate da se to izgovara kao "Češki Ćešin" .. Hvala na sporazumenju. :)

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik IvanKlinko (razgovor • doprinosi)

Po SJA je Tješin, ali ako ima jotovanja? je ne sais pas.. ..polako sam počeo da „zavoljevam“ ovaj SJA. --Pavlica talk 20:03, 27. oktobar 2011. (CEST)

Nema tu jotovanja. To je strano ime, i pravila su jasna, na SJA stoji isto što i stoji u P10. Hvala Pavlice, drago mi je da ti se SJA dopada. --Jagoda ispeci pa reci 20:08, 27. oktobar 2011. (CEST)

Da, ali ovde je problem što je Češki Tješin grad koji predstavlja polovinu nekadašnjeg poljskog grada Ćešina. Druga polovina je dans u Poljskoj i zove se Ćešin. E sad šta tu raditi ne znam. U svakom slučaju to je jedan grad koji deli reka koja predstavlja državnu granicu. --Jovan Vuković (r) 22:47, 27. oktobar 2011. (CEST)

Pazi, ako je ime na češkom, onda transkribovati po češkom, ako je na poljskom, onda na poljskom. Tu bi verovatno trebalo staviti obe verzije. Ta polovina kja se nalazi u Češkoj, po češkom, ona u Poljskoj po poljskom. I gotovo. --Jagoda ispeci pa reci 22:50, 27. oktobar 2011. (CEST)

Hm, ok, ali javiće se problem Ćešinske (Tješinske) kneževine i članka o jednom gradu koji je postojao sve do 1920. godine. Ali dobro. Ako se napišu jednom članci o tome, rešićemo valjda nekako --Jovan Vuković (r) 22:59, 27. oktobar 2011. (CEST)

Kod te kneževine treba prvo videti u istorijskog literaturi koji je oblik kod nas zastupljeniji, pa tako nasloviti članak a u samom članku navesti oba oblika. --Jagoda ispeci pa reci 23:05, 29. oktobar 2011. (CEST)

Transkripcija sa finskog

Ojsa! Primetih da se prezime ovog čoveka ne transkribuje kako treba, bar po sledećim pravilima, jer je po ovome i ovome on je Hejhe, a ne Hajha, jel'? E, da, još jedno pitanje.. dal' se finski i estonski transkribuju isto? Po ovome da. --Pavlica talk 17:28, 29. oktobar 2011. (CEST)

Da, dobro si primetio, ako je prvo ä transkribovano kao E, onda i ovo drugo treba da bude isto E. Što se tiče estonskog i finskog... Ne znam. Pravopis ništa ne kaže o estonskom. Tako da bi se moglo uzeti tvrđenje engl. vikipedije kao validno. Za sada, dok se ne nađu neke bolje reference. --Jagoda ispeci pa reci 23:09, 29. oktobar 2011. (CEST)

A zar ne bi trebalo da je Hajuha? Uzgred prvi put čuh za ovog lika.--NikolaB (razgovor) 00:07, 30. oktobar 2011. (CEST)

Nikola, gde nađe ti Hajuhu? Može biti samo Heihe. H=H Ä=E Y=I H=H Ä=E. Heihe. Ne znam odakle Pojntu ono J. --Jagoda ispeci pa reci 00:52, 30. oktobar 2011. (CEST)

Videh na ruskoj viki da su U transribovali kao JU a znaš da ja mnogo verujem braći Rusima .--NikolaB (razgovor) 01:03, 30. oktobar 2011. (CEST)

To ti je kobna greška!--Jagoda ispeci pa reci 09:30, 30. oktobar 2011. (CET)

Samo da se nadovežem kratko - estonski i finski jezik pripadaju istoj porodici jezika - uralskoj, preciznije ugro-finska grana, tako da je transkripcija moguće ista. Međutim, to je samo moja analogija na osnovu onoga što znam o njihovom poreklu, ne mora da znači da je stvarno tako, ali ako na en.njiki stoji onda je vrlo verovatno. Pozdrav.--Ivan Matejić (razgovor) 00:36, 30. oktobar 2011. (CEST)

Ko ima hrabrosti da pravilno transkribuje imena ove dvojice Finaca, Mika Hakinen i Kimi Raikonen? Samardžija (razgovor) 01:01, 30. oktobar 2011. (CEST)

Pa valjda Hekinen i Reikenen. Prema Rajićevim pravilima, samo ova tri slova se menjaju (y, ä, ö). Ostalo je sve strogo fonetski. --Jagoda ispeci pa reci 01:18, 30. oktobar 2011. (CEST)

U primerima iz Pravopisa, "i" se prenosi kao "j" (pa imamo čak i primer Rejkenen, a takođe i Vejne).

