Vilhelm Heršel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vilhelm Heršel
Vilhelm Heršel
Lični podaci
Puno imeFridrih Vilhelm Heršel
Datum rođenja(1738-11-15)15. novembar 1738.
Mesto rođenjaHanover, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti25. avgust 1822.(1822-08-25) (83 god.)
Mesto smrtiSlau, Ujedinjeno Kraljevstvo
Potpis[[File:|frameless|upright=0.72|alt=potpis_alt}}}]]

Ser Fridrih Vilhelm Heršel (nem. Friedrich Wilhelm Herschel;[1][2] Hanover, 15. novembar 1738 — Slau, 25. avgust 1822) je bio nemačko-britanski astronom i kompozitor.[3] On je odredio apeks, tačku u galaksiji ka kojoj se Sunce kreće, a koja se nalazi u sazvežđu Lira. Otkrio je planetu Uran, bio jedan od najvećih posmatrača u astronomiji. Bio je kraljev astronom. Izgradio svojevremeno najveći teleskop na svetu.

On je otkrio zračenje koje je nazvao infracrveno zračenje. Oko 1800. godine Heršel je propuštao Sunčevu svetlost kroz prizmu, a izvan vidljivog spektra svetlosti koji se je iz prizme izlazio postavio je termometar i primetio da on beleži rast temperature, to jest da postoji neko zračenje ispod vidljive crvene svetlosti.[4] Njegova sestra Karolina Heršel i sin Džon Heršel su takođe bili poznati astronomi.

Heršel je pionir u primeni astronomske spektrofotometrije, koristeći prizme i opremu za merenje temperature za merenje raspodele talasnih dužina zvezdanih spektara. Tokom ovih istraga, Heršel je otkrio infracrveno zračenje.[5] Drugi radovi su uključivali poboljšano određivanje perioda rotacije Marsa,[6] otkriće da se Marsove polarne kape sezonski razlikuju, otkriće Titanije i Oberona (meseci Urana) i Encelada i Mimant (meseci Saturna). Heršel je postao vitezom Kraljevskog gvefijskog reda 1816. On je bio prvi predsednik Kraljevskog astronomskog društva kada je osnovano 1820. Umro je u avgustu 1822, a njegov rad nastavio je njegov sin jedinac Džon Heršel.

Rani život i muzičke aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Heršel je rođen u Brunzvika-Lineburgu u Nemačkoj, tada delu Svetog rimskog carstva, kao jedno od desetoro dece Isaka Heršela i njegove supruge Ane Ilse Moricen, nemačkog luteranskog porekla. Njegovi preci su poticali iz Pirne, u Saksoniji.

Heršelov otac bio je oboista u Hanoverskom vojnom orkestru. Godine 1755, puku Hanoverske garde, u čijem su sastavu Vilhelm i njegov brat Jakob bili angažovani kao oboisti, naređeno je da ode Englesku. U to vreme krune Velike Britanije i Hanovera bile su ujedinjene pod kraljem Džordžom II. Kako se nadvila prijetnja ratom sa Francuskom, hanoverska garda je opozvana iz Engleske da brani Hanover. Nakon što su poraženi u bici kod Hastenbeka, Heršelov otac Isak je poslao svoja dva sina da potraže utočište u Engleskoj krajem 1757. Iako je njegov stariji brat Jakob dobio otpust iz Hanoverske garde, Vilhelm je optužen za dezerterstvo[7] (za šta ga je pomilovao Džordž III 1782).[8]

Vilhelm, devetnaest godina star u to vreme, bio je brz student engleskog jezika. U Engleskoj je prešao na englesku verziju svog imena Frederik Viliam Heršel.

Pored oboe, svirao je violinu i čembalo, a kasnije i orgulje.[9] On je komponovao brojna muzička dela, uključujući 24 simfonije i mnoge koncerte, kao i crkvenu muziku.[10] Šest njegovih simfonija su Londonski Mozartovi svirači snimili su u aprilu 2002. godine, pod dirigentskom palicom Matijasa Bamerta (Chandos 10048).[11]

Originalni rukopis Simfonije br. 15 u E-duru (1762)

Heršel se preselio u Sanderland 1761. godine, kada ga je Čarls Ejvison angažovao kao prvu violinu i solistu u svom orkestru u Njukaslu, gde je svirao jednu sezonu. U „Sanderlandu u okrugu Dar: april [sic] 20. 1761.“ napisao je svoju Simfoniju br. 8 u C-molu. Bio je vođa grupe Daramske milicije od 1760. do 1761.[12] On je posetio je dom ser Ralfa Milbanea u Halnabi Halu u blizini Darlingtona 1760. godine,[13]‍:14 gde je napisao dve simfonije, kao i održao predstave. Posle Njukasla preselio se u Lids i Halifaks, gde je bio prvi organista u crkvi Svetog Jovana Krstitelja (danas Halifaks Minster).[14]‍:411

Godine 1766. Heršel je postao orguljaš Oktogonske kapele u Batu, pomondene kapele u poznatoj banji, u kojoj je bio i direktor javnih koncerata.[15] On je imenovan je za orguljaša 1766. godine, a uvodni koncert održao je 1. januara 1767. Kako su orgulje još uvek bile nepotpune, pokazao je svoju svestranost izvodeći sopstvene kompozicije, uključujući koncert za violinu, koncert za obou i sonatu za čembalo.[16] Dana 4. oktobra 1767, nastupio je na orguljama za službeno otvaranje Oktagonske kapele. [17]

