Pređi na sadržaj

Vilijam Voker (filibaster)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilijam Voker
Datum rođenja(1824-05-08)8. maj 1824.
Mesto rođenjaNešvil, Tenesi
Datum smrti12. septembar 1860.(1860-09-12) (36 god.)
Mesto smrtiTruhiljo, Honduras
Uzrok smrtiPogubljenje streljanjem
ZanimanjePredsednik republike Nikaragve

Vilijam Voker (8. maja 1824 - 12. septembra 1860) bio je američki lekar, pravnik, novinar i plaćenik koji je organizovao nekoliko privatnih vojnih ekspedicija u Meksiko i Centralnu Ameriku sa namerom da uspostavi kolonije engleskog govornog područja pod svojom ličnom kontrolom, preduzeće tada poznato kao „filibaster“.

Voker je uzurpirao predsedništvo Nikaragve u julu 1856. godine i vladao je do 1. maja 1857,[1] kada ga je koalicija vojski Centralne Amerike izbacila[1] iz predsedništva i zemlje. Vratio se u pokušaju da ponovo uspostavi kontrolu nad regionom i vlada Hondurasa ga je uhvatila i pogubila 1860. godine.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Vilijam Voker je rođen u Nešvilu u državi Tenesi 1824. godine od Džejma Vokera i njegove supruge Meri Norvel. Otac mu je bio engleski imigrant.[2] Njegova majka je bila ćerka Lipskomba Norvela, oficira američkog revolucionarnog rata iz Virdžinije.[3] Jedan od Vokerovih ujaka po majci bio je Džon Norvel, američki senator iz Mičigena i osnivač The Philadelphia Inquirer.[4] Voker je bio veren za Elen Martin, ali ona je umrla od žute groznice pre nego što su mogli da se venčaju,[5] a on je umro bez dece.

Voker je studirao pravo[6] i sa 14 godina diplomirao na Univerzitetu u Nešvilu.[7] Studirao je medicinu na Univerzitetu u Edinburgu i na Univerzitetu u Hajdelbergu pre nego što je 19. godine stekao medicinsku diplomu na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kratko je vežbao u Filadelfiji pre nego što se preselio u Nju Orleans da studira pravo.

Voker se kratko bavio advokaturom, a zatim je dao otkaz da bi postao suvlasnik i urednik novina New Orleans Crescent. 1849. preselio se u San Francisko, gde je radio kao urednik San Francisco Heralda i vodio tri duela; u dva je ranjen. Voker je tada smislio ideju da osvoji ogromne regije Centralne Amerike i stvori nove ropske države koje će se pridružiti onima koje su već deo Unije.[8] Ove kampanje su bile poznate kao filibusteriranje ili besplatno pokretanje.

Duel sa Vilijamom Hiksom Grejamom[uredi | uredi izvor]

Voker je stekao nacionalnu pažnju dvobojem sa zakonskim službenikom Vilijamom Hiksom Grejamom 12. januara 1851.[9] Voker je kritikovao Grejama i njegove kolege iz Heralda, što je razljutilo Grejama i podstaklo ga da izazove Vokera na dvoboj.[10]Grejam je bio ozloglašeni naoružani napadač, učestvovao je u brojnim duelima i prepucavanjima na Starom zapadu. S druge strane, Voker je imao iskustva u dvoboju sa jednim hicem iz pištolja, ali njegov duel sa Grejamom bio je se revolverima.[11]

Borci su se sastali u Mission Dolores, gde je svaki dobio revolver Colt Dragoon sa pet hitaca. Stajali su licem u lice na deset koraka, a svaki je ciljao i pucao na znak sudije. Grejem je uspeo da ispali dva metka, pogodivši Vokera u pantalone i butinu, ozbiljno ga ranivši. Voker je nekoliko puta pokušao da puca, ali nije uspeo da pogodi Grejama koji je ostao neozleđen. Duel se završio kada je Voker priznao poraz. Grejam je uhapšen, ali je brzo pušten. Duel je snimljen u The Daily Alta California.[11]