--Sly-ah (razgovor) 01:27, 30. oktobar 2011. (CEST)

Biće da je sa j u diftongu. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 09:14, 30. oktobar 2011. (CET)

Znate ko će da čita te članke na našoj viki? Niko! Znate zašto? Zato što nema teoretske šanse da ih nađe pod tim imenima. Bukvalno prevođenje i transkribovanje pojmova ovde postaje zbilja zanimljivo. Ne bi me čudilo da sutra vidim da je Njujork pokršten u Novi Jork a britanska kraljica u Jelisavetu od Engleske.--NikolaB (razgovor) 01:46, 30. oktobar 2011. (CEST)

Pobogu Nikola, jesi li ti ikad čuo za preusmerenja? Postoje preusmerenja sa uobičajenih transkripcija. A ni Njujorku ni Elizabeti se to neće desiti, ne brini se, i za to se Pravopis pobrinuo. --Jagoda ispeci pa reci 01:51, 30. oktobar 2011. (CEST)

Hm, a jel nije malo glupo da na tvoje pitanje zašto je uradio promenu imena članaka Slaja odgovara da nema pojma (iako si ti navela koji glasovi se menjaju) i bez ikakve dileme iako nema pojma zašto je to tako promenio ime članku! Kaže video primer za koji verovatno takođe pojma nema zašto je izuzetak od pravila. Video sam i ja da indijsci stavljaju kari u hranu pa ga ne mećem u baklavu (sad imam i mig smajlić hihi).--NikolaB (razgovor) 01:58, 30. oktobar 2011. (CEST)

Nikola, ako se čovek preziva Hekinen onda je on Hekinen a ne Hakinen a zamisli kako je Hrvatima koji pod uticajem Slavka Cvitkovića izgovaraju Šortanidis umesto Shorcijanitis, prezime Big Sofa? Možda mi podstaknemo i druge govornike srpskog pa i srodnih jezika da idu našim putem. Samardžija (razgovor) 02:02, 30. oktobar 2011. (CEST)

Nemožemo mi ovde otkrivati toplu vodu. Pogotovo ne se ponašati samovoljno u ovako ne određenim slučajevima. Jagoda lepo reče koji glasovi se menjaju iz finskog jezika a koji ne. Da li si ti nekada čuo ili video da je njegovo ime napisano bilo gde na ovakav način? Poslušaj izgovor prezimena Hakinen - jasno se čuje da je A i jasno se čuju dva glasa K! Po kom pravilu je ovo jedno K izbačeno? --NikolaB (razgovor) 02:12, 30. oktobar 2011. (CEST)

Ja jesam navela pravila, ali nisam gledala u P i nisam videla i primer. Slaja je to uradio i postupio prema P. Da sam ja pogledala u P, rekla bih isto što i Slaja. Ne znam zašto je tu sa J (i to dva puta, ne jednom, tako da se isključuje mogućnost štamparske greške), a to nije ni bitno. Bitno je da smo postupili prema P10. T što nije napisano ime na takav način nigde ranije, apsolutno nema veze s nama. Rekli smo da poštujemo Pravopis, i toga treba da se držimo. Postoje preusmerenja da reše takve slučaje, tako da se ništa ne brini, neko ko trađi Raikonena stići će tamo gde je namračio.--Jagoda ispeci pa reci 09:28, 30. oktobar 2011. (CET)

Bože dragi, koji lik!