Njegova sestra Karolin stigla je u Englesku 24. avgusta 1772. godine da živi sa Vilhelmom u ulici Nju King strit, Bat.[1]‍:1–25 Kuća koju su delili sada je mesto Heršelovog astronomskog muzeja.[18] Heršelova braća Ditrih, Aleksandar i Jakob (1734–1792) takođe su se pojavili kao muzičari iz Bata.[19] Heršel je postavljen za direktora Batskog orkestra, a njegova sestra se često pojavljivala kao sopranski solista.[20][21]

Astronomija[uredi | uredi izvor]

Replika teleskopa sličnog teleskopu kojim je Hersšel otkrio Uran u muzeju Vilijam Hersšel u Batu.
Hersšelov polirač ogledala, izloženo u Naučnom muzeju u Londonu

Heršelovo čitanje iz prirodne filozofije tokom 1770-ih ukazuje na njegove lične interese, ali takođe sugeriše nameru da bude socijalno i profesionalno mobilni. Bio je u dobroj poziciji da komunicira sa „filozofskom gospodom“ osamnaestog veka, ili filomatima, širokog logičkog i praktičnog ukusa.[21] Heršelova intelektualna radoznalost i interesovanje za muziku na kraju su ga doveli do astronomije. Nakon čitanja Robert Smitovog dela Harmonici, ili filozofije muzičkih zvukova (1749), pristupio je Smitovom Kompletnom sistemu optike (1738), koji je opisao tehnike konstrukcije teleskopa.[22] Takođe je pročitao Džejms Fergusonovu Astronomiju objašnjenu na principima Ser Isaka Njutna i olakšanu onima koji nisu izučavali matematiku (1756) i Vilijam Emersonove Elemente trigonometrije (1749), Elemente optike (1768) i Principe mehanike (1754 ).[21]

Heršel je pohađao lekcije kod lokalnog graditelja ogledala i pribavivši alat i nivo stručnosti, počeo je da pravi sopstvene reflektujuće teleskope. On bi provodio do 16 sati dnevno bruseći i polirajući primarna ogledala od spekulum metala. On se oslanjao na pomoć drugih članova porodice, posebno svoje sestre Karoline i brata Aleksandra, veštog mašinskog majstora.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Hoskin, Michael, ur. (2003). Caroline Herschel's autobiographies. Cambridge: Science History Publ. str. 13. ISBN 978-0905193069. 
  2. ^ "Herschel". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  3. ^ „Sir William Herschel | British-German astronomer”. 
  4. ^ Logos 2017, str. 277.
  5. ^ „Herschel discovers infrared light”. Cool Cosmos. Arhivirano iz originala 25. 2. 2012. g. Pristupljeno 6. 6. 2018. 
  6. ^ „Mars in the Classroom”. Copus. Arhivirano iz originala 29. 12. 2017. g. Pristupljeno 5. 6. 2018. 
  7. ^ Hoskin, M. (2004). „Was William Herschel a deserter?”. Journal for the History of Astronomy. 35, Part 3 (120): 356—358. Bibcode:2004JHA....35..356H. S2CID 117464495. doi:10.1177/002182860403500307. 
  8. ^ Clerke, Agnes M (1908). „A Popular History of Astronomy During the Nineteenth Century” (4 (republished as eBook number 28247) izd.). London (republished eText): Adam and Charles Black (republished Project Gutenberg): 18. 
  9. ^ Holmes 2008, str. 67.
  10. ^ Griffiths, Martin (18. 10. 2009). „Music(ian) of the spheres William Herschel and the astronomical revolution”. LabLit. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  11. ^ „Chan 10048 William Herschel (1738–1822)”. Chandos. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  12. ^ „Seagull city: Sunderland's literary and cultural heritage”. Seagull city. 24. 5. 2017. 
  13. ^ Lubbock, Constance Ann (1933). The Herschel Chronicle: The Life-story of William Herschel and His Sister, Caroline Herschel. CUP Archive. str. 1—. 
  14. ^ Barentine, John C. (2015). The Lost Constellations: A History of Obsolete, Extinct, or Forgotten Star Lore. Springer. str. 410. ISBN 9783319227955. 
  15. ^ Cowgill, Rachel; Holman, Peter, ur. (2007). Music in the British Provinces, 1690–1914. London and New York: Routledge. str. 100—111. ISBN 9781351557313. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  16. ^ Duckles, V. (1962). „Sir William Herschel as a Composer”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 74 (436): 55—59. Bibcode:1962PASP...74...55D. doi:10.1086/127756 Slobodan pristup. 
  17. ^ Macpherson, Hector Copland (1919). Herschel. London & New York: Society for Promoting Christian Knowledge; Macmillan. str. 13. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  18. ^ „Welcome to Herschel Museum of Astronomy”. Herschel Museum of Astronomy. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  19. ^ Hoskin, M. (1980), „Alexander Herschel: The forgotten partner”, Journal for the History of Astronomy, 35 (4): 387—420, Bibcode:1980JHA....11..153H, S2CID 115478560, doi:10.1177/002182868001100301. 
  20. ^ Schaarwächter, Jürgen (2015). Two Centuries of British Symphonism: From the beginnings to 1945. Olms: Verlag. ISBN 9783487152288. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  21. ^ a b v g Winterburn, E. (25. 6. 2014). „Philomaths, Herschel, and the myth of the self-taught man”. Notes and Records. 68 (3): 207—225. PMC 4123665 Slobodan pristup. PMID 25254276. doi:10.1098/rsnr.2014.0027. 
  22. ^ „Sir William Herschel British-German astronomer”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 4. 6. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилхелм_Хершел&oldid=27619797”