Invazija na Nikaragvu[uredi | uredi izvor]

Budući da u to vreme nije postojala međuokeanska ruta između Atlantskog i Tihog okeana, a transkontinentalna železnica još uvek nije postojala, glavni trgovački put između Njujorka i San Franciska išao je kroz južnu Nikaragvu. Brodovi iz Njujorka ušli su sa Atlantika u reku San Huan i preplovili jezero Nikaragva. Ljudi i roba su potom kočijama prevoženi preko uskog pojasa zemlje u blizini grada Rivas, pre nego što su stigli do Tihog okeana i brodovima do San Franciska. Komercijalnu eksploataciju ove rute Nikaragva je odobrila kompaniji Accessory Transit Company, koju kontroliše brodski magnat Cornelius Vanderbilt.[12]

Zastava Nikaragve tokom vladavine Vokera.

1854. godine u Nikaragvi je izbio građanski rat između Legitimističke partije (koja se takođe naziva Konzervativna stranka), sa sedištem u gradu Granadi, i Demokratske stranke (takođe nazvane Liberalna stranka), sa sedištem u Leonu. Demokratska stranka tražila je vojnu podršku od Vokera koji je, da bi zaobišao američke zakone o neutralnosti, od demokratskog predsednika Franciska Kastelona dobio ugovor da u Nikaragvu dovede čak tri stotine „kolonista“.

Ovi plaćenici su dobili pravo na nošenje oružja u službi demokratske vlade. Voker je isplovio iz San Franciska 3. maja 1855. godine,[13]sa otprilike šezdeset ljudi. Po sletanju, snagu je pojačalo 110 meštana.[14]

Uz Kastelonov pristanak, Voker je napao legitimiste u Rivasu, u blizini transismijske rute. Oteran je, ali ne bez nanošenja velikih žrtava. U ovoj Prvoj bici kod Rivasa, školski učitelj Enmanuel Mongalo i Rubio (1834–1872) spalio je sedište Filibastera.

3. septembra, tokom bitke kod La Virhena, Voker je pobedio legitimističku vojsku.[14] 13. oktobra osvojio je Granadu i preuzeo efektivnu kontrolu nad zemljom. U početku je, kao komandant vojske, Voker upravljao Nikaragvom preko privremenog predsednika Patrisija Rivasa. Američki predsednik Frenklin Pirs priznao je Vokerov režim kao legitimnu vladu Nikaragve 20. maja 1856. godine,[15] a 3. juna Demokratska nacionalna konvencija izrazila je podršku naporima da se „regeneriše“ Nikaragva. Međutim, Vokerovom prvom ambasadorskom imenovanju, pukovniku Parkeru H. Frenchu, odbijeno je priznanje.[16] 22. septembra, Voker je ukinuo nikaragvanske zakone koji zabranjuju ropstvo, pokušavajući da zadobije podršku južnih država.[17]

Voker je leševima poginulih vojnika namerno kontaminirao vodene bunare Rivasa. Kasnije se epidemija kolere proširila na kostaričke trupe i civilno stanovništvo Rivasa. U roku od nekoliko meseci umrlo je skoro 10.000 civila, gotovo deset posto stanovništva Kostarike.[18]

Presuda i egzekucija[uredi | uredi izvor]

Nakon što je napisao izveštaj o svojoj srednjoameričkoj kampanji (objavljenoj 1860. kao Rat u Nikaragvi), Voker se ponovo vratio u region. Britanski kolonisti u Roatanu, na zalivskim ostrvima, plašeći se da će se vlada Hondurasa pomeriti da uspostavi kontrolu nad njima, obratili su se Vokeru sa ponudom da mu pomognu u uspostavljanju odvojene vlade koja govori engleski jezik na ostrvima. Voker se iskrcao u lučkom gradu Truhiljo, ali je ubrzo pao u pritvor Novela Salmona, oficira Kraljevske mornarice. Britanska vlada je kontrolisala susedne regije britanskog Hondurasa (današnji Belize) i Obale komaraca (danas deo današnje Nikaragve) i imala je značajan strateški i ekonomski interes za izgradnju međuokeanskog kanala kroz Centralnu Ameriku. Stoga je Vokera smatrala pretnjom za sopstvene poslove u regionu.[5]