--Sly-ah (razgovor) 09:22, 30. oktobar 2011. (CET)

jes video, stoka --NikolaB (razgovor) 17:54, 30. oktobar 2011. (CET)

Ne razumijem kako ti ne smeta da se ovoliko zalijećeš sa kojekakvim komentarima, umjesto da pročitaš uvod u transkripciju u Pravopisu i provjeriš kako se Pravopis odnosi prema Njujorku i Elizabeti. Saznao bi čak i da se udvojeni suglasnici uglavnom uprošćavaju. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 18:13, 30. oktobar 2011. (CET)

Njujork i Elizabeta su pomenuti u ironičnom kontekstu. ;) I ne vidim u čemu je problem ako neko traži pojašnjenje nečega što ne razume i što mu nije jasno. --NikolaB (razgovor) 18:18, 30. oktobar 2011. (CET)

Samo što nisi tražio pojašnjenje, nego si se unaprijed žalio na naslove članaka i iznio neprovjerene tvrdnje o tome kako bi zapravo trebalo. Koliko mi je poznato, pojašnjenje se obično traži tako što se upita zašto je nešto tako, a onda se sačeka na odgovor. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 18:42, 30. oktobar 2011. (CET)

John Graunt

Да ли би његово презиме требало да се пише Граунт (као у Аустралија) или Гронт? —Lampica ☎ 21:21, 31. октобар 2011. (CET)

Prema ovome, Grant i Gront. --Јагода испеци па реци 21:41, 31. октобар 2011. (CET)

Мени то прво што каже звучи као Граунт. Има ли неког правила што се нашег правописа тиче? Чини ми се да је боље Гронт, али ме је поколебало то што кажемо Аустралија, а не Остралија. —Lampica ☎ 21:53, 31. октобар 2011. (CET)

Australija je ukorenjeni oblik, poput Pariza, Beča, Londona i sl. tako da analogija ne stoji. Imaš pravo, ovo prvo zvuči više kao au, ali ne znam, poštomože i jedno i drugo, a i ovaj video koji je dao Rade takođe ide u prilog, ja bih se odlučila za Gront. --Јагода испеци па реци 21:57, 31. октобар 2011. (CET)

Рекао бих Џон Гронт. --Награкажи/лажи 21:49, 31. октобар 2011. (CET)

Онда ћу да ставим Гронт. —Lampica ☎ 22:05, 31. октобар 2011. (CET)

Ана и река

Ја писах г. Клајну,

Poštovani gospodine Klajn,

pretpostavljam da je ovo tema za gdina Prćića, ali budući da nemam njegov mejl, odlučio sam se konsultovati sa Vama.

1. Interesuje me Vaše mišljenje u pogledu transkripcije prezimena kraljice Anne Boleyn. Koliko sam mogao doznati, u istorijskoj literaturi na srpskom jeziku to prezime se uglavnom pojavljuje u obliku Bolen (odnosno Ana Bolen), dok izvori na engleskom jeziku sugerišu da bi najpravilniji izgovor bio (transkribovano) Bulen. S druge strane, profesor Prćić navodi da je jedino pravilno Bolin, odnosno Bulin. Ukoliko bismo postupili po savetu gdina Prćića, svesno bismo zanemarili izvore na srpskom jeziku, odnosno istoričarsku struku, a ukoliko bismo postupili po mišljenju istoričara, svesno bismo napravili presedan, zanemarili celokupan transkripcioni sistem T. Prćića i otvorili prostor za neke buduće nesporazume. Vaše mišljenje bi nam svakako dobro došlo, pa ako imate volje i vremena, molim Vas da ga iznesete.

2. Kako se transkribuju geografski nazivi kao što je, na primer, Red River? Poznato je da se nazivi reka u anglosaksonskom svetu uglavnom navode po navedenom modelu, bez obzira da li je "noseća" reč u izrazu imenica ili pridev. Pa tako imamo Red River, Black River, Bald River ... ali i Alabama River, Atchafalaya River, Milk River itd. Koliko je meni poznato, pri transkripciji na srpski, izostavlja se ono "river", pa imamo reku Alabamu (ili samo Alabamu), Ačafalaju (ili reku Ačafalaju), reku Milk (ili Milk) , Kanzas, Misuri, Jazu itd. Problem nastaje kada je u nazivima reka (i ne samo njih) noseća reč pridev, pa bismo Red River mogli prevesti kao Crvena reka, ali i transkribovati kao Red river ili samo kao reka Red (ili Red). Black River bi bila Crna reka, ali i reka Blek, a Milk River bi mogla da bude i reka Milk, ali i Mlečna reka. Svestan sam da se nazivi reka ne prevode, ali sam isto tako svestan da reka Red zvuči vrlo neobično. Nadam se da ćete svojim odgovorom razrešiti ovu nedoumicu.