Umesto da ga vrati u SAD, iz razloga koji ostaju nejasni, Salmon je otplovio do Truhilja i predao Valkera honduraškim vlastima, zajedno sa njegovim šefom kabineta, pukovnikom A. F. Radlerom. Radler je osuđen na četiri godine u rudnicima, ali je Voker osuđen na smrt i streljan streljačkim vodom, u blizini mesta današnje bolnice, 12. septembra 1860.[19] Vilijam Voker je imao 36 godina. Sahranjen je na „Starom groblju“, Truhiljo, Kolon, Honduras.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Ministerio de Educación”. web.archive.org. 2012-10-09. Arhivirano iz originala 09. 10. 2012. g. Pristupljeno 2021-02-20. 
  2. ^ William Walker (filibuster) (na jeziku: engleski), 2021-02-11, Pristupljeno 2021-02-20 
  3. ^ Coke, Fletch (2017). "Lipscomb Norvell, September 1756 – March 2, 1843" (PDF). Nashville City Cemetery. Pristupljeno 20.2. 2021. godine.
  4. ^ Michigan biographies, including members of Congress, elective state officers, justices of the Supreme court,. Lansing,. 1924. 
  5. ^ a b Scroggs, William O. (William Oscar) (1916). Filibusters and financiers; the story of William Walker and his associates. University of California Libraries. New York, The Macmillan company. 
  6. ^ Walker, William, Volume 28, Pristupljeno 2021-02-20 
  7. ^ Norvell, John E. (Spring 2012). "How Tennessee Adventurer William Walker became Dictator of Nicaragua in 1857" (PDF). Middle Tennessee Journal of Genealogy & History. XXV (4): 149–155. Pristupljeno 20 .2. 2021. godine.
  8. ^ McPherson, James M. (1988). Battle Cry of Freedom: The Civil War Era. New York: Oxford University Press. p. 114
  9. ^ Thrapp, Dan L. Encyclopedia of Frontier Biography: G-O. University of Nebraska Pr; Auflage: Reprint (August 1991). ISBN 978-0803294196. str. 578.
  10. ^ Rosa, Joseph G. Age of the Gunfighter: Men and Weapons on the Frontier, 1840–1900. University of Oklahoma Press; 1st edition (September 15). 1995. ISBN 978-0806127613. str. 27.
  11. ^ a b Chamberlain, Ryan. Pistols, Politics and the Press: Dueling in 19th Century American Journalism. McFarland (December 10). 2008. ISBN 978-0786438297. str. 92.
  12. ^ Finch, Richard C. "William Walker". The Tennessee Encyclopedia of History and Culture. Knoxville, Tennessee: University of Tennessee Press. Pristupljeno 20 .2. 2021. godine.
  13. ^ Roske, Ralph Joseph (1968). Everyman's Eden: A History of California (na jeziku: engleski). Macmillan. ISBN 978-91-40-10660-5. 
  14. ^ a b Scroggs 1916, str. 114
  15. ^ McPherson strana 112.
  16. ^ Scroggs 1916, str. 141
  17. ^ Encyclopædia Britannica Eleventh Edition (na jeziku: engleski), 2021-01-21, Pristupljeno 2021-03-01 
  18. ^ Mata, Leonardo (February 1992). "El Cólera en la Costa Rica en 1856" (PDF). Revista Nacional de Cultura (na španskom): 55–60. ISSN 1013-9060. Retrieved 1 May 2018.
  19. ^ „Maps of Nicaragua, North and Central America: Population and Square Miles of Nicaragua, United States, Mexico, British and Central America, with Routes and Distances; Portraits of General Walker, Colonel Kinney, Parker H. French, and Views of the Battle of New-Orleans and Bunker Hill”. www.wdl.org. 1856. Pristupljeno 2021-03-01. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Вокер_(филибастер)&oldid=27820598”