Srdačan pozdrav,

а он ми одговори:

Poštovani g. , I ja sam pogledao malo stranih rečnika i enciklopedija, i vidim da za izgovor prezimena Boleyn postoji više varijanata, i sa I i sa E u drugom slogu, s naglaskom na prvom i na drugom slogu. Inače smatram da se u principu treba držati Prćićevog rečnika (dakle Bolin ili Bulin), jer je to jedini transkripcioni rečnik koji imamo, solidno je urađen, i predstavlja dopunu poglavlja o transkripciji u Pravopisu. Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni.

Što se tiče reka, slažem se s Vama da nikako ne bi valjalo "reka Red". Izgleda da se neko jedinstveno pravilo ne može uspostaviti, jer recimo Rio Grande nikada ne prevodimo kao "Velika reka", a u Kini kažemo Žuta reka češće nego Hoangho. I ovde bih izvesnu prednost dao prevodu Crvena reka, s tim da je u svakom opširnijem kontekstu poželjno navesti i original Red River, makar i zbog popularne kaubojske pesme "Red River Valley".

Nadam se da sam bar donekle odgovorio na Vaša pitanja i srdačno Vas pozdravljam Ivan Klajn

--Sly-ah (разговор) 23:33, 31. октобар 2011. (CET)

Hm, uz svo dužno poštovanje, ali Klajn nije u pravu kad kaže da je Ana Bolen "minorna ličnost". Ona je i te kako poznata i ja joj ipak ne bih tako olako menjala prezime, analogno sa Njutnom i Vašingtonom. Možda Ana nije dizala revolucije, ali ipak je ostavila duboki trag u istoriji Engleske. Što se Crvene reke tiče, ako se ne varam, Nikola mi reče da ima neka istoimena reka u Kini, tako da bi možda Klajnov odgovor bio drugačiji da je to znao. --Јагода испеци па реци 00:29, 1. новембар 2011. (CET)

Слајо, што се Ред ривера / Црвене реке тиче, ја једино видим да је човек рекао да не може Ред река. „Извесна предност“ далеко је од твог коментара „ја сам то уредно референцирао на тргу“. --В. Бургић (реци...) 00:38, 1. новембар 2011. (CET)

А зар није Ен? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник PointDread (разговор • доприноси)

У потпуности се слажем са Јагодом. Што се тиче овог Ен, ваљда је изговор да је укорењено, пошто дотична краљица датира са/из почетка 16. века. Док је Ен Хатавеј, такорећи, захватио нови Правопис. Бтв, онда би Шекспирову жену, која има исто име и презиме као малопре споменута глумица транскрибовали као Ана Хатавеј, или шта? --Pavlica talk 13:21, 1. новембар 2011. (CET)

Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni.

Овим је гдин Клајн дао до знања да нема нимало смисла за историју. Дакле, не лупам ја којешта да вајна господа међу којом је и Клајн кадкад оду толико предалеко у својим смелим тврдњама да и детету постаје јасно да се ови нешто губе. Јер уколико бисмо ишли овом логиком да је Ана била минорна личност (упркос чињеници да постоји дуга традиција обожавања њене личности која је допрла и до нас), шта бисмо онда рекли за нашу вајну Симониду која није ушла ни у пубертет кад је ступила у брак са Милутином? Силована девојчица?! Мислим стварно... немам речи...

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:42, 1. новембар 2011. (CET)

То што је она једна од најутицајнијих краљица Енглеске, то ништа, јел? Да не кажем најпознатија, због садашње Елизабете. Верујем да је за саму Енглеску најбитнија, јер је одговорна за раскид Енглеске са католичком црквом и увођење протестантизма у исту, док је такозвани англиканизам најзаступљеније религиозно веровање у Енглеској. --Pavlica talk 14:00, 1. новембар 2011. (CET)

Pavlice, smanji doživljaj. Ako je vrhovni autoritet za pitanje pravopisa neku istorijsku ličnost nazvao minornom, onda ona to jeste, jer je on svakako školovan i stručan da to procenjuje. --В. Бургић (реци...) 14:58, 1. новембар 2011. (CET)

Da bi neko mogao da da opšti sud o nečemu a da se to tiče istorije, taj mora da završi Filozofski fakultet odsek za istoriju. Gdin Klajn nije istoričar po struci, u tome i jeste problem. On nije u mogućnosti da tvrdi da je Ana Bolen minorna ličnost.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:17, 1. новембар 2011. (CET)

Ajmo svi malo da spustimo loptu. Burga, ja moram da podržim Epija ovde, ne mislim da je Ana Bolen toliko minorna da joj se može odjednom menjati ime, a fakt jeste da Klajn nije istoričar i da nije dužan da bude upoznat sa značajnošću određenih istorijskih ličnosti. Takođe imam svoje sumnje i u vezi sa Crvenom rekom (izložila sam ih kod Slaje na razgovor stranici), i mislim da bi pre svega bilo pametno: 1) ne zaletati se i ne optuživati i omalovažavati bilo koga dok ne budemo bili sto posto sigurni 2) pisati opet Klajnu i predočiti mu neke činjenice kojih on možda nije bio svestan kad je odgovarao Slaji, i pitati ga da li bi bilo pogrešno da se ipak ostavi Ana kako je do sad bila i da se Red river ne prevodi. Ako Slaja neće, ja ću mu pisati, nije mi teško, a imam i lični interes jer ni meni nisu do kraja jasna Klajnova rezonovanja, i volela bih da mi ih objasni 3) i najvažnije: ne ratujte izmenama. Nije bitno kako trenutno stoji, bitno je da se razjasni do kraja, lako će se promeniti ako se na kraju uspostavi da treba drugačije. --Јагода испеци па реци 15:31, 1. новембар 2011. (CET)

Mislio sam da je očigledno da sam sarkastičan. --В. Бургић (реци...) 15:52, 1. новембар 2011. (CET)

U mogućnosti jeste - kao što se pokazalo - nego pitanje je da li je u sposobnosti. Doduše, mora biti da je V.Burgić ostavio jednu ironičnu opasku... sigurno nije mislio ozbiljno. --СлободанKovačevićбиблброKS 15:23, 1. новембар 2011. (CET)

Многима је, изгледа, промакла интересантна ствар. Када се лингвиста И. Клајн усудио да изнесе своје мишљење о једној историјској личности, сви су као опарени скочили, утврдили да Клајн није у праву, да је А. Б. била врло значајна историјска личност, неки су згрожено закључили да Клајн нема нимало смисла за историју и да је "он отишао толико предалеко у својим смелим тврдњама ... да је јасно да се губи". Наравно, то тврде они који нису ни дипломирани историчари, који се историјом баве из хобија, а који, успут, приговарају другима како се усуде да говоре о правопису иако нису дипломирани лингвисти! Исти ти ликови усуђују се тврдити да Клајн, Шипка и остала "правописна боранија" немају појма о лингвистици (сиц!), да су у многим случајевима погрешили, а с друге стране, ти исти веселници, иако немају никакво лингвистичко образовање, усуђују се да тврде како је нешто укорењено, а нешто не, како је ово правилно, а оно не! Класична замена теза. Дакле, сви ти ликови могу и смеју говорити и просуђивати и о историјским личностима, и о лингвистичким проблемима, али тешко неисторичару (или негеографу) који се усуди да нешто каже о значењу и важности одређених личности или и о транскрипцији појединих топонима. Јер, они нису квалификовани за то (макар био у питању и један И. Клајн). Мислим, које лицемерје! Дакле, Епаминонда може говорити и о историји и о лингвистици и о Правопису, а Клајн не сме ни о историји, ни о лингвистици, ни о Правопису! А сви чланови Клуба А. Болин намерно не наводи други део инкриминисане реченице из Клајновог мејла у којем стоји: pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni. Дакле, Клајн је утврдио (како ли се само усудио) да не постоји јака историјска традиција у нашем преношењу њеног презимена, односно, да некима буде јасније, утврдио је да облик Болен НИЈЕ укорењен у српском језику. Која храброст, јбт! Угледни лингвиста се усуђује тврдити да неки облик није укорењен у српском језику. Често се запитам ко им даје права да тако раде?

--Sly-ah (разговор) 15:33, 1. новембар 2011. (CET)

Ako imaš problema sa samokontrolom, tu ti takođe ne mogu pomoći, jer nisam školovani psihijatar.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:42, 1. новембар 2011. (CET)

Nemoj, Slajo, molim te. Evo, ja ću mu opet pisati i izložiti gde mislim da greši (rizikujući da ispadnem i pacer i neznalica) samo nemojte više da se prepucavate. Kad budemo dobili drugi odgovor, postupićemo u skladu sa istim. Je l' može? Nemojte se prepucavati jer zaista to nikud ne vodi. --Јагода испеци па реци 15:38, 1. новембар 2011. (CET)

Epi, i tebe molim isto što i Slaju i ostale. Nemojte se prepucavati, evo sad ću da napišem još jedan imejl pa sačekajte. Prepucavanjem ćete samo sebi i drugima podići pritisak i rizikovati da budete blokirani. Ni Ana ni Red River nisu vredni toga. --Јагода испеци па реци 15:45, 1. новембар 2011. (CET)

Koliko je meni poznato, zasad nisam dobio ama baš nijednu opomenu zbog navodnog prepucavanja sa Slajom. Naprotiv, on ih se nadobijao kao božićnih čestitki. Uostalom, šta možeš da očekuješ od Klajna posle svega ovoga? Kladim se da će čovek ostati pri svome. On stvar sagledava iz jednog ugla, a mi prozvani nezadovoljnici iz drugog.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:52, 1. новембар 2011. (CET)

Сасвим је сувишно даље гњавити Клајна с овим кад се зна ко је могао одредити да је ово име укоријењено, али ипак није одредио. --PointDread (Појнт Дред) (разговор) 15:45, 1. новембар 2011. (CET)

Ја не знам, Јагодо, шта ћеш га питати? И који су ту нови моменти у овој причи? Да у Кини постоји Црвена река? Запарво, има их десетак на свим странама света и не знам зашто би то понукало Клајна да промени мишљење? Затим, нови момент би био да неколико "историчара" тврди да је лик Болен укорењен? У реду, али да ли ће Клајн (односно Прћић, како је Појнтдред приметио) на основу Епаминондиног "стручног" мишљења можда променити своје?

--Sly-ah (разговор) 16:06, 1. новембар 2011. (CET)

„Nesretna Ana je ipak minorna ličnost u istoriji, pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni“ - мени је ово сасвим коректно као и остало што је Клајн написао. --Алекс (разговор) 16:13, 1. новембар 2011. (CET)

"pa se ne bi moglo tvrditi da postoji neka jaka istorijska tradicija u našem prenošenju njenog prezimena, kojoj bismo sada morali da ostanemo verni" - vrsta konjunktiva, jel? Beše nešto između realne i irealne pogodbene rečenice - postoje uslovi da se ostvari radnja, ali su šta: nepoznati? Inače, Madu, skidam kapu na pokušaju smirivanja situacije. Nadam se da će pokušaj uspeti. --СлободанKovačevićбиблброKS 16:17, 1. новембар 2011. (CET)

• Epi, nisi dobio opomene jer se nisi do jutros sad uključivao u diskusiju, a Slaja nije dobio opomene od jutros, koliko je meni poznato, što uopšte ne znači da je nećete dobiti ako ovako nastavite (i ti, i on i bilo ko ko nastavi s omalovažavanjem i vređanjem bilo svojih sagovornika, bilo prof. Klajna) a u zavisnosti od toga šta ćete reći, možda i blok, čim to admini vide. Zato i apelujem na SVE vas da se smirite i da razgovarate ko kulturni ljudi. Možete se neslagati, ali to vam ne daje za pravo da bilo koga vređate ili omalovažavate. Nikom zaista nije u interesu da opet imamo jedno kilometarsko prepucavanje koje ničemu ne vodi, osim lošem osećaju kod svih učesnika i destabilizaciji zajednice.
• Slajo, možda je tebi sve jasno, ali meni nije. Ja mislim da zaista nema ništa loše u tome da opet pišem Klajnu i da mu izložim moje nedoumice. Pa šta ako i isto odgovori? Ja nemam nikakav problem s tim jer meni nije bitno da isteram svoju verziju, nego da do kraja shvatim zašto je nešto tako kako jeste.
• Pojnt, ja bih veruj mi, radije o ovome pričala s Prćićem, jer je on svakako merodavniji, ali mi je nemoguće stupiti u vez s njim, pošto imejl sa veb stranice faksa ne koristi.
• Još jednom molim SVE učesnike, nemojte se međusobno vređati i spuštati, jer to ne vodi ničemu, osim eventualnom bloku. A to je najgori mogući način rešavanja problema. --Јагода испеци па реци 16:34, 1. новембар 2011. (CET)

Моји приједлози: Црвена р(иј)ека (по узору на бројне преведене називе у Енглеско-српском речнику географских имена), Ен Болин (зато што је интуитивно, али би требало додати преусмјерење са Ен Булин — Ана је друго име, Anna!). Ako se ne slažete, samo prof. Prćić može ovo da razjasni, tako da je suvišno ispitivati prof. Klajna. --PointDread (Pojnt Dred) (razgovor) 19:06, 1. novembar 2011. (CET)

@Boleyn A samo smo hteli da najuticajnija kraljica Engleske dobije članak kakav zaslužuje. --Pavlica talk 15:34, 2. novembar 2011. (CET)

Pa eto, sad je u potpuno u skladu s TP-ovim rječnikom i jedino TP može odrediti neki drugi nadlov. Sasvim jednostavno. --Pojnt Dred (razgovor) 16:05, 2. novembar 2011. (CET)

Neka onda Džordž Vašington i istoimeni mu grad budu Vošington. --Pavlica talk 16:14, 2. novembar 2011. (CET)

Ali njih TP izuzima jasno i glasno u svom rječniku, ali englesku kraljicu ne spominje. Ne radi se samo o starosti imena nego i o tome koliko je poznato prosječnom govorniku, te da li se javlja u jednoj strogoj varijanti ili se kolebamo u praksi. --Pojnt Dred (razgovor) 16:22, 2. novembar 2011. (CET)

Jednom je neko veoma pametan izgovorio:

Vidim da je taj Prćić sprčio i oprčio transkripciju tako debelo, da više ni rođena majka ne može prepoznati o kojoj se reči radi!

Predlažem da se ime trenutne En Bolin stavi na glasanje, a ne da jedna, eventualno dve osobe odlučuju o imenu iste. Nisu valjda izdavači knjiga glupi, te da nazive bestselera pišu pogrešno. Prestanimo sa omalovažavanjima. Ja sam ovo, ti si ovo, moj tata je ovo. Kao sedamnaestogodišnjak, smatram da sam zreliji od nekih osoba ovde, i kao isti takav, možda ću postići nešto više nego prethodno spomenutih u životu. Oni se hvale svojom prošloću, ja se hvalim svojom budućnošću. Nemam nameru da trošim vreme na osobe koje hoće da isteraju svoje, zato, kao što rekoh, najbolje je da napravimo glasanje. --Pavlica talk 18:40, 2. novembar 2011. (CET)

Cenim mladalački entuzijazam i ono što zna da proistekne iz njega, no neko bi se možda pozvao na tvrdnju koja glasi: "Vikipedija nije eksperiment u većinskoj demokratiji" ... i eto onda belaja za ono što je proisteklo iz mladalačkog entuzijazma. Nadam se da u tom slučaju ne bi onda bilo i belaja za mladalački entuzijazam. Svako dobro, --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:11, 2. novembar 2011. (CET)

Pavlica, ako je primitivno sprdanje sa nečijim imenom (bez obzira da li se radi o doktoru nauka ili o obično korisniku) tebi simpatično, a ako je autor te "duhovitosti" za tebe "vrlo pametan" - onda, svaka čast. Za tvoju informaciju, autor te mudre izreke je imao mozak veličine graška, i to u nateklom stanju.

--Sly-ah (razgovor) 20:39, 2. novembar 2011. (CET)

IDGAF. --Pavlica talk 21:54, 2. novembar 2011. (CET)

Slajo, kako bre imao?! Pa valjda ga još uvek ima? Ili mu je porastao? Mislim, mozak...

Pavlice, veoma pogrešnim putem si krenuo. Lepo sam ti objasnila šta i kako, ako imaš još pitanja, rada sam da probam da odgovorim na njih, a verujem da ni Slaja neće imati ništa protiv, ako ga lepo zamoliš i uozbiljiš se. O našoj zrelosti govore naša dela, i ono što napišemo ovde, a ovo tvoje poslednje baš i ne zrači nekom zrelošću, da budem iskrena. Znam da je teško navići se, štaviše, ni meni i dalje nije do kraja jasno to sa Bolenom, ali kao što ti već rekoh, put koji si izabrao da rešiš problem je VEOMA pogrešan. Mnogi su pre tebe krenuli tim putem i debelo se z..bali. Problemi se rešavaju se razgovorom i stabilnim i jakim argumentima, ne ismevanjem drugih (kojima usput nisi ni do kolena, i ne samo ti, nego bilo ko odavde). O pravopisu se ne glasa. On se poštuje (ili ne, ali mi ovde odlučismo da ga poštujemo, koliko se sečam). Svaka primedba na isti upućuje se onima koji su ga pisali, na fin i kulturan način, bez vređanja i nipodaštavanja. Zato, udahni duboko, izbroj do deset i ajmo iz početka. --Jagoda ispeci pa reci 21:59, 2. novembar 2011. (CET)

Nažalost, osobe kojima nisam ni do kolena nisu shvatile da je ovo projekat zajednice, a ne individue. Moja poslednja poruka na Vikipediji. Au revoir!. Srdačan pozdrav, te sva sreća u budućem radu. Pavlica talk 22:26, 2. novembar 2011. (CET)

Ni ti nisi dosta toga shvatio, a naročito nisi shvatio ono za šta druge optužuješ da nisu shvatili. A tvoj odlazak s njiki samo govori o tvojoj zrelosti kojom se toliko hvališ. Sve najbolje. --Jagoda ispeci pa reci 22:35, 2. novembar 2011. (CET)

Dobro, jesmo završili s grđenjem Pavlicinog ponašanja? Mislim, lako je onom ko je prevalio tri banke i završio u svoje vreme fakultet reći za onog upola mlađem da je nedozreo. Normalno da stoji da je nedozreo, ali ni slučajno ne u kontekstu da mu je mozak veličine graška kad nabubri. Na kraju krajeva, neće mu niko odavde finansirati studije da bi mogao u svako vreme da mu prebaci da mu fali „određena zrelost“. To što mu fali „određena zrelost“ ne znači da mu fali zdrav razum. Naprotiv, pokazalo se baš suprotno. Pavlica nije toliko polupan da sa slepilom u očima pošto-poto nastoji da izgura ono „svoje“. Ja ama baš ne vidim ničega što bi se moglo nazvati neprimernim u njegovoj retorici. Inače, pada u oči da neko posle dužeg vremena toliko izbaci Pavlicu iz takta da ovaj razočaran pomišlja da se lati nečeg pametnijeg gde neće nailaziti na osudu zbog toga što je tinejdžer.

--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:04, 2. novembar 2011. (CET)

Aja se baš pitao šta je sa konjicom.

--Sly-ah (razgovor) 23:11, 2. novembar 2011. (CET)

Điha, tu smo. Nema da se brine. Nije da upada u oči, nego probada pa izlazi na drugu stranu. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 23:26, 2. novembar 2011. (CET)

Slovenačko ime Lev

Naleteo sam na slovenačko ime Lev i zanima me kako da ga napišem na srpskom u slovenačkom zadnje slovo izgovara kao u ili još preciznije kao w, kako ja sada to da napišem kao Lev ili Leu?--Težava (razgovor) 21:44, 2. novembar 2011. (CET)

Meni se čini da se slovenačka imena prenose po pismu, jer je isto kao i naše. Dakle, Lev. --Jagoda ispeci pa reci 22:09, 2. novembar 2011. (CET)

Nije v se nekad izgovara kao u i l na kraju reči je u ali to nema veze staviću kao v onda.--Težava (razgovor) 22:29, 2. novembar 2011. (CET)

Ja rekoh, pismu, Težava, ne izgovoru. Kako se piše? Sa V? Onda V. Ako se piše nekako drugačije, onda tako kako se PIŠE. Zaboravi kako se izgovara, jer to nije bitno za transkripciju na srpski. --Jagoda ispeci pa reci 22:38, 2. novembar 2011. (CET)

Viđu, viđu: "zaboravi"?! Jel' postoje neka pravila na osnovu kojih se tvrdi "Onda V"? Ili se to nekom samo "čini da se slovenačka imena prenose po pismu"? Da se taj neko, neka, nešto, prvo dogovori sa samim sobom, samom sobom, samom prostorijom, ha? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 23:23, 2. novembar 2011. (CET)